TY  - CONF
AU  - Малинић, Душица
AU  - Џиновић, Владимир
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/537
AB  - У овом раду је проучаван однос између образовних аспирација родитеља
и њихове перцепције укључености у развојно-подстицајне активности
деце на раном узрасту, с једне стране, и припремљености деце за школу,
њиховог самопоуздања и мотивације за учење математике и природних
наука, с друге стране. Узорак је чинило 4380 ученика четвртог разреда из 165
основних школа у Србији. У раду је примењена анализа стаза и тестирана су
два структурална модела. У области математике, показало се да образовне
аспирације родитеља директно утичу на самопоуздање и мотивацију за
учење овог наставног предмета, али и индиректно на самопоуздање преко
ране ангажованости родитеља и припремљености деце за полазак у школу.
Када је реч о природним наукама, образовне аспирације директно утичу
на научно самопоуздање, док на мотивацију за учење значајно не утичу ни
предикторска нити модераторске варијабле. Високе образовне аспирације
родитеља утичу на опажене компетенције деце и у много већој мери на њихов
доживљај колико су добри у учењу математике и природних наука, него на
њихову интринзичну мотивацију. Линија утицаја која води од родитељских
образовних аспирација преко њихове ангажованости до припремљености
деце за полазак у школу има скроман ефекат на самопоуздање, док на
мотивацију за учење оба наставна предмета такав утицај не постоји. Може
се претпоставити да ангажованост родитеља на раном узрасту деце, као и
припремљеност деце за полазак у школу имају утицај на друге образовне
исходе, као што је постигнуће. Импликације налаза упућују на важност вредновања образовања у породици, будући да образовна очекивања
родитеља утичу на однос деце према учењу математике и природних наука.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука
EP  - 43
SP  - 42
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537
ER  - 

@conference{
author = "Малинић, Душица and Џиновић, Владимир and Ђерић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "У овом раду је проучаван однос између образовних аспирација родитеља
и њихове перцепције укључености у развојно-подстицајне активности
деце на раном узрасту, с једне стране, и припремљености деце за школу,
њиховог самопоуздања и мотивације за учење математике и природних
наука, с друге стране. Узорак је чинило 4380 ученика четвртог разреда из 165
основних школа у Србији. У раду је примењена анализа стаза и тестирана су
два структурална модела. У области математике, показало се да образовне
аспирације родитеља директно утичу на самопоуздање и мотивацију за
учење овог наставног предмета, али и индиректно на самопоуздање преко
ране ангажованости родитеља и припремљености деце за полазак у школу.
Када је реч о природним наукама, образовне аспирације директно утичу
на научно самопоуздање, док на мотивацију за учење значајно не утичу ни
предикторска нити модераторске варијабле. Високе образовне аспирације
родитеља утичу на опажене компетенције деце и у много већој мери на њихов
доживљај колико су добри у учењу математике и природних наука, него на
њихову интринзичну мотивацију. Линија утицаја која води од родитељских
образовних аспирација преко њихове ангажованости до припремљености
деце за полазак у школу има скроман ефекат на самопоуздање, док на
мотивацију за учење оба наставна предмета такав утицај не постоји. Може
се претпоставити да ангажованост родитеља на раном узрасту деце, као и
припремљеност деце за полазак у школу имају утицај на друге образовне
исходе, као што је постигнуће. Импликације налаза упућују на важност вредновања образовања у породици, будући да образовна очекивања
родитеља утичу на однос деце према учењу математике и природних наука.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука",
pages = "43-42",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537"
}

Малинић, Д., Џиновић, В.,& Ђерић, И.. (2021). Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537

Малинић Д, Џиновић В, Ђерић И. Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:42-43.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537 .

Малинић, Душица, Џиновић, Владимир, Ђерић, Ивана, "Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):42-43,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_537 .

TY  - CONF
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Благданић, Сања
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/536
AB  - Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536
ER  - 

@conference{
author = "Станишић, Јелена and Благданић, Сања and Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2021",
abstract = "Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536"
}

Станишић, Ј., Благданић, С.,& Марушић Јаблановић, М.. (2021). Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536

Станишић Ј, Благданић С, Марушић Јаблановић М. Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .

Станишић, Јелена, Благданић, Сања, Марушић Јаблановић, Милица, "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .

