TY  - BOOK
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/478
AB  - У контексту трансформације наставне праксе, ауторке се залажу за нека начелна, врло свежа и ефективна решења. Пре свега, у њиховој интерпретацији, концепт природнонаучне писмености није предметно и разредно организован, већ се залажу за јединствен приступ у којем теме интегришу предметне специфичности. Другим речима, настава која подржава природнонаучну писменост брише границе између предмета какве данас познајемо у нашој школи и оријентишу се ка глобалним темама које се проучавају и истражују из различитих перспектива и различитим методолошким средствима.

  Налазе истраживања ауторке „читају“ из социо-когнитивистичке перспективе, што је, у извођењу методолошких импликација, омогућило богату, когнитивно подстицајну и разноврсну методолошку понуду, корисну за све професионалце који се баве образовањем деце, али и за све друге који су у комуникацији са децом, на пример, родитеље, предшколске установе, културне и спортске институције, организације различитих профила са програмима за децу. Најзад, и најбитније, методичка перспектива на наставу природнонаучне групе предмета има и директне поруке за доносиоце образовних одлуке и креаторе образовних политика. Фина анализа различитих фактора који учествују у образовном процесу и њиховог доприноса образовним постигнућима резултирала је методолошким препорукама које на различите начине активирају ученике и подстичу когнитивну обраду информација на различитим нивоима. Поред когнитивно подстицајног амбијента, ауторке се залажу и за наставу која подиже ниво личне одговорности појединца, па и оног појединца који се налази на тако младим узрастима, за личну добробит и добробит различитих заједница у којима живе и крећу се, као што је породица, школа или вршњачко окружење.
PB  - Beograd : Učiteljski fakultet
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T1  - Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi
T1  - From science learning to science mastery : scientific literacy in theory, research and teaching practice
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478
ER  - 

@book{
author = "Marušić Jablanović, Milica",
year = "2019",
abstract = "У контексту трансформације наставне праксе, ауторке се залажу за нека начелна, врло свежа и ефективна решења. Пре свега, у њиховој интерпретацији, концепт природнонаучне писмености није предметно и разредно организован, већ се залажу за јединствен приступ у којем теме интегришу предметне специфичности. Другим речима, настава која подржава природнонаучну писменост брише границе између предмета какве данас познајемо у нашој школи и оријентишу се ка глобалним темама које се проучавају и истражују из различитих перспектива и различитим методолошким средствима.

  Налазе истраживања ауторке „читају“ из социо-когнитивистичке перспективе, што је, у извођењу методолошких импликација, омогућило богату, когнитивно подстицајну и разноврсну методолошку понуду, корисну за све професионалце који се баве образовањем деце, али и за све друге који су у комуникацији са децом, на пример, родитеље, предшколске установе, културне и спортске институције, организације различитих профила са програмима за децу. Најзад, и најбитније, методичка перспектива на наставу природнонаучне групе предмета има и директне поруке за доносиоце образовних одлуке и креаторе образовних политика. Фина анализа различитих фактора који учествују у образовном процесу и њиховог доприноса образовним постигнућима резултирала је методолошким препорукама које на различите начине активирају ученике и подстичу когнитивну обраду информација на различитим нивоима. Поред когнитивно подстицајног амбијента, ауторке се залажу и за наставу која подиже ниво личне одговорности појединца, па и оног појединца који се налази на тако младим узрастима, за личну добробит и добробит различитих заједница у којима живе и крећу се, као што је породица, школа или вршњачко окружење.",
publisher = "Beograd : Učiteljski fakultet, Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
title = "Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi, From science learning to science mastery : scientific literacy in theory, research and teaching practice",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478"
}

Marušić Jablanović, M.. (2019). Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. 
Beograd : Učiteljski fakultet..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478

Marušić Jablanović M. Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478 .

Marušić Jablanović, Milica, "Kada naučno postane naučeno : prirodno-naučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_478 .

