TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Stepanović Ilić, Ivana
AU  - Baucal, Aleksander
PY  - 2024
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1091
AB  - Peer Collaborative Problem Solving (CPS) is recognized as a pivotal factor in shaping positive
learning outcomes and developmental progress across various educational levels. This
systematic review aims to comprehensively synthesize existing research on the adults’
scaffolding modalities that effectively facilitate adolescents' engagement in CPS. According to
PRISMA guidelines, an extensive search across PsycInfo, WoS, and ERIC databases yielded
5256 English abstracts, from which 160 papers were selected for in-depth analysis. Among the
chosen papers, 110 provided valuable insights into adult mediation, i.e. the supportive role of
teachers/researchers. Notably, while 17 papers (15.4%) detailed cooperation training,
scaffolding emerged as a predominant focus in the selected research (N = 78; 70.9%).
Additionally, 13 papers (11.8%) explored both training and scaffolding methodologies.
Examining the impact of such support on collaborative problem-solving, a majority of
published papers reported positive effects (N = 60, 53.6%), with a minimal number indicating
negative effects (N = 7, 6.3%). The remaining 44 papers (40%) did not analyse an impact of
training or scaffolding on CPS. Thematic analyses uncovered crucial insights into the
multifaceted ways in which adults (teachers/researchers) contribute to successful CPS.
Moderation of peer interaction was observed through a tripartite focus on cognitive processes
(N = 82; 75%), group discussions (N = 73; 66%), and classroom management (N = 23; 21%).
The main characteristics identified in this review provide a comprehensive understanding of
the dynamics involved in fostering effective CPS among adolescents. The ensuing discussion
will delve into these characteristics, offering concluding remarks with pertinent educational
implications.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - XXX scientific conference: Empirical studies in psychology
T1  - Exploring adults’ mediation in collaborative problem solving among adolescents
EP  - 78
SP  - 78
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1091
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana and Stepanović Ilić, Ivana and Baucal, Aleksander",
year = "2024",
abstract = "Peer Collaborative Problem Solving (CPS) is recognized as a pivotal factor in shaping positive
learning outcomes and developmental progress across various educational levels. This
systematic review aims to comprehensively synthesize existing research on the adults’
scaffolding modalities that effectively facilitate adolescents' engagement in CPS. According to
PRISMA guidelines, an extensive search across PsycInfo, WoS, and ERIC databases yielded
5256 English abstracts, from which 160 papers were selected for in-depth analysis. Among the
chosen papers, 110 provided valuable insights into adult mediation, i.e. the supportive role of
teachers/researchers. Notably, while 17 papers (15.4%) detailed cooperation training,
scaffolding emerged as a predominant focus in the selected research (N = 78; 70.9%).
Additionally, 13 papers (11.8%) explored both training and scaffolding methodologies.
Examining the impact of such support on collaborative problem-solving, a majority of
published papers reported positive effects (N = 60, 53.6%), with a minimal number indicating
negative effects (N = 7, 6.3%). The remaining 44 papers (40%) did not analyse an impact of
training or scaffolding on CPS. Thematic analyses uncovered crucial insights into the
multifaceted ways in which adults (teachers/researchers) contribute to successful CPS.
Moderation of peer interaction was observed through a tripartite focus on cognitive processes
(N = 82; 75%), group discussions (N = 73; 66%), and classroom management (N = 23; 21%).
The main characteristics identified in this review provide a comprehensive understanding of
the dynamics involved in fostering effective CPS among adolescents. The ensuing discussion
will delve into these characteristics, offering concluding remarks with pertinent educational
implications.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "XXX scientific conference: Empirical studies in psychology",
title = "Exploring adults’ mediation in collaborative problem solving among adolescents",
pages = "78-78",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1091"
}

Jošić, S., Stepanović Ilić, I.,& Baucal, A.. (2024). Exploring adults’ mediation in collaborative problem solving among adolescents. in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology
Beograd : Filozofski fakultet., 78-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1091

Jošić S, Stepanović Ilić I, Baucal A. Exploring adults’ mediation in collaborative problem solving among adolescents. in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology. 2024;:78-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1091 .

Jošić, Smiljana, Stepanović Ilić, Ivana, Baucal, Aleksander, "Exploring adults’ mediation in collaborative problem solving among adolescents" in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology (2024):78-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1091 .

TY  - GEN
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Drobac, Ana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Radanović, Ana
AU  - Trajković, Marija
AU  - Tadić, Violeta
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/kako-postupati-u-kriznim-situacijamapreporuke-za-školsku-zajednicu
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/940
AB  - Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године
AB  - Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу
T1  - Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu
EP  - 23
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
ER  - 

@misc{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Drobac, Ana and Đerić, Ivana and Kovačević-Lepojević, Marina and Jošić, Smiljana and Micić, Isidora and Radanović, Ana and Trajković, Marija and Tadić, Violeta and Džinović, Vladimir and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године, Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу, Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu",
pages = "23-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940"
}

Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević-Lepojević, M., Jošić, S., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V.,& Ševkušić, S.. (2023). Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 
Београд : Институт за педагошка истраживања., 3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940

Gutvajn N, Drobac A, Đerić I, Kovačević-Lepojević M, Jošić S, Micić I, Radanović A, Trajković M, Tadić V, Džinović V, Ševkušić S. Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 2023;:3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

Gutvajn, Nikoleta, Drobac, Ana, Đerić, Ivana, Kovačević-Lepojević, Marina, Jošić, Smiljana, Micić, Isidora, Radanović, Ana, Trajković, Marija, Tadić, Violeta, Džinović, Vladimir, Ševkušić, Slavica, "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу" (2023):3-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

TY  - JOUR
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/942
AB  - Пандемија изазвана вирусом COVID-19 била је природни експеримент за преиспитивање
различитих теорија, друштвених феномена и појавa у новом контексту. У овом раду нас
интересује да ли се у новонасталим околностима већа подршка за учење реализовала
у асиметричним или симетричним интеракцијама. Конкретно, фокусирали смо се на
главне актере подршке при учењу од куће код средошколаца и испитивали њихову перцепцију у различитим временским периодима првог таласа пандемије. Поред тога, циљ
овог рада укључивао је опис садржаја подршке коју су ученици добијали од различитих
образовних актера. У експлоративном истраживању лонгитудиналног типа пратили смо
160 средњошколаца у периоду од 12 недеља обуставе редовне наставе у школама. Кроз
три испитивања у различитим временским интервалима наставе на даљину утврђено је
да су из перспективе ученика главни актери подршке учењу били професори и вршњаци.
Не тако малу подршку учењу пружили су и родитељи, посебно у периоду најдуже забране
кретања током пандемије. С друге стране, средњошколци су слабо препознали стручне
сараднике као образовне актере који су им пружали подршку учењу. Садржај подршке
који је долазио од наведених актера односио се на когнитивне, мотивационе, емоционалне и организационе аспекте учења.
AB  - The COVID-19 pandemic was a natural experiment that allowed for the reexamination of
various theories and social phenomena in a novel context. This study aimed to determine
whether under these novel circumstances, greater support was provided in asymmetric or
symmetric interactions. More specifically, we focused on the main actors in the provision of
remote learning support to secondary school students and we examined students’ perceptions
in different time periods during the first wave of the pandemic. Another aim was to describe
the content of the support provided to students by various actors in education. This longitudinal
exploratory research followed 160 secondary school students over the course of 12 weeks
during which regular classes were not held at schools. Three research cycles conducted during
different remote learning periods revealed that students perceived teachers and peers as the
main actors in the provision of learning support. Parental learning support was not negligible,
especially during the longest movement ban during the pandemic. Conversely, students seldom
recognized school counselors as educational actors providing learning support. The content
of the support provided by the abovementioned actors related to the cognitive, motivational,
emotional, and organizational aspects of learning.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Подршкa учењу током првог таласа пандемије COVID-19 – перспектива средњошколаца
T1  - Scaffolding the learning during the first wave of the COVID-19 pandemic - secondary school students’ perspective
EP  - 49
IS  - 1
SP  - 33
VL  - 55
DO  - doi.org/10.2298/ZIPI2301033J
ER  - 

@article{
author = "Jošić, Smiljana",
year = "2023",
abstract = "Пандемија изазвана вирусом COVID-19 била је природни експеримент за преиспитивање
различитих теорија, друштвених феномена и појавa у новом контексту. У овом раду нас
интересује да ли се у новонасталим околностима већа подршка за учење реализовала
у асиметричним или симетричним интеракцијама. Конкретно, фокусирали смо се на
главне актере подршке при учењу од куће код средошколаца и испитивали њихову перцепцију у различитим временским периодима првог таласа пандемије. Поред тога, циљ
овог рада укључивао је опис садржаја подршке коју су ученици добијали од различитих
образовних актера. У експлоративном истраживању лонгитудиналног типа пратили смо
160 средњошколаца у периоду од 12 недеља обуставе редовне наставе у школама. Кроз
три испитивања у различитим временским интервалима наставе на даљину утврђено је
да су из перспективе ученика главни актери подршке учењу били професори и вршњаци.
Не тако малу подршку учењу пружили су и родитељи, посебно у периоду најдуже забране
кретања током пандемије. С друге стране, средњошколци су слабо препознали стручне
сараднике као образовне актере који су им пружали подршку учењу. Садржај подршке
који је долазио од наведених актера односио се на когнитивне, мотивационе, емоционалне и организационе аспекте учења., The COVID-19 pandemic was a natural experiment that allowed for the reexamination of
various theories and social phenomena in a novel context. This study aimed to determine
whether under these novel circumstances, greater support was provided in asymmetric or
symmetric interactions. More specifically, we focused on the main actors in the provision of
remote learning support to secondary school students and we examined students’ perceptions
in different time periods during the first wave of the pandemic. Another aim was to describe
the content of the support provided to students by various actors in education. This longitudinal
exploratory research followed 160 secondary school students over the course of 12 weeks
during which regular classes were not held at schools. Three research cycles conducted during
different remote learning periods revealed that students perceived teachers and peers as the
main actors in the provision of learning support. Parental learning support was not negligible,
especially during the longest movement ban during the pandemic. Conversely, students seldom
recognized school counselors as educational actors providing learning support. The content
of the support provided by the abovementioned actors related to the cognitive, motivational,
emotional, and organizational aspects of learning.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Подршкa учењу током првог таласа пандемије COVID-19 – перспектива средњошколаца, Scaffolding the learning during the first wave of the COVID-19 pandemic - secondary school students’ perspective",
pages = "49-33",
number = "1",
volume = "55",
doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2301033J"
}

Jošić, S.. (2023). Подршкa учењу током првог таласа пандемије COVID-19 – перспектива средњошколаца. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(1), 33-49.
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301033J

Jošić S. Подршкa учењу током првог таласа пандемије COVID-19 – перспектива средњошколаца. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(1):33-49.
doi:doi.org/10.2298/ZIPI2301033J .

Jošić, Smiljana, "Подршкa учењу током првог таласа пандемије COVID-19 – перспектива средњошколаца" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 1 (2023):33-49,
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301033J . .

TY  - CONF
AU  - Stepanović Ilić, Ivana
AU  - Baucal, Aleksander
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2023
UR  - https://sites.utu.fi/ecdp2023/
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/972
AB  - Peer interaction is widely recognized as one of the important factors of cognitive development,
especially in constructivists and sociocultural approach. Having in mind that global demands for
collaborative problem-solving (CPS) have sparked investigations of peer interaction in the educational
context, we have reviewed research findings within that setting. We chose adolescents considering their
advancements in cognitive and socio-emotional prerequisites to embrace and consider different views
regarding argument exchange, in comparison to younger children, and their higher potential to further
develop those competencies compared to the older population. Our main goal was to make a qualitative
systematization of studies investigating face-to-face peer interaction within school context in order to
extract characteristics which differentiate productive from unproductive groups of adolescents engaged in CPS. The literature inspection using research strings within the three databases (PsycInfo, WoS, ERIC)
yielded 5,256 human studies published in English between 2012 and 2022, which are uploaded to
Covidence. The systematic narrative literature review was conducted in the form of an inductivedeductive
thematic analysis of 160 papers, selected from the mentioned sample aligned with the steps
in PRISMA guidelines. Interrater reliability was excellent (Cohen’s κ=.92; agreement percentage = 97%).
We extracted six major themes differentiating productive from unproductive adolescent peer groups
dialogues during CPS. The first was named Socio-Cognitive Aspects of Collaboration, associated with the
quality of idea exchange and its potential to be a solid base for joint construction of
meaning/knowledge. The second, Socio-Emotional Aspects of Collaboration is related to social and
emotional processes in a peer group during problem-solving. The third theme entitled The Quality of
Task/Problem-Solving Strategies is pertained to adequate reasoning and approaching the problem. The
fourth and fifth groups describe two types of regulation within a peer group, one oriented towards the
problem/task itself (The Regulation of Group Activity Oriented Towards the Task) and the other towards
participants in the process (The Regulation of Group Activity Oriented Towards Group Members). The
sixth one, Participant Engagement, reflected on the nature of adolescents’ involvement in CPS. The
number of identified themes describing peer dialogue during CPS has revealed the enormous complexity
of social interaction and numerous factors influencing it. The obtained results are in accordance with
similar literature reviews (Howe & Abedin, 2013; Asterhan & Schwarz, 2016; Gillies, 2016) but seem to
have a particular focus on the quality of peer interaction and cover a broader spectrum of its features.
Besides theoretical, our findings have practical implications and serve as a guidebook for teachers eager
to contribute to productive collaboration between students in their classroom, but also for researchers
who seek deeper understanding of the nature of peer interaction in order to develop new interventions
focusing on productive dialogue features and prevention of unproductive peer interaction.
PB  - Finland : University of Turku
C3  - European Conference on Developmental Psychology (ECDP)
T1  - What differentiates productive from unproductive adolescent groups engaged in collaborative problem-solving: A qualitative systematic review
EP  - 21
SP  - 20
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_972
ER  - 

@conference{
author = "Stepanović Ilić, Ivana and Baucal, Aleksander and Jošić, Smiljana",
year = "2023",
abstract = "Peer interaction is widely recognized as one of the important factors of cognitive development,
especially in constructivists and sociocultural approach. Having in mind that global demands for
collaborative problem-solving (CPS) have sparked investigations of peer interaction in the educational
context, we have reviewed research findings within that setting. We chose adolescents considering their
advancements in cognitive and socio-emotional prerequisites to embrace and consider different views
regarding argument exchange, in comparison to younger children, and their higher potential to further
develop those competencies compared to the older population. Our main goal was to make a qualitative
systematization of studies investigating face-to-face peer interaction within school context in order to
extract characteristics which differentiate productive from unproductive groups of adolescents engaged in CPS. The literature inspection using research strings within the three databases (PsycInfo, WoS, ERIC)
yielded 5,256 human studies published in English between 2012 and 2022, which are uploaded to
Covidence. The systematic narrative literature review was conducted in the form of an inductivedeductive
thematic analysis of 160 papers, selected from the mentioned sample aligned with the steps
in PRISMA guidelines. Interrater reliability was excellent (Cohen’s κ=.92; agreement percentage = 97%).
We extracted six major themes differentiating productive from unproductive adolescent peer groups
dialogues during CPS. The first was named Socio-Cognitive Aspects of Collaboration, associated with the
quality of idea exchange and its potential to be a solid base for joint construction of
meaning/knowledge. The second, Socio-Emotional Aspects of Collaboration is related to social and
emotional processes in a peer group during problem-solving. The third theme entitled The Quality of
Task/Problem-Solving Strategies is pertained to adequate reasoning and approaching the problem. The
fourth and fifth groups describe two types of regulation within a peer group, one oriented towards the
problem/task itself (The Regulation of Group Activity Oriented Towards the Task) and the other towards
participants in the process (The Regulation of Group Activity Oriented Towards Group Members). The
sixth one, Participant Engagement, reflected on the nature of adolescents’ involvement in CPS. The
number of identified themes describing peer dialogue during CPS has revealed the enormous complexity
of social interaction and numerous factors influencing it. The obtained results are in accordance with
similar literature reviews (Howe & Abedin, 2013; Asterhan & Schwarz, 2016; Gillies, 2016) but seem to
have a particular focus on the quality of peer interaction and cover a broader spectrum of its features.
Besides theoretical, our findings have practical implications and serve as a guidebook for teachers eager
to contribute to productive collaboration between students in their classroom, but also for researchers
who seek deeper understanding of the nature of peer interaction in order to develop new interventions
focusing on productive dialogue features and prevention of unproductive peer interaction.",
publisher = "Finland : University of Turku",
journal = "European Conference on Developmental Psychology (ECDP)",
title = "What differentiates productive from unproductive adolescent groups engaged in collaborative problem-solving: A qualitative systematic review",
pages = "21-20",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_972"
}

Stepanović Ilić, I., Baucal, A.,& Jošić, S.. (2023). What differentiates productive from unproductive adolescent groups engaged in collaborative problem-solving: A qualitative systematic review. in European Conference on Developmental Psychology (ECDP)
Finland : University of Turku., 20-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_972

Stepanović Ilić I, Baucal A, Jošić S. What differentiates productive from unproductive adolescent groups engaged in collaborative problem-solving: A qualitative systematic review. in European Conference on Developmental Psychology (ECDP). 2023;:20-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_972 .