TY  - CONF
AU  - Шева, Нада
AU  - Милинковић, Јасмина
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/538
AB  - Разумевање геометријских појмова је комплексан конструкт, сачињен од
више елемента који нису увек истовремено у фокусу (визуализацијa, мерење,
релације или трансформације). Један од показатеља нивоа разумевања који
се достиже на крају првог циклуса образовања јесу резултати тестирања
у оквиру студије TIMSS 2019. Циљ истраживања представља допринос
сагледавању постигнућа ученика из геометрије и геометријског мерења ради
унапређивања остварености исхода наставе и учења математике у нижим
разредима основне школе. Просечна тачност на нивоу Србије износила
је 39,9%, док је на међународном нивоу била 44,2%. Анализиран је садржај
решења и разматране су потешкоће и заблуде ученика у шест подобласти уз
опис типичних грешака. Утврђено је да ученици имају највише тешкоћа када
решавају задатке којима се испитује разумевање Појма угла и врста углова
(АСтачних одговора=31,04%, SD=13,5) и приликом израде задатака који се односе на
Одређивање и процењиве обима, површине и запремине (АСтачних одговора=33,26%,
SD=16,4). Најуспешнији су у решавању задатака у подобласти 3Д облици
и веза са 2Д репрезентацијом (мрежом) (АСтачних одговора=46,22%, SD=15,9).
Задатке који се односе на поређење и цртање углова успешно је решило
мање од половине ученика из Србије. На нивоу појединачних задатака били
су најуспешнији у препознавању нормалних правих у реалном контексту (АСтачних одговора=72,4%), а најлошије постигнуће су остварили одговарајући на
задатак који се тицао класификовања дводимензионалних геометријских
фигура према истакнутим својствима (АСтачних одговора=12,3%). Заблуда коју
можемо да препознамо у одговорима ученика у задатку класификације је
хипергенерализација да сви четвороуглови имају особине које су заједничке
за правоугаоник и квадрат. Резултати истраживања могу допринети бољем
разумевању путева развијања геометријског мишљења и превазилажењу
тешкоћа идентификовањем могућих измена у методичком приступу.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Постигнуће четвртака у области геометрије и геометријског мерења из перспективе истраживања TIMSS 2019
EP  - 47
SP  - 46
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_538
ER  - 

@conference{
author = "Шева, Нада and Милинковић, Јасмина",
year = "2021",
abstract = "Разумевање геометријских појмова је комплексан конструкт, сачињен од
више елемента који нису увек истовремено у фокусу (визуализацијa, мерење,
релације или трансформације). Један од показатеља нивоа разумевања који
се достиже на крају првог циклуса образовања јесу резултати тестирања
у оквиру студије TIMSS 2019. Циљ истраживања представља допринос
сагледавању постигнућа ученика из геометрије и геометријског мерења ради
унапређивања остварености исхода наставе и учења математике у нижим
разредима основне школе. Просечна тачност на нивоу Србије износила
је 39,9%, док је на међународном нивоу била 44,2%. Анализиран је садржај
решења и разматране су потешкоће и заблуде ученика у шест подобласти уз
опис типичних грешака. Утврђено је да ученици имају највише тешкоћа када
решавају задатке којима се испитује разумевање Појма угла и врста углова
(АСтачних одговора=31,04%, SD=13,5) и приликом израде задатака који се односе на
Одређивање и процењиве обима, површине и запремине (АСтачних одговора=33,26%,
SD=16,4). Најуспешнији су у решавању задатака у подобласти 3Д облици
и веза са 2Д репрезентацијом (мрежом) (АСтачних одговора=46,22%, SD=15,9).
Задатке који се односе на поређење и цртање углова успешно је решило
мање од половине ученика из Србије. На нивоу појединачних задатака били
су најуспешнији у препознавању нормалних правих у реалном контексту (АСтачних одговора=72,4%), а најлошије постигнуће су остварили одговарајући на
задатак који се тицао класификовања дводимензионалних геометријских
фигура према истакнутим својствима (АСтачних одговора=12,3%). Заблуда коју
можемо да препознамо у одговорима ученика у задатку класификације је
хипергенерализација да сви четвороуглови имају особине које су заједничке
за правоугаоник и квадрат. Резултати истраживања могу допринети бољем
разумевању путева развијања геометријског мишљења и превазилажењу
тешкоћа идентификовањем могућих измена у методичком приступу.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Постигнуће четвртака у области геометрије и геометријског мерења из перспективе истраживања TIMSS 2019",
pages = "47-46",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_538"
}

Шева, Н.,& Милинковић, Ј.. (2021). Постигнуће четвртака у области геометрије и геометријског мерења из перспективе истраживања TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_538

Шева Н, Милинковић Ј. Постигнуће четвртака у области геометрије и геометријског мерења из перспективе истраживања TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:46-47.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_538 .

Шева, Нада, Милинковић, Јасмина, "Постигнуће четвртака у области геометрије и геометријског мерења из перспективе истраживања TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):46-47,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_538 .

TY  - CONF
AU  - Чернош, Бојана
AU  - Шева, Нада
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/539
AB  - Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије
EP  - 49
SP  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539
ER  - 

@conference{
author = "Чернош, Бојана and Шева, Нада",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије",
pages = "49-48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539"
}

Чернош, Б.,& Шева, Н.. (2021). Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 48-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539

Чернош Б, Шева Н. Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:48-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .

Чернош, Бојана, Шева, Нада, "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):48-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .

