Kulturni kapital i obrazovne prakse: Od saznanja do otvorenih pitanja

Abstract

Pitanje društvenih nejednakosti u procesu obrazovanja preokupiralo je moju sociološku pažnju još od vremena osnovnih studija. Ovo pitanje me je zanimalo jer mi se činilo da se unutar obrazovne sfere može kreirati promena, koja bi vodila većoj pravednosti celokupnog društva. Danas sam znatno skeptičniji kada je u pitanju mogućnost takve promene, ali i dalje mislim da je vredno truda do detalja ispitati mogućnosti, potencijale i ograničenja transformacije društva koja bi započela iz obrazovne sfere. Za Burdijeovu teoriju društvenih praksi zainteresovao sam se upravo zato što mi se činilo da nudi oruđe za razumevanje mehanizama koji funkcionišu unutar obrazovnog polja i koji od obrazovnog polja čine sistem za reprodukciju društvenih nejednakosti. Nakon izrade master rada i doktorske disertacije, u kojima sam istraživao uticaj kulturnog kapitala na obrazovne prakse učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji, javila mi se ideja o pisanju ove knjige. Želja mi je bila da na jedan sistematičniji način istražim uticaj kulturnog kapitala, kao i mogućnosti za umanjivanje njegovog značaja. Na ličnom planu želeo sam da zaokružim temu kojom sam se bavio prethodnih desetak godina, odnosno da se od nje, objedinivši znanja koja imam na jednom mestu, makar na neko vreme rastanem. Ideja da u knjizi akcentujem oblasti za koje smatram da nisu u dovoljnoj meri istražene javila se tokom pisanja i nadam se da će ona doprineti tome da knjiga bude korisnija istraživačima koji će se u budućnosti baviti značajem kulturnog kapitala, ili nekim drugim vidom strukturalnih nejednakosti u obrazovanju.

Budući da je knjiga na izvestan način proizvod rada započetog još tokom studija, imam potrebu da iskažem zahvalnost mojoj mentorki dr Isidori Jarić na svim savetima i vođstvu prilikom izrade master i doktorske teze. Takođe, veoma sam zahvalan dr Ivani Spasić, koja me je prva zainteresovala za Burdijeove ideje i u meni podstakla želju da ih detaljnije istražim. Duboku zahvalnost dugujem i recenzentima ove knjige na pažljivom čitanju rukopisa. Osim formalnim recenzentima, zahvalan sam i neformalnoj recenzentkinji, mojoj majci, koja je tekst više puta pažljivo pročitala i iz pedagoške perspektive ostavila, čini mi se, više komentara nego što je osnovnog teksta. Na kraju, veliko hvala mojoj porodici, koja me trpi i pruža mi podršku da se posvetim pisanju.