Građansko vaspitanje u Srbiji - perspektive nastavnika i učenika srednjih škola

Abstract

Predmet Građansko vaspitanje (dalje u tekstu: GV) u škole u Srbiji je uveden 2001. godine i moglo bi se tvrditi da su njegovom uvođenju u osnovne i srednje škole doprineli, kako unutrašnji, tako i spoljni činioci. Kada su u pitanju spoljni faktori koji su mogli da podstaknu stvaranje ovakvog predmeta, nužno je reći da su Ujedinjene nacije period između 1995. godine i 2004. proglasile Dekadom obrazovanja za ljudska prava, te da je širom planete, a naročito u Evropi, postojao trend razvijanja predmeta koji je trebalo da podstaknu „sticanje znanja, veština i stavova koji podržavaju vrednosti slobode, mira, tolerancije i ravnopravnosti“(Đurišić Bojanić, 2003: 29). Ipak, čini se da GV u Srbiji nije proizvod pukog prihvatanja evropskih trendova, već da je u isto vreme trebalo da odgovori na neke autentične potrebe društva Srbije. Najpre, u kontekstu promene vlasti 2000. godine, građansko vaspitanje se moglo činiti prijemčivim budući da je „savremeni koncept građanskog obrazovanja (…) motivisan idejom odbrane od obnove nedemokratskog oblika vlasti” (Avramović, 2002: 30). Osim ovog, šire društvenog razloga za uvođenje građanskog vaspitanja u škole, ono je moglo da odgovori i na neke probleme unutar samog obrazovnog sistema. Naime, odmah nakon promene vlasti 2000. godine se počelo govoriti o reformi obrazovnog sistema, čije nedostatke su pokazala brojna tada sprovedena istraživanja, kao što su: Sveobuhvatna analiza osnovnog obrazovanja u SRJ (2001), Studija OECDa (2001), Izveštaj Svetske banke (2001), Stanje, problemi i potrebe naših škola (2001), Instituta za pedagoška istraživanja (Đurišić Bojanić, 2003: 31). Kao značajan deo ove reforme viđeno je i uvođenje izbornih predmeta, kako zbog stručne argumentacije o značaju izbornih predmeta, tako i zbog istraživačkih nalaza o zainteresovanosti učenika za ovakve predmete (Joksimović, 2003: vii). Konačno, kao bitan faktor za uvođenje GV se može spomenuti i snažno zalaganje za uvođenje verske nastave, te želja za formiranjem alternativnog predmeta verskoj nastavi kod jednog dela stručne i šire javnosti (Joksimović, 2003).