Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019
Autori
Јошић, СмиљанаЈакшић, Ивана
Теодоровић, Јелена
Ostala autorstva
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке
креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног
система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке
заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори
постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у
студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се
велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2)
наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су
помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући
хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе
појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са
различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора)
показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од
индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (...76%)
и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе
постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни
фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа
показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање
родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%),
самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%)
али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у
домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских
и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%,
ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ:
0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног
модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су
препоруке за образовне политике.
Ključne reči:
ХЛМ анализа / ученици четвртог разреда / фактори постигнућаIzvor:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 26-27Izdavač:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200018 (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200018)
- 404-02-42/2018-17
Napomena:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Institucija/grupa
IPITY - CONF AU - Јошић, Смиљана AU - Јакшић, Ивана AU - Теодоровић, Јелена PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/528 AB - Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2) наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора) показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (76%) и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%), самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%) али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%, ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ: 0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су препоруке за образовне политике. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019 EP - 27 SP - 26 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528 ER -
@conference{ author = "Јошић, Смиљана and Јакшић, Ивана and Теодоровић, Јелена", year = "2021", abstract = "Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2) наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора) показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (76%) и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%), самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%) али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%, ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ: 0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су препоруке за образовне политике.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019", pages = "27-26", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528" }
Јошић, С., Јакшић, И.,& Теодоровић, Ј.. (2021). Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 26-27. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528
Јошић С, Јакшић И, Теодоровић Ј. Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:26-27. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528 .
Јошић, Смиљана, Јакшић, Ивана, Теодоровић, Јелена, "Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):26-27, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528 .