TY  - RPRT
AU  - Ранђеловић, Бранислав
AU  - Ђукић, Данијела
AU  - Каралић, Елизабета
AU  - Чапрић, Гордана
AU  - Радуловић, Младен
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/945
AB  - Читалачка писменост је једна од најзначајнијих компетенција које ученици стичу
током свог образовног процеса. Читалачка компетенција уз разумевање
прочитаног, као једна од најзначајнијих вештина, чини темељ за усвајање нових
знања током образовања и касније током целог живота.
Вештина читања је једно од утемељења интелектуалног развоја сваког појединца,
са једне стране, док са друге стране можемо слободно рећи да на читалачкој
писмености сваког појединца заправо почива успех друштва у целини како у
његовом социјалном, друштвеном тако и у економском и политичком смислу.
Процена и добро познавање нивоа читалачких компетенција ученика као и
фактора који подстичу њихов развој значајни су приликом доношења одлука,
креирања образовних политика и правовремено постављање циљева у
образовању који доприносе подизању квалитета наставе и учења у овом домену,
али и у свим другим доменима, јер како смо раније навели, читање је у основи
прикупљања информација и, коначно, учења.
Носилац истраживања ПИРЛС 2021 у Републици Србији био је Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања (у даљем тексту Завод) уз
подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са
Институтом за педагошка истраживања из Београда. Истраживање ПИРЛС 2021
је спроведено у 169 изабраних основних школа, са укупно 256 узоркованих
одељења на укупном узорку од 4.699 ученика.
AB  - Čitalačka pismenost je jedna od najznačajnijih kompetencija koje učenici stiču
tokom svog obrazovnog procesa. Čitalačka kompetencija uz razumevanje
pročitanog, kao jedna od najznačajnijih veština, čini temelj za usvajanje novih
znanja tokom obrazovanja i kasnije tokom celog života.
Veština čitanja je jedno od utemeljenja intelektualnog razvoja svakog pojedinca,
sa jedne strane, dok sa druge strane možemo slobodno reći da na čitalačkoj
pismenosti svakog pojedinca zapravo počiva uspeh društva u celini kako u
njegovom socijalnom, društvenom tako i u ekonomskom i političkom smislu.
Procena i dobro poznavanje nivoa čitalačkih kompetencija učenika kao i
faktora koji podstiču njihov razvoj značajni su prilikom donošenja odluka,
kreiranja obrazovnih politika i pravovremeno postavljanje ciljeva u
obrazovanju koji doprinose podizanju kvaliteta nastave i učenja u ovom domenu,
ali i u svim drugim domenima, jer kako smo ranije naveli, čitanje je u osnovi
prikupljanja informacija i, konačno, učenja.
Nosilac istraživanja PIRLS 2021 u Republici Srbiji bio je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Zavod) uz
podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, a u saradnji sa
Institutom za pedagoška istraživanja iz Beograda. Istraživanje PIRLS 2021
je sprovedeno u 169 izabranih osnovnih škola, sa ukupno 256 uzorkovanih
odeljenja na ukupnom uzorku od 4.699 učenika.
PB  - Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања
T1  - ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености
T1  - PIRLS 2021 – nacionalni izveštaj o rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti
EP  - 161
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945
ER  - 

