Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља

Abstract

Академско самопоуздање, као кључни концепт у теоријама мотивације и учења, испитује се као очекивани образовни исход и као корелат постигнућа и других некогнитивних варијабли. Бројна истраживања указују на везу академског самопоуздања и постигнућа - ученици који имају више самопоуздања у своје способности показују боље академско постигнуће. У оквиру студија ILSA (International Large Scale Assessment) добијају се подаци о домен-специфичном самопоуздању као што је читалачко самопоуздање. За развијање читалачке способности и самопоуздања посебно су значајна уверења учитеља, с обзиром на њихову улогу у препознавању и неговању самопоуздања у школи. Циљеви овог истраживања усмерени су на боље разумевање личних значења које учитељи приписују самопоуздању ученика, као и процеса изградње и манифестације самопоуздања из њихове перспективе. Поред тога, циљ нам је био да испитамо перспективе учитеља о повезаности самопоуздања ученика и њихових школских постигнућа, уз ослањање на резултате међународних тестирања и постигнућа ученика из Србије. У истраживању је учествовало 17 учитеља који су били распоређени у три фокус групе у трајању од по сат времена. На основу индуктивне тематске анализе разговора са учитељима идентификовано је неколико тема: значење самопоуздања кроз когнитивне, емоционалне и социјалне аспекте, препознавање самопоуздања кроз комуникацију, особине ученика, социјалне односе, мултидимензионалност самопоуздања и улога самопоуздања у школском успеху, рефлексија на истраживање PIRLS и развој самопоуздања у школи кроз факторе као што су: породица, вршњаци, учитељи, окужење, особине ученика. Добијени резултати дискутовани су у светлу важности информисања учитеља о улози самопоуздања у постигнућу и различитим стратегијама које учитељи могу применити како би препознали и неговали самопоуздање ученика у школи.