TY  - CHAP
AU  - Радишић, Јелена
AU  - Шева, Нада
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/617
AB  - In this paper we present the initial data analyses regarding home environment characteristics that included
information from: 1. students’ questionnaire; and 2. early learning survey (parental questionnaire attained for the
first time for Serbian population in TIMSS 2015). The analyses were based on the composite variables, generated
under IAE international survey of TIMSS 2015: (a) resources for learning in home environment; (b) parental
practices concerning the development of students’ early literacy and mathematical competencies; (c) parental
attitudes towards mathematics and science as well as school quality in general; (d) parental estimates on initial
students’ linguistic and mathematical competencies at the beginning of primary school; (e) the duration of
the student’s preprimary attendance. The purpose of these analyses was to determine: (1) to what extent the
variables listed above predict fourth-grade students’ achievement on the TIMSS 2015 mathematics assessment
and (2) whether there are diverse groups of students when it comes to their parental early numeracy practices
as well as the richness of home numeracy environment and, consequently, whether there are differences in the
academic achievement of the students from the identified groups. The results of the linear regression (the enter
method) show that according to the mathematics achievement domain, these variables explain between 22-
30% of students’ academic achievement variance. The following variables proved to be the strongest predictors:
the home environment resources, parental assessment of the children’s initial competencies as well as the
preschool program attendance duration. The attitudes of parents did not play a significant role in students’
academic achievements, whereas a single negative relationship was established in terms of practices - the one
between the activity concerning early literacy development and data presentation. The hierarchical clustering
analysis (the Ward Method) which involved the parents’ practices variables, the richness of home resources as
well as parental assessment of children’s skills in early literacy and numeracy showed that the students could be
divided into four groups: group 1– the competent ones (31%) (a high score on resource scale, skills before school
and an average score on the scale of parents’ practices frequency); group 2 – experience and knowledge (17.8 %)
(a high score on resource scale, skills before school (though with a slightly lower score concerning mathematics
competencies) and the highest scores concerning parents’ activities); group 3 – without resources and with lower
skills (the scores of all variables were below average values); group 4 – the average ones (41.4%) (an average score
on resource and activities’ scale and below average score on skills before school scale).
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Значај раног учења за постигнуће ученика из математике
T1  - The importance of early learning for student achievement in mathematics
EP  - 114
SP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_617
ER  - 

@inbook{
author = "Радишић, Јелена and Шева, Нада",
year = "2017",
abstract = "In this paper we present the initial data analyses regarding home environment characteristics that included
information from: 1. students’ questionnaire; and 2. early learning survey (parental questionnaire attained for the
first time for Serbian population in TIMSS 2015). The analyses were based on the composite variables, generated
under IAE international survey of TIMSS 2015: (a) resources for learning in home environment; (b) parental
practices concerning the development of students’ early literacy and mathematical competencies; (c) parental
attitudes towards mathematics and science as well as school quality in general; (d) parental estimates on initial
students’ linguistic and mathematical competencies at the beginning of primary school; (e) the duration of
the student’s preprimary attendance. The purpose of these analyses was to determine: (1) to what extent the
variables listed above predict fourth-grade students’ achievement on the TIMSS 2015 mathematics assessment
and (2) whether there are diverse groups of students when it comes to their parental early numeracy practices
as well as the richness of home numeracy environment and, consequently, whether there are differences in the
academic achievement of the students from the identified groups. The results of the linear regression (the enter
method) show that according to the mathematics achievement domain, these variables explain between 22-
30% of students’ academic achievement variance. The following variables proved to be the strongest predictors:
the home environment resources, parental assessment of the children’s initial competencies as well as the
preschool program attendance duration. The attitudes of parents did not play a significant role in students’
academic achievements, whereas a single negative relationship was established in terms of practices - the one
between the activity concerning early literacy development and data presentation. The hierarchical clustering
analysis (the Ward Method) which involved the parents’ practices variables, the richness of home resources as
well as parental assessment of children’s skills in early literacy and numeracy showed that the students could be
divided into four groups: group 1– the competent ones (31%) (a high score on resource scale, skills before school
and an average score on the scale of parents’ practices frequency); group 2 – experience and knowledge (17.8 %)
(a high score on resource scale, skills before school (though with a slightly lower score concerning mathematics
competencies) and the highest scores concerning parents’ activities); group 3 – without resources and with lower
skills (the scores of all variables were below average values); group 4 – the average ones (41.4%) (an average score
on resource and activities’ scale and below average score on skills before school scale).",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Значај раног учења за постигнуће ученика из математике, The importance of early learning for student achievement in mathematics",
pages = "114-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_617"
}

Радишић, Ј.,& Шева, Н.. (2017). Значај раног учења за постигнуће ученика из математике. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 95-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_617

Радишић Ј, Шева Н. Значај раног учења за постигнуће ученика из математике. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:95-114.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_617 .

