TY  - CONF
AU  - Павловић-Бабић, Драгица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/527
AB  - Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета
образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.
године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).
Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор
и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда
за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за
крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете
(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,
физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике
2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт
ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним
трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и
остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним
приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција
(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ
из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно
је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су
међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине
образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог
рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних
стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у
односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне
форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се
формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.
Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих
врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има
смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили
образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало
да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову
формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој
мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста
у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може
EP  - 23
SP  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527
ER  - 

@conference{
author = "Павловић-Бабић, Драгица",
year = "2021",
abstract = "Образовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета
образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001.
године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002).
Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор
и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда
за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за
крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете
(српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија,
физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике
2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт
ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним
трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и
остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним
приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција
(Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ
из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно
је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су
међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине
образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог
рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних
стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у
односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне
форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се
формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано.
Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих
врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има
смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили
образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало
да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову
формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој
мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста
у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може",
pages = "23-14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527"
}

Павловић-Бабић, Д.. (2021). Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 14-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527

Павловић-Бабић Д. Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:14-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527 .

Павловић-Бабић, Драгица, "Контекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)може" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):14-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527 .

TY  - JOUR
AU  - Milosavljević, Nikola
AU  - Radanović, Ana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/474
AB  - Lying emerges early during preschool age. The focus of previous research has been mainly related to the ability to lie in preschool children. In this research, which uses a new procedure to lie, the aim was to examine the ability to make a false statement in school-age children, as well as the cognitive and social correlates of children's success in making a fabricated narrative. A total of 48 children, 16 children in each studied grade of elementary school (first, fifth and eighth), had the task to construct false autobiographic narratives and report them as convincingly as possible in order to convince others that it really happened to them. The persuasiveness of their video-recorded narratives was assessed by 15 independent observers. Using a specially constructed inventory, assessments of the intelligence, verbal ability, peer group popularity, and antisocial behavior of each child were collected from the class teachers. The results show that children aged 10 to 11 years and children aged 13 to 14 years were assessed as more convincing compared to younger children aged 6 to 7 years. However, there was no difference in the ability to make a fabricated narrative between children aged 10 to 11 and children aged 13 to 14, nor a difference in this ability between girls and boys. Children with higher school achievement and those who were assessed by the class teacher as more intelligent, verbally capable, and more popular among peers were also assessed as more convincing by the group of independent assessors while reporting false autobiographic narratives.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
T2  - Primenjena Psihologija
T1  - Trust Me, I am Lying to You:  Children’s Ability to Give False Statements and Its Correlates
EP  - 101
IS  - 1
SP  - 79
VL  - 14
DO  - https://doi.org/10.19090/pp.2021.1.79-101
ER  - 

@article{
author = "Milosavljević, Nikola and Radanović, Ana",
year = "2021",
abstract = "Lying emerges early during preschool age. The focus of previous research has been mainly related to the ability to lie in preschool children. In this research, which uses a new procedure to lie, the aim was to examine the ability to make a false statement in school-age children, as well as the cognitive and social correlates of children's success in making a fabricated narrative. A total of 48 children, 16 children in each studied grade of elementary school (first, fifth and eighth), had the task to construct false autobiographic narratives and report them as convincingly as possible in order to convince others that it really happened to them. The persuasiveness of their video-recorded narratives was assessed by 15 independent observers. Using a specially constructed inventory, assessments of the intelligence, verbal ability, peer group popularity, and antisocial behavior of each child were collected from the class teachers. The results show that children aged 10 to 11 years and children aged 13 to 14 years were assessed as more convincing compared to younger children aged 6 to 7 years. However, there was no difference in the ability to make a fabricated narrative between children aged 10 to 11 and children aged 13 to 14, nor a difference in this ability between girls and boys. Children with higher school achievement and those who were assessed by the class teacher as more intelligent, verbally capable, and more popular among peers were also assessed as more convincing by the group of independent assessors while reporting false autobiographic narratives.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Primenjena Psihologija",
title = "Trust Me, I am Lying to You:  Children’s Ability to Give False Statements and Its Correlates",
pages = "101-79",
number = "1",
volume = "14",
doi = "https://doi.org/10.19090/pp.2021.1.79-101"
}

Milosavljević, N.,& Radanović, A.. (2021). Trust Me, I am Lying to You:  Children’s Ability to Give False Statements and Its Correlates. in Primenjena Psihologija
Novi Sad : Filozofski fakultet., 14(1), 79-101.
https://doi.org/https://doi.org/10.19090/pp.2021.1.79-101

Milosavljević N, Radanović A. Trust Me, I am Lying to You:  Children’s Ability to Give False Statements and Its Correlates. in Primenjena Psihologija. 2021;14(1):79-101.
doi:https://doi.org/10.19090/pp.2021.1.79-101 .