TY  - CONF
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Лазаревић, Емилија
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/535
AB  - У савременом друштву адекватан ниво језичке (језичка и комуникативна
компетенција), математичке, научне и читалачке писмености представља
нужан услов да сваки појединац активно учествује у друштву и преузме
сопствену одговорност, а виши ниво ових вештина омогућава већи успех
током целоживотног учења. С тим у вези, циљ овог рада je да се испитају
језичке карактеристике, односно типови одступања у домену језика у
одговорима ученика на одређене текстуалне задатке из природних наука у
истраживању TIMSS 2019 у Србији, као и да се установи на које се садржаје, који
су предвиђени образовним стандардима постигнућа за посматрани узраст,
односе дате језичке карактеристике (типови одступања). Узорак је формиран
тако што је случајним путем одабрано триста свезака, тј. три стотине ученика
који су одговарали на три одабрана текстуална задатка из природних наука
(сваки задатак је припадао једној од трију испитиваних области у студији
TIMSS 2019). У овом истраживању експлоративног карактера коришћене су
дескриптивна и аналитичка метода. Језичке карактеристике одговора ученика
разматране су на следећим нивоима: граматички/синтаксички, лексички и
ортографски. Резултати испитивања упућују на то да су на свим посматраним
нивоима уочена одступања која указују на недовољно развијену језичку
писменост (језичку компетентност) ученика. Најуочљивија су одступања у
вези са применом правописних правила, али нису занемарљиве ни грешке
које се тичу формулисања реченица. Анализирани одговори указују и на
недовољно развијен лексички фонд ученика. Такође, установљено је да се
највећи број грешака односи на садржаје који су прописани за основни и
средњи ниво образовних стандарда постигнућа. Дати налази, између осталог,
наводе на закључак да би квалитету језичког изражавања ученика требало посветити већу пажњу током наставе свих школских предмета у нижим
разредима основне школе, као и да је неопходна ревизија националних
стандарда постигнућа у правцу подршке развоју функционалне писмености
ученика, односно компетенција релевантних за друштво знања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији
EP  - 53
SP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535
ER  - 

@conference{
author = "Стевановић, Јелена and Лазаревић, Емилија",
year = "2021",
abstract = "У савременом друштву адекватан ниво језичке (језичка и комуникативна
компетенција), математичке, научне и читалачке писмености представља
нужан услов да сваки појединац активно учествује у друштву и преузме
сопствену одговорност, а виши ниво ових вештина омогућава већи успех
током целоживотног учења. С тим у вези, циљ овог рада je да се испитају
језичке карактеристике, односно типови одступања у домену језика у
одговорима ученика на одређене текстуалне задатке из природних наука у
истраживању TIMSS 2019 у Србији, као и да се установи на које се садржаје, који
су предвиђени образовним стандардима постигнућа за посматрани узраст,
односе дате језичке карактеристике (типови одступања). Узорак је формиран
тако што је случајним путем одабрано триста свезака, тј. три стотине ученика
који су одговарали на три одабрана текстуална задатка из природних наука
(сваки задатак је припадао једној од трију испитиваних области у студији
TIMSS 2019). У овом истраживању експлоративног карактера коришћене су
дескриптивна и аналитичка метода. Језичке карактеристике одговора ученика
разматране су на следећим нивоима: граматички/синтаксички, лексички и
ортографски. Резултати испитивања упућују на то да су на свим посматраним
нивоима уочена одступања која указују на недовољно развијену језичку
писменост (језичку компетентност) ученика. Најуочљивија су одступања у
вези са применом правописних правила, али нису занемарљиве ни грешке
које се тичу формулисања реченица. Анализирани одговори указују и на
недовољно развијен лексички фонд ученика. Такође, установљено је да се
највећи број грешака односи на садржаје који су прописани за основни и
средњи ниво образовних стандарда постигнућа. Дати налази, између осталог,
наводе на закључак да би квалитету језичког изражавања ученика требало посветити већу пажњу током наставе свих школских предмета у нижим
разредима основне школе, као и да је неопходна ревизија националних
стандарда постигнућа у правцу подршке развоју функционалне писмености
ученика, односно компетенција релевантних за друштво знања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији",
pages = "53-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535"
}

Стевановић, Ј.,& Лазаревић, Е.. (2021). Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535

Стевановић Ј, Лазаревић Е. Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535 .

Стевановић, Јелена, Лазаревић, Емилија, "Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):52-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535 .

TY  - CONF
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/529
AB  - У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа
EP  - 29
SP  - 28
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529
ER  - 

@conference{
author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана",
year = "2021",
abstract = "У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа",
pages = "29-28",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529"
}

Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2021). Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 28-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529

Радуловић М, Гундоган Д. Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:28-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .

Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):28-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 .

TY  - CONF
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/522
AB  - Јачање друштвене свести о кључној улози људског капитала и образовања у
економској конкурентности земље допринело је да промовисање резултата
свеобухватних међународних процена постане важан догађај у просветној,
стручној и научној јавности. Друштву, образовном систему и појединцима
постаје подједнако битно да се осигура конкурентност будућих генерација на
националном, регионалном и светском тржишту рада (OECD, 2013; Education
2030). Eфикасно деловање у друштву и на радном месту побољшано je
познавањем и коришћењем природно-математичких знања и вештина (Mullis
et al., 2020). Надаље, све је већи број занимања којa захтевају висок ниво знања
у употреби научног начина размишљања услед напретка технологије у свим
сферама живота. Научна писменост се описује као императив да грађани
доносе одлуке о себи и свету у којем живе утемељеним на провереним
информацијама (Mullis et al., 2020). Према томе, развој математичких,
научних и језичких компетенција треба да представљају приоритетне
образовне и васпитне циљеве из перспективе водећих стручњака из области
међународних процена постигнућа.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Шта можемо да научимо из студије TIMSS 2019?
EP  - 11
SP  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_522
ER  - 

