Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији
Student motivational profiles in science: TIMSS 2019 in Serbia
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Understanding motivation for learning as a complex construct allows for education to be tailored to students’ individual characteristics and needs. Although different combinations of motivational factors lead to different outcomes, there is still a remarkable scarcity of research on students’ motivational profiles in science. To identify groups of fourth-graders characterized by different levels of intrinsic motivation and self-efficacy in science, we applied the person-centered approach. By conducting secondary analyses of data obtained via student questionnaires and science knowledge tests in TIMSS 2019 in Serbia, we examined motivational profiles’ structure and relations to achievement as well as the membership of students of different genders and profile stability across two research cycles. The cluster analysis revealed four profiles characterized by different levels of intrinsic motivation, self-efficacy, and achievement. Students who reported higher levels of motivation and self...-efficacy were more successful than students with lower scores on these variables. Students who reported the highest levels of self-efficacy and moderate levels of motivation demonstrated the highest achievement levels. This finding indicates that teachers need to use strategies for improving competencies and enhancing students’ self-efficacy. It is necessary to examine contextual factors that might have contributed to the increase in the number of students who demonstrated low levels of intrinsic motivation and self-efficacy, and the lowest levels of achievement.
Разумевање мотивације за учење као сложеног конструкта омогућава да се настава у већој мери прилагоди индивидуалним карактеристикама и потребама ученика. Иако различите комбинације мотивационих фактора воде ка различитим исходима, малoбројна су истраживања у чијем су фокусу мотивациони профили ученика у природним наукама. Да би се идентификовале групе ученика четвртог разреда основне школе које одликују различити нивои интринзичне мотивације и самоефикасности у природним наукама, примењен је приступ усмерен на особу. Секундарним анализама података, добијених помоћу упитника за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2019 у Србији, испитивана је структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем, заступљеност ученика различитог пола и стабилност профила у два истраживачка циклуса. Кластер анализом откривена су четири профила које одликују различити нивои интринзичке мотивације, самоефикасности и постигнућа. Ученици који изражавају виши ниво мотивације и самоеф...икасности успешнији су од ученика код којих су установљене ниже вредности ових варијабли. Највише постигнуће остварују ученици који изражавају највиши ниво самоефикасности и умерени ниво мотивације, што сугерише да наставници треба да примењују стратегије којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика. Требало би испитати контекстуалне факторе који су могли допринети повећању броја ниско интринзично мотивисаних ученика који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују најниже постигнуће.
Keywords:
motivational profiles / science / intrinsic motivation / self-efficacy / TIMSS 2019 / мотивациони профили / природне науке / интринзична мотивација / самоефикасностSource:
Зборник Института за педагошка истраживања, 2022, 54, 2, 117-142Publisher:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Funding / projects:
Related info:
- Referenced by
http://www.doiserbia.nb.rs/Article.aspx?id=0579-64312202117S - Referenced by
https://doi.org/10.2298/ZIPI2202117S
Collections
Institution/Community
IPITY - JOUR AU - Ševkušić, Slavica AU - Mirkov, Snežana AU - Lalić-Vučetić, Nataša PY - 2022 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/896 AB - Understanding motivation for learning as a complex construct allows for education to be tailored to students’ individual characteristics and needs. Although different combinations of motivational factors lead to different outcomes, there is still a remarkable scarcity of research on students’ motivational profiles in science. To identify groups of fourth-graders characterized by different levels of intrinsic motivation and self-efficacy in science, we applied the person-centered approach. By conducting secondary analyses of data obtained via student questionnaires and science knowledge tests in TIMSS 2019 in Serbia, we examined motivational profiles’ structure and relations to achievement as well as the membership of students of different genders and profile stability across two research cycles. The cluster analysis revealed four profiles characterized by different levels of intrinsic motivation, self-efficacy, and achievement. Students who reported higher levels of motivation and self-efficacy were more successful than students with lower scores on these variables. Students who reported the highest levels of self-efficacy and moderate levels of motivation demonstrated the highest achievement levels. This finding indicates that teachers need to use strategies for improving competencies and enhancing students’ self-efficacy. It is necessary to examine contextual factors that might have contributed to the increase in the number of students who demonstrated low levels of intrinsic motivation and self-efficacy, and the lowest levels of achievement. AB - Разумевање мотивације за учење као сложеног конструкта омогућава да се настава у већој мери прилагоди индивидуалним карактеристикама и потребама ученика. Иако различите комбинације мотивационих фактора воде ка различитим исходима, малoбројна су истраживања у