TIMSS 2011 – TIMSS 2015: Чиме се може објаснити напредак у постигнућу ученика?

Abstract

Постигнуће које су ученици четвртог разреда основне школе из Србије остварили у два циклуса TIMSS истраживања (2011 и 2015) можемо сматрати задовољавајућим. У оба циклуса постигнуће је било значајно изнад просека TIMSS скале и једнако постигнућу ученика из многих европских земаља повољнијег социоекономског статуса. Упркос томе што од реализације TIMSS 2011 истраживања није дошло до промена у наставном програму, у TIMSS 2015 циклусу бележи се напредак у постигнућу ученика (у математичкој области приказивање података, у области жива природа, као и на задацима који се односе на когнитивни домен примене). Циљ овог рада је да испита разлоге због којих је дошло до поменутог напретка. У ту сврху спроведено је емпиријско истраживање на узорку од 50 учитеља који су учествовали у истраживању TIMSS 2015. Упитник за учитеље се састојао од питања затвореног и отвореног типа којима су испитивани разлози забележеног напретка ученика (промене у уџбеницима, увођење образовних стандарда, професионално усавршавање, међународне студије постигнућа, промене у начину реализације наставе). Од учитеља се захтевало да известе о променама до којих је дошло у протекле четири године, колико је прошло од претходног испитивања. У обради података коришћена је дескриптивна статистика и извршена је квалитативна анализа добијених одговора. Уочено је да су учитељи унели велики број промена у свој рад које су значајне за TIMSS постигнуће. Највише промена се односи на когнитивни домен примена знања – приближно две трећине испитаних учитеља похађало је програме усавршавања усмерене на ову тему, велика већина испитаника (85%) је пратила образовне стандарде и у складу са њима унапређивала свој рад и безмало сви учитељи (93%) наводе да су у већој мери задавали задатке који захтевају примену знања. Сразмерно мали број учитеља (мање од 25%) процењује да их је праћење међународних студија постигнућа подстакло да унапреде свој рад. Промене које учитељи перципирају у свом раду односе се на: навођење примера из живота, илустрације и искуствено учење, корелацију између садржаја различитих предмета, подстицање самосталног рада ученика и разноврсност наставних средстава. Занимљиво, неки учитељи забележену промену приписују већој мотивисаности ученика. Резултати овог истраживања указују на корисност увођења образовних стандарда и сугеришу да је потребно у већој мери приближити резултате међународних студија запосленима у школи, као што је учињено кроз увођење стандарда (који се у значајној мери ослањају на студију TIMSS). Такође, одговори учитеља нам указују на начине на које се може подстаћи напредак у TIMSS областима у којима је забележено слабије постигнуће.