Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији

Abstract

Разумевање саморегулисаног учења, једне од кључних компетенција у савременом об- разовању, у овом раду засновано је на Пинтричевом моделу саморегулисаног учења. По- стављен је циљ да се испита повезаност различитих мотивационих оријентација и страте- гија учења студената универзитета у Србији, као и односи ових варијабли са академским постигнућем, полом, облашћу студирања и годином студија. На питања из Упитника о мотивацији и стратегијама учења (Motivated Strategies for Learning Questionnaire – MSLQ) добијени су одговори од 520 студената уметности, природних и друштвених наука Уни- верзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У обради података коришћени су факторска анализа, корелације и непараметријски тестови. Издвојено је шест фактора: Самопоуздање и усмереност на разумевање; Стратегије елаборације и метакогнитивне саморегулације; Критичко мишљење и усмереност на продубљивање знања; Усмереност на спољашње критеријуме праћена самодисциплином; Анксиозност и Изражена мотива- ција за учење и посвећеност испуњавању планираних циљева. Примена стратегија ме- такогнитивне саморегулације може бити повезана и са интринзичном и са екстринзич- ном мотивацијом. Више академско постигнуће остварују студенти који су усмерени на спољашње критеријуме. Постоје разлике према полу у примени стратегија елаборације и метакогнитивне саморегулације, у вези са мотивацијом за учење и у вези са нивоом из- ражене анксиозности. Студенти уметности у већој мери примењују стратегију критичког мишљења у односу на студенте природних и друштвених наука. Дате су импликације за праксу које се односе на осмишљавање обуке универзитетских наставника и студената за саморегулисано учење, као и предлози за будућа истраживања.

contemporary education was based on Pintrich’s model of self-regulated learning. The goal was to examine the links between different motivational orientations and learning strategies among university students in Serbia and explore the relations between these variables on the one hand and academic achievement, gender, field of study, and year of study on the other. A total of 520 students enrolled in art, science, and social science studies at universities in Belgrade, Novi Sad, Niš, and Kragujevac filled out the Motivated Strategies for Learning Questionnaire (MSLQ). The obtained data were processed via a factor analysis, correlations, and non-parametric tests. We isolated six factors, including Self-Confidence and Orientation Towards Understanding, Elaboration and Metacognitive Self-Regulation Strategies, Critical Thinking and Orientation Towards Expanding Knowledge, Orientation Towards External Criteria Accompanied by Self- Discipline, Anxiety, and High Learning Motivation and Dedication to Achieving the Set Goals. The application of metacognitive self-regulation strategies could be linked to both intrinsic and extrinsic motivation. Students oriented towards external criteria exhibited higher levels of academic achievement. We identified gender differences in the application of elaboration and metacognitive self-regulation strategies in terms of learning motivation and anxiety levels. Art students were more prone to the use of the critical thinking strategy compared to science and social science students. In this paper, we highlight practical implications related to designing self-regulated learning courses for university teachers and students, along with recommendations for future research.