Milosavljević, Nikola, Radanović, Ana, "Trust Me, I am Lying to You:  Children’s Ability to Give False Statements and Its Correlates" in Primenjena Psihologija, 14, no. 1 (2021):79-101,
https://doi.org/https://doi.org/10.19090/pp.2021.1.79-101 . .

TY  - JOUR
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Banjac, Sonja
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/468
AB  - The main focus of this paper is the relationship between
the teachers’ practice in Serbian language (reading) classes and
student achievement on PISA tasks. Specifically, in an effort to
examine this relationship, we focused on the link between the
students’ PISA achievements and the strategies teachers use to
engage the students during the reading tasks in order to structure
and scaffold the work on those tasks. This two-part study relied
on a mix-methodology combining quantitative and qualitative
analyses. The data from the quantitative study was analyzed
using Hierarchical Linear Modeling (HLM) with student and
school level. The results indicated that the students have the best
achievements when teachers motivate student in engagement
reading and sparingly those intended for structuring and
scaffolding the work on the reading tasks. The data from the
qualitative analyses revealed the most useful strategies teachers
and students identify and whether they recognize in their classes
those strategies that were included in PISA questionnaire.
PB  - Malta : Faculty of Education
T2  - Malta Review of Educational Research
T1  - The contribution of teacher practices to reading literacy in Serbia – Lessons we missed from PISA 2009
EP  - 42
IS  - Supplement Issue
SP  - 27
VL  - 14
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_468
ER  - 

@article{
author = "Jošić, Smiljana and Banjac, Sonja",
year = "2020",
abstract = "The main focus of this paper is the relationship between
the teachers’ practice in Serbian language (reading) classes and
student achievement on PISA tasks. Specifically, in an effort to
examine this relationship, we focused on the link between the
students’ PISA achievements and the strategies teachers use to
engage the students during the reading tasks in order to structure
and scaffold the work on those tasks. This two-part study relied
on a mix-methodology combining quantitative and qualitative
analyses. The data from the quantitative study was analyzed
using Hierarchical Linear Modeling (HLM) with student and
school level. The results indicated that the students have the best
achievements when teachers motivate student in engagement
reading and sparingly those intended for structuring and
scaffolding the work on the reading tasks. The data from the
qualitative analyses revealed the most useful strategies teachers
and students identify and whether they recognize in their classes
those strategies that were included in PISA questionnaire.",
publisher = "Malta : Faculty of Education",
journal = "Malta Review of Educational Research",
title = "The contribution of teacher practices to reading literacy in Serbia – Lessons we missed from PISA 2009",
pages = "42-27",
number = "Supplement Issue",
volume = "14",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_468"
}

Jošić, S.,& Banjac, S.. (2020). The contribution of teacher practices to reading literacy in Serbia – Lessons we missed from PISA 2009. in Malta Review of Educational Research
Malta : Faculty of Education., 14(Supplement Issue), 27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_468

Jošić S, Banjac S. The contribution of teacher practices to reading literacy in Serbia – Lessons we missed from PISA 2009. in Malta Review of Educational Research. 2020;14(Supplement Issue):27-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_468 .

Jošić, Smiljana, Banjac, Sonja, "The contribution of teacher practices to reading literacy in Serbia – Lessons we missed from PISA 2009" in Malta Review of Educational Research, 14, no. Supplement Issue (2020):27-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_468 .