Радишић, Јелена, Шева, Нада, "Значај раног учења за постигнуће ученика из математике" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):95-114,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_617 .

TY  - CONF
AU  - Шева, Нада
AU  - Радишић, Јелена
PY  - 2014
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1070
AB  - У овом раду приказујемо део анализа у вези са односом карактеристика кућног окружења и
постигнућа ученика 4. разреда основне школе у Србији из домена математике. Циљ истраживања био
је да се утврди да ли постоје различите групе ученика када су у питању доступни ресурси у кућном
окружењу и праксе њихових родитеља у вези са подстицањем развоја математичких компетенција
и да ли се те разлике рефлектују на постигнућа из математике. Хијерархијска кластер анализа
(Ward метод) обухватила је 5 композитних варијабли: праксе родитеља у вези са: (а) развојем ране
писмености и (б) развојем раних математичких компетенција, богатство ресурса у кућном окружењу,
процена родитеља о умећима деце у вези са: (а) раном писменошћу и (б) раном нумерацијом.
Резултати указују на постојање четири групе ученика у односу на карактеристике њиховог кућног
окружења и предзнања са којим су пошли у школу: (1) група компетентни (31%) (висок скор на
скали умећа пре почетка школе и скали ресурси и просечан скор на скали учесталости родитељских
пракси); (2) група искуство и знање (18%) (висок скор на скали ресурси, умећа пре почетка школе,
мада са нешто нижим скором за математичке компетенције и највиши скор за активности родитеља);
(3) група просечни (41%) (просечан скор на скали ресурси и активности и испод просека скор на
скали умећа пре школе); (4) група без ресурса и нижа умећа (10%) (скорови за све варијабле биле су
испод просечних вредности). Ученици из идентификованих група разликују се у погледу постигнућа
на тесту из математике, као и на нивоу појединих домена садржаја и когнитивних нивоа. Највиша
постигнућа остварују ученици из групе компетентни, за њима следе деца из групе искуство и знање
и просечни, док најниже резултате остварују ученици из групе без ресурса и нижа умећа. Добијене су
и значајне разлике на следећим показатељима – ставови родитеља у вези са школом, као и ставови
у вези са математиком и природним наукама. Резултати указују и да су деца из групе компетентни и
искуство и знање провела најдужи период у предшколском програму, у просеку више од две године.
Сумирано, преглед варијабли, које описују улогу кућног окружења и пракси родитеља у праћењу
и подстицању развоја математичких компетенција у Србији, указује да су квалитет и структура
ресурса и активности подједнако важни као и учесталост одабраних варијабли. Податак да можемо
говорити о различитим групама ученика када је реч о праксама њихових родитеља и доступним
ресурсима, као и да оне имају значај за постигнуће из математике говори у прилог томе да било
који вид интервенција и програма за родитеље у овој области мора узети у обзир и специфичности
унутар постојећих пракси и ставова родитеља.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS 2015: резултати и импликације
T1  - Карактеристике кућног окружења и постигнуће из математике: увиди из TIMSS 2015 циклуса
EP  - 16
SP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1070
ER  - 