TY  - CONF
AU  - Miščević Kadijević, Gordana
AU  - Gutvajn, Nikoleta
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/591
AB  - U istraživanjima se ukazuje na pozitivnu povezanost ranih iskustava stečenih u prirodnom
okruženju sa iskazanim stavovima i ponašanjima u kasnijim fazama života, kao i na činjenicu
da deca imaju sve manje direktnih kontakata sa prirodnim okruženjem. U Srbiji učitelji
realizuju nastavu u prirodi, ali nema dovoljno podataka o povezanosti primene navedenog
pristupa i učeničkih percepcija o boravku u prirodi. U Sjedinjenim Američkim Državama je za
decu uzrasta 9 – 13 godina konstruisana ATOP skala (engl. Attitudes Toward Outdoor Play).
Sačinjena je od 12 stavki raspoređenih u dve celine. Prva celina, koji čini 7 stavki, odnosi se
na izjašnjavanje o pozitivnim stranama boravka i igranja u prirodi, dok se druga, koji čini
preostalih 5 stavki, odnosi na izjašnjavanje o potencijalnoj brizi ili strahu koji se može javiti
pri boravku u prirodnom okruženju. U ovom istraživanju ispitivali smo primenjivost te skale
u našoj sredini. Stavke smo preveli na srpski jezik, i koristili u izvornom značenju, osim kod
tvrdnje “Ne volim igranje napolju u prirodi jer mogu da sretnem ljude koji se drogiraju” date
u vidu “Ne volim igranje napolju u prirodi jer mogu da sretnem ljude koji se čudno ponašaju”.
Kao i u originalnom instrumentu, deca su stepen slaganja sa datim tvrdnjama iskazivali birajući
jednu od sledeće četiri opcije: “u opšte se ne slažem”, “ne slažem se”, “slažem se” ili “u
potpunosti se slažem”, koje su redom kodirane brojevima 1 – 4. Uzorak je činilo 252 učenika
četvrtog razreda iz dve beogradske osnovne škole. Prvo je testirana dvofaktorska struktura
instrumenta (pozitivne strane boravka u prirodi naspram potencijalne brige ili straha pri
boravku u prirodi). Takva struktura je zaista bila prisutna, ali je varijansa ukupnog skora
objašnjena ovim faktorima bila svega 40%. Pouzdanosti odgovarajućih setova stavki (Kronbah
alfa) bile su oko granice prihvatljivosti 0.70:0.67 za stavke koje se odnose na pozitivne strane
boravka u prirodi; 0.72 za stavke koje se odnose na potencijalnu brigu ili strah pri boravku u
prirodi. Iako je istraživanje u osnovi pokazalo da bi se ATOP skala mogla primenjivati među
decom mlađeg školskog uzrasta u Srbiji, takva preporuka ipak zahteva veću empirijsku
potporu.
AB  - Research on schoolchildren’s perceptions about spending time in a natural environment is
scarce. Developed in the U.S. for schoolchildren between 9 and 13, ATOP (Attitudes Toward
Outdoor Play) scale is used to express views about positive sides of outdoor activities and
potential concerns/fears regarding such activities. This study examined the applicability of this
scale in Serbia. To this end, the scale was translated into the Serbian language and administered
in two elementary schools in Belgrade. By using a sample of 252 fourth graders, it was found
that (1) a two-factor model regarding these views (positive sides vs. concerns/fears) could be
applied, (2) the reliabilities of two sub-scales regarding positive sides and concerns/fears were
around 0.70 (i.e. 0.67 and 0.72, respectively). Although the study showed that the ATOP scale
could be applied among younger schoolchildren in Serbia, such a recommendation still requires
more empirical evidence.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
C3  - Empirijska istraživanja u psihologiji
T1  - Primenjivost atop skale među učenicima mlađeg školskog uzrasta u Srbiji
EP  - 65
SP  - 64
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_591
ER  - 

