Однос илустрације и текста у савременом буквару

Abstract

Буквар представља први уџбеник са којим се дете сусреће у школи након искуства са сликовницама и другим илустрованим књигама из предшколског периода. У том контексту однос текста и илустрације представља незаменљив део процеса учења како би подстакли не само радозналост и мотивацију ученика на том узрасту, већ и схватање значења текста и успешно учење почетног читања. Досадашња истраживања указују на релативно мали број спорадичних података који приказују значењски однос текста и илустрације. Претходне анализе буквара указале су да постоје различити квантитативни и квалитативни критеријуми, односно одговарајућа решења у погледу садржаја, обима и начина представљања текста преко илустрација. То нас је определило да се у овом истраживању обухватније бавимо анализом односа текста и илустрације у буквару. Покушали смо да одговоримо на следећа питања. 1. На који начин је илустрација у интеракцији са читаоцем? 2. У којој мери илустрација преноси информацију из текста, односно какав је међусобни однос слике и текста и њихових делова? 3. На који начин илустрација доприноси разумевању текста и стварању нових значења? Узорак чине 73 пара текстова и илустрација који су се појавили у пет буквара издавача чија је употреба у настави одобрена у Каталогу уџбеника. Као критеријум избора текстова за анализу послужила нам је информација о ауторству текста. У истраживању смо применили таксономију 46 типова односа између слике и текста преузетих из ранијих истраживања. Кодови су груписани у три веће целине: група А, која обухвата кодове о декоративној функцији илустрација, о подстицању емотивног доживљаја читаоца, као и кодове о мотивационом аспекту илустрације; група Б укључују кодове који означавају блиску повезаност илустрације и текста кроз конкретизовање текста илустрацијом, хуманизацију ликова, дефинисање локације, описивање особина и значења, увођење перспективе; и група Ц која укључује различите нивое интерпретације текста, грађење и наглашавање значења, визуелно представљање апстрактних, али и конкретних физичких процеса. Узорак парова текстова и илустрација подељен је хијерархијском кластер анализом (Ward metod) на 4 групе. С једне стране, највећи број илустрација има само декоративну функцију у односу на текст. С друге стране, издвојен је скуп илустрација са високим скором у оквиру кодова који описују не само остваривање блиске садржинске повезаности илустрације и текста, већ и представљање апстрактних и конкретних процеса описаних у тексту. Наведени резултати упућују на потребу за селективнијим приступом у избору илустрација које ће имати и мотивишићу димензију како би ученик развијао и градио нова значења и могао да вреднује примереност илустрација које прате текст.