Stepanović Ilić, Ivana, Baucal, Aleksander, Jošić, Smiljana, "What differentiates productive from unproductive adolescent groups engaged in collaborative problem-solving: A qualitative systematic review" in European Conference on Developmental Psychology (ECDP) (2023):20-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_972 .

TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Videnović, Marina
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/965
AB  - Peer Collaborative Problem Solving (CPS) can positively influence learning and
development, in different domains and at different levels of education. Studying collaboration
among adolescents is relevant for educational practice since it helps identify the conditions under
which collaboration might be productive as well as the ways teachers could support students’ CPS
in education. The aim of this systematic review was to identify and systematize research findings
on training and scaffolding modalities enabling adolescents to engage in productive CPS. Following
PRISMA guidelines we searched PsycInfo, WoS and ERIC databases and selected 5256 published
abstracts in English. Six researchers screened the titles and abstracts of all identified papers (2
researchers per abstract) and selected 160 fully published papers for reflexive thematic analyses.
Among 160 selected papers, there were 110 provided data on adult scaffolding or the contribution
of teacher/researcher support. The results revealed that the quality of cooperation training itself
was described in 17 papers (15.4%), while scaffolding was a much more common topic in the
selected research (N = 78; 70.9%). We also selected papers that included both training and
scaffolding (N = 13; 11.8%). Regarding the impact of this kind of support on collaborative problem
solving, the majority of published papers reported positive effects (N = 60, 53.6%) and only a few
of them found its effects to be negative (N = 7, 6.3%). The remaining 44 papers (40%) did not
analyse an impact of training or scaffolding. Our thematic analyses found that in efforts to
contribute to successful CPS, adults (teachers/researchers) can moderate peer interaction in three
ways, by focusing on either cognitive processes (N = 82; 75%), group discussions (N = 73; 66%), or
classroom management (N = 23; 21%). All characteristics that emerged in this review will be
discussed and concluding remarks will be focused on educational implications.
PB  - Niš : Faculty of Philosophy
C3  - International conference days of applied psychology
T1  - Scaffolding peer collaborative problem solving: a qualitative systematic review
EP  - 63
SP  - 63
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_965
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana and Videnović, Marina and Krstić, Ksenija",
year = "2023",
abstract = "Peer Collaborative Problem Solving (CPS) can positively influence learning and
development, in different domains and at different levels of education. Studying collaboration
among adolescents is relevant for educational practice since it helps identify the conditions under
which collaboration might be productive as well as the ways teachers could support students’ CPS
in education. The aim of this systematic review was to identify and systematize research findings
on training and scaffolding modalities enabling adolescents to engage in productive CPS. Following
PRISMA guidelines we searched PsycInfo, WoS and ERIC databases and selected 5256 published
abstracts in English. Six researchers screened the titles and abstracts of all identified papers (2
researchers per abstract) and selected 160 fully published papers for reflexive thematic analyses.
Among 160 selected papers, there were 110 provided data on adult scaffolding or the contribution
of teacher/researcher support. The results revealed that the quality of cooperation training itself
was described in 17 papers (15.4%), while scaffolding was a much more common topic in the
selected research (N = 78; 70.9%). We also selected papers that included both training and
scaffolding (N = 13; 11.8%). Regarding the impact of this kind of support on collaborative problem
solving, the majority of published papers reported positive effects (N = 60, 53.6%) and only a few
of them found its effects to be negative (N = 7, 6.3%). The remaining 44 papers (40%) did not
analyse an impact of training or scaffolding. Our thematic analyses found that in efforts to
contribute to successful CPS, adults (teachers/researchers) can moderate peer interaction in three
ways, by focusing on either cognitive processes (N = 82; 75%), group discussions (N = 73; 66%), or
classroom management (N = 23; 21%). All characteristics that emerged in this review will be
discussed and concluding remarks will be focused on educational implications.",
publisher = "Niš : Faculty of Philosophy",
journal = "International conference days of applied psychology",
title = "Scaffolding peer collaborative problem solving: a qualitative systematic review",
pages = "63-63",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_965"
}

Jošić, S., Videnović, M.,& Krstić, K.. (2023). Scaffolding peer collaborative problem solving: a qualitative systematic review. in International conference days of applied psychology
Niš : Faculty of Philosophy., 19, 63-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_965

Jošić S, Videnović M, Krstić K. Scaffolding peer collaborative problem solving: a qualitative systematic review. in International conference days of applied psychology. 2023;19:63-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_965 .

Jošić, Smiljana, Videnović, Marina, Krstić, Ksenija, "Scaffolding peer collaborative problem solving: a qualitative systematic review" in International conference days of applied psychology, 19 (2023):63-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_965 .

TY  - JOUR
AU  - Baucal, Aleksandar
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Stepanović Ilić, Ivana
AU  - Videnović, Marina
AU  - Ivanović, Jovan
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2023
UR  - https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1747938X2300060X
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/985
AB  - Global demands for collaborative problem solving (CPS) have sparked investigations of peer collaboration in the educational context. The aim of this systematic review was to identify and systematize research findings on (a) characteristics of productive and unproductive face-to-face (f2f) or synchronous CPS via digital devices among adolescents in the educational context, (b) training and scaffolding modalities enabling adolescents to engage in productive CPS, and (c) ways of supporting productive CPS by using digital resources. We conducted a thematic analysis of 160 selected papers from a larger corpus and identified six main themes, that is, groups of characteristics of CPS: socio-cognitive aspects; socio-emotional aspects; the quality of task/problem-solving strategies; regulation of group activity oriented towards the task; regulation of group activity oriented towards group members; and participant engagement in CPS. We found that in efforts to contribute to successful CPS, adults (teachers/researchers) can moderate peer interaction in three ways, by focusing on either cognitive processes, group discussions, or classroom management. Regarding the third goal, we identified two major roles of digital resources in adolescent CPS. The first role pertained to ICT as a source of relevant knowledge or a tool for problem solving and the other role was related to peer collaboration and ICT as a tool for scaffolding collaboration. All characteristics that emerged in this review are discussed and concluding comments refer to educational implications.
T2  - Educational Research Review
T1  - What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review
SP  - 100567
VL  - n/a
DO  - 10.1016/j.edurev.2023.100567
ER  - 

@article{
author = "Baucal, Aleksandar and Jošić, Smiljana and Stepanović Ilić, Ivana and Videnović, Marina and Ivanović, Jovan and Krstić, Ksenija",
year = "2023",
abstract = "Global demands for collaborative problem solving (CPS) have sparked investigations of peer collaboration in the educational context. The aim of this systematic review was to identify and systematize research findings on (a) characteristics of productive and unproductive face-to-face (f2f) or synchronous CPS via digital devices among adolescents in the educational context, (b) training and scaffolding modalities enabling adolescents to engage in productive CPS, and (c) ways of supporting productive CPS by using digital resources. We conducted a thematic analysis of 160 selected papers from a larger corpus and identified six main themes, that is, groups of characteristics of CPS: socio-cognitive aspects; socio-emotional aspects; the quality of task/problem-solving strategies; regulation of group activity oriented towards the task; regulation of group activity oriented towards group members; and participant engagement in CPS. We found that in efforts to contribute to successful CPS, adults (teachers/researchers) can moderate peer interaction in three ways, by focusing on either cognitive processes, group discussions, or classroom management. Regarding the third goal, we identified two major roles of digital resources in adolescent CPS. The first role pertained to ICT as a source of relevant knowledge or a tool for problem solving and the other role was related to peer collaboration and ICT as a tool for scaffolding collaboration. All characteristics that emerged in this review are discussed and concluding comments refer to educational implications.",
journal = "Educational Research Review",
title = "What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review",
pages = "100567",
volume = "n/a",
doi = "10.1016/j.edurev.2023.100567"
}

Baucal, A., Jošić, S., Stepanović Ilić, I., Videnović, M., Ivanović, J.,& Krstić, K.. (2023). What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review. in Educational Research Review, n/a, 100567.
https://doi.org/10.1016/j.edurev.2023.100567

Baucal A, Jošić S, Stepanović Ilić I, Videnović M, Ivanović J, Krstić K. What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review. in Educational Research Review. 2023;n/a:100567.
doi:10.1016/j.edurev.2023.100567 .

Baucal, Aleksandar, Jošić, Smiljana, Stepanović Ilić, Ivana, Videnović, Marina, Ivanović, Jovan, Krstić, Ksenija, "What makes peer collaborative problem solving productive or unproductive: A qualitative systematic review" in Educational Research Review, n/a (2023):100567,
https://doi.org/10.1016/j.edurev.2023.100567 . .

TY  - CONF
AU  - Бауцал, Александар
AU  - Павловић Бабић, Драгица
AU  - Алтарас Димитријевић, Ана
AU  - Крстић, Ксенија
AU  - Јолић Марјановић, Зорана
AU  - Степановић Илић, Ивана
AU  - Виденовић, Марина
AU  - Јошић, Смиљана
AU  - Никитовић, Тијана
AU  - Мојовић Здравковић, Кристина
AU  - Рајић, Милана
AU  - Ивановић, Јован
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/957
AB  - Овај рад представља први приказ садржаја и резултата евалуације једног програма за подстицање вештина
сарадње и тимског решавања проблема код младих. Реч је о тренингу који је осмишљен у оквиру пројекта
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), а заснован на PEER моделу успешне сарадње, који је већ
представљен нашој научној и стручној јавности. Сходно поставкама тог модела, истоимени (PEER) тренинг
има четири основна сегмента. Први сегмент посвећен је формулисању и утврђивању правила
конструктивног дијалога и размене идеје; други подразумева рад на препознавању и уважавању особина
личности односно индивидуалних разлика у тимском раду; трећи сегмент тиче се вештина из области
емоционалне интелигенције и подстиче правилно уочавање, разумевање и регулисање емоција током
сарадње; најзад, четврти део тренинга бави се умешношћу чланова тима да користе спољне ресурсе –
превасходно дигиталне изворе података – који су од помоћи у решавању проблема с којим се тим суочава.
Сваком сегменту посвећен је по један трочасовни блок, с тим што првом сегменту претходи и кратка уводна
сесија (која служи узајамном упознавању и упознавању учесника са програмом рада), док се последњи
улива у завршну рекапитулацију и евалуацију тренинга. Целокупан тренинг одвија се у четири дана и
састоји од низа групних вежби и интерактивних задатака. Тренинг је први пут реализован у марту текуће
године, а полазници су били ученици другог разреда из шест београдских средњих школа (три гимназије,
три средње стручне школе), при чему је у свакој школи тренингом обухваћена по једна група величине N
= 21. Искуства тренера потврђују да тренинг може успешно да се изведе према предвиђеном сценарију;
истовремено, евалуације учесника указују на то да је садржај тренинга за њих релевантан (просечне оцене
релевантности четирију сегмената износе 3,39–3,58, на скали од 1 до 4) и да су њиме стекли одговарајуће
вештине (просечне оцене самоопажене компетентности су у распону 3,61–3,80). Ипак, уочен је и простор
за даље унапређивање тренинга, пре свега у смислу диференцијације материјала и начина рада с обзиром
на образовни профил, те на ниво зрелости и заинтересованости ученика.
AB  - Ovaj rad predstavlja prvi prikaz sadržaja i rezultata evaluacije jednog programa za podsticanje veština
saradnje i timskog rešavanja problema kod mladih. Reč je o treningu koji je osmišljen u okviru projekta
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), a zasnovan na PEER modelu uspešne saradnje, koji je već
predstavljen našoj naučnoj i stručnoj javnosti. Shodno postavkama tog modela, istoimeni (PEER) trening
ima četiri osnovna segmenta. Prvi segment posvećen je formulisanju i utvrđivanju pravila
konstruktivnog dijaloga i razmene ideje; drugi podrazumeva rad na prepoznavanju i uvažavanju osobina
ličnosti odnosno individualnih razlika u timskom radu; treći segment tiče se veština iz oblasti
emocionalne inteligencije i podstiče pravilno uočavanje, razumevanje i regulisanje emocija tokom
saradnje; najzad, četvrti deo treninga bavi se umešnošću članova tima da koriste spoljne resurse –
prevashodno digitalne izvore podataka – koji su od pomoći u rešavanju problema s kojim se tim suočava.
Svakom segmentu posvećen je po jedan tročasovni blok, s tim što prvom segmentu prethodi i kratka uvodna
sesija (koja služi uzajamnom upoznavanju i upoznavanju učesnika sa programom rada), dok se poslednji
uliva u završnu rekapitulaciju i evaluaciju treninga. Celokupan trening odvija se u četiri dana i
sastoji od niza grupnih vežbi i interaktivnih zadataka. Trening je prvi put realizovan u martu tekuće
godine, a polaznici su bili učenici drugog razreda iz šest beogradskih srednjih škola (tri gimnazije,
tri srednje stručne škole), pri čemu je u svakoj školi treningom obuhvaćena po jedna grupa veličine N
= 21. Iskustva trenera potvrđuju da trening može uspešno da se izvede prema predviđenom scenariju;
istovremeno, evaluacije učesnika ukazuju na to da je sadržaj treninga za njih relevantan (prosečne ocene
relevantnosti četiriju segmenata iznose 3,39–3,58, na skali od 1 do 4) i da su njime stekli odgovarajuće
veštine (prosečne ocene samoopažene kompetentnosti su u rasponu 3,61–3,80). Ipak, uočen je i prostor
za dalje unapređivanje treninga, pre svega u smislu diferencijacije materijala i načina rada s obzirom
na obrazovni profil, te na nivo zrelosti i zainteresovanosti učenika.
PB  - Београд : Друштво психолога Србије
C3  - 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
T1  - Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији
T1  - Saradnjom do boljeg rešenja, a vežbom do uspešne saradnje: PEER trening za podsticanje veština kolaborativnog rešavanja problema u srednjoškolskoj populaciji
EP  - 92
SP  - 92
VL  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_957
ER  - 