@conference{
author = "Ђерић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Јачање друштвене свести о кључној улози људског капитала и образовања у
економској конкурентности земље допринело је да промовисање резултата
свеобухватних међународних процена постане важан догађај у просветној,
стручној и научној јавности. Друштву, образовном систему и појединцима
постаје подједнако битно да се осигура конкурентност будућих генерација на
националном, регионалном и светском тржишту рада (OECD, 2013; Education
2030). Eфикасно деловање у друштву и на радном месту побољшано je
познавањем и коришћењем природно-математичких знања и вештина (Mullis
et al., 2020). Надаље, све је већи број занимања којa захтевају висок ниво знања
у употреби научног начина размишљања услед напретка технологије у свим
сферама живота. Научна писменост се описује као императив да грађани
доносе одлуке о себи и свету у којем живе утемељеним на провереним
информацијама (Mullis et al., 2020). Према томе, развој математичких,
научних и језичких компетенција треба да представљају приоритетне
образовне и васпитне циљеве из перспективе водећих стручњака из области
међународних процена постигнућа.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Шта можемо да научимо из студије TIMSS 2019?",
pages = "11-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_522"
}

Ђерић, И.. (2021). Шта можемо да научимо из студије TIMSS 2019?. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 6-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_522

Ђерић И. Шта можемо да научимо из студије TIMSS 2019?. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:6-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_522 .

Ђерић, Ивана, "Шта можемо да научимо из студије TIMSS 2019?" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):6-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_522 .

TY  - CONF
AU  - Чапрић, Гордана
AU  - Ђукић, Данијела
AU  - Ранђеловић, Бранислав
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/526
AB  - Почевши од 2000. године, све већи број земаља у свету редовно учествује
у међународним испитивањима постигнућа ученика. Ове компаративне
студије помажу да се утврди шта ученик зна, може и уме на одређеном узрасту,
радећи задатке у оквиру одређених предметних области. Информација
о постигнућима ученика се добија емпиријским путем, тестирањем на
релевантном националном узорку ученика у различитим образовним
системима.
Основни циљ ових компаративних истраживања јесте да се крeaтoримa
oбрaзoвних пoлитикa и практичарима обезбеде релевантне информације
о ефикасности и делотворности образовних система и пракси. То је могуће
јер таква истраживања омогућавају да се сагледа сложен однос између
резултата које остварују ученици и наставних планова и програма, школских и
породичних услова и ставова ученика. На основу резултата из међународног
извештаја, а касније и продубљених националних извештаја, креатори
образовних политика могу да изведу закључке о последицама спровођења
одређених пракси и политика, преиспитају постојеће претпоставке уграђене
у њихове образовне системе и размотре могућност ефективних образовних
концепата који нису коришћени у њиховим земљама.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Timss истраживања у Републици Србији – перспектива креатора образовних политика
EP  - 13
SP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_526
ER  - 

@conference{
author = "Чапрић, Гордана and Ђукић, Данијела and Ранђеловић, Бранислав",
year = "2021",
abstract = "Почевши од 2000. године, све већи број земаља у свету редовно учествује
у међународним испитивањима постигнућа ученика. Ове компаративне
студије помажу да се утврди шта ученик зна, може и уме на одређеном узрасту,
радећи задатке у оквиру одређених предметних области. Информација
о постигнућима ученика се добија емпиријским путем, тестирањем на
релевантном националном узорку ученика у различитим образовним
системима.
Основни циљ ових компаративних истраживања јесте да се крeaтoримa
oбрaзoвних пoлитикa и практичарима обезбеде релевантне информације
о ефикасности и делотворности образовних система и пракси. То је могуће
јер таква истраживања омогућавају да се сагледа сложен однос између
резултата које остварују ученици и наставних планова и програма, школских и
породичних услова и ставова ученика. На основу резултата из међународног
извештаја, а касније и продубљених националних извештаја, креатори
образовних политика могу да изведу закључке о последицама спровођења
одређених пракси и политика, преиспитају постојеће претпоставке уграђене
у њихове образовне системе и размотре могућност ефективних образовних
концепата који нису коришћени у њиховим земљама.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Timss истраживања у Републици Србији – перспектива креатора образовних политика",
pages = "13-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_526"
}

Чапрић, Г., Ђукић, Д.,& Ранђеловић, Б.. (2021). Timss истраживања у Републици Србији – перспектива креатора образовних политика. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 12-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_526

Чапрић Г, Ђукић Д, Ранђеловић Б. Timss истраживања у Републици Србији – перспектива креатора образовних политика. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:12-13.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_526 .

Чапрић, Гордана, Ђукић, Данијела, Ранђеловић, Бранислав, "Timss истраживања у Републици Србији – перспектива креатора образовних политика" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):12-13,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_526 .

