dc.description.abstract | Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке
креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног
система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке
заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори
постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у
студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се
велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2)
наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су
помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући
хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе
појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са
различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора)
показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од
индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (76%)
и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе
постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни
фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа
показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање
родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%),
самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%)
али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у
домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских
и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%,
ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ:
0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног
модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су
препоруке за образовне политике. | sr |