@conference{
author = "Бауцал, Александар and Павловић Бабић, Драгица and Алтарас Димитријевић, Ана and Крстић, Ксенија and Јолић Марјановић, Зорана and Степановић Илић, Ивана and Виденовић, Марина and Јошић, Смиљана and Никитовић, Тијана and Мојовић Здравковић, Кристина and Рајић, Милана and Ивановић, Јован",
year = "2023",
abstract = "Овај рад представља први приказ садржаја и резултата евалуације једног програма за подстицање вештина
сарадње и тимског решавања проблема код младих. Реч је о тренингу који је осмишљен у оквиру пројекта
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), а заснован на PEER моделу успешне сарадње, који је већ
представљен нашој научној и стручној јавности. Сходно поставкама тог модела, истоимени (PEER) тренинг
има четири основна сегмента. Први сегмент посвећен је формулисању и утврђивању правила
конструктивног дијалога и размене идеје; други подразумева рад на препознавању и уважавању особина
личности односно индивидуалних разлика у тимском раду; трећи сегмент тиче се вештина из области
емоционалне интелигенције и подстиче правилно уочавање, разумевање и регулисање емоција током
сарадње; најзад, четврти део тренинга бави се умешношћу чланова тима да користе спољне ресурсе –
превасходно дигиталне изворе података – који су од помоћи у решавању проблема с којим се тим суочава.
Сваком сегменту посвећен је по један трочасовни блок, с тим што првом сегменту претходи и кратка уводна
сесија (која служи узајамном упознавању и упознавању учесника са програмом рада), док се последњи
улива у завршну рекапитулацију и евалуацију тренинга. Целокупан тренинг одвија се у четири дана и
састоји од низа групних вежби и интерактивних задатака. Тренинг је први пут реализован у марту текуће
године, а полазници су били ученици другог разреда из шест београдских средњих школа (три гимназије,
три средње стручне школе), при чему је у свакој школи тренингом обухваћена по једна група величине N
= 21. Искуства тренера потврђују да тренинг може успешно да се изведе према предвиђеном сценарију;
истовремено, евалуације учесника указују на то да је садржај тренинга за њих релевантан (просечне оцене
релевантности четирију сегмената износе 3,39–3,58, на скали од 1 до 4) и да су њиме стекли одговарајуће
вештине (просечне оцене самоопажене компетентности су у распону 3,61–3,80). Ипак, уочен је и простор
за даље унапређивање тренинга, пре свега у смислу диференцијације материјала и начина рада с обзиром
на образовни профил, те на ниво зрелости и заинтересованости ученика., Ovaj rad predstavlja prvi prikaz sadržaja i rezultata evaluacije jednog programa za podsticanje veština
saradnje i timskog rešavanja problema kod mladih. Reč je o treningu koji je osmišljen u okviru projekta
PEERSolvers (https://peersolvers.f.bg.ac.rs), a zasnovan na PEER modelu uspešne saradnje, koji je već
predstavljen našoj naučnoj i stručnoj javnosti. Shodno postavkama tog modela, istoimeni (PEER) trening
ima četiri osnovna segmenta. Prvi segment posvećen je formulisanju i utvrđivanju pravila
konstruktivnog dijaloga i razmene ideje; drugi podrazumeva rad na prepoznavanju i uvažavanju osobina
ličnosti odnosno individualnih razlika u timskom radu; treći segment tiče se veština iz oblasti
emocionalne inteligencije i podstiče pravilno uočavanje, razumevanje i regulisanje emocija tokom
saradnje; najzad, četvrti deo treninga bavi se umešnošću članova tima da koriste spoljne resurse –
prevashodno digitalne izvore podataka – koji su od pomoći u rešavanju problema s kojim se tim suočava.
Svakom segmentu posvećen je po jedan tročasovni blok, s tim što prvom segmentu prethodi i kratka uvodna
sesija (koja služi uzajamnom upoznavanju i upoznavanju učesnika sa programom rada), dok se poslednji
uliva u završnu rekapitulaciju i evaluaciju treninga. Celokupan trening odvija se u četiri dana i
sastoji od niza grupnih vežbi i interaktivnih zadataka. Trening je prvi put realizovan u martu tekuće
godine, a polaznici su bili učenici drugog razreda iz šest beogradskih srednjih škola (tri gimnazije,
tri srednje stručne škole), pri čemu je u svakoj školi treningom obuhvaćena po jedna grupa veličine N
= 21. Iskustva trenera potvrđuju da trening može uspešno da se izvede prema predviđenom scenariju;
istovremeno, evaluacije učesnika ukazuju na to da je sadržaj treninga za njih relevantan (prosečne ocene
relevantnosti četiriju segmenata iznose 3,39–3,58, na skali od 1 do 4) i da su njime stekli odgovarajuće
veštine (prosečne ocene samoopažene kompetentnosti su u rasponu 3,61–3,80). Ipak, uočen je i prostor
za dalje unapređivanje treninga, pre svega u smislu diferencijacije materijala i načina rada s obzirom
na obrazovni profil, te na nivo zrelosti i zainteresovanosti učenika.",
publisher = "Београд : Друштво психолога Србије",
journal = "71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије",
title = "Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији, Saradnjom do boljeg rešenja, a vežbom do uspešne saradnje: PEER trening za podsticanje veština kolaborativnog rešavanja problema u srednjoškolskoj populaciji",
pages = "92-92",
volume = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_957"
}

Бауцал, А., Павловић Бабић, Д., Алтарас Димитријевић, А., Крстић, К., Јолић Марјановић, З., Степановић Илић, И., Виденовић, М., Јошић, С., Никитовић, Т., Мојовић Здравковић, К., Рајић, М.,& Ивановић, Ј.. (2023). Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
Београд : Друштво психолога Србије., 71, 92-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_957

Бауцал А, Павловић Бабић Д, Алтарас Димитријевић А, Крстић К, Јолић Марјановић З, Степановић Илић И, Виденовић М, Јошић С, Никитовић Т, Мојовић Здравковић К, Рајић М, Ивановић Ј. Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије. 2023;71:92-92.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_957 .

Бауцал, Александар, Павловић Бабић, Драгица, Алтарас Димитријевић, Ана, Крстић, Ксенија, Јолић Марјановић, Зорана, Степановић Илић, Ивана, Виденовић, Марина, Јошић, Смиљана, Никитовић, Тијана, Мојовић Здравковић, Кристина, Рајић, Милана, Ивановић, Јован, "Сарадњом до бољег решења, а вежбом до успешне сарадње: PEER тренинг за подстицање вештина колаборативног решавања проблема у средњошколској популацији" in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, 71 (2023):92-92,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_957 .

TY  - CONF
AU  - Никитовић, Тијана
AU  - Јошић, Смиљана
AU  - Мојовић Здравковић, Кристина
AU  - Крстић, Ксенија
AU  - Павловић Бабић, Драгица
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/956
AB  - У овом раду, изложићемо један аспект тренинга креираног у оквиру пројекта „Сарадњом до решења:
PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад” који се реализује у оквиру
програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије. Циљ рада је представљање тренинга намењеног
унапређењу вештина младих у коришћењу интернета као ресурса у сарадничком решавању проблема.
С обзиром на то да су дигиталне компетенције препознате као вештине од изузетне важности у
будућности, наше интересовање је било усмерено на оснаживање ове вештине код средњошколаца.
Тренинг је имао неколико циљева: а) подстаћи коришћење дигиталних ресурса за решавање проблема,
пре свега у виду трагања за информацијама; б) упознати учеснике са могућностима које пружа
интернет као метаизвор информација; ц) развити критички однос учесника према доступним
информацијама, пре свега у погледу њихове поузданости. Тренинг је реализован током марта 2023.
године у шест средњих школа из Београда (три гимназије и три средње стручне школе). Укупно 126
ученика другог разреда средње школе је завршило тренинг у целости (55% женског пола). Део тренинга
усмерен ка дигиталним компетенцијама реализован је у оквиру једног дана, у трајању од три сата. У
првом делу тренинга учесници су, кроз вођене групне активности, дошли до заједничког одређења
појма ресурса и њихове улоге у сарадничком решавању проблема. Уз то, кроз обуку и заједнички рад
упознати су са адекватним стратегијама претраживања информација на интернету. У другом делу,
учесници су обучени за примену критеријума процене релеватности и тачности информација
добијених путем заједничке интернет претраге. Потом, учеснике смо упознали са популарном алатком
за интернет претрагу – ChatGPT, уз наглашавање његове предности у односу на уобичајене
претраживаче, али и ограничења која се тичу праћења извора информација. Завршна активност тицала
се примене наученог, кроз тимски рад, на друштвено и научно релевантном проблему. Резултати
евалуације учесника о квалитету обуке о дигиталним ресурсима биће искоришћени као важан извор података за даље унапређење тренинга. Такође, ефекте тренинга проценићемо накнадним анализама
квалитета сарадње и продуката групног рада ученика укључених у пројекат.
AB  - U ovom radu, izložićemo jedan aspekt treninga kreiranog u okviru projekta „Saradnjom do rešenja:
PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad” koji se realizuje u okviru
programa Ideje, Fonda za nauku Republike Srbije. Cilj rada je predstavljanje treninga namenjenog
unapređenju veština mladih u korišćenju interneta kao resursa u saradničkom rešavanju problema.
S obzirom na to da su digitalne kompetencije prepoznate kao veštine od izuzetne važnosti u
budućnosti, naše interesovanje je bilo usmereno na osnaživanje ove veštine kod srednjoškolaca.
Trening je imao nekoliko ciljeva: a) podstaći korišćenje digitalnih resursa za rešavanje problema,
pre svega u vidu traganja za informacijama; b) upoznati učesnike sa mogućnostima koje pruža
internet kao metaizvor informacija; c) razviti kritički odnos učesnika prema dostupnim
informacijama, pre svega u pogledu njihove pouzdanosti. Trening je realizovan tokom marta 2023.
godine u šest srednjih škola iz Beograda (tri gimnazije i tri srednje stručne škole). Ukupno 126
učenika drugog razreda srednje škole je završilo trening u celosti (55% ženskog pola). Deo treninga
usmeren ka digitalnim kompetencijama realizovan je u okviru jednog dana, u trajanju od tri sata. U
prvom delu treninga učesnici su, kroz vođene grupne aktivnosti, došli do zajedničkog određenja
pojma resursa i njihove uloge u saradničkom rešavanju problema. Uz to, kroz obuku i zajednički rad
upoznati su sa adekvatnim strategijama pretraživanja informacija na internetu. U drugom delu,
učesnici su obučeni za primenu kriterijuma procene relevatnosti i tačnosti informacija
dobijenih putem zajedničke internet pretrage. Potom, učesnike smo upoznali sa popularnom alatkom
za internet pretragu – ChatGPT, uz naglašavanje njegove prednosti u odnosu na uobičajene
pretraživače, ali i ograničenja koja se tiču praćenja izvora informacija. Završna aktivnost ticala
se primene naučenog, kroz timski rad, na društveno i naučno relevantnom problemu. Rezultati
evaluacije učesnika o kvalitetu obuke o digitalnim resursima biće iskorišćeni kao važan izvor podataka za dalje unapređenje treninga. Takođe, efekte treninga procenićemo naknadnim analizama
kvaliteta saradnje i produkata grupnog rada učenika uključenih u projekat.
PB  - Београд : Друштво психолога Србије
C3  - 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
T1  - Интернет као ресурс у сарадничком решавању проблема: приказ тренинга
T1  - Internet kao resurs u saradničkom rešavanju problema: prikaz treninga
EP  - 91
SP  - 90
VL  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_956
ER  - 

@conference{
author = "Никитовић, Тијана and Јошић, Смиљана and Мојовић Здравковић, Кристина and Крстић, Ксенија and Павловић Бабић, Драгица",
year = "2023",
abstract = "У овом раду, изложићемо један аспект тренинга креираног у оквиру пројекта „Сарадњом до решења:
PEER модел оснаживања младих за конструктивни дијалог и тимски рад” који се реализује у оквиру
програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије. Циљ рада је представљање тренинга намењеног
унапређењу вештина младих у коришћењу интернета као ресурса у сарадничком решавању проблема.
С обзиром на то да су дигиталне компетенције препознате као вештине од изузетне важности у
будућности, наше интересовање је било усмерено на оснаживање ове вештине код средњошколаца.
Тренинг је имао неколико циљева: а) подстаћи коришћење дигиталних ресурса за решавање проблема,
пре свега у виду трагања за информацијама; б) упознати учеснике са могућностима које пружа
интернет као метаизвор информација; ц) развити критички однос учесника према доступним
информацијама, пре свега у погледу њихове поузданости. Тренинг је реализован током марта 2023.
године у шест средњих школа из Београда (три гимназије и три средње стручне школе). Укупно 126
ученика другог разреда средње школе је завршило тренинг у целости (55% женског пола). Део тренинга
усмерен ка дигиталним компетенцијама реализован је у оквиру једног дана, у трајању од три сата. У
првом делу тренинга учесници су, кроз вођене групне активности, дошли до заједничког одређења
појма ресурса и њихове улоге у сарадничком решавању проблема. Уз то, кроз обуку и заједнички рад
упознати су са адекватним стратегијама претраживања информација на интернету. У другом делу,
учесници су обучени за примену критеријума процене релеватности и тачности информација
добијених путем заједничке интернет претраге. Потом, учеснике смо упознали са популарном алатком
за интернет претрагу – ChatGPT, уз наглашавање његове предности у односу на уобичајене
претраживаче, али и ограничења која се тичу праћења извора информација. Завршна активност тицала
се примене наученог, кроз тимски рад, на друштвено и научно релевантном проблему. Резултати
евалуације учесника о квалитету обуке о дигиталним ресурсима биће искоришћени као важан извор података за даље унапређење тренинга. Такође, ефекте тренинга проценићемо накнадним анализама
квалитета сарадње и продуката групног рада ученика укључених у пројекат., U ovom radu, izložićemo jedan aspekt treninga kreiranog u okviru projekta „Saradnjom do rešenja:
PEER model osnaživanja mladih za konstruktivni dijalog i timski rad” koji se realizuje u okviru
programa Ideje, Fonda za nauku Republike Srbije. Cilj rada je predstavljanje treninga namenjenog
unapređenju veština mladih u korišćenju interneta kao resursa u saradničkom rešavanju problema.
S obzirom na to da su digitalne kompetencije prepoznate kao veštine od izuzetne važnosti u
budućnosti, naše interesovanje je bilo usmereno na osnaživanje ove veštine kod srednjoškolaca.
Trening je imao nekoliko ciljeva: a) podstaći korišćenje digitalnih resursa za rešavanje problema,
pre svega u vidu traganja za informacijama; b) upoznati učesnike sa mogućnostima koje pruža
internet kao metaizvor informacija; c) razviti kritički odnos učesnika prema dostupnim
informacijama, pre svega u pogledu njihove pouzdanosti. Trening je realizovan tokom marta 2023.
godine u šest srednjih škola iz Beograda (tri gimnazije i tri srednje stručne škole). Ukupno 126
učenika drugog razreda srednje škole je završilo trening u celosti (55% ženskog pola). Deo treninga
usmeren ka digitalnim kompetencijama realizovan je u okviru jednog dana, u trajanju od tri sata. U
prvom delu treninga učesnici su, kroz vođene grupne aktivnosti, došli do zajedničkog određenja
pojma resursa i njihove uloge u saradničkom rešavanju problema. Uz to, kroz obuku i zajednički rad
upoznati su sa adekvatnim strategijama pretraživanja informacija na internetu. U drugom delu,
učesnici su obučeni za primenu kriterijuma procene relevatnosti i tačnosti informacija
dobijenih putem zajedničke internet pretrage. Potom, učesnike smo upoznali sa popularnom alatkom
za internet pretragu – ChatGPT, uz naglašavanje njegove prednosti u odnosu na uobičajene
pretraživače, ali i ograničenja koja se tiču praćenja izvora informacija. Završna aktivnost ticala
se primene naučenog, kroz timski rad, na društveno i naučno relevantnom problemu. Rezultati
evaluacije učesnika o kvalitetu obuke o digitalnim resursima biće iskorišćeni kao važan izvor podataka za dalje unapređenje treninga. Takođe, efekte treninga procenićemo naknadnim analizama
kvaliteta saradnje i produkata grupnog rada učenika uključenih u projekat.",
publisher = "Београд : Друштво психолога Србије",
journal = "71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије",
title = "Интернет као ресурс у сарадничком решавању проблема: приказ тренинга, Internet kao resurs u saradničkom rešavanju problema: prikaz treninga",
pages = "91-90",
volume = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_956"
}

Никитовић, Т., Јошић, С., Мојовић Здравковић, К., Крстић, К.,& Павловић Бабић, Д.. (2023). Интернет као ресурс у сарадничком решавању проблема: приказ тренинга. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
Београд : Друштво психолога Србије., 71, 90-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_956

Никитовић Т, Јошић С, Мојовић Здравковић К, Крстић К, Павловић Бабић Д. Интернет као ресурс у сарадничком решавању проблема: приказ тренинга. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије. 2023;71:90-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_956 .