TY  - CONF
AU  - Павловић-Бабић, Драгица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/527
AB  - Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета
образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.
године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).
Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор
и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда
за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за
крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете
(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,
физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике
2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт
ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним
трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и
остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним
приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција
(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ
из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно
је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су
међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине
образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог
рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних
стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у
односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне
форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се
формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.
Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих
врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има
смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили
образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало
да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову
формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој
мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста
у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може
EP  - 23
SP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527
ER  - 

@conference{
author = "Павловић-Бабић, Драгица",
year = "2021",
abstract = "Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета
образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.
године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).
Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор
и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда
за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за
крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете
(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,
физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике
2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт
ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним
трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и
остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним
приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција
(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ
из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно
је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су
међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине
образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог
рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних
стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у
односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне
форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се
формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.
Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих
врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има
смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили
образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало
да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову
формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој
мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста
у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може",
pages = "23-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527"
}

Павловић-Бабић, Д.. (2021). Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 14-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527

Павловић-Бабић Д. Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:14-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527 .

Павловић-Бабић, Драгица, "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):14-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527 .

TY  - CONF
AU  - Јошић, Смиљана
AU  - Јакшић, Ивана
AU  - Теодоровић, Јелена
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/528
AB  - Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке
креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног
система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке
заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори
постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у
студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се
велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2)
наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су
помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући
хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе
појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са
различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора)
показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од
индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (76%)
и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе
постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни
фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа
показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање
родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%),
самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%)
али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у
домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских
и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%,
ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ:
0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног
модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су
препоруке за образовне политике.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019
EP  - 27
SP  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528
ER  - 

@conference{
author = "Јошић, Смиљана and Јакшић, Ивана and Теодоровић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Истраживања о чиниоцима постигнућа ученика дају значајне податке
креаторима образовних политика али и свим осталим учесницима образовног
система, почевши од наставника и директора до научноистраживачке
заједнице. Стога је циљ овог рада био да се идентификују значајни предиктори
постигнућа ученика у Србији из области математике и природних наука у
студији TIMSS 2019. У оквиру референтног оквира TIMSS студије налази се
велики број контекстуалних фактора са три нивоа утицаја: (1) ученички, (2)
наставни, (3) школски. Сходно томе, подаци из ове студије анализирани су
помоћу технике хијерархијског линеарног моделовања која, уважавајући
хијерархијску структуру података, квантификује независне доприносе
појединачних фактора и омогућава раздвајање варијансе која потиче са
различитих нивоа утицаја. Почетни модел са три нивоа (без предиктора)
показао је да највећи проценат варирања у постигнућима ученика потиче од
индивидуалних разлика међу ученицима и то за обе области: математика (76%)
и природне науке (71%). Фактори на нивоу школе објашњавају 14% варијансе
постигнућа за област математике и 18% за област природних наука. Наставни
фактори објашњавају најмањи проценат варијансе за обе испитиване области (МАТ: 10%, ПН: 11%). Од појединачних фактора који потичу са ученичког нивоа
показало се да највећи утицај на постигнуће ученика имају образовање
родитеља (МАТ: 22%, ПН: 24%), кућни ресурси за учење (МАТ: 9%, ПН: 6%),
самопоуздање у вези са математиком и природним наукама (МАТ: 9%, ПН: 2%)
али и различите активности родитеља и задаци усмерени на рано учење у
домену читалачке и математичке писмености. Као значајни ефекти школских
и наставних фактора издвајају се изостајање ученика са наставе (МАТ: 0,6%,
ПН: 0,9%), перцепција родитеља/старатеља о школи њиховог детета (МАТ:
0,1%, ПН: 0,6%) и вршњачко насиље (МАТ: 0,4%, ПН: 0,7%). Резултати добијеног
модела упоређени су са подацима из студије TIMSS 2015 и формулисане су
препоруке за образовне политике.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019",
pages = "27-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528"
}

Јошић, С., Јакшић, И.,& Теодоровић, Ј.. (2021). Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528

Јошић С, Јакшић И, Теодоровић Ј. Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:26-27.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528 .

Јошић, Смиљана, Јакшић, Ивана, Теодоровић, Јелена, "Чиниоци постигнућа ученика из математике и природних наука у студији TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):26-27,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_528 .

