TY  - CONF
AU  - Mićić, Katarina
AU  - Vračar, Selena
AU  - Jokić Zorkić, Tijana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/435
AB  - Pored potrebe da se javne politike temelje na relevantnim i pouzdanim podacima
(OECD, 2007) ključno pitanje je na koji način se obezbeđuje da se kroz ove podatke čuje glas
onih za čiju dobrobit se javne politike donose (Hoppe, 2011). Zahtev za participativnošću
u donošenju, evaluiranju i reformulisanju obrazovnih politika, posebno je izražen zbog
ostvarivanja pravednosti i inkluzivnosti kao globalno prioritetnih obrazovnopolitičkih ciljeva
(European Comission, 2006; UNESCO; 2010). No, osigurati da se čuju glasovi marginalizovane
grupe predstavlja izazov, a osigurati da dospeju na radar obrazovnih politika - još veći. Pored
negativnog stava koji dovodi do isključivanja, segregacije i ignorisanja, posebno u slučaju
Roma (Brown et al., 2015), migranata (Bartlett, 2015; Kovacs Cerovic, 2021), ali i drugih
marginalizovanih grupa, deo problema predstavlja i metodologija prikupljanja podataka i
organizovanja participacije.
U ovom radu ćemo predstaviti multižanrovsku analizu narativa (MŽAN) (Daiute, 2013;
Daiute & Kovacs Cerovic, 2017) kao metodologiju koja je posebno prilagođena dolaženju do i
analiziranju mišljenja marginalizovanih grupa, ilustrujući je kroz prikaz glavnih nalaza tri studije
u kojima smo je upotrebile.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
PB  - Beograd : Institut za psihologiju
C3  - Kvalitativna istraživanja kroz discipline i kontekste: osmišljavanje sličnosti i razlika
T1  - Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika
EP  - 105
SP  - 101
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_435
ER  - 

@conference{
author = "Mićić, Katarina and Vračar, Selena and Jokić Zorkić, Tijana",
year = "2021",
abstract = "Pored potrebe da se javne politike temelje na relevantnim i pouzdanim podacima
(OECD, 2007) ključno pitanje je na koji način se obezbeđuje da se kroz ove podatke čuje glas
onih za čiju dobrobit se javne politike donose (Hoppe, 2011). Zahtev za participativnošću
u donošenju, evaluiranju i reformulisanju obrazovnih politika, posebno je izražen zbog
ostvarivanja pravednosti i inkluzivnosti kao globalno prioritetnih obrazovnopolitičkih ciljeva
(European Comission, 2006; UNESCO; 2010). No, osigurati da se čuju glasovi marginalizovane
grupe predstavlja izazov, a osigurati da dospeju na radar obrazovnih politika - još veći. Pored
negativnog stava koji dovodi do isključivanja, segregacije i ignorisanja, posebno u slučaju
Roma (Brown et al., 2015), migranata (Bartlett, 2015; Kovacs Cerovic, 2021), ali i drugih
marginalizovanih grupa, deo problema predstavlja i metodologija prikupljanja podataka i
organizovanja participacije.
U ovom radu ćemo predstaviti multižanrovsku analizu narativa (MŽAN) (Daiute, 2013;
Daiute & Kovacs Cerovic, 2017) kao metodologiju koja je posebno prilagođena dolaženju do i
analiziranju mišljenja marginalizovanih grupa, ilustrujući je kroz prikaz glavnih nalaza tri studije
u kojima smo je upotrebile.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja, Beograd : Institut za psihologiju",
journal = "Kvalitativna istraživanja kroz discipline i kontekste: osmišljavanje sličnosti i razlika",
title = "Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika",
pages = "105-101",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_435"
}

Mićić, K., Vračar, S.,& Jokić Zorkić, T.. (2021). Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika. in Kvalitativna istraživanja kroz discipline i kontekste: osmišljavanje sličnosti i razlika
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 101-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_435

Mićić K, Vračar S, Jokić Zorkić T. Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika. in Kvalitativna istraživanja kroz discipline i kontekste: osmišljavanje sličnosti i razlika. 2021;:101-105.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_435 .

Mićić, Katarina, Vračar, Selena, Jokić Zorkić, Tijana, "Multižanrovska analiza narativa u cilju unapređenja obrazovnih politika" in Kvalitativna istraživanja kroz discipline i kontekste: osmišljavanje sličnosti i razlika (2021):101-105,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_435 .