Никитовић, Тијана, Јошић, Смиљана, Мојовић Здравковић, Кристина, Крстић, Ксенија, Павловић Бабић, Драгица, "Интернет као ресурс у сарадничком решавању проблема: приказ тренинга" in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, 71 (2023):90-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_956 .

TY  - CONF
AU  - Мицић, Исидора
AU  - Јошић, Смиљана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/955
AB  - Пандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам
је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током
пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства
наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у
првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је
учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године
радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица,
40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у
средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски
упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS
2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на
даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених
емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су
испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD =
.87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао
(M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у
ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M =
2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У
исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се
ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних
рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња
школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и
одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације
усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се
суочавају наставници у ванредним околностима.
AB  - Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam
je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom
pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva
nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u
prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je
učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine
radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica,
40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u
srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski
upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS
2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na
daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih
emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su
ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD =
.87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao
(M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u
vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M =
2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U
isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se
entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih
razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja
škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i
odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije
usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se
suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.
PB  - Београд : Друштво психолога Србије
C3  - 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
T1  - Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19
T1  - Zadovoljstvo poslom u populaciji nastavnika tokom prvog talasa pandemije KOVID 19
EP  - 87
SP  - 87
VL  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955
ER  - 

@conference{
author = "Мицић, Исидора and Јошић, Смиљана",
year = "2023",
abstract = "Пандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам
је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током
пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства
наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у
првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је
учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године
радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица,
40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у
средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски
упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS
2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на
даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених
емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су
испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD =
.87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао
(M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у
ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M =
2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У
исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се
ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних
рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња
школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и
одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације
усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се
суочавају наставници у ванредним околностима., Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam
je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom
pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva
nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u
prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je
učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine
radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica,
40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u
srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski
upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS
2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na
daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih
emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su
ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD =
.87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao
(M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u
vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M =
2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U
isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se
entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih
razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja
škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i
odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije
usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se
suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.",
publisher = "Београд : Друштво психолога Србије",
journal = "71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије",
title = "Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19, Zadovoljstvo poslom u populaciji nastavnika tokom prvog talasa pandemije KOVID 19",
pages = "87-87",
volume = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955"
}

Мицић, И.,& Јошић, С.. (2023). Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
Београд : Друштво психолога Србије., 71, 87-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955

Мицић И, Јошић С. Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије. 2023;71:87-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955 .

Мицић, Исидора, Јошић, Смиљана, "Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19" in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, 71 (2023):87-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955 .

TY  - CONF
AU  - Мицић, Исидора
AU  - Дробац, Ана
AU  - Јошић, Смиљана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1024
AB  - Академско самопоуздање, као кључни концепт у теоријама мотивације
и учења, испитује се као очекивани образовни исход и као корелат
постигнућа и других некогнитивних варијабли. Бројна истраживања указују
на везу академског самопоуздања и постигнућа - ученици који имају више
самопоуздања у своје способности показују боље академско постигнуће. У
оквиру студија ILSA (International Large Scale Assessment) добијају се подаци
о домен-специфичном самопоуздању као што је читалачко самопоуздање.
За развијање читалачке способности и самопоуздања посебно су значајна
уверења учитеља, с обзиром на њихову улогу у препознавању и неговању
самопоуздања у школи. Циљеви овог истраживања усмерени су на боље
разумевање личних значења које учитељи приписују самопоуздању
ученика, као и процеса изградње и манифестације самопоуздања из њихове
перспективе. Поред тога, циљ нам је био да испитамо перспективе учитеља
о повезаности самопоуздања ученика и њихових школских постигнућа, уз
ослањање на резултате међународних тестирања и постигнућа ученика из
Србије. У истраживању је учествовало 17 учитеља који су били распоређени
у три фокус групе у трајању од по сат времена. На основу индуктивне
тематске анализе разговора са учитељима идентификовано је неколико тема:
значење самопоуздања кроз когнитивне, емоционалне и социјалне аспекте,
препознавање самопоуздања кроз комуникацију, особине ученика, социјалне
односе, мултидимензионалност самопоуздања и улога самопоуздања у
школском успеху, рефлексија на истраживање PIRLS и развој самопоуздања
у школи кроз факторе као што су: породица, вршњаци, учитељи, окужење,
особине ученика. Добијени резултати дискутовани су у светлу важности
информисања учитеља о улози самопоуздања у постигнућу и различитим
стратегијама које учитељи могу применити како би препознали и неговали
самопоуздање ученика у школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља
EP  - 24
SP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024
ER  - 

@conference{
author = "Мицић, Исидора and Дробац, Ана and Јошић, Смиљана",
year = "2023",
abstract = "Академско самопоуздање, као кључни концепт у теоријама мотивације
и учења, испитује се као очекивани образовни исход и као корелат
постигнућа и других некогнитивних варијабли. Бројна истраживања указују
на везу академског самопоуздања и постигнућа - ученици који имају више
самопоуздања у своје способности показују боље академско постигнуће. У
оквиру студија ILSA (International Large Scale Assessment) добијају се подаци
о домен-специфичном самопоуздању као што је читалачко самопоуздање.
За развијање читалачке способности и самопоуздања посебно су значајна
уверења учитеља, с обзиром на њихову улогу у препознавању и неговању
самопоуздања у школи. Циљеви овог истраживања усмерени су на боље
разумевање личних значења које учитељи приписују самопоуздању
ученика, као и процеса изградње и манифестације самопоуздања из њихове
перспективе. Поред тога, циљ нам је био да испитамо перспективе учитеља
о повезаности самопоуздања ученика и њихових школских постигнућа, уз
ослањање на резултате међународних тестирања и постигнућа ученика из
Србије. У истраживању је учествовало 17 учитеља који су били распоређени
у три фокус групе у трајању од по сат времена. На основу индуктивне
тематске анализе разговора са учитељима идентификовано је неколико тема:
значење самопоуздања кроз когнитивне, емоционалне и социјалне аспекте,
препознавање самопоуздања кроз комуникацију, особине ученика, социјалне
односе, мултидимензионалност самопоуздања и улога самопоуздања у
школском успеху, рефлексија на истраживање PIRLS и развој самопоуздања
у школи кроз факторе као што су: породица, вршњаци, учитељи, окужење,
особине ученика. Добијени резултати дискутовани су у светлу важности
информисања учитеља о улози самопоуздања у постигнућу и различитим
стратегијама које учитељи могу применити како би препознали и неговали
самопоуздање ученика у школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља",
pages = "24-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024"
}

Мицић, И., Дробац, А.,& Јошић, С.. (2023). Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 23-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024

Мицић И, Дробац А, Јошић С. Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:23-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024 .

Мицић, Исидора, Дробац, Ана, Јошић, Смиљана, "Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):23-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024 .

TY  - CHAP
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Japelj Pavešić, Barbara
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Rožman, Mojca
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/701
AB  - Education systems can be conceptualized as the scaffolding that supports
the construction and development of student competences. Among other things,
the size, location, and learning resources of schools can affect how efficient that
system is at delivering the required support. Data from international large-scale
assessments have indicated that the resources of rural schools may differ from those
of urban schools; students in schools in urban and more economically developed
environments often demonstrate higher achievement. Data from IEA’s Trends in
International Mathematics and Science Study (TIMSS) 2019 from across the Dinaric
region provides information on variations in the size of schools and allocation, student
achievement, and the different kinds of scaffolding/support for learning in urban and
rural schools. Secondary analyses of the TIMSS 2019 data for the Dinaric region,
taking into account home and school factors, show that the types of support available
for student learning differed between urban and rural schools. The findings suggest
that policymakers should focus on improving the learning resources available to
rural schools across the region, particularly in response to their lack of technological
resources for developing students’ digital competencies. Concomitant investment
is required for the development of teachers’ competencies for the effective use of
such educational resources. Educators need to compensate for lack of family support
for some students; in such situations, schools need to enhance the scaffolding for
learning available to children.
PB  - Springer Nature
T2  - IEA Research for Education
T1  - Scaffolding the Learning in Rural and Urban Schools: Similarities and Differences
EP  - 239
SP  - 213
VL  - 13
DO  - 10.1007/978-3-030-85802-5_10
ER  - 

@inbook{
author = "Jošić, Smiljana and Japelj Pavešić, Barbara and Gutvajn, Nikoleta and Rožman, Mojca",
year = "2022",
abstract = "Education systems can be conceptualized as the scaffolding that supports
the construction and development of student competences. Among other things,
the size, location, and learning resources of schools can affect how efficient that
system is at delivering the required support. Data from international large-scale
assessments have indicated that the resources of rural schools may differ from those
of urban schools; students in schools in urban and more economically developed
environments often demonstrate higher achievement. Data from IEA’s Trends in
International Mathematics and Science Study (TIMSS) 2019 from across the Dinaric
region provides information on variations in the size of schools and allocation, student
achievement, and the different kinds of scaffolding/support for learning in urban and
rural schools. Secondary analyses of the TIMSS 2019 data for the Dinaric region,
taking into account home and school factors, show that the types of support available
for student learning differed between urban and rural schools. The findings suggest
that policymakers should focus on improving the learning resources available to
rural schools across the region, particularly in response to their lack of technological
resources for developing students’ digital competencies. Concomitant investment
is required for the development of teachers’ competencies for the effective use of
such educational resources. Educators need to compensate for lack of family support
for some students; in such situations, schools need to enhance the scaffolding for
learning available to children.",
publisher = "Springer Nature",
journal = "IEA Research for Education",
booktitle = "Scaffolding the Learning in Rural and Urban Schools: Similarities and Differences",
pages = "239-213",
volume = "13",
doi = "10.1007/978-3-030-85802-5_10"
}

Jošić, S., Japelj Pavešić, B., Gutvajn, N.,& Rožman, M.. (2022). Scaffolding the Learning in Rural and Urban Schools: Similarities and Differences. in IEA Research for Education
Springer Nature., 13, 213-239.
https://doi.org/10.1007/978-3-030-85802-5_10

Jošić S, Japelj Pavešić B, Gutvajn N, Rožman M. Scaffolding the Learning in Rural and Urban Schools: Similarities and Differences. in IEA Research for Education. 2022;13:213-239.
doi:10.1007/978-3-030-85802-5_10 .

Jošić, Smiljana, Japelj Pavešić, Barbara, Gutvajn, Nikoleta, Rožman, Mojca, "Scaffolding the Learning in Rural and Urban Schools: Similarities and Differences" in IEA Research for Education, 13 (2022):213-239,
https://doi.org/10.1007/978-3-030-85802-5_10 . .

TY  - JOUR
AU  - Bodroža, Bojana
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/805
AB  - Large-scale educational effectiveness research requires valid student questionnaires to assess
teaching practices. This research validated eight scales for measuring teaching factors from
the Dynamic Model of Educational Effectiveness (DMEE). Parallel versions of scales for
measuring teaching factors in mathematics and biology were constructed and validated in
two studies. In the first study, an exploratory factor analysis was conducted on data from
683 students. In the second study, the structure was cross-validated via a confirmatory
factor analysis (CFA) on a sample of 5,476 students. The multi-group CFA resulted in an
acceptable metric invarience for all scales, indicating that the scales have comparable factor
loadings. However, unsatisfactory scalar invariance suggested that the scales could not be
used to compare teachers of different subjects. Testing alternative structural relations between
the teaching factors did not confirm that the data fit the DMEE model adequately, although
the fit parameters were better than for the alternative theoretical models. For mathematics,
the external validation of the scales showed that the scales correlated with job satisfaction,
external control, and teacher self-efficacy reported by the teachers. The scales are reliable and
valid and could be applied to different school subjects
AB  - Obimna istraživanja obrazovne efektivnosti zahtevaju validne učeničke upitnike za procenu
nastavne prakse. U ovom istraživanju je validirano osam skala za merenje nastavnih faktora
iz Dinamičkog modela obrazovne efektivnosti (eng. the Dynamic Model of Educational
Effectiveness; DMEE). Konstruisane su paralelne forme skala za merenje faktora nastave
matematike i biologije i validirane u dve studije. U prvoj studiji je primenjena eksplorativna
faktorska analiza na podacima iz uzorka koji su činila 683 učenika. U drugoj studiji njihova
struktura je kros-validirana konfirmativnom faktorskom analizom na uzorku od 5.476
učenika. Rezultati višegrupne konfirmativne faktorske analize su potvrdili postojanje metričke
invarijatnosti svih skala što ukazuje na to da su njihova faktorska zasićenja veoma slična.
Međutim, skalarna invarijantnost modela nije potvrđena što ukazuje na to da se skale ne
mogu koristiti za poređenje nastavnika različitih predmeta. Testiranje alternativnih strukturnih
relacija između nastavnih faktora nije ukazalo da se podaci adekvatno uklapaju u DMEE
model iako su indeksi slaganja bili bolji nego za alternativne teorijske modele. Eksterna
validnost za matematiku je pokazala da skale koreliraju sa zadovoljstvom poslom, eksternom
kontrolom i samoefikasnošču nastavnika procenjenom od strane samih nastavnika. Skale su
pouzdane i validne i mogu se primenjivati na različite školske predmete.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
T2  - Psihologija
T1  - Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness
T1  - Validacija skala za merenje faktora kvaliteta nastave iz Dinamičkog modela obrazovne efektivnosti
EP  - 190
IS  - 2
SP  - 169
VL  - 55
DO  - 10.2298/PSI200915010B
ER  - 

