Приказ основних података о документу

Motivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama

dc.contributorЂерић, Ивана
dc.contributorГутвајн, Николета
dc.contributorЈошић, Смиљана
dc.contributorШева, Нада
dc.creatorШевкушић, Славица
dc.creatorМирков, Снежана
dc.creatorЛалић Вучетић, Наташа
dc.date.accessioned2021-07-05T10:37:58Z
dc.date.available2021-07-05T10:37:58Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-7447-155-5
dc.identifier.urihttp://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/534
dc.description.abstractМотивација ученика за учење и начин на који опажају сопствене компетенције сматрају се важним конструктима за постигнуће ученика у настави и представљају предуслов за целоживотно учење. У овом раду приказани су резултати секундарних анализа података добијених путем упитника за ученике и тестова знања из математике и природних наука у истраживању TIMSS 2019. Циљ рада је да се идентификују и опишу мотивациони профили ученика и да се испита њихова повезаност са постигнућем у математици и природним наукама. Узорак чини 4380 ученика четвртог разреда основних школа у Србији. Мотивациони профили добијени су кластер анализом у коју су укључене две варијабле: уживање у учењу и опажена самоефикасност у оба предмета. За испитивање повезаности мотивационих профила са постигнућем коришћени су тестови значајности разлика и једносмерна анализа варијансе. Као коначна решења изабрана су три кластера мотивационих профила ученика за математику и два кластера за природне науке, који су описани на основу различитих нивоа мотивације и самоефикасности. У математици – у првом и најмањем кластеру су ученици чије су вредности на варијаблама уживање и самоефикасност изузетно високе (19% ученика), у другом су ученици чије су вредности на обе варијабле високе (40,1%), а у трећем су ученици чије су вредности на посматраним варијаблама умерене или ниске (40%). У природним наукама – у првом и мањем кластеру су ученици чије су вредности на обе варијабле изузетно високе или високе (39,4%), а другом кластеру припадају ученици чије су вредности на обе варијабле умерене или ниске (60,6%). Ученици који изражавају вишу мотивацију и већу самоефикасност остварују више постигнуће у односу на ученике који изражавају нижу мотивацију и самоефикасност у оба предмета. Закључено је да се развијањем компетенција ученика за учење и подстицањем позитивног опажања сопствених компетенција може деловати на оснаживање мотивације и на остваривање бољег успеха. Добијени резултати о мотивационим профилима могу значајно допринети осмишљавању интервенција у настави, којима се делује на развој ученика у складу са њиховим потребама и интересовањима.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за педагошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//sr
dc.relation404-02-42/2018-17sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceTIMSS2019 : резултати и импликацијеsr
dc.subjectмотивациони профили ученикаsr
dc.subjectматематика и природне наукеsr
dc.subjectсамоефикасностsr
dc.subjectпостигнуће на тестовима знањаsr
dc.subjectTIMSS 2019sr
dc.subjectmotivacioni profili učenika
dc.subjectmatematika i prirodne nauke
dc.subjectsamoefikasnost
dc.subjectpostignuće na testovima znanj
dc.titleМотивациони профили и постигнуће ученика у математици и природним наукама: TIMSS 2019sr
dc.titleMotivacioni profili i postignuće učenika u matematici i prirodnim naukama
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage41
dc.citation.spage40
dc.description.otherЗборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”sr
dc.identifier.fulltexthttp://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1481/Motivacioni_profili_2021.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_534
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу