Ефекат пројектне наставе на академско постигнуће: метаанализа

Abstract

На пројектну наставу се гледа као на алтернативу традиционалном трансмисивном при- ступу настави. Међутим, постоји невелики број метааналитичких истраживања која на- стоје да синтетишу налазе примарних истраживања с циљем одређивања општег ефекта пројектне наставе на академско постигнуће, док на националном и регионалном истра- живачком подручју готово и да није било таквих подухвата. Циљ овог истраживања је- сте синтеза емпиријских налаза о eфектима пројектне наставе на академско постигнуће. Осамнаест релевантних студија (N = 2518) испунило је критеријуме за укључивање у метаанализу. Статистичка анализа под претпоставком модела варијабилних ефеката упућује на то да постоји слаби до умерени ефекат пројектне наставе на академско по- стигнуће ученика (Hedges‘ g = 0,387 [95% CI: 0,027 | 0,747], Z = 2,109, p = 0,035). Резултати показују да је оправдано даље истраживати концепт пројектне наставе како би се прона- шли оптимални начини за имплементацију овог вида наставе.

Project-based learning (PBL) is considered as an alternative to the traditional transmissive instructional approach. However, there is not a large number of meta-analytic studies that seek to synthesise findings of primary studies in order to assess overall effect of PBL on academic achievement, while in the national and regional research area such attempts are not present. This research had a goal of synthesising empirical findings about effects of PBL on academic achievement. Eighteen relevant studies (N = 2518) met the meta-analysis eligibility criteria. Statistical analysis under the assumption of random effects model points to a weak up to moderate effect of PBL on students’ academic achievement (Hedges’ g = .387 [95% CI: .027 | .747], Z = 2.109, p = .035). Results justify further research of the concept of PBL and discover the optimal implementation methods for this instructional approach.

Программированное обучение рассматривается как альтернативное тра- диционному трансмиссивному подходу к процессу обучения. Тем не менее, существует небольшое число метааналитических исследований, направленных на обобщение ре- зультатов первичных исследований, с целью определить общий эффект программи- рованного обучения на академические достижения, в то время как в национальных и региональных исследованиях таких усилий почти не было. Целью данного иссле- дования является синтез эмпирических данных о воздействии программированного обучения на академические достижения. Восемнадцать релевантных исследований (N = 2518) соответствовали критериям включения в метаанализ. Статистический анализ, предполагая модель переменных эффектов, показывает присутствие слабого или уме- ренного воздействия программированного обучения на академическую успеваемость (достижения) учащихся (Hedges‘g = 0,387 [95%CI: 0,027 | 0,747], Z = 2,109, p = 0,035). Ре- зультаты показывают необходимость и оправданность дальнейшего изучения концеп- ции програмированного обучения, с целью найти оптимальные способы реализации данной формы обучения.