Универзитетска настава током ванредног стања у Србији уведеног по избијању пандемијске кризе COVID-19: Ставови студената

Abstract

У Србији је током пролећа 2020. године било уведено ванредно стање због пандемије нове болести COVID-19. Као последица тога по први пут је на универзитетима у Србији почела да се одвија настава на даљину, и то онлајн настава у сасвим специфичним кризним околностима проузрокованим избијањем пандемије потпуно непознате инфективне болести. Тој чињеници је и овај модел наставе био прилагођен, као хитна настава на даљину. У стицања знања у пракси која се не могу виртуелно компензовати, што је веома важан корак у њиховом радном оспособљавању, као и изражен генерални проблем недостатка социјалне интеракције и задовољења друштвених потреба, настао као последица пандемије COVID-19. Насупрот томе, повећање слободног времена и здравствени разлози се истичу као основне предности примењеног модела наставе, чија је битна карактеристика кризно окружење. раду су приказни резултати испитивања ставова студенткиња учитељских факултета у Србији у вези са ефикасношћу и одрживошћу модела наставе на даљину у односу на који су стекле искуства. Узорком је чинило 399 студенткиња, које су онлајн попуњавале анкету конструисану за потребе овог истраживања. Резултати спроведене анкете су показали предности и недостатке учења на даљину као до тада неупотријебљеног потенцијала у високом школству у Србији, што се специфично односи на модел наставе који је примењен у време ванредног стања уведеног због пандемије узроковане вирусом COVID-19. Такође, разлике у познавању дигиталних технологија од стране професора су дошле до изражаја у погледу метода које су професори користили у свом раду. Резултати упућују на закључак да настава на даљину може бити користан алат у процесу трансфера знања у високом школству, али и да су студенткиње завршних година највише погођене немогућношћу

The state of emergency was declared in Serbia in the spring of 2020 due to the pandemic of the new disease, COVID–19. As a result, distance learning was introduced for the first time at Serbian universities – online learning in utterly specific crisis circumstances caused by the outbreak of the pandemic of a completely unknown infectious disease. This model of learning was adjusted to that fact in the form of emergency remote teaching. The paper presents the results of examining the attitudes of female students of teacher education faculties in Serbia regarding the efficiency and sustainability of the distance learning model in which they gained experience. The sample included 399 female students, who completed an online survey designed for the purposes of this research. The results of the survey showed the strengths and weaknesses of distance learning as a formerly untapped potential in higher education in Serbia, which specifically refers to the teaching model applied during the state of emergency introduced due to the crisis caused by the COVID–19 pandemic. Also, the differences in the knowledge of digital technologies by the professors came to the fore in terms of the methods that the professors used in their work. The results suggest that distance learning can be a useful tool in the process of knowledge transfer in higher education, but that final year students are most affected by the inability to acquire knowledge in practice that cannot be virtually compensated, which is a very important step in their work training, as well as the pronounced general problem of lack of social interaction and meeting social needs, arising as a result of the pandemic. In contrast, increased leisure time and health reasons stand out as the main advantages of the new teaching model, which is significantly characterized by the crisis environment.