Mogućnosti formalnog obrazovanja omladinskih radnika: rezultati komparativne analize

Abstract

Pozicija omladinskog rada u Republici Srbiji, posmatrano sa aspektaprofesionalizacije zanimanja i definisanja standarda kompetencija omladinskih radnika,značajno je unapređena tokom poslednje decenije. Međutim, primena procesakvalifikacije kao formalnog priznavanja stečenih kompetencija i procesa validacijeneformalnog i informalnog učenja kojim su, kroz životno ili radno iskustvo, stečenapotrebna znanja, veštine i sposobnosti, odvijaju se daleko sporije nego što to aktuelninivo razvijenosti prakse omladinskog rada zahteva. Otuda se sve više aktuelizuje pitanjeformalnog obrazovanja omladinskih radnika u okviru nastavnih programa na studijamaprvog i drugog stepena. U cilju sagledavanja mogućnosti uvođenja nacionalnih studijskihprograma omladinskog rada u okvirima visokog obrazovanja, sprovedena jekomparativna analiza formalnog obrazovanja omladinskih radnika na evropskom nivou.Rezultati analize pokazali su da veći broj evropskih zemalja ima dostupno formalnoobrazovanje omladinskih radnika na osnovnim i/ili master studijama, i to u jednom oddva modaliteta. Prvi čine studijski programi specifično i usko vezani za omladinski rad(npr. „youth work management“, „youth work“, „civic activities and youth work“), kojipostoje u Estoniji, Finskoj, Irskoj, Malti, Rusiji, Škotskoj i Ujedinjenom kraljevstvu(Engleskoj i Velsu). Drugu grupu čine studijski programi koji su vezani za oblasti srodneomladinskom radu, poput socijalnog rada ili socijalne pedagogije, ali koji daju formalni„legitimitet“ osobama da se bave i omladinskim radom (npr. „social culture work“,„social work“, „leisure studies and social education“), što je slučaj u Bugarskoj, Belgiji(Flandriji), Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Islandu, Letoniji, Luksemburgu, Holandiji iRumuniji. U kom pravcu će se usmeravati ovaj proces u Srbiji u velikoj meri zavisi odstruktura odgovornih za kreiranje okvira i implementaciju omladinske politike,nacionalne legislative vezane za omladinski rad, društvene prepoznatljivosti i nacionalnogokvira osiguranja kvaliteta omladinskog rada, okvira kompetencija omladinskih radnika,statusa omladinskog rada kao profesije, kao i karijernog razvoja i mogućnosti zaposlenjaomladinskih radnika. Identifikacija primera dobre prakse na evropskom nivou može bitipolazna osnova za postavljanje realno dosežnih ciljeva i selekciju studijskih programa kojiu najvećoj meri odgovaraju ne samo aktuelnoj poziciji omladinskog rada u Srbiji, već inacionalnom sistemu visokog obrazovanja, potrebama tržišta rada, te kulturalnim,ekonomskim i političkim specifičnostima naše zemlje.