Утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање и мотивацију ученика у области математике и природних наука

Abstract

У овом раду је проучаван однос између образовних аспирација родитеља и њихове перцепције укључености у развојно-подстицајне активности деце на раном узрасту, с једне стране, и припремљености деце за школу, њиховог самопоуздања и мотивације за учење математике и природних наука, с друге стране. Узорак је чинило 4380 ученика четвртог разреда из 165 основних школа у Србији. У раду је примењена анализа стаза и тестирана су два структурална модела. У области математике, показало се да образовне аспирације родитеља директно утичу на самопоуздање и мотивацију за учење овог наставног предмета, али и индиректно на самопоуздање преко ране ангажованости родитеља и припремљености деце за полазак у школу. Када је реч о природним наукама, образовне аспирације директно утичу на научно самопоуздање, док на мотивацију за учење значајно не утичу ни предикторска нити модераторске варијабле. Високе образовне аспирације родитеља утичу на опажене компетенције деце и у много већој мери на њихов доживљај колико су добри у учењу математике и природних наука, него на њихову интринзичну мотивацију. Линија утицаја која води од родитељских образовних аспирација преко њихове ангажованости до припремљености деце за полазак у школу има скроман ефекат на самопоуздање, док на мотивацију за учење оба наставна предмета такав утицај не постоји. Може се претпоставити да ангажованост родитеља на раном узрасту деце, као и припремљеност деце за полазак у школу имају утицај на друге образовне исходе, као што је постигнуће. Импликације налаза упућују на важност вредновања образовања у породици, будући да образовна очекивања родитеља утичу на однос деце према учењу математике и природних наука.