TY  - JOUR
AU  - Marušić-Jablanović, Milica
AU  - Vračar, Selena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/309
AB  - Why choose to become a teacher in Serbia? There is no evidence about teachers' career choice motivation after the newly introduced changes of teacher education in Serbia. The authors examine motivations among (future) class and subject teachers (N=132) applying broadly implemented instrument with fine psychometrical characteristics - FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice) questionnaire, with an additional factor - Subject. Teachers perceive as most influential factors: Subject, Intrinsic career value, Social utility factors, Perceived abilities and Prior teaching and learning experiences. They were followed by Job security and Time for family, both highly rated. Factors Job transferability and Social influence have ratings above the scale midpoint, while fall-back career was perceived as unimportant. The obtained hierarchy of career choice factors is concordant with the hiererchies obtained previously in Western European countries by FIT-Choice scale. In comparison with previous findings in Serbia. fall-back as a motive lost its significance. Relying on the results exploring the connection of teacher career choice motivation and the career characteristics, we should expect future teachers to be more devoted, more agile in their professional development with less attrition intensions, in comparison to the currently employed teachers, in case that social and economic conditions do not place constraints.
AB  - Почему учителя в Сербии выбирают эту профессию? Данные о мотивации при
выборе профессии учителя, после новоустановленных перемен в образовании
учителей в Сербии, – отсутствуют. Авторы рассматривают мотивацию среди
(будущих) учителей классного и предметного преподавания (N=132), применяя весьма распространенный инструмент с солидными психометрическими
характеристиками – FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – факторы влияния на выбор профессии учителя) опросник, содержащий дополнительный фактор – предмет. Учителя перципируют наиболее влиятельными
следующие факторы: предмет, внутренняя ценность, значение общественной пользы, восприятие обладания необходимыми способностями и прежний
опыт обучения и подучивания. Далее следуют факторы надежности, которую
обеспечивает работа и время для семьи, причем высоко оценивается и первое
и второе. Факторы передаточности работы и социального влияния имеют показатели выше среднего значения шкалы ценностей, в то время как резервная
опция оценивается как несущественная. Полученная иерархия факторов выбора карьеры соответствует иерархии, ранее полученной в странах Западной
Европы с применением FIT-Choice шкалы. По сравнению с прежними результатами, полученными в Сербии, резервная опция утратила свое значение в качестве мотива. На основании результатов исследования связи мотивации при
выборе карьеры учителя и характеристик карьеры, ожидается, что будущие
учителя будут более посвященными, деятельными в своем профессиональном
развитии, и если сравнивать с учителями, которые работают в настоящее время, маловероятно, что они оставят свою работу, при условии, что они не будут
ограничены социальными и экономическими условиями.
AB  - Зашто наставници у Србији бирају ову професију? Нема налаза о
мотивацији наставника за избор занимања након новоуспостављених промена
у образовању наставника у Србији. Аутори разматрају мотивацију међу (будућим) наставницима разредне и предметне наставе (N=132) користећи широко примењиван инструмент са солидним психометријским карактеристикама
– FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – чиниоци који утичу на избор
посла наставника) упитник, који садржи додатни фактор – предмет. Наставници перципирају као најутицајније следеће факторе: предмет, интринзичка
вредност, вредност друштвене користи, опажање поседовања потребних
способности и претходна искуства учења и подучавања. Након њих следе
фактори сигурност коју посао обезбеђује и време за породицу, оба високо вреднована. Фактори преносивост посла и социјални утицај имају вредности изнад
средње вредности скале, док је резервна опција процењена као неважна. Добијена хијерархија фактора избора каријере је у складу са хијерархијама које
су раније добијене у земљама Западне Европе применом FIT-Choice скале. У
поређењу са ранијим налазима добијеним у Србији, резервна опција као мотив
је изгубила на значају. Ослањајући се на резултате истраживања која испитују
повезаност мотивације за избор каријере наставника и карактеристика каријере, очекивано је да ће будући наставници бити посвећенији, агилнији у свом професионалном развоју уз мање изгледа да напусте посао, у односу на тренутно запослене наставнике, под условом да их социјални и економски услови
не ограничавају
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale
T1  - Испитивање мотивације наставника из Србије за избор занимања применом fit-choice скале
T1  - Ispitivanje motivacije nastavnika iz srbije za izbor zanimanja primenom fit-choice skale
T1  - Исследование мотивации выбора профессии учителя в Сербии с применением fit-choice шкалы
EP  - 45
IS  - 1
SP  - 7
VL  - 51
DO  - 10.2298/ZIPI1901007M
ER  - 