@article{
author = "Bodroža, Bojana and Teodorović, Jelena and Jošić, Smiljana",
year = "2022",
abstract = "Large-scale educational effectiveness research requires valid student questionnaires to assess
teaching practices. This research validated eight scales for measuring teaching factors from
the Dynamic Model of Educational Effectiveness (DMEE). Parallel versions of scales for
measuring teaching factors in mathematics and biology were constructed and validated in
two studies. In the first study, an exploratory factor analysis was conducted on data from
683 students. In the second study, the structure was cross-validated via a confirmatory
factor analysis (CFA) on a sample of 5,476 students. The multi-group CFA resulted in an
acceptable metric invarience for all scales, indicating that the scales have comparable factor
loadings. However, unsatisfactory scalar invariance suggested that the scales could not be
used to compare teachers of different subjects. Testing alternative structural relations between
the teaching factors did not confirm that the data fit the DMEE model adequately, although
the fit parameters were better than for the alternative theoretical models. For mathematics,
the external validation of the scales showed that the scales correlated with job satisfaction,
external control, and teacher self-efficacy reported by the teachers. The scales are reliable and
valid and could be applied to different school subjects, Obimna istraživanja obrazovne efektivnosti zahtevaju validne učeničke upitnike za procenu
nastavne prakse. U ovom istraživanju je validirano osam skala za merenje nastavnih faktora
iz Dinamičkog modela obrazovne efektivnosti (eng. the Dynamic Model of Educational
Effectiveness; DMEE). Konstruisane su paralelne forme skala za merenje faktora nastave
matematike i biologije i validirane u dve studije. U prvoj studiji je primenjena eksplorativna
faktorska analiza na podacima iz uzorka koji su činila 683 učenika. U drugoj studiji njihova
struktura je kros-validirana konfirmativnom faktorskom analizom na uzorku od 5.476
učenika. Rezultati višegrupne konfirmativne faktorske analize su potvrdili postojanje metričke
invarijatnosti svih skala što ukazuje na to da su njihova faktorska zasićenja veoma slična.
Međutim, skalarna invarijantnost modela nije potvrđena što ukazuje na to da se skale ne
mogu koristiti za poređenje nastavnika različitih predmeta. Testiranje alternativnih strukturnih
relacija između nastavnih faktora nije ukazalo da se podaci adekvatno uklapaju u DMEE
model iako su indeksi slaganja bili bolji nego za alternativne teorijske modele. Eksterna
validnost za matematiku je pokazala da skale koreliraju sa zadovoljstvom poslom, eksternom
kontrolom i samoefikasnošču nastavnika procenjenom od strane samih nastavnika. Skale su
pouzdane i validne i mogu se primenjivati na različite školske predmete.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija",
title = "Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness, Validacija skala za merenje faktora kvaliteta nastave iz Dinamičkog modela obrazovne efektivnosti",
pages = "190-169",
number = "2",
volume = "55",
doi = "10.2298/PSI200915010B"
}

Bodroža, B., Teodorović, J.,& Jošić, S.. (2022). Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness. in Psihologija
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 55(2), 169-190.
https://doi.org/10.2298/PSI200915010B

Bodroža B, Teodorović J, Jošić S. Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness. in Psihologija. 2022;55(2):169-190.
doi:10.2298/PSI200915010B .

Bodroža, Bojana, Teodorović, Jelena, Jošić, Smiljana, "Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness" in Psihologija, 55, no. 2 (2022):169-190,
https://doi.org/10.2298/PSI200915010B . .

TY  - CONF
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/842
AB  - U okviru sociokulturne teorije razvijen je koncept kognitivne potpore koji se odnosi na pomoć nastavnika
učeniku da shvati i reši zadatke koji čine proces učenja. Prema rezultatima ranijih ispitivanja, kognitivna
potpora predstavlja glavnu vrstu podrške za koju učenici veruju da doprinosi razvoju kreativnosti u školskom
okruženju. U cilju boljeg razumevanja sadržaja kognitivne potpore, koja ima potencijal da podrži razvoj
kreativnosti, sprovedeno je ispitivanje implicitnih uverenja učenika o kreativnosti, čiji se rezultati saopštavaju
u radu. Ispitivanjem su obuhvaćeni daroviti srednjoškolci (N=211; uzrasni raspon 14–18 godina; prosečan
uzrast 16,1 godina; SD=0,870; 70% ženskog pola) koji su, odgovarajući na otvoreno pitanje iz upitnika o
mogućnostima za razvoj kreativnosti u školi, naveli kognitivnu potporu. Dobijeni opisi kognitivne potpore
podvrgnuti su tematskoj analizi induktivnog tipa koja je omogućila definisanje sedam kategorija. Kategorije
su poslužile za konstrukciju modela kognitivne potpore razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika.
Model obuhvata: znanja, ličnu perspektivu, rešavanje problema, divergentno i kritičko mišljenje, ideaciju,
imaginaciju i opštu kogitivnu potporu. Formiranje baze znanja daje učeniku materijal za kreativnost, a
posmatranje poznatog iz sopstvenog ugla omogućava mu da postavlja pitanja koja se pretvaraju u probleme.
Rešavanje problema je pogodna nastavna metoda. Problemi se rešavaju korišćenjem divergentnog i kritičkog
mišljenja, tako što divergentno mišljenje nudi više rešenja, a kritičko mišljenje nalazi onu opciju koja problem
rešava. Ideacija je proces produkcije ideja koje postaju potencijalna rešenja problema. Nove ideje nastaju u
procesu imaginacije koja istražuje i nalazi veze između elemenata koji ranije nisu bili povezani. Aspekti
modela kognitivne potpore se, po stepenu opštosti, mogu posmatrati kao podrška razvoju kreativnosti na tri
nivoa: prvi, najkonkretniji nivo čini učenje kroz rešavanje problema, korišćenje divergentnog i kritičkog
mišljenja, produkcija ideja i imaginacija; srednji nivo obuhvata potporu građenju baze znanja i razvoju lične
perspektive učenika, dok se najopštiji nivo potpore odnosi na sve ostale kognitivne uticaje koji nisu
specifikovani. Uočena je i diskutovana sličnost modela sa naučnim teorijama kreativnosti. Zaključeno je da
model može imati praktične implikacije za unapređenje školskog učenja u pravcu podizanja njegovih
kapaciteta da podrži kreativnost učenika.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
C3  - Psihologija između profesije i nauke
T1  - Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika
EP  - 55
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842
ER  - 

@conference{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2022",
abstract = "U okviru sociokulturne teorije razvijen je koncept kognitivne potpore koji se odnosi na pomoć nastavnika
učeniku da shvati i reši zadatke koji čine proces učenja. Prema rezultatima ranijih ispitivanja, kognitivna
potpora predstavlja glavnu vrstu podrške za koju učenici veruju da doprinosi razvoju kreativnosti u školskom
okruženju. U cilju boljeg razumevanja sadržaja kognitivne potpore, koja ima potencijal da podrži razvoj
kreativnosti, sprovedeno je ispitivanje implicitnih uverenja učenika o kreativnosti, čiji se rezultati saopštavaju
u radu. Ispitivanjem su obuhvaćeni daroviti srednjoškolci (N=211; uzrasni raspon 14–18 godina; prosečan
uzrast 16,1 godina; SD=0,870; 70% ženskog pola) koji su, odgovarajući na otvoreno pitanje iz upitnika o
mogućnostima za razvoj kreativnosti u školi, naveli kognitivnu potporu. Dobijeni opisi kognitivne potpore
podvrgnuti su tematskoj analizi induktivnog tipa koja je omogućila definisanje sedam kategorija. Kategorije
su poslužile za konstrukciju modela kognitivne potpore razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika.
Model obuhvata: znanja, ličnu perspektivu, rešavanje problema, divergentno i kritičko mišljenje, ideaciju,
imaginaciju i opštu kogitivnu potporu. Formiranje baze znanja daje učeniku materijal za kreativnost, a
posmatranje poznatog iz sopstvenog ugla omogućava mu da postavlja pitanja koja se pretvaraju u probleme.
Rešavanje problema je pogodna nastavna metoda. Problemi se rešavaju korišćenjem divergentnog i kritičkog
mišljenja, tako što divergentno mišljenje nudi više rešenja, a kritičko mišljenje nalazi onu opciju koja problem
rešava. Ideacija je proces produkcije ideja koje postaju potencijalna rešenja problema. Nove ideje nastaju u
procesu imaginacije koja istražuje i nalazi veze između elemenata koji ranije nisu bili povezani. Aspekti
modela kognitivne potpore se, po stepenu opštosti, mogu posmatrati kao podrška razvoju kreativnosti na tri
nivoa: prvi, najkonkretniji nivo čini učenje kroz rešavanje problema, korišćenje divergentnog i kritičkog
mišljenja, produkcija ideja i imaginacija; srednji nivo obuhvata potporu građenju baze znanja i razvoju lične
perspektive učenika, dok se najopštiji nivo potpore odnosi na sve ostale kognitivne uticaje koji nisu
specifikovani. Uočena je i diskutovana sličnost modela sa naučnim teorijama kreativnosti. Zaključeno je da
model može imati praktične implikacije za unapređenje školskog učenja u pravcu podizanja njegovih
kapaciteta da podrži kreativnost učenika.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija između profesije i nauke",
title = "Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika",
pages = "55-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2022). Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika. in Psihologija između profesije i nauke
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842

Maksić S, Jošić S. Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika. in Psihologija između profesije i nauke. 2022;:55-55.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Kognitivna potpora razvoju kreativnosti u školi iz perspektive učenika" in Psihologija između profesije i nauke (2022):55-55,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_842 .

TY  - CONF
AU  - Baucal, Aleksandar
AU  - Pavlović Babić, Dragica
AU  - Altaras Dimitrijević, Ana
AU  - Krstić, Ksenija
AU  - Jolić Marjanović, Zorana
AU  - Stepanović Ilić, Ivana
AU  - Videnović, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Nikitović, Tijana
AU  - Mojović Zdravković, Kristina
AU  - Rajić, Milana
AU  - Ivanović, Jovan
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/863
AB  - The aim of this paper is to present a viable, psychologically based framework designed for systematical promotion of the adolescents’ capacities for collaborative problem solving and possibilities for their cultivation through everyday school practice. Specifically, a model for designing teacher-training programs is proposed, wherein several elements of effective collaborative problem solving are drawn together.
PB  - Serbia : Faculty of Technical Sciences Čačak
C3  - Technics and informatics in education – TIE 2022
T1  - From collaboration to solutions: Encouraging collaborative problem solving through school practice
EP  - 472
SP  - 470
DO  - 10.46793/TIE22.470B
ER  - 

@conference{
author = "Baucal, Aleksandar and Pavlović Babić, Dragica and Altaras Dimitrijević, Ana and Krstić, Ksenija and Jolić Marjanović, Zorana and Stepanović Ilić, Ivana and Videnović, Marina and Jošić, Smiljana and Nikitović, Tijana and Mojović Zdravković, Kristina and Rajić, Milana and Ivanović, Jovan",
year = "2022",
abstract = "The aim of this paper is to present a viable, psychologically based framework designed for systematical promotion of the adolescents’ capacities for collaborative problem solving and possibilities for their cultivation through everyday school practice. Specifically, a model for designing teacher-training programs is proposed, wherein several elements of effective collaborative problem solving are drawn together.",
publisher = "Serbia : Faculty of Technical Sciences Čačak",
journal = "Technics and informatics in education – TIE 2022",
title = "From collaboration to solutions: Encouraging collaborative problem solving through school practice",
pages = "472-470",
doi = "10.46793/TIE22.470B"
}

Baucal, A., Pavlović Babić, D., Altaras Dimitrijević, A., Krstić, K., Jolić Marjanović, Z., Stepanović Ilić, I., Videnović, M., Jošić, S., Nikitović, T., Mojović Zdravković, K., Rajić, M.,& Ivanović, J.. (2022). From collaboration to solutions: Encouraging collaborative problem solving through school practice. in Technics and informatics in education – TIE 2022
Serbia : Faculty of Technical Sciences Čačak., 470-472.
https://doi.org/10.46793/TIE22.470B

Baucal A, Pavlović Babić D, Altaras Dimitrijević A, Krstić K, Jolić Marjanović Z, Stepanović Ilić I, Videnović M, Jošić S, Nikitović T, Mojović Zdravković K, Rajić M, Ivanović J. From collaboration to solutions: Encouraging collaborative problem solving through school practice. in Technics and informatics in education – TIE 2022. 2022;:470-472.
doi:10.46793/TIE22.470B .

Baucal, Aleksandar, Pavlović Babić, Dragica, Altaras Dimitrijević, Ana, Krstić, Ksenija, Jolić Marjanović, Zorana, Stepanović Ilić, Ivana, Videnović, Marina, Jošić, Smiljana, Nikitović, Tijana, Mojović Zdravković, Kristina, Rajić, Milana, Ivanović, Jovan, "From collaboration to solutions: Encouraging collaborative problem solving through school practice" in Technics and informatics in education – TIE 2022 (2022):470-472,
https://doi.org/10.46793/TIE22.470B . .

TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/874
AB  - This study focused on the support of the learning process during the first wave of the
COVID-19 pandemic. We specifically aimed to identify the principal support providers and
describe the characteristics of their aid. We analyzed the responses of 160 high school
students (Mage = 16.78; SDage = 1.067; 77.5% female) who filled in our questionnaire at
three different time points during the first wave of the COVID -19 virus pandemic, between
March and early July 2020. At each time point, students answered who helped them with
learning (teachers, school counselors, parents, and/or their peers) and what that support
consisted of. The obtained data were analyzed both qualitatively (inductive content analysis)
and quantitatively. Our findings show that during the three months of long-distance learning,
students received learning support from teachers (about 85%), school counselors (7%),
parents (40%), and their peers (about 90%). Regarding the content of the support, qualitative
analysis of the data indicated that teachers provided learning materials, homework, working
materials and audio lectures. Despite the fact that students reported to a lesser extent that they
received support from school counselors, the content they received from them was diverse
including topics such as learning strategies, organization of free time, how to behave in an
emergency situation, mental health care advice, and service information on distance learning
and Covid-19 virus. Parents provided support through helping with the learning schedule
organization, reduction of household work, trying to motivate students, and increasing their
interest in studying. Finally, during the first weeks, students received the most support from
their peers regarding the use of digital technologies and the technical aspects of online
classes. The results of this study indicate that even in emergency situations that demand
reorganization of teaching and learning processes, students recognize the activities of
teachers and their peers as significant support in the learning process. These findings will be
discussed within the framework of sociocultural theory and role of the asymmetric and
symmetric interaction in the learning process
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical Studies in Psychology
T1  - Where did the high schoolers found support for learning during the pandemic?
EP  - 80
SP  - 80
VL  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_874
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana",
year = "2022",
abstract = "This study focused on the support of the learning process during the first wave of the
COVID-19 pandemic. We specifically aimed to identify the principal support providers and
describe the characteristics of their aid. We analyzed the responses of 160 high school
students (Mage = 16.78; SDage = 1.067; 77.5% female) who filled in our questionnaire at
three different time points during the first wave of the COVID -19 virus pandemic, between
March and early July 2020. At each time point, students answered who helped them with
learning (teachers, school counselors, parents, and/or their peers) and what that support
consisted of. The obtained data were analyzed both qualitatively (inductive content analysis)
and quantitatively. Our findings show that during the three months of long-distance learning,
students received learning support from teachers (about 85%), school counselors (7%),
parents (40%), and their peers (about 90%). Regarding the content of the support, qualitative
analysis of the data indicated that teachers provided learning materials, homework, working
materials and audio lectures. Despite the fact that students reported to a lesser extent that they
received support from school counselors, the content they received from them was diverse
including topics such as learning strategies, organization of free time, how to behave in an
emergency situation, mental health care advice, and service information on distance learning
and Covid-19 virus. Parents provided support through helping with the learning schedule
organization, reduction of household work, trying to motivate students, and increasing their
interest in studying. Finally, during the first weeks, students received the most support from
their peers regarding the use of digital technologies and the technical aspects of online
classes. The results of this study indicate that even in emergency situations that demand
reorganization of teaching and learning processes, students recognize the activities of
teachers and their peers as significant support in the learning process. These findings will be
discussed within the framework of sociocultural theory and role of the asymmetric and
symmetric interaction in the learning process",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical Studies in Psychology",
title = "Where did the high schoolers found support for learning during the pandemic?",
pages = "80-80",
volume = "28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_874"
}

Jošić, S.. (2022). Where did the high schoolers found support for learning during the pandemic?. in Empirical Studies in Psychology
Beograd : Filozofski fakultet., 28, 80-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_874

Jošić S. Where did the high schoolers found support for learning during the pandemic?. in Empirical Studies in Psychology. 2022;28:80-80.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_874 .