TY  - CONF
AU  - Џумхур, Жaнета
AU  - Хасанагић, Анела
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/530
AB  - Предшколско васпитање се сматра значајним индикатором академског
постигнућа дјеце широм свијета, стога многе земље настоје повећати обухват
дјеце обавезним предшколским програмом што раније. У овом истраживању
смо користили податке прикупљене у оквиру истраживања TIMSS 2019
(Trends in International Mathematics and Science Study). Босна и Херцеговина је
први пут учествовала управо у овом TIMSS циклусу, а тестирани су ученици
четвртог разреда основне школе. Просјечно постигнуће ученика из БиХ у
математици је 452 бода, док је у природним наукама 459 бодова. Притом, у оба
подручја је ријеч о ниском нивоу постигнућа на TIMSS скали. Анализирајући
податке, најприје смо провјерили да ли су похађање програма предшколског
васпитања и образовања и дужина похађања датог програма значајне
детерминанте постигнућа из математике и природних наука. Резултати
су показали да је дужина похађања значајна детерминанта академских
постигнућа дјеце из математике и природних наука, док само похађање није
значајна детерминанта. Можемо да закључимо да краткорочни програми
предшколског васпитања и образовања не доносе академске резултате на
очекиван начин. Надаље, провјерили смо смјер разлика унутар испитиваних
когнитивних домена из математике и природних наука, као и садржајних домена у односу на дужину похађања програма предшколског васпитања
и образовања. Када је у питању математика, резултати готово једнозначно
показују да не постоје статистички значајне разлике у постигнућу између
ученика који нису похађали предшколске програме и оних ученика који су
похађали годину и мање ове програме. Резултати који се односе на природне
науке су слични, али не толико једнозначни као из математике. Ниже резултате
из природних наука имају ученици који нису похађали и они који су похађали
годину и краће програме предшколског васпитања и образовања у односу
на ученике који су похађали ове програме двије или три и више година. У
математици као и у науци, у домену расуђивање, ученици који су похађали
три и више година предшколски програм остварују најбоље резултате, који
се сврставају у средњи ниво постигнућа. Можемо закључити да програм
обавезног предшколског васпитања и образовања какав се тренутно нуди у
БиХ, не постиже очекиване резултате. Заправо, да би програм предшколског
васпитања и образовања био ефикасан, нужно је да траје најмање двије
године, јер тек тада можемо очекивати и постигнућа која су ближе просјеку
TIMSS скале за математику и природне науке.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Предшколско васпитање и образовање као детерминанта постигнућа ученика из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS 2019
EP  - 31
SP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_530
ER  - 

@conference{
author = "Џумхур, Жaнета and Хасанагић, Анела",
year = "2021",
abstract = "Предшколско васпитање се сматра значајним индикатором академског
постигнућа дјеце широм свијета, стога многе земље настоје повећати обухват
дјеце обавезним предшколским програмом што раније. У овом истраживању
смо користили податке прикупљене у оквиру истраживања TIMSS 2019
(Trends in International Mathematics and Science Study). Босна и Херцеговина је
први пут учествовала управо у овом TIMSS циклусу, а тестирани су ученици
четвртог разреда основне школе. Просјечно постигнуће ученика из БиХ у
математици је 452 бода, док је у природним наукама 459 бодова. Притом, у оба
подручја је ријеч о ниском нивоу постигнућа на TIMSS скали. Анализирајући
податке, најприје смо провјерили да ли су похађање програма предшколског
васпитања и образовања и дужина похађања датог програма значајне
детерминанте постигнућа из математике и природних наука. Резултати
су показали да је дужина похађања значајна детерминанта академских
постигнућа дјеце из математике и природних наука, док само похађање није
значајна детерминанта. Можемо да закључимо да краткорочни програми
предшколског васпитања и образовања не доносе академске резултате на
очекиван начин. Надаље, провјерили смо смјер разлика унутар испитиваних
когнитивних домена из математике и природних наука, као и садржајних домена у односу на дужину похађања програма предшколског васпитања
и образовања. Када је у питању математика, резултати готово једнозначно
показују да не постоје статистички значајне разлике у постигнућу између
ученика који нису похађали предшколске програме и оних ученика који су
похађали годину и мање ове програме. Резултати који се односе на природне
науке су слични, али не толико једнозначни као из математике. Ниже резултате
из природних наука имају ученици који нису похађали и они који су похађали
годину и краће програме предшколског васпитања и образовања у односу
на ученике који су похађали ове програме двије или три и више година. У
математици као и у науци, у домену расуђивање, ученици који су похађали
три и више година предшколски програм остварују најбоље резултате, који
се сврставају у средњи ниво постигнућа. Можемо закључити да програм
обавезног предшколског васпитања и образовања какав се тренутно нуди у
БиХ, не постиже очекиване резултате. Заправо, да би програм предшколског
васпитања и образовања био ефикасан, нужно је да траје најмање двије
године, јер тек тада можемо очекивати и постигнућа која су ближе просјеку
TIMSS скале за математику и природне науке.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Предшколско васпитање и образовање као детерминанта постигнућа ученика из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS 2019",
pages = "31-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_530"
}

Џумхур, Ж.,& Хасанагић, А.. (2021). Предшколско васпитање и образовање као детерминанта постигнућа ученика из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_530

Џумхур Ж, Хасанагић А. Предшколско васпитање и образовање као детерминанта постигнућа ученика из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:30-31.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_530 .

Џумхур, Жaнета, Хасанагић, Анела, "Предшколско васпитање и образовање као детерминанта постигнућа ученика из Босне и Херцеговине у истраживању TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):30-31,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_530 .