@article{
author = "Marušić-Jablanović, Milica and Vračar, Selena",
year = "2019",
abstract = "Why choose to become a teacher in Serbia? There is no evidence about teachers' career choice motivation after the newly introduced changes of teacher education in Serbia. The authors examine motivations among (future) class and subject teachers (N=132) applying broadly implemented instrument with fine psychometrical characteristics - FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice) questionnaire, with an additional factor - Subject. Teachers perceive as most influential factors: Subject, Intrinsic career value, Social utility factors, Perceived abilities and Prior teaching and learning experiences. They were followed by Job security and Time for family, both highly rated. Factors Job transferability and Social influence have ratings above the scale midpoint, while fall-back career was perceived as unimportant. The obtained hierarchy of career choice factors is concordant with the hiererchies obtained previously in Western European countries by FIT-Choice scale. In comparison with previous findings in Serbia. fall-back as a motive lost its significance. Relying on the results exploring the connection of teacher career choice motivation and the career characteristics, we should expect future teachers to be more devoted, more agile in their professional development with less attrition intensions, in comparison to the currently employed teachers, in case that social and economic conditions do not place constraints., Почему учителя в Сербии выбирают эту профессию? Данные о мотивации при
выборе профессии учителя, после новоустановленных перемен в образовании
учителей в Сербии, – отсутствуют. Авторы рассматривают мотивацию среди
(будущих) учителей классного и предметного преподавания (N=132), применяя весьма распространенный инструмент с солидными психометрическими
характеристиками – FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – факторы влияния на выбор профессии учителя) опросник, содержащий дополнительный фактор – предмет. Учителя перципируют наиболее влиятельными
следующие факторы: предмет, внутренняя ценность, значение общественной пользы, восприятие обладания необходимыми способностями и прежний
опыт обучения и подучивания. Далее следуют факторы надежности, которую
обеспечивает работа и время для семьи, причем высоко оценивается и первое
и второе. Факторы передаточности работы и социального влияния имеют показатели выше среднего значения шкалы ценностей, в то время как резервная
опция оценивается как несущественная. Полученная иерархия факторов выбора карьеры соответствует иерархии, ранее полученной в странах Западной
Европы с применением FIT-Choice шкалы. По сравнению с прежними результатами, полученными в Сербии, резервная опция утратила свое значение в качестве мотива. На основании результатов исследования связи мотивации при
выборе карьеры учителя и характеристик карьеры, ожидается, что будущие
учителя будут более посвященными, деятельными в своем профессиональном
развитии, и если сравнивать с учителями, которые работают в настоящее время, маловероятно, что они оставят свою работу, при условии, что они не будут
ограничены социальными и экономическими условиями., Зашто наставници у Србији бирају ову професију? Нема налаза о
мотивацији наставника за избор занимања након новоуспостављених промена
у образовању наставника у Србији. Аутори разматрају мотивацију међу (будућим) наставницима разредне и предметне наставе (N=132) користећи широко примењиван инструмент са солидним психометријским карактеристикама
– FIT-Choice (Factors Influencing Teaching Choice – чиниоци који утичу на избор
посла наставника) упитник, који садржи додатни фактор – предмет. Наставници перципирају као најутицајније следеће факторе: предмет, интринзичка
вредност, вредност друштвене користи, опажање поседовања потребних
способности и претходна искуства учења и подучавања. Након њих следе
фактори сигурност коју посао обезбеђује и време за породицу, оба високо вреднована. Фактори преносивост посла и социјални утицај имају вредности изнад
средње вредности скале, док је резервна опција процењена као неважна. Добијена хијерархија фактора избора каријере је у складу са хијерархијама које
су раније добијене у земљама Западне Европе применом FIT-Choice скале. У
поређењу са ранијим налазима добијеним у Србији, резервна опција као мотив
је изгубила на значају. Ослањајући се на резултате истраживања која испитују
повезаност мотивације за избор каријере наставника и карактеристика каријере, очекивано је да ће будући наставници бити посвећенији, агилнији у свом професионалном развоју уз мање изгледа да напусте посао, у односу на тренутно запослене наставнике, под условом да их социјални и економски услови
не ограничавају",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale, Испитивање мотивације наставника из Србије за избор занимања применом fit-choice скале, Ispitivanje motivacije nastavnika iz srbije za izbor zanimanja primenom fit-choice skale, Исследование мотивации выбора профессии учителя в Сербии с применением fit-choice шкалы",
pages = "45-7",
number = "1",
volume = "51",
doi = "10.2298/ZIPI1901007M"
}

Marušić-Jablanović, M.,& Vračar, S.. (2019). Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Београд : Институт за педагошка истраживања., 51(1), 7-45.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1901007M

Marušić-Jablanović M, Vračar S. Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2019;51(1):7-45.
doi:10.2298/ZIPI1901007M .

Marušić-Jablanović, Milica, Vračar, Selena, "Exploring Serbian teachers' motivation for teaching with the application of fit-choice scale" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 51, no. 1 (2019):7-45,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1901007M . .