Motivation for learning science and mathematics: TIMSS research in Serbia

Abstract

Student motivation is one of the affective components that plays a key role in learning science. Research shows that in developed countries there is a trend of declining students' interest in science and technology. In this paper, the relationships between intrinsic motivation, Self-Concept, and the achievement of the fourth-grade elementary school students in mathematics and sciences were investigated. The authors also present the results of the secondary data analyses obtained in Serbia by means of student questionnaires and knowledge tests in the last two cycles of the TIMSS research in 2015 and 2019. The questionnaire contains two scales in which motivational variables are operationalized: students' attitudes towards mathematics/sciences and mathematical/ scientific self-confidence. Students' attitude is an indicator of an intrinsic motivation, and self-confidence is an indicator of Self-Concept. The results show that students express a high motivation for learning mathematics and sciences and a high level of Self-Concept. A higher level of Self-Concept is accompanied by a higher level of motivation for learning mathematics and sciences. Individual characteristics of students have a greater influence on achievement than the influence of schools and teachers. Students who express a more positive attitude towards mathematics and science and a higher level of selfconcept in these areas also have a higher level of achievement. The influence of mathematical selfconcept on achievement is particularly significant. The obtained results are in accordance with the findings of the earlier research that indicate complex and controversial relationships between intrinsic motivation, Self-Concept, and mathematical achievement, as well as that other constructs, including Self-Concept, can mediate the links between motivation and achievement. The authors point out the possibilities of encouraging students' motivation for learning. If students are trained in the teaching process to organize their own activities, this will contribute to their experience of autonomy and the development of confidence in their own competence, which positively impacts their motivation for learning.

Мотивација ученика је једна од афективних компоненти која има кључну улогу у изучавању науке. Истраживања указују да у развијеним земљама опада интересовање ученика за науку и технологију. У овом раду проучавани су односи између интринзичне мотивације, селфконцепта и постигнућа ученика четвртог разреда основне школе у математици и природним наукама. Приказани су резултати секундарних анализа података који су добијени у Србији путем упитника за ученике и тестова знања у последња два циклуса истраживања ТИМСС 2015 и 2019. Упитник садржи две скале у којима су операционализоване мотивационе варијабле: став ученика према математици/природним наукама и математичко/научно самопоуздање. Став ученика представља индикатор интринзичне мотивације, а самопоуздање је показатељ селфконцепта. Резултати показују да ученици изражавају високу мотивисаност за учење математике и природних наука и висок ниво селфконцепта. Виши ниво селфконцепта праћен је вишим нивоом мотивације за учење математике и природних наука. Индивидуалне карактеристике ученика више утичу на постигнуће у односу на утицај школе и наставника. Ученици који изражавају позитивнији став према математици и природним наукама и виши ниво селфконцепта у овим областима остварују више постигнуће. Посебно је значајан утицај математичког селфконцепта на постигнуће. Добијени резултати у складу су са налазима ранијих истраживања који указују на комплексне и контроверзне односе између интринзичне мотивације, селфконцепта и математичког постигнућа, као и да други конструкти, међу који ма је селфконцепт, могу посредовати у везама мотивације са постигнућем. Указује се на могућности за подстицање мотивације за учење код ученика. Ако се ученици кроз процес наставе оспособљавају да сами организују своје активности, то ће допринети њиховом доживљају аутономије и развоју уверења о сопственој компетенцији, што позитивно утиче на мотивацију за учење.

Motivacija učenika je jedna od afektivnih komponenti koja ima ključnu ulogu u izučavanju nauke. Istraživanja ukazuju da u razvijenim zemljama opada interesovanje učenika za nauku i tehnologiju. U ovom radu proučavani su odnosi između intrinzične motivacije, selfkoncepta i postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole u matematici i prirodnim naukama. Prikazani su rezultati sekundarnih analiza podataka koji su dobijeni u Srbiji putem upitnika za učenike i testova znanja u poslednja dva ciklusa istraživanja TIMSS 2015 i 2019. Upitnik sadrži dve skale u kojima su operacionalizovane motivacione varijable: stav učenika prema matematici/prirodnim naukama i matematičko/naučno samopouzdanje. Stav učenika predstavlja indikator intrinzične motivacije, a samopouzdanje je pokazatelj selfkoncepta. Rezultati pokazuju da učenici izražavaju visoku motivisanost za učenje matematike i prirodnih nauka i visok nivo selfkoncepta. Viši nivo selfkoncepta praćen je višim nivoom motivacije za učenje matematike i prirodnih nauka. Individualne karakteristike učenika više utiču na postignuće u odnosu na uticaj škole i nastavnika. Učenici koji izražavaju pozitivniji stav prema matematici i prirodnim naukama i viši nivo selfkoncepta u ovim oblastima ostvaruju više postignuće. Posebno je značajan uticaj matematičkog selfkoncepta na postignuće. Dobijeni rezultati u skladu su sa nalazima ranijih istraživanja koji ukazuju na kompleksne i kontroverzne odnose između intrinzične motivacije, selfkoncepta i matematičkog postignuća, kao i da drugi konstrukti, među kojima je selfkoncept, mogu posredovati u vezama motivacije sa postignućem. Ukazuje se na mogućnosti za podsticanje motivacije za učenje kod učenika. Ako se učenici kroz proces nastave osposobljavaju da sami organizuju svoje aktivnosti, to će doprineti njihovom doživljaju autonomije i razvoju uverenja o sopstvenoj kompetenciji, što pozitivno utiče na motivaciju za učenje.