Улога буквара у развоју читалачких способности: аспект разумевања прочитаног

Abstract

Савремени концепт развоја писмености подразумева усвајање друштвено и контекстуално утемељених знања, вештина и способности неопходних за успешно кодирање и декодирање значења и преношење порука, али и успешну комуникацију у условима културног контекста. Досадашња истраживања указала су да су почетни лексичко-семантички развој, као и развој наратива значајно повезани са нивоом разумевања прочитаног, што посебно долази до изражаја на старијим школским узрастима. Налази међународних и националних тестирања за ученике у Србији показују да је њихово најлошије постигнуће управо у домену разумевања прочитаног. Зато садржаји буквара и првих читанки треба да омогуће подршку и помоћ ученицима не само у домену усвајања технике читања и писања, већ и да ученици од самог почетка њиховог искуства са текстовима буду правилно вођени како да разумеју прочитани текст, издвајају релевантне информације, изводе закључке, формулишу и искажу свој став. Питање о томе како аутори уџбеника разумеју процес разумевања прочитаног у досадашњим истраживањима обрађено је на нивоу читанки за млађе школске узрасте. Циљ нашег истраживања био је да утврдимо у којој је мери и на који начин је подржан развој разумевања прочитаног у савременим букварима. У иницијалну анализу увршћено је 238 ауторских текстова, који се налазе у букварима седам националних издавача. За сваки текст одређено је да ли су уз њега представљени: питања о тексту, речник, лексичко-семантички задаци који обрађују појмове из текста, као и додатни задаци или коментари. За други ниво анализе издвојена су једина три текста који су се појавили у свих седам буквара. Квалитативном и квантитативном методологијом описане су следеће ставке које су се јавиле уз одабране текстове: питања и задаци, речник, лексичко-семантичке вежбе и додатни задаци. Систем кодова развијен је на основу различитих нивоа знања и умећа, дефинисаних у оквиру пројекта Националног тестирања образовних постигнућа ученика трећег разреда основне школе. Резултати првог нивоа анализе показују да преко 30% текстова нема ниједну од форми подршке развоја читалачких компетенција. Издавачи се најчешће одлучују да уз текст придруже питања која су у вези са текстом (48%), док су речник, лексичко-семантички задаци и додатни задаци присутни ређе (18–19,7%). Што се тиче анализе текстова који су се појавили у свим букварима, уочена је разлика у степену тежине постављених питања и њихова неуједначена дистрибуција. Речник и лексичко-семантичке вежбе су коришћени спорадично. Анализом је установљено постојање недоследног и несистематичног коришћења форми које поспешују развој разумевања прочитаних текстова у букварима, што отвара простор за будућа разматрања о њиховом садржају и употреби.