Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма

Abstract

Игра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне, друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење помаже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на велики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам релативно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игровним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом, односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри, нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистички значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. Додатно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено понашање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање. На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у зависности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузима значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити социјалне интеракције деце са аутизмом.

Play is a natural state in which children enjoy and practice various cognitive, social, and motor skills. Play observations in the natural learning environment helps practitioners and researchers to develop appropriate intervention. Previous research based on observations in the natural learning environment indicates a large gap between the behavior of children with autism and that of their peers. Although autism occurs relatively frequently in twins, research on their play interaction is scarce. The aim of this research was to determine the dominant type of play and interaction in three pairs of twins with autism spectrum disorder in an everyday school environment, the duration of interactions, the most frequent initiators of interactions, and whether there was a difference with regard to whom the social interaction was directed. Six boys with autism, i.e., three pairs of twins, participated in this research. Data was collected by employing questionnaires (A general questionnaire; ZQYT; GARS-3), as well as through observations (The Social Interaction Coding Protocol). The twins’ behavior and interaction were recorded by a video camera. The results showed that twins were most frequently involved in manipulative and repetitive play, somewhat less frequently in relational play, while they did not participate in symbolic play. There was no statistically significant difference in the duration of interactions when the initiator was a twin compared to those initiated by another child, while interactions initiated by a teacher lasted significantly longer. The twins interacted with their co-twin least frequently. Furthermore, research results indicated that simple socially directed behavior was the most common type of interaction, followed by coordinated socially directed behavior. The obtained results led to the conclusion that twins with autism most frequently participate in two types of play and that the duration of their interaction varies depending on whether the initiator is a child or an adult. In children with autism, play has a significant role in the educational context. Thus, the data obtained by observing the play of twins with autism is significant for practitioners when evaluating how play characteristics can be used to plan interventions for improving the social interactions of children with autism.