TY  - JOUR
AU  - Žeželj, Iris
AU  - Jakšić, Ivana
AU  - Jošić, Smiljana
PY  - 2015
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/245
AB  - In two studies, the authors examined the effects of intergroup contact in inclusive and non-inclusive environments on children's explicit and implicit prejudices. In both studies, supervised contact with Roma peers, instructed by inclusive program, led to a more positive explicit evaluation of Roma and less social distance, while it had no significant impact on implicit attitudes. In contrast, implicit attitudes were related to mere exposure to Roma (Study 2). Intergroup anxiety and self-disclosure mediated the effect of inclusiveness level on explicit, but not on implicit attitudes. The results indicate that two types of attitudes might be formed via different routes, and that mere exposure and supervised contact influence them differently. This information could help tailor future prejudice reduction programs.
PB  - Wiley, Hoboken
T2  - Journal of Applied Social Psychology
T1  - How contact shapes implicit and explicit preferences: attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive environment
EP  - 273
IS  - 5
SP  - 263
VL  - 45
DO  - 10.1111/jasp.12293
ER  - 

@article{
author = "Žeželj, Iris and Jakšić, Ivana and Jošić, Smiljana",
year = "2015",
abstract = "In two studies, the authors examined the effects of intergroup contact in inclusive and non-inclusive environments on children's explicit and implicit prejudices. In both studies, supervised contact with Roma peers, instructed by inclusive program, led to a more positive explicit evaluation of Roma and less social distance, while it had no significant impact on implicit attitudes. In contrast, implicit attitudes were related to mere exposure to Roma (Study 2). Intergroup anxiety and self-disclosure mediated the effect of inclusiveness level on explicit, but not on implicit attitudes. The results indicate that two types of attitudes might be formed via different routes, and that mere exposure and supervised contact influence them differently. This information could help tailor future prejudice reduction programs.",
publisher = "Wiley, Hoboken",
journal = "Journal of Applied Social Psychology",
title = "How contact shapes implicit and explicit preferences: attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive environment",
pages = "273-263",
number = "5",
volume = "45",
doi = "10.1111/jasp.12293"
}

Žeželj, I., Jakšić, I.,& Jošić, S.. (2015). How contact shapes implicit and explicit preferences: attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive environment. in Journal of Applied Social Psychology
Wiley, Hoboken., 45(5), 263-273.
https://doi.org/10.1111/jasp.12293

Žeželj I, Jakšić I, Jošić S. How contact shapes implicit and explicit preferences: attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive environment. in Journal of Applied Social Psychology. 2015;45(5):263-273.
doi:10.1111/jasp.12293 .

Žeželj, Iris, Jakšić, Ivana, Jošić, Smiljana, "How contact shapes implicit and explicit preferences: attitudes toward Roma children in inclusive and non-inclusive environment" in Journal of Applied Social Psychology, 45, no. 5 (2015):263-273,
https://doi.org/10.1111/jasp.12293 . .

TY  - CHAP
AU  - Мирков, Снежана
AU  - Пешић, Јелена
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/764
AB  - Дијалог оријентисан на
проблем и метакогнитивне активности посматран је из пер-
спективе критичког мишљења које је, поред практиковања
дивергентног мишљења, неопходно за заокруживање креативног
процеса учења (Снежана Мирков и Јелена Пешић). Предвиђамо
да ће дивергентно мишљење бити најважније у будућности и
стога њему посвећујемо посебну пажњу. Ми смо свесни, међу-
тим, а и теорија такође говори о томе да дивергентни процес
треба да буде комбинован са критичким мишљењем, усмереним
ка адекватном решењу, да би се дошло до креативних исхода.
AB  - Problem oriented dialogue and metacognitive
activities were interpreted from the critical thinking perspective
which is, next to divergent practice, important for the completion of
the creative learning processes manifested in outcomes (Sneţana
Mirkov and Jelena Pešić). Divergent thinking is a way of thinking
which is predicted to be the most important in future and it supports
our original idea to pay a special attention to this topic. However, we
are aware, and the theory also supports, that the divergent process has
to be combined with critical thinking oriented to the adequate solution
in order to become a real creative action and provide a creative
outcome.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
T1  - Метакогнитивни процеси у решавању проблема: критичко мишљење као део стваралачког процеса
EP  - 288
IS  - 2
SP  - 267
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_764
ER  - 