Jošić, Smiljana, "Where did the high schoolers found support for learning during the pandemic?" in Empirical Studies in Psychology, 28 (2022):80-80,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_874 .

TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/875
AB  - Usled pandemije bolesti kovid 19 i uvedenog vanrednog stanja, u Republici Srbiji 16. marta započinje
realizacija nastave i učenja na daljinu na svim nivoima obrazovanja. U prvom talasu pandemije, u periodu od
martа do juna 2020. godine u okviru projekta Učenje na daljinu u vreme kovid 19 krize (Institut za pedagoška
istraživanja, Beograd), ispitano je i 768 roditelja učenika osnovnih i srednjih škola (89% majke, 47% visoko
obrazovanih roditelja, 90% zaposleni). Cilj istraživanja bio je usmeren na opis roditeljskih iskustava i njihovih
doživljaja nastave na daljinu. Roditelji su popunjavali elektronski upitnik koji je sadržao set pitanja zatvorenog
i otvorenog tipa. Istraživačka pitanja bila su usmerena na iskustva roditelje pri: a) organizaciji izvođenja učenja
na daljinu; b) dinamiku samog procesa učenja; c) odnos roditelja prema učenju i nastavi na daljinu. Rezultati
istraživanja ukazuju na to da su roditelji iz ovog uzorka bili veoma angažovani u organizaciji izvođenja nastave
na daljinu. Oni su imali ulogu posrednika u komunikaciji između škole i učenika (95%) ali i značajnu ulogu u
obezbeđivanju tehničkih uslove za praćenje nastave (90%). Kada se analiziraju odgovori, koji se odnose na
opis dinamike i samog procesa učenja, zaključujemo da su roditelji imali monitoring poziciju. Većina roditelja
bila je zadužena za uspostavljanje svakodnevne rutine učenja (80%), vodili su računa o satima koje njihova
deca provode na nastavi ili radeći domaće zadatke (60%). Roditelji su izveštavali o dinamičnim i raznovrsnim
osećanjima sa kojima su se suočavali u tom periodu. Dve trećine roditelja bilo je zabrinuto jer su smatrali da
se njihovo dete oseća isrpljeno i umorno zbog ovakog načina organizacije nastave. Pandemija je preklopila, i
prostorno i vremenski, dva aspekta života, privatni i poslovni, što je za veliki broj roditelja bio razlog frustracije
i osećaja uznemirenosti. Nalazi istraživanja, iako realizovanog na prigodnom uzorku, donose nam važnu sliku
porodične dinamike i uloge roditelja u procesu učenja u vanrednim oklonostima kakva je pandemija.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
C3  - Psihologija između profesije i nauke
T1  - Iskustva roditelja o učenju i nastavi na daljinu
EP  - 23
SP  - 23
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_875
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana",
year = "2022",
abstract = "Usled pandemije bolesti kovid 19 i uvedenog vanrednog stanja, u Republici Srbiji 16. marta započinje
realizacija nastave i učenja na daljinu na svim nivoima obrazovanja. U prvom talasu pandemije, u periodu od
martа do juna 2020. godine u okviru projekta Učenje na daljinu u vreme kovid 19 krize (Institut za pedagoška
istraživanja, Beograd), ispitano je i 768 roditelja učenika osnovnih i srednjih škola (89% majke, 47% visoko
obrazovanih roditelja, 90% zaposleni). Cilj istraživanja bio je usmeren na opis roditeljskih iskustava i njihovih
doživljaja nastave na daljinu. Roditelji su popunjavali elektronski upitnik koji je sadržao set pitanja zatvorenog
i otvorenog tipa. Istraživačka pitanja bila su usmerena na iskustva roditelje pri: a) organizaciji izvođenja učenja
na daljinu; b) dinamiku samog procesa učenja; c) odnos roditelja prema učenju i nastavi na daljinu. Rezultati
istraživanja ukazuju na to da su roditelji iz ovog uzorka bili veoma angažovani u organizaciji izvođenja nastave
na daljinu. Oni su imali ulogu posrednika u komunikaciji između škole i učenika (95%) ali i značajnu ulogu u
obezbeđivanju tehničkih uslove za praćenje nastave (90%). Kada se analiziraju odgovori, koji se odnose na
opis dinamike i samog procesa učenja, zaključujemo da su roditelji imali monitoring poziciju. Većina roditelja
bila je zadužena za uspostavljanje svakodnevne rutine učenja (80%), vodili su računa o satima koje njihova
deca provode na nastavi ili radeći domaće zadatke (60%). Roditelji su izveštavali o dinamičnim i raznovrsnim
osećanjima sa kojima su se suočavali u tom periodu. Dve trećine roditelja bilo je zabrinuto jer su smatrali da
se njihovo dete oseća isrpljeno i umorno zbog ovakog načina organizacije nastave. Pandemija je preklopila, i
prostorno i vremenski, dva aspekta života, privatni i poslovni, što je za veliki broj roditelja bio razlog frustracije
i osećaja uznemirenosti. Nalazi istraživanja, iako realizovanog na prigodnom uzorku, donose nam važnu sliku
porodične dinamike i uloge roditelja u procesu učenja u vanrednim oklonostima kakva je pandemija.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija između profesije i nauke",
title = "Iskustva roditelja o učenju i nastavi na daljinu",
pages = "23-23",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_875"
}

Jošić, S.. (2022). Iskustva roditelja o učenju i nastavi na daljinu. in Psihologija između profesije i nauke
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 70, 23-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_875

Jošić S. Iskustva roditelja o učenju i nastavi na daljinu. in Psihologija između profesije i nauke. 2022;70:23-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_875 .

Jošić, Smiljana, "Iskustva roditelja o učenju i nastavi na daljinu" in Psihologija između profesije i nauke, 70 (2022):23-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_875 .

TY  - CONF
AU  - Jelenković, Ljubica
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Vukobra, Simonida
AU  - Jolić Marjanović, Zorana
AU  - Ponjavić, Tanja
AU  - Crnojević, Marija
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/876
AB  - Savremena, iako ne nova, orijentacija obrazovne politike ka obrazovanju usmerenom na kompetencije
afirmisala je konstruktivistički pristup učenju, kroz vršnjačku saradnju, razmenu i promišljanje, odnosno
kolaborativno formulisanje rešenja i zaključaka. Od učenika se očekuje da bude aktivan, da ima razvijen
smisao za saradnju i da ume da iznese i obrazloži svoje stanovište, a od nastavnika da bude osetljiv na ove
kompetencije i da ih podržava primerenim metodama rada. Zahvaljujući javnim politikama i zakonskim
rešenjima, u Srbiji je projektna nastava postala obavezni deo programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem
obrazovanju i primenjuje se na posebnim časovima. Istovremeno, za nastavnike je u ponudi više programa
stručnog usavršavanja koji su orijentisani ka razvijanju kompetencija za rad u timu i kooperativno učenje. U
okviru ovog okruglog stola, pokušaćemo da dođemo do odgovora na niz pitanja koja se tiču realizacije
pomenutih programskih rešanja i promena u školskoj praksi. Između ostalih, osvrnućemo se na sledeća pitanja:
Da li je saradnički orijentisana nastava efikasnija od tradicionalne, a ako jeste u kojim aspektima je to
najočiglednije? Koji su osnovni mehanizmi da se obezbedi raspodela zadataka i odgovornosti koja je
kognitivno i socijalno podsticajna? Na koje načine nastavnik podstiče nastavu orijentisanu na zajedničko
rešavanje problema i izgradnju kapaciteta mladih za konstruktivnu interakciju, a onda i prati njenu realizaciju
i osigurava pozitivne efekte takvog rada? Da li je moguće da zajedničko rešavanje problema ne produkuje
očekivane efekte i šta bi mogli biti osnovni razlozi da jedan dobar scenario za zajednički rad učenika ne bude
uspešno realizovan?
Za odgovorima na ova pitanja tragaće istraživači i stručni saradnici iz nekoliko odabranih srednjih škola, svi
angažovani na zajedničkom projektu usmerenom na razvoj novog modela kolaborativnog rešavanja problema
(„The PEER model of collaborative problem solving“), čiji je krajnji cilj da unapredi kompetencije mladih
srednjoškolskog uzrasta za učešće u grupnom radu.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
C3  - Psihologija između profesije i nauke
T1  - Saradnja u nastavi i učenju : put od konstruktivističke utopije do generatora uspešne prakse i nazad
EP  - 14
SP  - 14
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_876
ER  - 

@conference{
author = "Jelenković, Ljubica and Jošić, Smiljana and Vukobra, Simonida and Jolić Marjanović, Zorana and Ponjavić, Tanja and Crnojević, Marija",
year = "2022",
abstract = "Savremena, iako ne nova, orijentacija obrazovne politike ka obrazovanju usmerenom na kompetencije
afirmisala je konstruktivistički pristup učenju, kroz vršnjačku saradnju, razmenu i promišljanje, odnosno
kolaborativno formulisanje rešenja i zaključaka. Od učenika se očekuje da bude aktivan, da ima razvijen
smisao za saradnju i da ume da iznese i obrazloži svoje stanovište, a od nastavnika da bude osetljiv na ove
kompetencije i da ih podržava primerenim metodama rada. Zahvaljujući javnim politikama i zakonskim
rešenjima, u Srbiji je projektna nastava postala obavezni deo programa nastave i učenja u osnovnom i srednjem
obrazovanju i primenjuje se na posebnim časovima. Istovremeno, za nastavnike je u ponudi više programa
stručnog usavršavanja koji su orijentisani ka razvijanju kompetencija za rad u timu i kooperativno učenje. U
okviru ovog okruglog stola, pokušaćemo da dođemo do odgovora na niz pitanja koja se tiču realizacije
pomenutih programskih rešanja i promena u školskoj praksi. Između ostalih, osvrnućemo se na sledeća pitanja:
Da li je saradnički orijentisana nastava efikasnija od tradicionalne, a ako jeste u kojim aspektima je to
najočiglednije? Koji su osnovni mehanizmi da se obezbedi raspodela zadataka i odgovornosti koja je
kognitivno i socijalno podsticajna? Na koje načine nastavnik podstiče nastavu orijentisanu na zajedničko
rešavanje problema i izgradnju kapaciteta mladih za konstruktivnu interakciju, a onda i prati njenu realizaciju
i osigurava pozitivne efekte takvog rada? Da li je moguće da zajedničko rešavanje problema ne produkuje
očekivane efekte i šta bi mogli biti osnovni razlozi da jedan dobar scenario za zajednički rad učenika ne bude
uspešno realizovan?
Za odgovorima na ova pitanja tragaće istraživači i stručni saradnici iz nekoliko odabranih srednjih škola, svi
angažovani na zajedničkom projektu usmerenom na razvoj novog modela kolaborativnog rešavanja problema
(„The PEER model of collaborative problem solving“), čiji je krajnji cilj da unapredi kompetencije mladih
srednjoškolskog uzrasta za učešće u grupnom radu.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija između profesije i nauke",
title = "Saradnja u nastavi i učenju : put od konstruktivističke utopije do generatora uspešne prakse i nazad",
pages = "14-14",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_876"
}

Jelenković, L., Jošić, S., Vukobra, S., Jolić Marjanović, Z., Ponjavić, T.,& Crnojević, M.. (2022). Saradnja u nastavi i učenju : put od konstruktivističke utopije do generatora uspešne prakse i nazad. in Psihologija između profesije i nauke
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 70, 14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_876

Jelenković L, Jošić S, Vukobra S, Jolić Marjanović Z, Ponjavić T, Crnojević M. Saradnja u nastavi i učenju : put od konstruktivističke utopije do generatora uspešne prakse i nazad. in Psihologija između profesije i nauke. 2022;70:14-14.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_876 .

Jelenković, Ljubica, Jošić, Smiljana, Vukobra, Simonida, Jolić Marjanović, Zorana, Ponjavić, Tanja, Crnojević, Marija, "Saradnja u nastavi i učenju : put od konstruktivističke utopije do generatora uspešne prakse i nazad" in Psihologija između profesije i nauke, 70 (2022):14-14,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_876 .

TY  - CHAP
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Japelj Pavešić, Barbara
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Rožman, Mojca
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/927
AB  - Obrazovni sistemi mogu se slikovito predstaviti kao pomoćna konstrukcija koja podupire
gradnju i razvoj sposobnosti učenika. Između ostalog, veličina, lokacija i nastavni resursi škola mogu da
utiču na delotvornost sistema u pružanju potrebne podrške. Podaci prikupljeni tokom međunarodnih
istraživanja velikih razmera pokazali su da se seoske i gradske škole razlikuju u pogledu dostupnih
resursa. Učenici škola u gradskim i privredno razvijenijim okruženjima često imaju veća postignuća.
Podaci dobijeni u Istraživanju međunarodnih trendova u matematici i prirodnim naukama (TIMSS)
iz 2019. godine u organizaciji Međunarodnog udruženja za vrednovanje obrazovnih postignuća
(IEA) u Dinarskoj oblasti nudi podatke o razlikama u lokaciji i veličini škola, postignućima učenika
i različitim vrstama podrške ili podupiranja učenja u gradskim i seoskim školama. Uzimajući u
obzir kućne i školske faktore, sekundarne analize podataka proisteklih iz TIMSS 2019 u Dinarskoj
oblasti otkrile su razlike između gradskih i seoskih škola u pogledu podrške dostupne učenicima
pri učenju. Nalazi ukazuju na potrebu da se donosioci politika usredsrede na poboljšanje nastavnih
resursa dostupnih seoskim školama u Dinarskoj oblasti, pri čemu posebnu pažnju treba posvetiti
nedostatku tehnoloških resursa za razvoj digitalnih sposobnosti učenika. Takvi napori trebalo bi
da budu propraćeni ulaganjem u razvoj sposobnosti nastavnika za svrsishodnu upotrebu takvih
obrazovnih resursa. Potrebno je da prosvetni radnici nadoknade nedostatak podrške porodice kod
pojedinih učenika. U takvim situacijama, škola treba da pospeši podupiranje učenja kod dece.
PB  - Springer
T2  - TIMSS 2019 Dinarske perspektive : Poučavanje i učenje matematike i prirodoslovlja u Jugoistočnoj Europi
T1  - Podupiranje učenja u seoskim i gradskim školama: sličnosti i razlike
EP  - 243
SP  - 219
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_927
ER  - 

