Show simple item record

dc.contributorКеверески, Љупчо
dc.contributorСтојановић, Александар
dc.contributorБогуновић, Бланка
dc.creatorМаксић, Славица
dc.creatorПавловић, Јелена
dc.date.accessioned2022-05-23T12:15:11Z
dc.date.available2022-05-23T12:15:11Z
dc.date.issued2022
dc.identifier.isbn978-86-7447-159-3
dc.identifier.urihttp://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/807
dc.description.abstractКреативност је већ дуго једно од највише проучаваних поља у области психологије и низа других друштвених и хума- нистичких наука чији је циљ усмерен на откривање, подр- жавање и коришћење човекових потенцијала, способности и талената. Савремено друштво од креативних продуката очекује решавање актуелних проблема, са којима се суочава, и даљи раст и развој, којем тежи. Сасвим је разумљиво што се посебно интересо- вање за креативност јавља у оквиру образовања. Бројне препоруке и захтеви који се постављају пред националне образовне системе засновани су на уверењу да овај сектор друштвеног деловања треба да створи услове за испољавање и развој креативности од најрани- јег узраста. Иако су о креативности у образовању написани бројни радови, чини се да сазнања која су у њима садржана не успевају да унапреде школску праксу у жељеној мери. Разлози за објављивање ове књиге леже у намери да се идеје о развоју креативности из теоријских модела у већој мери повежу са образовним радом. У принципу, различити модели садрже одређене ресурсе око чијег учешћа и доприноса нема великих неслагања. На пример, боље опремљене установе и више мотивисани наставници увећавају шансе за креативно изражавање. Међутим, на који начин ће постојећи ресурси бити ангажовани и искоришћени зависи не само од експлицитних упутстава и опредељења него и од тога каква уверења о могућностима за креативно изражавање имају они који та упутства реализују у пракси. Стога предмет нашег проучавања представљају имплицитне теорије и уверења о природи креативности и условима за њен развој у васпитнообразовним установама васпитача и наставника, који у тим установама раде. У првом делу књиге, који је теоријски и концептуални, направљен је кратак преглед изабраних приступа који указују на то како се креативност тумачи у науци. Одговор на питање шта је креативност тражен је у првом поглављу у научним теоријама; како се креативност описује у теорији, које су актуелне теорије најутицајније/најприсутније у стручној литератури, шта недостаје постојећим теоријама (или шта оне могу а шта не могу) и, најзад,шта знамо о креативности на основу актуелних теорија. У другом поглављу бавиле смо се питањем зашто су и како су испитиване имплицитне теорије креативности. Уочен је квантитативни и квалитативни приступ у испитивању имплицитних теорија креативности чије комбиновање је дало корисне информације за упознавање феномена и његово даље испитивање. Имплицитне теорије и уверења појављују се као модератор перцепције креативних изражавања и развоја креативности одраслих и деце (наставника, ученика), с једне стране, и подршке креативности, с друге стране. Предмет проучавања у трећем поглављу био је статус креативности у образовању и тешкоће које умањују могућности за испољавање и развој креативности у оквиру васпитнообразовних установа. Уочена је улога коју у том процесу имају уверења наставника о томе шта је креативност и како се креативност може развијати. Други део књиге доминантно је истраживачки и садржи ре- зултате нашег испитивања о имплицитним теоријама креативности васпитача и наставника који су радили у предшколском, основном, средњем и високом образовању. Ради се о низу квалитативних и квантитативних студија које су спроведене у Србији (2009 — 2019). Прикупљени подаци употребљени су за конструисање модела за разумевање креативности и препоручени су за даље истраживање имлицитних теорија креативности. Иако су модели засновани на испитивањима уверења запослених у образовању, уверене смо да се они могу користити и за испитивање уверења других друштвених група или бар оних које учествују у процесу васпитања и образова- ња и доносе одлуке значајне за ову област. У завршном делу диску- тујемо о нашим налазима у контексту налаза ранијих испитивања, њихове импликације за актуелну образовну праксу и правце буду- ћих истраживања у области. У намери да текст учинимо занимљивим и разумљивим читаоцима различитог образовања и усмерења, резултати испитивања приказани су и дискутовани преко најважнијих налаза, док је позивање на методолошке одреднице и статистичке податке сведено на минимум. Додатне информације могу се наћи у прилозима на крају књиге и радовима који су раније објављени. Ова књига намењена је ширем кругу читалаца, почевши од истраживача, психолога и педагога до методичара наставних предмета, васпитача и основношколских, средњошколских и високошколских наставника. Уверене смо да је могу читати и студенти који се припремају за рад у образовању, средњошколци и сви други заинтересовани за подстицање и развој сопствене креативности и креативности других. Слика о имплицитним теоријама креативности које су присут- не у васпитнообразовном раду није потпуна без упознавања увере- ња осталих актера. Сматрамо да треба наставити са испитивањима уверења ученика и студената, што смо ми у међувремену започеле, а резултати тих студија објављени су у другим публикацима. На овом месту, нудимо радове које су предшколци, основношколци и сред- њошколци нацртали на тему ”Мој вртић“ и „Моја школа“. Чини нам се да цртежи добро илуструју актуелно стање ствари и изазове пред којима су oбразовне установе у остваривању своје мисије. Позивамо читаоце да сами потраже поруке које су нам деца дала, приказујући како виде своју школу. Изражавајући велику захвалност ауторима цртежа, који су нам помогли да улепшамо ову књигу, желимо да ве- рујемо да ће образовање, неки наставници или бар неки наставник подржати њихову креативност. Није нужно да то буде у области ли- ковног изражавања. Користимо прилику да се захвалимо многима без чије помоћи ова књига не би могла бити написана. Најпре, свим васпитачима и наставницима широм Србије који су прихватили да учествују у испитивању и били спремни да подстакну своје колеге да се укључе у испитивање. У извођењу испитивања на терену често су нам помагали стручни сарадници установа у којима су испитивања спроведена, као што су Милица Велимировић, Милка Михаиловић, Нена Драшковић, Дијана Манце и Мирослав Павловић. Захваљујемо се колегама из Института и другим представницима академске заједнице који су учествовали у испитивању, а посебно онима који су помогли и у анкетирању других. То су: Миросава Ђуришић Бојановић, Жељко Ђуришић, Слободанка Гашић Павишић, Рајка Ђевић, Владета Милин, Душица Малинић, Јован Малинић, Соња Анђелковић, Јелена Станишић, Емилија Лазаревић, Наташа Лалић Вучетић, Нада Шева, Смиљана Јошић, Ивана Јакшић, Светлана Лисинац. Драгоцену подршку у обради података добиле смо од Лазара Тењовића, а помоћ Алека Бојановића односи се на слике. Велику захвалност за пријатељске савете и храбрење приликом завршавања рукописа упућујемо Снежани Јоксимовић и Анки Динић. Рецензенти и уредници су нам у великој мери помогли да побољшамо садржај и изглед текста, док је одговорност за исказане ставове искључиво наша.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за педагошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.subjectкреативностsr
dc.subjectнаставаsr
dc.subjectнаставнициsr
dc.subjectcreativitysr
dc.subjectteachingsr
dc.subjectteacherssr
dc.titleКреативност у образовању из перспективе наставникаsr
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBYsr
dc.description.otherНазив збирке: Библиотека „Истраживачки радови“ 100sr
dc.identifier.fulltexthttp://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/2459/Kreativnost_u_obrazovanju_iz_perspektive_nastavnika_2022.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_807
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.cobiss64739081


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record