@inbook{
author = "Мирков, Снежана and Пешић, Јелена",
year = "2012",
abstract = "Дијалог оријентисан на
проблем и метакогнитивне активности посматран је из пер-
спективе критичког мишљења које је, поред практиковања
дивергентног мишљења, неопходно за заокруживање креативног
процеса учења (Снежана Мирков и Јелена Пешић). Предвиђамо
да ће дивергентно мишљење бити најважније у будућности и
стога њему посвећујемо посебну пажњу. Ми смо свесни, међу-
тим, а и теорија такође говори о томе да дивергентни процес
треба да буде комбинован са критичким мишљењем, усмереним
ка адекватном решењу, да би се дошло до креативних исхода., Problem oriented dialogue and metacognitive
activities were interpreted from the critical thinking perspective
which is, next to divergent practice, important for the completion of
the creative learning processes manifested in outcomes (Sneţana
Mirkov and Jelena Pešić). Divergent thinking is a way of thinking
which is predicted to be the most important in future and it supports
our original idea to pay a special attention to this topic. However, we
are aware, and the theory also supports, that the divergent process has
to be combined with critical thinking oriented to the adequate solution
in order to become a real creative action and provide a creative
outcome.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део",
booktitle = "Метакогнитивни процеси у решавању проблема: критичко мишљење као део стваралачког процеса",
pages = "288-267",
number = "2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_764"
}

Мирков, С.,& Пешић, Ј.. (2012). Метакогнитивни процеси у решавању проблема: критичко мишљење као део стваралачког процеса. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део
Београд : Институт за педагошка истраживања.(2), 267-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_764

Мирков С, Пешић Ј. Метакогнитивни процеси у решавању проблема: критичко мишљење као део стваралачког процеса. in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део. 2012;(2):267-288.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_764 .

Мирков, Снежана, Пешић, Јелена, "Метакогнитивни процеси у решавању проблема: критичко мишљење као део стваралачког процеса" in Стваралаштво, иницијатива и сарадња импликације за образовну праксу II део, no. 2 (2012):267-288,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_764 .

TY  - JOUR
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Buđevac, Nevena
AU  - Baucal, Aleksandar
PY  - 2012
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/188
AB  - The aim of this study was to investigate the changes in decision-making of ten-year old children under the influence of peer interaction. We tried to determine whether there were differences in the decision-making process when children made their decisions in a group, as opposed to the situation when they decided individually. In the first phase of the study (which included individual decision-making), 139 fourth-graders were tested. Based on their responses we formed 10 triads in the experimental group. The control group consisted of 31 children with the response structure equivalent to the initial response structure in the experimental group. In the second phase, children in the control group once again decided individually, while children in the experimental group made a group decision. We found that subjects in the control group retained their previous decisions, while children in the experimental group changed their initial decisions under the influence of peers, so that their decisions became less risky. This finding may be ascribed to the context in which the research was conducted (school), but also to the content of the task used. Qualitative analysis of social interaction enabled us to understand the dynamics of group decision-making. We found several mechanisms that explain how children change their initial decision in the triad (reference to the opinion of the authority, conversational passivity, majority rule, etc.), and how they retain their decision (conversational activity and argumentation).
AB  - Ovo istraživanje bilo je usmereno na ispitivanje promena u procesu donošenja odluka koje pod uticajem vršnjačke interakcije donose desetogodišnjaci. Pokušali smo da utvrdimo da li deca u grupi donose odluke drugačije nego kada iste odluke donose samostalno. U prvoj fazi istraživanja, koja je podrazumevala individualno donošenje odluka, testirano je 139 učenika četvrtog razreda. Na osnovu njihovih odgovora formirano je 10 trijada za eksperimentalnu grupu. Kontrolnu grupu činilo je 31 dete sa istom strukturom početnih odgovora kao u eksperimentalnoj grupi. U drugoj fazi su deca iz kontrolne grupe još jednom samostalno odlučivala, dok su deca u eksperimentalnoj grupi donosila grupne odluke. Nalazi su pokazali da su ispitanici iz kontrolne grupe zadržavali svoje prethodne odluke, dok su ih deca u eksperimentalnoj grupi menjala pod uticajem vršnjaka, tako da su u grupi donosili manje rizične odluke. Ovaj nalaz može biti posledica uticaja konteksta u kojem je vršeno istraživanje (škola), ali i sadržaja korišćenog zadatka. Kvalitativna analiza socijalne interakcije pomogla nam je da razumemo tok grupnog donošenja odluka. Pronašli smo nekoliko mehanizama koji govore o tome kako deca menjaju svoju prvobitnu odluku u trijadi (pozivanje na mišljenje autoriteta, konverzaciona pasivnost, pravilo većine itd.), kao i o tome kako uspevaju da zadrže svoju odluku (konverzaciona aktivnost i argumentacija).
PB  - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za psihologiju, Beograd
T2  - Psihološka istraživanja
T1  - Peer interaction influence on decision-making in ten-year-old children
T1  - Uloga vršnjačke interakcije u donošenju odluka desetogodišnjaka
EP  - 207
IS  - 2
SP  - 185
VL  - 15
DO  - 10.5937/PsIstra1202185J
ER  - 