@conference{
author = "Шева, Нада and Радишић, Јелена",
year = "2014",
abstract = "У овом раду приказујемо део анализа у вези са односом карактеристика кућног окружења и
постигнућа ученика 4. разреда основне школе у Србији из домена математике. Циљ истраживања био
је да се утврди да ли постоје различите групе ученика када су у питању доступни ресурси у кућном
окружењу и праксе њихових родитеља у вези са подстицањем развоја математичких компетенција
и да ли се те разлике рефлектују на постигнућа из математике. Хијерархијска кластер анализа
(Ward метод) обухватила је 5 композитних варијабли: праксе родитеља у вези са: (а) развојем ране
писмености и (б) развојем раних математичких компетенција, богатство ресурса у кућном окружењу,
процена родитеља о умећима деце у вези са: (а) раном писменошћу и (б) раном нумерацијом.
Резултати указују на постојање четири групе ученика у односу на карактеристике њиховог кућног
окружења и предзнања са којим су пошли у школу: (1) група компетентни (31%) (висок скор на
скали умећа пре почетка школе и скали ресурси и просечан скор на скали учесталости родитељских
пракси); (2) група искуство и знање (18%) (висок скор на скали ресурси, умећа пре почетка школе,
мада са нешто нижим скором за математичке компетенције и највиши скор за активности родитеља);
(3) група просечни (41%) (просечан скор на скали ресурси и активности и испод просека скор на
скали умећа пре школе); (4) група без ресурса и нижа умећа (10%) (скорови за све варијабле биле су
испод просечних вредности). Ученици из идентификованих група разликују се у погледу постигнућа
на тесту из математике, као и на нивоу појединих домена садржаја и когнитивних нивоа. Највиша
постигнућа остварују ученици из групе компетентни, за њима следе деца из групе искуство и знање
и просечни, док најниже резултате остварују ученици из групе без ресурса и нижа умећа. Добијене су
и значајне разлике на следећим показатељима – ставови родитеља у вези са школом, као и ставови
у вези са математиком и природним наукама. Резултати указују и да су деца из групе компетентни и
искуство и знање провела најдужи период у предшколском програму, у просеку више од две године.
Сумирано, преглед варијабли, које описују улогу кућног окружења и пракси родитеља у праћењу
и подстицању развоја математичких компетенција у Србији, указује да су квалитет и структура
ресурса и активности подједнако важни као и учесталост одабраних варијабли. Податак да можемо
говорити о различитим групама ученика када је реч о праксама њихових родитеља и доступним
ресурсима, као и да оне имају значај за постигнуће из математике говори у прилог томе да било
који вид интервенција и програма за родитеље у овој области мора узети у обзир и специфичности
унутар постојећих пракси и ставова родитеља.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015: резултати и импликације",
title = "Карактеристике кућног окружења и постигнуће из математике: увиди из TIMSS 2015 циклуса",
pages = "16-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1070"
}

Шева, Н.,& Радишић, Ј.. (2014). Карактеристике кућног окружења и постигнуће из математике: увиди из TIMSS 2015 циклуса. in TIMSS 2015: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 16-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1070

Шева Н, Радишић Ј. Карактеристике кућног окружења и постигнуће из математике: увиди из TIMSS 2015 циклуса. in TIMSS 2015: резултати и импликације. 2014;:16-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1070 .

Шева, Нада, Радишић, Јелена, "Карактеристике кућног окружења и постигнуће из математике: увиди из TIMSS 2015 циклуса" in TIMSS 2015: резултати и импликације (2014):16-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1070 .

TY  - CONF
AU  - Шева, Нада
AU  - Радишић, Јелена
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1073
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - Истраживање и развој образовања у Србији: Актуелно стање, очекивања и могућности
T1  - Рана писменост и активности родитеља и деце које утичу на њен развој: Први резултати
T1  - Early literacy practices at home: First results
SP  - 16
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1073
ER  - 

@conference{
author = "Шева, Нада and Радишић, Јелена",
year = "2012",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Истраживање и развој образовања у Србији: Актуелно стање, очекивања и могућности",
title = "Рана писменост и активности родитеља и деце које утичу на њен развој: Први резултати, Early literacy practices at home: First results",
pages = "16-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1073"
}

Шева, Н.,& Радишић, Ј.. (2012). Рана писменост и активности родитеља и деце које утичу на њен развој: Први резултати. in Истраживање и развој образовања у Србији: Актуелно стање, очекивања и могућности
Београд : Институт за педагошка истраживања., 16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1073

Шева Н, Радишић Ј. Рана писменост и активности родитеља и деце које утичу на њен развој: Први резултати. in Истраживање и развој образовања у Србији: Актуелно стање, очекивања и могућности. 2012;:16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1073 .

Шева, Нада, Радишић, Јелена, "Рана писменост и активности родитеља и деце које утичу на њен развој: Први резултати" in Истраживање и развој образовања у Србији: Актуелно стање, очекивања и могућности (2012):16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1073 .