@techreport{
author = "Ранђеловић, Бранислав and Ђукић, Данијела and Каралић, Елизабета and Чапрић, Гордана and Радуловић, Младен",
year = "2023",
abstract = "Читалачка писменост је једна од најзначајнијих компетенција које ученици стичу
током свог образовног процеса. Читалачка компетенција уз разумевање
прочитаног, као једна од најзначајнијих вештина, чини темељ за усвајање нових
знања током образовања и касније током целог живота.
Вештина читања је једно од утемељења интелектуалног развоја сваког појединца,
са једне стране, док са друге стране можемо слободно рећи да на читалачкој
писмености сваког појединца заправо почива успех друштва у целини како у
његовом социјалном, друштвеном тако и у економском и политичком смислу.
Процена и добро познавање нивоа читалачких компетенција ученика као и
фактора који подстичу њихов развој значајни су приликом доношења одлука,
креирања образовних политика и правовремено постављање циљева у
образовању који доприносе подизању квалитета наставе и учења у овом домену,
али и у свим другим доменима, јер како смо раније навели, читање је у основи
прикупљања информација и, коначно, учења.
Носилац истраживања ПИРЛС 2021 у Републици Србији био је Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања (у даљем тексту Завод) уз
подршку Владе Републике Србије и Министарства просвете, а у сарадњи са
Институтом за педагошка истраживања из Београда. Истраживање ПИРЛС 2021
је спроведено у 169 изабраних основних школа, са укупно 256 узоркованих
одељења на укупном узорку од 4.699 ученика., Čitalačka pismenost je jedna od najznačajnijih kompetencija koje učenici stiču
tokom svog obrazovnog procesa. Čitalačka kompetencija uz razumevanje
pročitanog, kao jedna od najznačajnijih veština, čini temelj za usvajanje novih
znanja tokom obrazovanja i kasnije tokom celog života.
Veština čitanja je jedno od utemeljenja intelektualnog razvoja svakog pojedinca,
sa jedne strane, dok sa druge strane možemo slobodno reći da na čitalačkoj
pismenosti svakog pojedinca zapravo počiva uspeh društva u celini kako u
njegovom socijalnom, društvenom tako i u ekonomskom i političkom smislu.
Procena i dobro poznavanje nivoa čitalačkih kompetencija učenika kao i
faktora koji podstiču njihov razvoj značajni su prilikom donošenja odluka,
kreiranja obrazovnih politika i pravovremeno postavljanje ciljeva u
obrazovanju koji doprinose podizanju kvaliteta nastave i učenja u ovom domenu,
ali i u svim drugim domenima, jer kako smo ranije naveli, čitanje je u osnovi
prikupljanja informacija i, konačno, učenja.
Nosilac istraživanja PIRLS 2021 u Republici Srbiji bio je Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu Zavod) uz
podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete, a u saradnji sa
Institutom za pedagoška istraživanja iz Beograda. Istraživanje PIRLS 2021
je sprovedeno u 169 izabranih osnovnih škola, sa ukupno 256 uzorkovanih
odeljenja na ukupnom uzorku od 4.699 učenika.",
publisher = "Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања",
title = "ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености, PIRLS 2021 – nacionalni izveštaj o rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti",
pages = "161-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945"
}

Ранђеловић, Б., Ђукић, Д., Каралић, Е., Чапрић, Г.,& Радуловић, М.. (2023). ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености. 
Београд : Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања., 1-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945

Ранђеловић Б, Ђукић Д, Каралић Е, Чапрић Г, Радуловић М. ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености. 2023;:1-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945 .

Ранђеловић, Бранислав, Ђукић, Данијела, Каралић, Елизабета, Чапрић, Гордана, Радуловић, Младен, "ПИРЛС 2021 – национални извештај о резултатима истраживања читалачке писмености" (2023):1-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_945 .

TY  - JOUR
AU  - Ранђеловић, Бранислав
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Лазаревић, Емилија
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/818
AB  - Значајан и недовољно изучаван проблем у образовању у нашој земљи представља квалитет језика уџбеника. Ово питање је посебно важно разматрати из перспективе ученика (којима је дато наставно средство превасходно намењено) што, између осталог,
омогућава да се сагледа да ли уџбеник представља ученицима потпору за учење, али и
да се преиспита у којој мери уџбеник може помоћи ученицима да унапреде своје основне
способности, пре свега језичке и когнитивне. С тим у вези, циљ овог рада је да се испита
како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике. У истраживању су учествовали ученици (N = 209) поменутог узраста из трију београдских
основних школа. Ученици су замољени да у двема лекцијама (изучавана и неизучавана) из уџбеника математике, који користе у настави, означе све језичке јединице чије
значење не разумеју. Анализа показује да су ученици као неразумљиве означили/подвлачили следеће језичке јединице: речи, синтагме, реченице. Резултати упућују на то да
уџеници боље разумеју језик познате него непознате лекције, што показује да не би могли
самостално да овладају знањем из ових уџбеника. Знатно већи број ученика у познатој
лекцији не разуме речи и синтагме које припадају општем лексичком систему српског
језика, док у непознатој лекцији највећи број ученика не разуме значење употребљених
реченица (седам реченица, у просеку). Ученици који имају бољу оцену из математике
означили су мање нејасних реченица и у познатој и у непознатој лекцији. У закључку се
дискутује о педагошким импликацијама датих налаза и упућује на решења која би могла допринети да се унапреди квалитет језика уџбеника математике, као и језичка компетенција ученика.
AB  - A significant and insufficiently studied problem in the education in our country is the quality
of textbook language. It is vital to address the issue from students’ perspective (to whom this
teaching aid is primarily intended), which, among other things, enables to analyse whether the
textbook presents the support for students to learn, but also to examine the extent to which
the textbook can help students improve their basic abilities, primarily linguistic and cognitive.
Therefore, the aim of this paper is to examine how fifth graders understand the language of
mathematics textbooks. Students (N = 209) of the said age from three Belgrade primary schools
participated in the research. The students were asked to mark language units whose meaning
they did not understand in two lessons (studied and nonstudied) in mathematics textbooks.
The results indicate that there are several types of linguistic units that students evaluate
as incomprehensible: words, syntagms, and sentences. They also reveal that the students
understand better the language of familiar than that of unfamiliar lesson, which indicates that
they would not be able to master the knowledge from these textbooks independently. In the
familiar lesson, significantly more students do not understand words and syntagms belonging
to general lexical system of Serbian language. In the unfamiliar lesson, however, significant
percentage of students does not understand meanings of the sentences used (seven sentences in
average). The students with a better grade in mathematics marked fewer unclear sentences in both familiar and unfamiliar lesson. The obtained results could be used in improving the quality
of the language in mathematics textbooks, as well as in raising students’ language competence.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?
T1  - How do fifth graders understand the language of mathematics textbooks?
EP  - 26
SP  - 5
VL  - 54
DO  - 10.2298/ZIPI2201005R
ER  - 