@inbook{
author = "Jošić, Smiljana and Japelj Pavešić, Barbara and Gutvajn, Nikoleta and Rožman, Mojca",
year = "2022",
abstract = "Obrazovni sistemi mogu se slikovito predstaviti kao pomoćna konstrukcija koja podupire
gradnju i razvoj sposobnosti učenika. Između ostalog, veličina, lokacija i nastavni resursi škola mogu da
utiču na delotvornost sistema u pružanju potrebne podrške. Podaci prikupljeni tokom međunarodnih
istraživanja velikih razmera pokazali su da se seoske i gradske škole razlikuju u pogledu dostupnih
resursa. Učenici škola u gradskim i privredno razvijenijim okruženjima često imaju veća postignuća.
Podaci dobijeni u Istraživanju međunarodnih trendova u matematici i prirodnim naukama (TIMSS)
iz 2019. godine u organizaciji Međunarodnog udruženja za vrednovanje obrazovnih postignuća
(IEA) u Dinarskoj oblasti nudi podatke o razlikama u lokaciji i veličini škola, postignućima učenika
i različitim vrstama podrške ili podupiranja učenja u gradskim i seoskim školama. Uzimajući u
obzir kućne i školske faktore, sekundarne analize podataka proisteklih iz TIMSS 2019 u Dinarskoj
oblasti otkrile su razlike između gradskih i seoskih škola u pogledu podrške dostupne učenicima
pri učenju. Nalazi ukazuju na potrebu da se donosioci politika usredsrede na poboljšanje nastavnih
resursa dostupnih seoskim školama u Dinarskoj oblasti, pri čemu posebnu pažnju treba posvetiti
nedostatku tehnoloških resursa za razvoj digitalnih sposobnosti učenika. Takvi napori trebalo bi
da budu propraćeni ulaganjem u razvoj sposobnosti nastavnika za svrsishodnu upotrebu takvih
obrazovnih resursa. Potrebno je da prosvetni radnici nadoknade nedostatak podrške porodice kod
pojedinih učenika. U takvim situacijama, škola treba da pospeši podupiranje učenja kod dece.",
publisher = "Springer",
journal = "TIMSS 2019 Dinarske perspektive : Poučavanje i učenje matematike i prirodoslovlja u Jugoistočnoj Europi",
booktitle = "Podupiranje učenja u seoskim i gradskim školama: sličnosti i razlike",
pages = "243-219",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_927"
}

Jošić, S., Japelj Pavešić, B., Gutvajn, N.,& Rožman, M.. (2022). Podupiranje učenja u seoskim i gradskim školama: sličnosti i razlike. in TIMSS 2019 Dinarske perspektive : Poučavanje i učenje matematike i prirodoslovlja u Jugoistočnoj Europi
Springer., 219-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_927

Jošić S, Japelj Pavešić B, Gutvajn N, Rožman M. Podupiranje učenja u seoskim i gradskim školama: sličnosti i razlike. in TIMSS 2019 Dinarske perspektive : Poučavanje i učenje matematike i prirodoslovlja u Jugoistočnoj Europi. 2022;:219-243.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_927 .

Jošić, Smiljana, Japelj Pavešić, Barbara, Gutvajn, Nikoleta, Rožman, Mojca, "Podupiranje učenja u seoskim i gradskim školama: sličnosti i razlike" in TIMSS 2019 Dinarske perspektive : Poučavanje i učenje matematike i prirodoslovlja u Jugoistočnoj Europi (2022):219-243,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_927 .

TY  - CONF
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Ševa, Nada
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/482
AB  - UNESCO's 2030 Agenda for sustainable development in the field of education aims at
"ensuring inclusive and equitable quality education and promote lifelong learning
opportunities for all” by 2030. The paper discusses main findings of the TIMSS 2019 study in
Serbia through the lens of the UNESCO's Sustainable Development Goal 4 (SDG 4), more
specifically targets 4.2., 4.5 and 4.c. The SDG 4 target 4.2 defines "equal access to quality
early childhood development, care and pre-primary education so that they are ready for
primary education". Results from TIMSS 2019 show that the coverage of children attending a
preschool program "3 years or more" has increased by 9% compared to the previous 2015
TIMSS cycle. In addition, the positive relationship between years of attending the preschool
education and higher average achievement in mathematics and science of 4th graders in Serbia
was demonstrated. TIMSS 2019 data for Serbia also provide some insights on home learning
resources relevant for SDG 4 target 4.5., aimed at establishing equal access to all levels of
education for the children from vulnerable groups as well as to diminish gender disparities. A
difference of 187 points on average in students' achievement in mathematics and science was
observed between those who have many resources (MAT: 574; SCI: 576) and those who do
not have enough of them (MAT: 387; SCI: 389). In Serbia, a statistically significantly higher
number of 4th grade students with many home learning resources reach low international
benchmark of 400 points (99%), compared to peers who have less home learning resources
(44%).The SDG 4.c target refers to the increase the percentage of teachers who will dedicate
a larger number of hours of in-service training in different areas of mathematics and science.
When it comes Serbia, professional development (PD) in the fields of mathematics and
science is at relatively low level in comparison to international average. Number of teachers
of the 4th grade students in Serbia who spent less than 6 hours or none in math and science
related PD is high (38% for mathematics and 48% for science). The future PD needs
expressed by teachers are in line with the current trends regarding the use of ICT in the field
of education, especially in the context of COVID 19 pandemic. The data from TIMSS 2019
allow for policy makers to develop evidence-based strategies in order to accomplish
presented SDG 4 targets,
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - Timss 2019 in Serbia: through the lens of sdg 4
EP  - 17
SP  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_482
ER  - 

@conference{
author = "Đerić, Ivana and Ševa, Nada and Jošić, Smiljana",
year = "2021",
abstract = "UNESCO's 2030 Agenda for sustainable development in the field of education aims at
"ensuring inclusive and equitable quality education and promote lifelong learning
opportunities for all” by 2030. The paper discusses main findings of the TIMSS 2019 study in
Serbia through the lens of the UNESCO's Sustainable Development Goal 4 (SDG 4), more
specifically targets 4.2., 4.5 and 4.c. The SDG 4 target 4.2 defines "equal access to quality
early childhood development, care and pre-primary education so that they are ready for
primary education". Results from TIMSS 2019 show that the coverage of children attending a
preschool program "3 years or more" has increased by 9% compared to the previous 2015
TIMSS cycle. In addition, the positive relationship between years of attending the preschool
education and higher average achievement in mathematics and science of 4th graders in Serbia
was demonstrated. TIMSS 2019 data for Serbia also provide some insights on home learning
resources relevant for SDG 4 target 4.5., aimed at establishing equal access to all levels of
education for the children from vulnerable groups as well as to diminish gender disparities. A
difference of 187 points on average in students' achievement in mathematics and science was
observed between those who have many resources (MAT: 574; SCI: 576) and those who do
not have enough of them (MAT: 387; SCI: 389). In Serbia, a statistically significantly higher
number of 4th grade students with many home learning resources reach low international
benchmark of 400 points (99%), compared to peers who have less home learning resources
(44%).The SDG 4.c target refers to the increase the percentage of teachers who will dedicate
a larger number of hours of in-service training in different areas of mathematics and science.
When it comes Serbia, professional development (PD) in the fields of mathematics and
science is at relatively low level in comparison to international average. Number of teachers
of the 4th grade students in Serbia who spent less than 6 hours or none in math and science
related PD is high (38% for mathematics and 48% for science). The future PD needs
expressed by teachers are in line with the current trends regarding the use of ICT in the field
of education, especially in the context of COVID 19 pandemic. The data from TIMSS 2019
allow for policy makers to develop evidence-based strategies in order to accomplish
presented SDG 4 targets,",
publisher = "Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "Timss 2019 in Serbia: through the lens of sdg 4",
pages = "17-17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_482"
}

Đerić, I., Ševa, N.,& Jošić, S.. (2021). Timss 2019 in Serbia: through the lens of sdg 4. in Empirical studies in psychology
Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_482

Đerić I, Ševa N, Jošić S. Timss 2019 in Serbia: through the lens of sdg 4. in Empirical studies in psychology. 2021;:17-17.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_482 .

Đerić, Ivana, Ševa, Nada, Jošić, Smiljana, "Timss 2019 in Serbia: through the lens of sdg 4" in Empirical studies in psychology (2021):17-17,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_482 .

TY  - CONF
AU  - Ševa, Nada
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Đerić, Ivana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/483
AB  - Monitoring of changes in students achievement is important in a twofold way: it represents
one of the main indicators of impact of current educational policies, at the same time
providing information of further steps when it comes to the possible changes in teaching
practices and other systemic changes. This paper presents trends in mathematics achievement
of the 4th grade primary school students attained in three research cycles of TIMSS in Serbia:
TIMSS 2011, TIMSS 2015 and TIMSS 2019.
The main finding from TIMSS 2019 indicates a significant drop in average
mathematical achievement by 10 points in comparison to TIMSS 2015 (508 vs. 518 points).
Serbian students in TIMSS 2019 maintained on average to be at the level of intermediate
international benchmark, same as in previous TIMSS cycles. However, the observed lower
achievement resulted in significant change in distribution of the students across different
benchmarks, with significantly lower percentages in advance and high level benchmarks.
Results across different content and cognitive domains showed that the difference between
TIMSS 2019 and TIMSS 2015 was mainly due to the 28 points difference in content domain
Data (489/TIMSS 2019 vs. 518/TIMSS 2015). In addition, there is a significant decline in
TIMSS 2019 for cognitive domains Application of knowledge (509/TIMSS 2019 vs.
521/TIMSS 2015), as well as Reasoning (503/TIMSS 2019 vs. 517/ TIMSS 2015 vs. 514/
TIMSS 2011).
The observed results will be discussed in the context of relation between three levels
of curriculum foreseen within TIMSS framework: intended curriculum (which topics are
planned to be thought at the systemic level), implemented curriculum (which topics are
taught before or during the year of testing) and attended curricula (which topics students
learned). For example for content domain Data, teachers in TIMSS 2019 reported lower
percentages of students that were Not yet taught or just introduced to the certain topics in
comparison to previous cycle (implemented curriculum). However students in TIMSS 2019
had lower number of correct answers for several tasks repeated in two cycles from
Application of knowledge domain (attended curriculum), indicating that attention of teachers
should be oriented towards higher cognitive domains. Insights from this level of the analysis
will provide policy-relevant information to help improve mathematics teaching and learning
in the context of the first cycle of education in Serbia.
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - Trends in mathematics achievemnet in the 4th grade of primary schoool : TIMSS 2019 in Serbia
EP  - 18
SP  - 18
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_483
ER  - 

@conference{
author = "Ševa, Nada and Jošić, Smiljana and Đerić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "Monitoring of changes in students achievement is important in a twofold way: it represents
one of the main indicators of impact of current educational policies, at the same time
providing information of further steps when it comes to the possible changes in teaching
practices and other systemic changes. This paper presents trends in mathematics achievement
of the 4th grade primary school students attained in three research cycles of TIMSS in Serbia:
TIMSS 2011, TIMSS 2015 and TIMSS 2019.
The main finding from TIMSS 2019 indicates a significant drop in average
mathematical achievement by 10 points in comparison to TIMSS 2015 (508 vs. 518 points).
Serbian students in TIMSS 2019 maintained on average to be at the level of intermediate
international benchmark, same as in previous TIMSS cycles. However, the observed lower
achievement resulted in significant change in distribution of the students across different
benchmarks, with significantly lower percentages in advance and high level benchmarks.
Results across different content and cognitive domains showed that the difference between
TIMSS 2019 and TIMSS 2015 was mainly due to the 28 points difference in content domain
Data (489/TIMSS 2019 vs. 518/TIMSS 2015). In addition, there is a significant decline in
TIMSS 2019 for cognitive domains Application of knowledge (509/TIMSS 2019 vs.
521/TIMSS 2015), as well as Reasoning (503/TIMSS 2019 vs. 517/ TIMSS 2015 vs. 514/
TIMSS 2011).
The observed results will be discussed in the context of relation between three levels
of curriculum foreseen within TIMSS framework: intended curriculum (which topics are
planned to be thought at the systemic level), implemented curriculum (which topics are
taught before or during the year of testing) and attended curricula (which topics students
learned). For example for content domain Data, teachers in TIMSS 2019 reported lower
percentages of students that were Not yet taught or just introduced to the certain topics in
comparison to previous cycle (implemented curriculum). However students in TIMSS 2019
had lower number of correct answers for several tasks repeated in two cycles from
Application of knowledge domain (attended curriculum), indicating that attention of teachers
should be oriented towards higher cognitive domains. Insights from this level of the analysis
will provide policy-relevant information to help improve mathematics teaching and learning
in the context of the first cycle of education in Serbia.",
publisher = "Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "Trends in mathematics achievemnet in the 4th grade of primary schoool : TIMSS 2019 in Serbia",
pages = "18-18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_483"
}

Ševa, N., Jošić, S.,& Đerić, I.. (2021). Trends in mathematics achievemnet in the 4th grade of primary schoool : TIMSS 2019 in Serbia. in Empirical studies in psychology
Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 18-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_483

Ševa N, Jošić S, Đerić I. Trends in mathematics achievemnet in the 4th grade of primary schoool : TIMSS 2019 in Serbia. in Empirical studies in psychology. 2021;:18-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_483 .

Ševa, Nada, Jošić, Smiljana, Đerić, Ivana, "Trends in mathematics achievemnet in the 4th grade of primary schoool : TIMSS 2019 in Serbia" in Empirical studies in psychology (2021):18-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_483 .

TY  - CONF
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Ševa, Nada
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/486
AB  - Paper describes the dynamics of the distance learning process caused by COVID-19
pandemic from a student’s perspective. We explored some of the features of the learning
process during long-distance learning: time learning, learning activities and school grades.
Data were collected at three measurement points during the suspension of regular classes
(March – end June 2020). A total sample of high school students who voluntarily participated
in the survey was 159. The participants were 15-19 years old from all grades of gymnasia and
vocational secondary schools. The average grade point assigned by the teachers in the 1st
semester (end of 2019 year) was 4.64 (SD= .42) out of maximum 5. Three questionnaires
(included open and closed questions) were distributed electronically at the end of the first
week of long-distance learning, the second at the end of the fourth week and the third in the
week when the classes ended. For the purpose of this study, we analysed questions referring
to the number of learning hours, type of activities related to learning (for school or for out-ofschool
activities) and final average grade. The results show that students changed the number
of hours they devoted to learning from week to week. In the first week they spent around 8h
in total for learning, lower than in the fourth week when they learned 15h in total (t(137) =
−5.59, p<.05). In the final week students reported that they spend approximately the similar
time learning as in the first week. We identified a large number of student extracurricular or
recreational activities (sports, art, technology). There is a significant difference between the
cumulative grade average at the end of the first semester and at the end of the school year
2020 (t(146) = -2,86, p<.05). This finding does not differ from the empirical findings
obtained on a sample of students before the pandemic period. Students had statistically higher
average grades at the end of the school year (M = 4.75; SD = 0.52) compared to the winter
semester (M = 4.64; SD = 0.42). The student assessment of the impact of the COVID-19
pandemic on the final average grade shows that a larger number of students (68%) believe
that this crisis did not have a great impact. In other words, students thought they would have
the same average grade, if the classes took place regularly. Results of the study provided
partial insights in the learning process of high-school students during the first three months of
Covid pandemic. The findings showed that learning could be continued even in extreme
circumstances like lockdown, and that students gradually were capable of adapting to the
changes, by adjusting dynamics of their learning to the dynamic of school demands.
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - Learning dynamics during COVID-19 pandemic: high-school students in Serbia
EP  - 66
SP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_486
ER  - 

@conference{
author = "Jošić, Smiljana and Đerić, Ivana and Ševa, Nada",
year = "2021",
abstract = "Paper describes the dynamics of the distance learning process caused by COVID-19
pandemic from a student’s perspective. We explored some of the features of the learning
process during long-distance learning: time learning, learning activities and school grades.
Data were collected at three measurement points during the suspension of regular classes
(March – end June 2020). A total sample of high school students who voluntarily participated
in the survey was 159. The participants were 15-19 years old from all grades of gymnasia and
vocational secondary schools. The average grade point assigned by the teachers in the 1st
semester (end of 2019 year) was 4.64 (SD= .42) out of maximum 5. Three questionnaires
(included open and closed questions) were distributed electronically at the end of the first
week of long-distance learning, the second at the end of the fourth week and the third in the
week when the classes ended. For the purpose of this study, we analysed questions referring
to the number of learning hours, type of activities related to learning (for school or for out-ofschool
activities) and final average grade. The results show that students changed the number
of hours they devoted to learning from week to week. In the first week they spent around 8h
in total for learning, lower than in the fourth week when they learned 15h in total (t(137) =
−5.59, p<.05). In the final week students reported that they spend approximately the similar
time learning as in the first week. We identified a large number of student extracurricular or
recreational activities (sports, art, technology). There is a significant difference between the
cumulative grade average at the end of the first semester and at the end of the school year
2020 (t(146) = -2,86, p<.05). This finding does not differ from the empirical findings
obtained on a sample of students before the pandemic period. Students had statistically higher
average grades at the end of the school year (M = 4.75; SD = 0.52) compared to the winter
semester (M = 4.64; SD = 0.42). The student assessment of the impact of the COVID-19
pandemic on the final average grade shows that a larger number of students (68%) believe
that this crisis did not have a great impact. In other words, students thought they would have
the same average grade, if the classes took place regularly. Results of the study provided
partial insights in the learning process of high-school students during the first three months of
Covid pandemic. The findings showed that learning could be continued even in extreme
circumstances like lockdown, and that students gradually were capable of adapting to the
changes, by adjusting dynamics of their learning to the dynamic of school demands.",
publisher = "Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "Learning dynamics during COVID-19 pandemic: high-school students in Serbia",
pages = "66-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_486"
}

Jošić, S., Đerić, I.,& Ševa, N.. (2021). Learning dynamics during COVID-19 pandemic: high-school students in Serbia. in Empirical studies in psychology
Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 66-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_486

Jošić S, Đerić I, Ševa N. Learning dynamics during COVID-19 pandemic: high-school students in Serbia. in Empirical studies in psychology. 2021;:66-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_486 .