чијем су фокусу мотивациони профили ученика у природним наукама. Да би се идентификовале групе ученика четвртог разреда основне школе које одликују различити нивои интринзичне мотивације и самоефикасности у природним наукама, примењен је приступ усмерен на особу. Секундарним анализама података, добијених помоћу упитника за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2019 у Србији, испитивана је структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем, заступљеност ученика различитог пола и стабилност профила у два истраживачка циклуса. Кластер анализом откривена су четири профила које одликују различити нивои интринзичке мотивације, самоефикасности и постигнућа. Ученици који изражавају виши ниво мотивације и самоефикасности успешнији су од ученика код којих су установљене ниже вредности ових варијабли. Највише постигнуће остварују ученици који изражавају највиши ниво самоефикасности и умерени ниво мотивације, што сугерише да наставници треба да примењују стратегије којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика. Требало би испитати контекстуалне факторе који су могли допринети повећању броја ниско интринзично мотивисаних ученика који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују најниже постигнуће. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања T2 - Зборник Института за педагошка истраживања T1 - Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији T1 - Student motivational profiles in science: TIMSS 2019 in Serbia EP - 142 IS - 2 SP - 117 VL - 54 DO - doi.org/10.2298/ZIPI2202117S ER -
@article{ author = "Ševkušić, Slavica and Mirkov, Snežana and Lalić-Vučetić, Nataša", year = "2022", abstract = "Understanding motivation for learning as a complex construct allows for education to be tailored to students’ individual characteristics and needs. Although different combinations of motivational factors lead to different outcomes, there is still a remarkable scarcity of research on students’ motivational profiles in science. To identify groups of fourth-graders characterized by different levels of intrinsic motivation and self-efficacy in science, we applied the person-centered approach. By conducting secondary analyses of data obtained via student questionnaires and science knowledge tests in TIMSS 2019 in Serbia, we examined motivational profiles’ structure and relations to achievement as well as the membership of students of different genders and profile stability across two research cycles. The cluster analysis revealed four profiles characterized by different levels of intrinsic motivation, self-efficacy, and achievement. Students who reported higher levels of motivation and self-efficacy were more successful than students with lower scores on these variables. Students who reported the highest levels of self-efficacy and moderate levels of motivation demonstrated the highest achievement levels. This finding indicates that teachers need to use strategies for improving competencies and enhancing students’ self-efficacy. It is necessary to examine contextual factors that might have contributed to the increase in the number of students who demonstrated low levels of intrinsic motivation and self-efficacy, and the lowest levels of achievement., Разумевање мотивације за учење као сложеног конструкта омогућава да се настава у већој мери прилагоди индивидуалним карактеристикама и потребама ученика. Иако различите комбинације мотивационих фактора воде ка различитим исходима, малoбројна су истраживања у чијем су фокусу мотивациони профили ученика у природним наукама. Да би се идентификовале групе ученика четвртог разреда основне школе које одликују различити нивои интринзичне мотивације и самоефикасности у природним наукама, примењен је приступ усмерен на особу. Секундарним анализама података, добијених помоћу упитника за ученике и теста знања из природних наука у студији TIMSS 2019 у Србији, испитивана је структура мотивационих профила, њихови односи са постигнућем, заступљеност ученика различитог пола и стабилност профила у два истраживачка циклуса. Кластер анализом откривена су четири профила које одликују различити нивои интринзичке мотивације, самоефикасности и постигнућа. Ученици који изражавају виши ниво мотивације и самоефикасности успешнији су од ученика код којих су установљене ниже вредности ових варијабли. Највише постигнуће остварују ученици који изражавају највиши ниво самоефикасности и умерени ниво мотивације, што сугерише да наставници треба да примењују стратегије којима се унапређују компетенције и доживљај самоефикасности ученика. Требало би испитати контекстуалне факторе који су могли допринети повећању броја ниско интринзично мотивисаних ученика који изражавају низак доживљај самоефикасности и остварују најниже постигнуће.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "Зборник Института за педагошка истраживања", title = "Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији, Student motivational profiles in science: TIMSS 2019 in Serbia", pages = "142-117", number = "2", volume = "54", doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2202117S" }
Ševkušić, S., Mirkov, S.,& Lalić-Vučetić, N.. (2022). Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања Београд : Институт за педагошка истраживања., 54(2), 117-142. https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2202117S
Ševkušić S, Mirkov S, Lalić-Vučetić N. Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54(2):117-142. doi:doi.org/10.2298/ZIPI2202117S .
Ševkušić, Slavica, Mirkov, Snežana, Lalić-Vučetić, Nataša, "Мотивациони профили ученика у природним наукама: TIMSS 2019 у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54, no. 2 (2022):117-142, https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2202117S . .