TY  - CONF
AU  - Медар, Јелена
AU  - Ратковић, Марија
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/532
AB  - Несумњив је значај стручног усавршавања учитеља за академско постигнуће
ученика. С тим у вези, циљ овог рада био је да се испита повезаност стручног
усавршавања учитеља у различитим областима њиховог рада са постигнућем
ученика из математике у истраживању TIMSS 2019. Узорак je чинило 4279
ученика четвртог разреда основних школа у Србији. Посматрано је да ли се 214
учитеља ових ученика усавршавало у некој од следећих области: (а) садржаји
из математике, (б) методика наставе математике, (в) наставни програм из
математике, (г) интегрисање информационих технологија у наставу, (д)
унапређивање критичког мишљења или вештина решавања проблема код
ученика, (ђ) оцењивање из математике, (е) одговарање на индивидуалне
потребе ученика. Подаци о стручном усавршавању прикупљени су на
основу питања из упитника који је био намењен учитељима, а подаци о
постигнућу ученика добијени су путем тестова знања из математике. За
обраду података коришћен је t-тест како би се утврдило да ли постоји
значајна разлика у постигнућу ученика из математике у односу на то да ли
су се њихови учитељи усавршавали у некој од наведених области. Резултати
истраживања су показали да значајно више постигнуће из математике имају
они ученици чији су се учитељи усавршавали у некој од следећих области: (а)
садржаји из математике (М1=521,27 према М2=510,86), (б) методика наставе
математике (М1=525,97 према М2=511,17), (в) наставни програм из математике
(М1=523,02 према М2=512,4), (г) унапређивање критичког мишљења или
вештина решавања проблема код ученика (М1=519,3 према М2=512,55), у
односу на ученике чији учитељи нису имали стручне обуке у наведеним
областима. Међутим, није утврђена значајна разлика у постигнућима
ученика оних учитеља који су се усавршавали, односно који нису имали професионалне обуке у осталим наведеним областима. Резултати потврђују
значај усваршавања учитеља у домену дидактичких и методичких знања
из области математике за постигнуће ученика у четвртом разреду основне
школе. С обзиром на то да анализиране области стручног усавршавања у овом
раду, нису биле у истој мери значајне за постигнуће ученика из математике,
неопходно је даље испитати услове који су довели до ових разлика.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Повезаност стручног усавршавања учитеља са постигнућем ученика у области математике
EP  - 35
SP  - 34
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_532
ER  - 

@conference{
author = "Медар, Јелена and Ратковић, Марија",
year = "2021",
abstract = "Несумњив је значај стручног усавршавања учитеља за академско постигнуће
ученика. С тим у вези, циљ овог рада био је да се испита повезаност стручног
усавршавања учитеља у различитим областима њиховог рада са постигнућем
ученика из математике у истраживању TIMSS 2019. Узорак je чинило 4279
ученика четвртог разреда основних школа у Србији. Посматрано је да ли се 214
учитеља ових ученика усавршавало у некој од следећих области: (а) садржаји
из математике, (б) методика наставе математике, (в) наставни програм из
математике, (г) интегрисање информационих технологија у наставу, (д)
унапређивање критичког мишљења или вештина решавања проблема код
ученика, (ђ) оцењивање из математике, (е) одговарање на индивидуалне
потребе ученика. Подаци о стручном усавршавању прикупљени су на
основу питања из упитника који је био намењен учитељима, а подаци о
постигнућу ученика добијени су путем тестова знања из математике. За
обраду података коришћен је t-тест како би се утврдило да ли постоји
значајна разлика у постигнућу ученика из математике у односу на то да ли
су се њихови учитељи усавршавали у некој од наведених области. Резултати
истраживања су показали да значајно више постигнуће из математике имају
они ученици чији су се учитељи усавршавали у некој од следећих области: (а)
садржаји из математике (М1=521,27 према М2=510,86), (б) методика наставе
математике (М1=525,97 према М2=511,17), (в) наставни програм из математике
(М1=523,02 према М2=512,4), (г) унапређивање критичког мишљења или
вештина решавања проблема код ученика (М1=519,3 према М2=512,55), у
односу на ученике чији учитељи нису имали стручне обуке у наведеним
областима. Међутим, није утврђена значајна разлика у постигнућима
ученика оних учитеља који су се усавршавали, односно који нису имали професионалне обуке у осталим наведеним областима. Резултати потврђују
значај усваршавања учитеља у домену дидактичких и методичких знања
из области математике за постигнуће ученика у четвртом разреду основне
школе. С обзиром на то да анализиране области стручног усавршавања у овом
раду, нису биле у истој мери значајне за постигнуће ученика из математике,
неопходно је даље испитати услове који су довели до ових разлика.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Повезаност стручног усавршавања учитеља са постигнућем ученика у области математике",
pages = "35-34",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_532"
}

Медар, Ј.,& Ратковић, М.. (2021). Повезаност стручног усавршавања учитеља са постигнућем ученика у области математике. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 34-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_532

Медар Ј, Ратковић М. Повезаност стручног усавршавања учитеља са постигнућем ученика у области математике. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:34-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_532 .

Медар, Јелена, Ратковић, Марија, "Повезаност стручног усавршавања учитеља са постигнућем ученика у области математике" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):34-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_532 .

