Changes in social reaction to child sexual abuse: towards situational control in educational setting

Abstract

Most of the treatment of sexual offenders is based on a cognitive behavioral therapy (within RNR approach) aimed to detect cognitive distorzions, bad emotions and cognitive and behavioral change. Empirical evidence suggests that effect size is very much related to offender characteristics. There can be found different kind of perpetrators (e.g. online or contact perpetrators; situational, opportunistic, predatory types). The aim of this paper is reviewing most popular treatment programs in related to research evidences, discussing sexual abuse typologies and to present comprehensive model of situational control of child sexual abuse at the educational setting. Situational approach is presented as additional model of society protection which is at the same time victim/perpetrator/context-based intervention. Some situational prevention techniques in educational setting involving the increasing efforts are: target hardening (e.g., support of the vulnerable groups of children), access control (e.g., predicting the rules and procedures for kindergartens/school/campus visitors), deflecting potential perpetrators (e. g. recommending school teachers not to communicate with students by their private e-mails or phone numbers). Formal surveillance (e.g. video surveillance) should increase the risk. Controlling prompts means identifying and removing situational triggers (e.g. programs with offenders). Reducing permissibility provides techniques that clarify responsibility, personalize victims, setting rule and clarify consequences (e.g. public education campaign, alcohol reduction measures).

Већина програма намењених третману сексуалних преступника зас- нована је на когнитивно бихејвиоралној терапији (у склопу приступа Модел ризик- потреба-респонзивност) која је усресређена на препознавање негативних мисли и осе- ћања, као и на промену начина размишљања и понашања. Резултати бројних истражи- вања указују да ефективност ових програма варира зависно од карактеристика сексу- алних преступника (на пример, онлајн, контактни; ситуациони, опортунистички и предаторски типови). Циљ овог рада усмерен је на преглед релевантних истраживања и приступа у социјалној контроли сексуалних преступника. Размотрене су различите типологије сексуалних преступника усмерених на децу, те на основу података о начинима извршења дела, дат свеобухватни модел ситуационе контроле сексуалне злоупотребе деце у образовноваспитним установама. Модел ситуационе контроле сексуалне злоупотребе деце у образовноваспитним установама представљен је као додатан модел заштите друштва који је истовремено усмерен и на контекст, учиниоце и жртве. Неке од техника ситуационе контроле сек- суалне злоупотребе деце у образовноваспитном контексту у правцу повећања напора учинилаца су: оснаживање мете (на пример, оснаживање рањивих група деце), кон- трола приступа (на пример, предвиђање процедура за посетиоце у вртићима, школама, ученичким домовима), одвлачење потенцијалних учинилаца (на пример, успоставља- ње правила да наставници не комуницирају са ученицима путем приватних телефона или и-мејлова). Процедуре формалног надзора (на пример, видео надзор) би требало да повећају ризик за преступника да буде ухваћен. Контрола провокације представља идентификовање и отклањање ситуационих окидача (на пример, предвиђање ношења школских униформи). Редуковање оправдања подразумева технике којима се предвиђа одговорност свих актера, персонализују жртве, успостављају правила и разjашњавају последице (на пример, едукативне кампање, забрана употребе алкохола).