Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе

Abstract

Кроз процес образовања одвија се својеврстан вид развоја деце као резултат интеракције њихових развојних карактеристика и особености система знања који ученици стичу посредством уџбеника као основне школске књиге. Имајући у виду информациону и трансформациону функцију уџбеника, циљ рада био је да сагледамо из перспективе ученика улогу уџбеничке литературе (граматике и читанке) у настави српског језика. Истраживање је обављено школске 2017/2018. године применом упитника – посебно конструисаног за потребе овог истраживања – који је садржао питања затвореног и отвореног типа. Узорак је пригодан и чини га 114 ученика осмог разреда основне школе и 137 ученика четвртог разреда гимназије из Београда. Примењена је дескриптивна статистичка анализа. Резултати показују да више од две трећине основаца увек и већином користи читанку из српског језика, док више од половине средњошколаца не користи или повремено користи овај уџбеник. Већи број ученика основне школе (78,95%) већином и увек користи граматику него што то чине гимназијалци (27,11%). Готово половина основаца (46%) сматра да су текстови из читанке интересантни, што је супротно мишљењу средњошколаца (64,32%) о понуђеним текстовима. Мање од десетине ученика оба узраста указује на то да их текстови из читанке подстичу на даљи самостални рад и продубљивање знања из српског језика и књижевности. Премда више од половине (69,54%) ученика средње школе сугерише да им граматика српског језика углавном или уопште не помаже у бољем разумевању и усвајању знања, готово сви ученици основне школе (82,46%) који су учествовали у истраживању извештавају да им уџбеник из граматике српског језика у потпуности или већином омогућава да стекну адекватне компетенције из ове области. И старији и млађи ученици су сагласни да би у читанци требало да буде више за њих интересантних текстова, односно савремених књижевноуметничких дела. Налази истраживања показују да читанка и граматика посредују и помажу у елаборирању програма и стицању знања током наставе српског језика и књижевности превасходно у основној школи, док у средњошколској настави српског језика и књижевности доминантну улогу има читанка. Сем тога, изложени резултати наводе на закључак да је потребно садржаје из књижевности прилагодити преференцијама данашњих генерација, као и да је неопходно посветити знатно више пажње прилагођавању граматичке литературе самосталној продукцији, израженијем осећају напретка, самоконтроле и самокорекције ученика, посебно у настави српског језика у средњој школи.