@article{
author = "Jošić, Smiljana and Buđevac, Nevena and Baucal, Aleksandar",
year = "2012",
abstract = "The aim of this study was to investigate the changes in decision-making of ten-year old children under the influence of peer interaction. We tried to determine whether there were differences in the decision-making process when children made their decisions in a group, as opposed to the situation when they decided individually. In the first phase of the study (which included individual decision-making), 139 fourth-graders were tested. Based on their responses we formed 10 triads in the experimental group. The control group consisted of 31 children with the response structure equivalent to the initial response structure in the experimental group. In the second phase, children in the control group once again decided individually, while children in the experimental group made a group decision. We found that subjects in the control group retained their previous decisions, while children in the experimental group changed their initial decisions under the influence of peers, so that their decisions became less risky. This finding may be ascribed to the context in which the research was conducted (school), but also to the content of the task used. Qualitative analysis of social interaction enabled us to understand the dynamics of group decision-making. We found several mechanisms that explain how children change their initial decision in the triad (reference to the opinion of the authority, conversational passivity, majority rule, etc.), and how they retain their decision (conversational activity and argumentation)., Ovo istraživanje bilo je usmereno na ispitivanje promena u procesu donošenja odluka koje pod uticajem vršnjačke interakcije donose desetogodišnjaci. Pokušali smo da utvrdimo da li deca u grupi donose odluke drugačije nego kada iste odluke donose samostalno. U prvoj fazi istraživanja, koja je podrazumevala individualno donošenje odluka, testirano je 139 učenika četvrtog razreda. Na osnovu njihovih odgovora formirano je 10 trijada za eksperimentalnu grupu. Kontrolnu grupu činilo je 31 dete sa istom strukturom početnih odgovora kao u eksperimentalnoj grupi. U drugoj fazi su deca iz kontrolne grupe još jednom samostalno odlučivala, dok su deca u eksperimentalnoj grupi donosila grupne odluke. Nalazi su pokazali da su ispitanici iz kontrolne grupe zadržavali svoje prethodne odluke, dok su ih deca u eksperimentalnoj grupi menjala pod uticajem vršnjaka, tako da su u grupi donosili manje rizične odluke. Ovaj nalaz može biti posledica uticaja konteksta u kojem je vršeno istraživanje (škola), ali i sadržaja korišćenog zadatka. Kvalitativna analiza socijalne interakcije pomogla nam je da razumemo tok grupnog donošenja odluka. Pronašli smo nekoliko mehanizama koji govore o tome kako deca menjaju svoju prvobitnu odluku u trijadi (pozivanje na mišljenje autoriteta, konverzaciona pasivnost, pravilo većine itd.), kao i o tome kako uspevaju da zadrže svoju odluku (konverzaciona aktivnost i argumentacija).",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za psihologiju, Beograd",
journal = "Psihološka istraživanja",
title = "Peer interaction influence on decision-making in ten-year-old children, Uloga vršnjačke interakcije u donošenju odluka desetogodišnjaka",
pages = "207-185",
number = "2",
volume = "15",
doi = "10.5937/PsIstra1202185J"
}

Jošić, S., Buđevac, N.,& Baucal, A.. (2012). Peer interaction influence on decision-making in ten-year-old children. in Psihološka istraživanja
Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Institut za psihologiju, Beograd., 15(2), 185-207.
https://doi.org/10.5937/PsIstra1202185J

Jošić S, Buđevac N, Baucal A. Peer interaction influence on decision-making in ten-year-old children. in Psihološka istraživanja. 2012;15(2):185-207.
doi:10.5937/PsIstra1202185J .

Jošić, Smiljana, Buđevac, Nevena, Baucal, Aleksandar, "Peer interaction influence on decision-making in ten-year-old children" in Psihološka istraživanja, 15, no. 2 (2012):185-207,
https://doi.org/10.5937/PsIstra1202185J . .