@conference{
author = "Miščević Kadijević, Gordana and Gutvajn, Nikoleta",
year = "2019",
abstract = "U istraživanjima se ukazuje na pozitivnu povezanost ranih iskustava stečenih u prirodnom
okruženju sa iskazanim stavovima i ponašanjima u kasnijim fazama života, kao i na činjenicu
da deca imaju sve manje direktnih kontakata sa prirodnim okruženjem. U Srbiji učitelji
realizuju nastavu u prirodi, ali nema dovoljno podataka o povezanosti primene navedenog
pristupa i učeničkih percepcija o boravku u prirodi. U Sjedinjenim Američkim Državama je za
decu uzrasta 9 – 13 godina konstruisana ATOP skala (engl. Attitudes Toward Outdoor Play).
Sačinjena je od 12 stavki raspoređenih u dve celine. Prva celina, koji čini 7 stavki, odnosi se
na izjašnjavanje o pozitivnim stranama boravka i igranja u prirodi, dok se druga, koji čini
preostalih 5 stavki, odnosi na izjašnjavanje o potencijalnoj brizi ili strahu koji se može javiti
pri boravku u prirodnom okruženju. U ovom istraživanju ispitivali smo primenjivost te skale
u našoj sredini. Stavke smo preveli na srpski jezik, i koristili u izvornom značenju, osim kod
tvrdnje “Ne volim igranje napolju u prirodi jer mogu da sretnem ljude koji se drogiraju” date
u vidu “Ne volim igranje napolju u prirodi jer mogu da sretnem ljude koji se čudno ponašaju”.
Kao i u originalnom instrumentu, deca su stepen slaganja sa datim tvrdnjama iskazivali birajući
jednu od sledeće četiri opcije: “u opšte se ne slažem”, “ne slažem se”, “slažem se” ili “u
potpunosti se slažem”, koje su redom kodirane brojevima 1 – 4. Uzorak je činilo 252 učenika
četvrtog razreda iz dve beogradske osnovne škole. Prvo je testirana dvofaktorska struktura
instrumenta (pozitivne strane boravka u prirodi naspram potencijalne brige ili straha pri
boravku u prirodi). Takva struktura je zaista bila prisutna, ali je varijansa ukupnog skora
objašnjena ovim faktorima bila svega 40%. Pouzdanosti odgovarajućih setova stavki (Kronbah
alfa) bile su oko granice prihvatljivosti 0.70:0.67 za stavke koje se odnose na pozitivne strane
boravka u prirodi; 0.72 za stavke koje se odnose na potencijalnu brigu ili strah pri boravku u
prirodi. Iako je istraživanje u osnovi pokazalo da bi se ATOP skala mogla primenjivati među
decom mlađeg školskog uzrasta u Srbiji, takva preporuka ipak zahteva veću empirijsku
potporu., Research on schoolchildren’s perceptions about spending time in a natural environment is
scarce. Developed in the U.S. for schoolchildren between 9 and 13, ATOP (Attitudes Toward
Outdoor Play) scale is used to express views about positive sides of outdoor activities and
potential concerns/fears regarding such activities. This study examined the applicability of this
scale in Serbia. To this end, the scale was translated into the Serbian language and administered
in two elementary schools in Belgrade. By using a sample of 252 fourth graders, it was found
that (1) a two-factor model regarding these views (positive sides vs. concerns/fears) could be
applied, (2) the reliabilities of two sub-scales regarding positive sides and concerns/fears were
around 0.70 (i.e. 0.67 and 0.72, respectively). Although the study showed that the ATOP scale
could be applied among younger schoolchildren in Serbia, such a recommendation still requires
more empirical evidence.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju",
journal = "Empirijska istraživanja u psihologiji",
title = "Primenjivost atop skale među učenicima mlađeg školskog uzrasta u Srbiji",
pages = "65-64",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_591"
}

Miščević Kadijević, G.,& Gutvajn, N.. (2019). Primenjivost atop skale među učenicima mlađeg školskog uzrasta u Srbiji. in Empirijska istraživanja u psihologiji
Beograd : Filozofski fakultet, Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 64-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_591

Miščević Kadijević G, Gutvajn N. Primenjivost atop skale među učenicima mlađeg školskog uzrasta u Srbiji. in Empirijska istraživanja u psihologiji. 2019;:64-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_591 .

Miščević Kadijević, Gordana, Gutvajn, Nikoleta, "Primenjivost atop skale među učenicima mlađeg školskog uzrasta u Srbiji" in Empirijska istraživanja u psihologiji (2019):64-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_591 .