TY  - CONF
AU  - Ковачевић Лепојевић, Марина
AU  - Гутвајн, Николета
AU  - Мишчевић, Гордана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/533
AB  - Анализирајући литературу може се уочити да постоји релативно мали
број истраживања у којима је испитивана повезаност различитих аспеката
школске климе и мотивације ученика за учење, посебно када се проучава
мотивација ученика нижих разреда основне школе. Циљ истраживања
представља сагледавање повезаности различитих аспеката школске климе,
дисциплине и безбедности ученика са мотивацијом за учење математике и
природних наука. Испитивано је колико школска клима (осећај припадности
школи, значај који школа придаје академском постигнућу и перцепција школе
из перспективе родитеља), дисциплина и безбедност ученика (школска
дисциплина, безбедност у школи и вршњачко насиље) доприносе мотивацији
за учење математике и природних наука. У раду су анализирани подаци
који су добијени од 165 директора, 4428 родитеља и 4279 ученика четвртог
разреда репрезентативног узорка основних школа у Србији. У обради
података коришћена је дескриптивна статистика, биваријантна каноничка
корелациона анализа и мултипли регресиони линеарни модели. Резултати
истраживања указују на то да су ученици, који су чешће у својим одговорима
наводили осећај припадности школи, били мотивисанији за учење математике
и природних наука. Утврђено је да што је нагласак директора на академском
постигнућу био мањи, а вршњачко насиље учесталије, то је математичко и
научно самопоуздање ученика било слабије изражено. Посматрајући остале
критеријуме, највише варијансе објашњено је за критеријум мотивација за
учење математике (26%). Практичне импликације формулисане су у виду препорука за примену интервенција којима се стимулише осећај припадности школи и превенира вршњачко насиље.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Школска клима, дисциплина и мотивација за учење математике и природних наука
EP  - 39
SP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_533
ER  - 

@conference{
author = "Ковачевић Лепојевић, Марина and Гутвајн, Николета and Мишчевић, Гордана",
year = "2021",
abstract = "Анализирајући литературу може се уочити да постоји релативно мали
број истраживања у којима је испитивана повезаност различитих аспеката
школске климе и мотивације ученика за учење, посебно када се проучава
мотивација ученика нижих разреда основне школе. Циљ истраживања
представља сагледавање повезаности различитих аспеката школске климе,
дисциплине и безбедности ученика са мотивацијом за учење математике и
природних наука. Испитивано је колико школска клима (осећај припадности
школи, значај који школа придаје академском постигнућу и перцепција школе
из перспективе родитеља), дисциплина и безбедност ученика (школска
дисциплина, безбедност у школи и вршњачко насиље) доприносе мотивацији
за учење математике и природних наука. У раду су анализирани подаци
који су добијени од 165 директора, 4428 родитеља и 4279 ученика четвртог
разреда репрезентативног узорка основних школа у Србији. У обради
података коришћена је дескриптивна статистика, биваријантна каноничка
корелациона анализа и мултипли регресиони линеарни модели. Резултати
истраживања указују на то да су ученици, који су чешће у својим одговорима
наводили осећај припадности школи, били мотивисанији за учење математике
и природних наука. Утврђено је да што је нагласак директора на академском
постигнућу био мањи, а вршњачко насиље учесталије, то је математичко и
научно самопоуздање ученика било слабије изражено. Посматрајући остале
критеријуме, највише варијансе објашњено је за критеријум мотивација за
учење математике (26%). Практичне импликације формулисане су у виду препорука за примену интервенција којима се стимулише осећај припадности школи и превенира вршњачко насиље.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Школска клима, дисциплина и мотивација за учење математике и природних наука",
pages = "39-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_533"
}

Ковачевић Лепојевић, М., Гутвајн, Н.,& Мишчевић, Г.. (2021). Школска клима, дисциплина и мотивација за учење математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_533

Ковачевић Лепојевић М, Гутвајн Н, Мишчевић Г. Школска клима, дисциплина и мотивација за учење математике и природних наука. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:38-39.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_533 .

Ковачевић Лепојевић, Марина, Гутвајн, Николета, Мишчевић, Гордана, "Школска клима, дисциплина и мотивација за учење математике и природних наука" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):38-39,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_533 .

TY  - CONF
AU  - Шевкушић, Славица
AU  - Мирков, Снежана
AU  - Лалић Вучетић, Наташа
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/534
AB  - Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције
сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и
представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су
резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике
и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019.
Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и
да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним
наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији.
Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две
варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За
испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени
су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као
коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика
за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу
различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и
најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање
и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици
чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици
чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У
природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности
на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру
припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске
(60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност
остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем
компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања
сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на
остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима
могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се
делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019
T1  - Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama
EP  - 41
SP  - 40
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534
ER  - 

@conference{
author = "Шевкушић, Славица and Мирков, Снежана and Лалић Вучетић, Наташа",
year = "2021",
abstract = "Мотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције
сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и
представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су
резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике
и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019.
Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и
да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним
наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији.
Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две
варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За
испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени
су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као
коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика
за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу
различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и
најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање
и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици
чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици
чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У
природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности
на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру
припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске
(60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност
остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем
компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања
сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на
остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима
могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се
делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019, Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama",
pages = "41-40",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534"
}

Шевкушић, С., Мирков, С.,& Лалић Вучетић, Н.. (2021). Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534

Шевкушић С, Мирков С, Лалић Вучетић Н. Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:40-41.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .

Шевкушић, Славица, Мирков, Снежана, Лалић Вучетић, Наташа, "Мотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):40-41,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534 .