Jošić, Smiljana, Đerić, Ivana, Ševa, Nada, "Learning dynamics during COVID-19 pandemic: high-school students in Serbia" in Empirical studies in psychology (2021):66-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_486 .

TY  - JOUR
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/523
AB  - Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.
PB  - Elsevier Ltd
T2  - Thinking Skills and Creativity
T1  - Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective
SP  - Article number 100835
VL  - 41
DO  - 10.1016/j.tsc.2021.100835
ER  - 

@article{
author = "Maksić, Slavica and Jošić, Smiljana",
year = "2021",
abstract = "Global demands for creative contributions have raised interest in the conditions which encourage creative activity throughout an individual's lifespan. The investigation of implicit theories of creativity is an attempt to learn more about its emergence and transformation in real life conditions. The paper deals with students’ beliefs related to creativity which were studied in order to gain a better understanding of the development of creativity in the educational setting. The survey was carried out among secondary school students (N = 337) who participated in out-of-school programs devoted to students with high motivation for activities in their field of interests and talents. The students completed a questionnaire about the way education supports creativity. The collected data were analyzed in the socio-cultural framework using the concept of scaffolding. A thematic analysis of the participants’ answers was conducted through a combination of deductive and inductive approaches. These analyses resulted in the definition of four types of scaffolding the development of creativity: cognitive, social, motivational and cultural scaffolding. Cognitive scaffolding was mostly related to building a knowledge base and the development of critical and divergent thinking. A dominant role in motivational scaffolding was played by the students’ interests and their freedom in the learning process. The most important social scaffolding strategy was associated with teachers’ facilitation of learning, while the subject area was the most relevant aspect of cultural scaffolding. The characteristics of creative teaching and learning that nurture the development of creativity are discussed. The concluding comments refer to the educational implications of the research.",
publisher = "Elsevier Ltd",
journal = "Thinking Skills and Creativity",
title = "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective",
pages = "Article number 100835",
volume = "41",
doi = "10.1016/j.tsc.2021.100835"
}

Maksić, S.,& Jošić, S.. (2021). Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity
Elsevier Ltd., 41, Article number 100835.
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835

Maksić S, Jošić S. Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective. in Thinking Skills and Creativity. 2021;41:Article number 100835.
doi:10.1016/j.tsc.2021.100835 .

Maksić, Slavica, Jošić, Smiljana, "Scaffolding the development of creativity from the students’ perspective" in Thinking Skills and Creativity, 41 (2021):Article number 100835,
https://doi.org/10.1016/j.tsc.2021.100835 . .

TY  - JOUR
AU  - Bodroža, Bojana
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/568
AB  - Large-scale educational effectiveness research requires valid student questionnaires to assess teaching practices. This research validated eight scales for measuring teaching factors from the Dynamic Model of Educational Effectiveness (DMEE). Parallel versions of scales for measuring teaching factors in mathematics and biology were constructed and validated in two studies. In the first study, an exploratory factor analysis was conducted on data from 683 students. In the second study, the structure was cross-validated via a confirmatory factor analysis (CFA) on a sample of 5,476 students. The multi-group CFA resulted in an acceptable metric invarience for all scales, indicating that the scales have comparable factor loadings. However, unsatisfactory scalar invariance suggested that the scales could not be used to compare teachers of different subjects. Testing alternative structural relations between the teaching factors did not confirm that the data fit the DMEE model adequately, although the fit parameters were better than for the alternative theoretical models. For mathematics, the external validation of the scales showed that the scales correlated with job satisfaction, external control, and teacher self-efficacy reported by the teachers. The scales are reliable and valid and could be applied to different school subjects.
PB  - Beograd : Društvo psihologa Srbije
T2  - Psihologija
T1  - Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness
IS  - 4
VL  - 54
DO  - 10.2298/PSI200915010B
ER  - 

@article{
author = "Bodroža, Bojana and Teodorović, Jelena and Jošić, Smiljana",
year = "2021",
abstract = "Large-scale educational effectiveness research requires valid student questionnaires to assess teaching practices. This research validated eight scales for measuring teaching factors from the Dynamic Model of Educational Effectiveness (DMEE). Parallel versions of scales for measuring teaching factors in mathematics and biology were constructed and validated in two studies. In the first study, an exploratory factor analysis was conducted on data from 683 students. In the second study, the structure was cross-validated via a confirmatory factor analysis (CFA) on a sample of 5,476 students. The multi-group CFA resulted in an acceptable metric invarience for all scales, indicating that the scales have comparable factor loadings. However, unsatisfactory scalar invariance suggested that the scales could not be used to compare teachers of different subjects. Testing alternative structural relations between the teaching factors did not confirm that the data fit the DMEE model adequately, although the fit parameters were better than for the alternative theoretical models. For mathematics, the external validation of the scales showed that the scales correlated with job satisfaction, external control, and teacher self-efficacy reported by the teachers. The scales are reliable and valid and could be applied to different school subjects.",
publisher = "Beograd : Društvo psihologa Srbije",
journal = "Psihologija",
title = "Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness",
number = "4",
volume = "54",
doi = "10.2298/PSI200915010B"
}

Bodroža, B., Teodorović, J.,& Jošić, S.. (2021). Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness. in Psihologija
Beograd : Društvo psihologa Srbije., 54(4).
https://doi.org/10.2298/PSI200915010B

Bodroža B, Teodorović J, Jošić S. Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness. in Psihologija. 2021;54(4).
doi:10.2298/PSI200915010B .

Bodroža, Bojana, Teodorović, Jelena, Jošić, Smiljana, "Validation of Scales for Measuring Factors of Teaching Quality from the Dynamic Model of Educational Effectiveness" in Psihologija, 54, no. 4 (2021),
https://doi.org/10.2298/PSI200915010B . .

TY  - CHAP
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Teodorović, Jelena
AU  - Jakšić, Ivana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/647
AB  - Međunarodna studija TIMSS pruža velike mogućnosti za upoređivanje postignuća
učenika između zemalja, ali i ispitivanje činilaca koji utiču na postignuće učenika. Važno
je istražiti ove činioce jer se na taj način mogu postaviti prioriteti u oblasti obrazovne
politike, odnosno usmeravati ljudski i finansijski resursi na one prakse koje najviše vode
visokom postignuću učenika.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka: TIMSS 2019 u Srbiji
EP  - 65
SP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_647
ER  - 

@inbook{
author = "Jošić, Smiljana and Teodorović, Jelena and Jakšić, Ivana",
year = "2021",
abstract = "Međunarodna studija TIMSS pruža velike mogućnosti za upoređivanje postignuća
učenika između zemalja, ali i ispitivanje činilaca koji utiču na postignuće učenika. Važno
je istražiti ove činioce jer se na taj način mogu postaviti prioriteti u oblasti obrazovne
politike, odnosno usmeravati ljudski i finansijski resursi na one prakse koje najviše vode
visokom postignuću učenika.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka: TIMSS 2019 u Srbiji",
pages = "65-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_647"
}

Jošić, S., Teodorović, J.,& Jakšić, I.. (2021). Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka: TIMSS 2019 u Srbiji. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 45-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_647

Jošić S, Teodorović J, Jakšić I. Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka: TIMSS 2019 u Srbiji. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:45-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_647 .

Jošić, Smiljana, Teodorović, Jelena, Jakšić, Ivana, "Faktori postignuća učenika iz matematike i prirodnih nauka: TIMSS 2019 u Srbiji" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):45-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_647 .

TY  - CONF
AU  - Jakšić, Ivana
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Vesić, Zoran
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/877
AB  - Na teritoriji Republike Srbije dostupni su različiti pripremni programi za tranziciju u
roditeljstvo i kompetentno obavljanje roditeljske uloge tokom prvih godina detetovog života,
popularno nazvani škole roditeljstva. Ovi programi realizuju se pri državnim domovima zdravlja,
privatnim bolnicama, nevladinim organizacijama i privatnim kompanijama. Mali broj istraživanja
bavio se deskripcijom i evaluacijom škola roditeljstva u Srbiji.
Cilj ovog istraživanja bio je da ispita učestalost pohađanja, karakteristike i zadovoljstvo
školama roditeljstva među roditeljima dece ranog uzrasta (0-3 godina) u Srbiji. Primenom onlajn
upitnika ispitano je 1409 roditelja (84% majki), od čega 45% sa teritorije Beograda. Trećina
roditelja iz uzorka pohađala je neku od škola roditeljstva (36% majki i 17% očeva). Najposećenije
su besplatne škole roditeljstva pri državnim domovima zdravlja (89%). Najveći broj škola roditelje
edukuje u domenu pripreme za porođaj i zadovoljenja fizioloških potreba deteta (90% škola), dok
se znatno ređe obrađuju teme u oblasti mentalnog zdravlja roditelja, pozitivne rane roditeljske
prakse i rani psihološki razvoj deteta (65% škola). Škole roditeljstva procenjene su kao četvrti
najznačajniji izvor podrške u ranom roditeljstvu, nakon partnera/ke, roditelja i pedijatra/ice, a
ispred patronažne službe, literature, medijskih i onlajn sadržaja, prijatelja i rođaka. Roditelji koji
su pohađali škole roditeljstva imali su nešto više postignuće na testu znanja o ranom razvoju dece
(F(1,671) = 18.60, p < .01, η2 = .03). Ipak, pohađanje nije uticalo na njihovu roditeljsku
samoefikasnost i zadovoljstvo roditeljstvom. Nalazi ukazuju na potrebu za povećanjem
dostupnosti i promocijom škola roditeljstva sa ciljem uključivanja većeg broja majki i očeva, kao
i proširenjem ponude tema koje se obrađuju
PB  - Beograd : Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka
C3  - Solidarnost u svetu koji se menja : Perspektive i izazovi za socijalni rad i socijalnu politiku
T1  - Škole roditeljstva kao podrška ranom roditeljstvu u Srbiji
EP  - 11
SP  - 11
VL  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_877
ER  - 

@conference{
author = "Jakšić, Ivana and Jošić, Smiljana and Vesić, Zoran",
year = "2021",
abstract = "Na teritoriji Republike Srbije dostupni su različiti pripremni programi za tranziciju u
roditeljstvo i kompetentno obavljanje roditeljske uloge tokom prvih godina detetovog života,
popularno nazvani škole roditeljstva. Ovi programi realizuju se pri državnim domovima zdravlja,
privatnim bolnicama, nevladinim organizacijama i privatnim kompanijama. Mali broj istraživanja
bavio se deskripcijom i evaluacijom škola roditeljstva u Srbiji.
Cilj ovog istraživanja bio je da ispita učestalost pohađanja, karakteristike i zadovoljstvo
školama roditeljstva među roditeljima dece ranog uzrasta (0-3 godina) u Srbiji. Primenom onlajn
upitnika ispitano je 1409 roditelja (84% majki), od čega 45% sa teritorije Beograda. Trećina
roditelja iz uzorka pohađala je neku od škola roditeljstva (36% majki i 17% očeva). Najposećenije
su besplatne škole roditeljstva pri državnim domovima zdravlja (89%). Najveći broj škola roditelje
edukuje u domenu pripreme za porođaj i zadovoljenja fizioloških potreba deteta (90% škola), dok
se znatno ređe obrađuju teme u oblasti mentalnog zdravlja roditelja, pozitivne rane roditeljske
prakse i rani psihološki razvoj deteta (65% škola). Škole roditeljstva procenjene su kao četvrti
najznačajniji izvor podrške u ranom roditeljstvu, nakon partnera/ke, roditelja i pedijatra/ice, a
ispred patronažne službe, literature, medijskih i onlajn sadržaja, prijatelja i rođaka. Roditelji koji
su pohađali škole roditeljstva imali su nešto više postignuće na testu znanja o ranom razvoju dece
(F(1,671) = 18.60, p < .01, η2 = .03). Ipak, pohađanje nije uticalo na njihovu roditeljsku
samoefikasnost i zadovoljstvo roditeljstvom. Nalazi ukazuju na potrebu za povećanjem
dostupnosti i promocijom škola roditeljstva sa ciljem uključivanja većeg broja majki i očeva, kao
i proširenjem ponude tema koje se obrađuju",
publisher = "Beograd : Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka",
journal = "Solidarnost u svetu koji se menja : Perspektive i izazovi za socijalni rad i socijalnu politiku",
title = "Škole roditeljstva kao podrška ranom roditeljstvu u Srbiji",
pages = "11-11",
volume = "41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_877"
}

Jakšić, I., Jošić, S.,& Vesić, Z.. (2021). Škole roditeljstva kao podrška ranom roditeljstvu u Srbiji. in Solidarnost u svetu koji se menja : Perspektive i izazovi za socijalni rad i socijalnu politiku
Beograd : Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka., 41, 11-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_877

Jakšić I, Jošić S, Vesić Z. Škole roditeljstva kao podrška ranom roditeljstvu u Srbiji. in Solidarnost u svetu koji se menja : Perspektive i izazovi za socijalni rad i socijalnu politiku. 2021;41:11-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_877 .

Jakšić, Ivana, Jošić, Smiljana, Vesić, Zoran, "Škole roditeljstva kao podrška ranom roditeljstvu u Srbiji" in Solidarnost u svetu koji se menja : Perspektive i izazovi za socijalni rad i socijalnu politiku, 41 (2021):11-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_877 .