Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука

Abstract

Посматрано, најпре, у школском контексту, од повезаности језичке, математичке и научне писмености може зависити целокупан успех ученика. С тим у вези, циљ истраживања представља испитивање језичких карактеристика одговора ученика на одређене текстуалне задатке из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2015. Узорак је формиран тако што је случајним путем одабрано сто ученика из 160 различитих основних школа које су учествовале у истраживању TIMSS 2015. За потребе овог рада одабрали смо два текстуална задатка (из природних наука и математике) из двеју различитих свезака. У овом истраживању експлоративног карактера коришћене су дескриптивна и аналитичка метода. Језичка компетентност ученика, односно језичке карактеристике одговора датих на текстуалне задатке из математике и природних наука – оцењиване су на следећим нивоима: нормативном, лексичком и синтаксичком. Резултати испитивања упућују на то да су на свим посматраним нивоима уочена одступања која указују на недовољно развијену језичку писменост (језичку компетентност) ученика, као и на њен утицај на формулисање решења постављених задатака. Најуочљивија су одступања у вези са нормативним аспектом, односно у вези са применом правописних правила. Такође, анализа карактеристика синтаксе реченице и лексичког нивоа језичких формулација ученика указује на непосреднију везу између језичке компетенције и постигнућа ученика. Ученичко невладање реченичном конструкцијом, доминантна употреба лексичких јединица из колоквијалног језика и оскудан лексички фонд узроковали су недовољно смислене одговоре и лошије постигнуће ученика. На основу анализе одговора ученика у истраживању TIMSS 2015 можемо потврдно говорити и о међуодносу језичке, математиче и научне писмености, што је у сагласности са различитим испитивањима повезаности трију поменутих аспеката функционалне писмености ученика.