@article{
author = "Ранђеловић, Бранислав and Стевановић, Јелена and Лазаревић, Емилија",
year = "2022",
abstract = "Значајан и недовољно изучаван проблем у образовању у нашој земљи представља квалитет језика уџбеника. Ово питање је посебно важно разматрати из перспективе ученика (којима је дато наставно средство превасходно намењено) што, између осталог,
омогућава да се сагледа да ли уџбеник представља ученицима потпору за учење, али и
да се преиспита у којој мери уџбеник може помоћи ученицима да унапреде своје основне
способности, пре свега језичке и когнитивне. С тим у вези, циљ овог рада је да се испита
како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике. У истраживању су учествовали ученици (N = 209) поменутог узраста из трију београдских
основних школа. Ученици су замољени да у двема лекцијама (изучавана и неизучавана) из уџбеника математике, који користе у настави, означе све језичке јединице чије
значење не разумеју. Анализа показује да су ученици као неразумљиве означили/подвлачили следеће језичке јединице: речи, синтагме, реченице. Резултати упућују на то да
уџеници боље разумеју језик познате него непознате лекције, што показује да не би могли
самостално да овладају знањем из ових уџбеника. Знатно већи број ученика у познатој
лекцији не разуме речи и синтагме које припадају општем лексичком систему српског
језика, док у непознатој лекцији највећи број ученика не разуме значење употребљених
реченица (седам реченица, у просеку). Ученици који имају бољу оцену из математике
означили су мање нејасних реченица и у познатој и у непознатој лекцији. У закључку се
дискутује о педагошким импликацијама датих налаза и упућује на решења која би могла допринети да се унапреди квалитет језика уџбеника математике, као и језичка компетенција ученика., A significant and insufficiently studied problem in the education in our country is the quality
of textbook language. It is vital to address the issue from students’ perspective (to whom this
teaching aid is primarily intended), which, among other things, enables to analyse whether the
textbook presents the support for students to learn, but also to examine the extent to which
the textbook can help students improve their basic abilities, primarily linguistic and cognitive.
Therefore, the aim of this paper is to examine how fifth graders understand the language of
mathematics textbooks. Students (N = 209) of the said age from three Belgrade primary schools
participated in the research. The students were asked to mark language units whose meaning
they did not understand in two lessons (studied and nonstudied) in mathematics textbooks.
The results indicate that there are several types of linguistic units that students evaluate
as incomprehensible: words, syntagms, and sentences. They also reveal that the students
understand better the language of familiar than that of unfamiliar lesson, which indicates that
they would not be able to master the knowledge from these textbooks independently. In the
familiar lesson, significantly more students do not understand words and syntagms belonging
to general lexical system of Serbian language. In the unfamiliar lesson, however, significant
percentage of students does not understand meanings of the sentences used (seven sentences in
average). The students with a better grade in mathematics marked fewer unclear sentences in both familiar and unfamiliar lesson. The obtained results could be used in improving the quality
of the language in mathematics textbooks, as well as in raising students’ language competence.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?, How do fifth graders understand the language of mathematics textbooks?",
pages = "26-5",
volume = "54",
doi = "10.2298/ZIPI2201005R"
}

Ранђеловић, Б., Стевановић, Ј.,& Лазаревић, Е.. (2022). Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 54, 5-26.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2201005R

Ранђеловић Б, Стевановић Ј, Лазаревић Е. Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54:5-26.
doi:10.2298/ZIPI2201005R .

Ранђеловић, Бранислав, Стевановић, Јелена, Лазаревић, Емилија, "Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54 (2022):5-26,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2201005R . .