TY  - CHAP
AU  - Шефер, Јасмина
AU  - Радишић, Јелена
AU  - Јошић, Смиљана
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/762
AB  - Анализиран је истраживачки рад
ученика и у том контексту савладавање научне методологије која
укључује посматрање и експериментисање (Јасмина Шефер,
Јелена Радишић, Смиљана Јошић).
AB  - Research work and methodology, including observation and
experimentation were analysed (Jasmina Šefer, Jelena Radišić and
Smiljana Jocić).
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
T1  - Истраживачки рад и решавање проблема као подстицај стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави
EP  - 265
IS  - 2
SP  - 243
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_762
ER  - 

@inbook{
author = "Шефер, Јасмина and Радишић, Јелена and Јошић, Смиљана",
year = "2012",
abstract = "Анализиран је истраживачки рад
ученика и у том контексту савладавање научне методологије која
укључује посматрање и експериментисање (Јасмина Шефер,
Јелена Радишић, Смиљана Јошић)., Research work and methodology, including observation and
experimentation were analysed (Jasmina Šefer, Jelena Radišić and
Smiljana Jocić).",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део",
booktitle = "Истраживачки рад и решавање проблема као подстицај стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави",
pages = "265-243",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_762"
}

Шефер, Ј., Радишић, Ј.,& Јошић, С.. (2012). Истраживачки рад и решавање проблема као подстицај стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
Београд : Институт за педагошка истраживања.(2), 243-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_762

Шефер Ј, Радишић Ј, Јошић С. Истраживачки рад и решавање проблема као подстицај стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део. 2012;(2):243-265.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_762 .

Шефер, Јасмина, Радишић, Јелена, Јошић, Смиљана, "Истраживачки рад и решавање проблема као подстицај стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави" in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део, no. 2 (2012):243-265,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_762 .

TY  - CHAP
AU  - Радишић, Јелена
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/770
AB  - Слободне активности у школи, како основној, тако и средњој,
представљају значајан сегмент васпитно-образовног процеса.
Оне чине слободнији и флексибилнији оквир школског деловања
којe омогућава лакше успостављање веза на релацији наставник–
ученик (Martinĉević, 2010). У оквиру слободних активности
наставницима се отвара могућност да њихове компетенције у
пуној мери дођу до изражаја, а ученицима да развију и испоље
интересовања за која није остављено довољно простора током
редовне наставе. Уједно кроз овај вид активности школа
проширује своју васпитно-образовну улогу и на слободно време
својих ученика, које они „добровољно жртвују“ како би
учествовали у додатним активностима које им се нуде. Богатство
и квалитет активности које школа нуди, њихова прилагођеност
развојним потребама и интересовањима ученика имају пресудни
значај за укључивање ученика у активности и за развој њихових
склоности, способности, интересовања, иницијативе и ства-
ралаштва.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
T1  - Улога слободних активности у подстицању стваралачког рада, иницијативе и сарадње – когнитивни и социјални аспект
EP  - 430
IS  - 2
SP  - 411
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_770
ER  - 

@inbook{
author = "Радишић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "Слободне активности у школи, како основној, тако и средњој,
представљају значајан сегмент васпитно-образовног процеса.
Оне чине слободнији и флексибилнији оквир школског деловања
којe омогућава лакше успостављање веза на релацији наставник–
ученик (Martinĉević, 2010). У оквиру слободних активности
наставницима се отвара могућност да њихове компетенције у
пуној мери дођу до изражаја, а ученицима да развију и испоље
интересовања за која није остављено довољно простора током
редовне наставе. Уједно кроз овај вид активности школа
проширује своју васпитно-образовну улогу и на слободно време
својих ученика, које они „добровољно жртвују“ како би
учествовали у додатним активностима које им се нуде. Богатство
и квалитет активности које школа нуди, њихова прилагођеност
развојним потребама и интересовањима ученика имају пресудни
значај за укључивање ученика у активности и за развој њихових
склоности, способности, интересовања, иницијативе и ства-
ралаштва.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део",
booktitle = "Улога слободних активности у подстицању стваралачког рада, иницијативе и сарадње – когнитивни и социјални аспект",
pages = "430-411",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_770"
}

Радишић, Ј.. (2012). Улога слободних активности у подстицању стваралачког рада, иницијативе и сарадње – когнитивни и социјални аспект. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
Београд : Институт за педагошка истраживања.(2), 411-430.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_770

Радишић Ј. Улога слободних активности у подстицању стваралачког рада, иницијативе и сарадње – когнитивни и социјални аспект. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део. 2012;(2):411-430.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_770 .

Радишић, Јелена, "Улога слободних активности у подстицању стваралачког рада, иницијативе и сарадње – когнитивни и социјални аспект" in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део, no. 2 (2012):411-430,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_770 .