Како мотивисати неуспешне ученике основне школе да уче

Abstract

Предмет интересовања у овом раду је школски неуспех ученика у току основног образовања, када се стичу базична знања, развија академски и социјални статус и обезбеђују услови за даље школовање. У испитивању су учествовали наставници, школски психолози, педагози и директори (N = 114) из основних школа у Србији. Испитаницима је постављено питање отвореног типа о томе како би поступили у односу на ученика који је неуспешан у школи и не показује интересовање да тај успех поправи. Спроведена је квалитативна анализа података која је омогућила да се идентификују две главне теме: како се опажа школски неуспех ученика и какве интервенције се предлажу за решавање проблема школског неуспеха. Добијени подаци указују на то да је већина испитаника оријентисана на актуелну ситуацију у коју смештају проблем школског неуспеха ученика, док су остали оријентисани на узроке школског неуспеха ученика или на циљеве који се могу остварити школским успехом. Могућности за решавање проблема школског неуспеха виђене су у највећој мери у интервенцији која је педагошког карактера или је педагошки приступ комбинован са психолошким приступом. Предложене су различите интервенције које полазе од већег уважавања ученикових способности, интересовања и преференција, до креирања персонализоване педагошке ситуације у којој ће неуспешни ученик бити успешан.

Paper is dealing with students’ school underachievement at the level of primary schooling, when they have to learn basic things, develop academic and social status, and make foundation for further education. The study was carried out with teachers, school psychologies, pedagogues, and principals (N = 114) from 5 primary schools in Serbia. Participants were asked an open ended question about their activities concerning students who were school underachievers and were not willing to improve their school achievement. Study findings were analyzed qualitatively and two main themes were identified: the time perspective in perception of students’ school underachievement and the type of intervention related to students’ school underachievement. Obtained data showed that majority of participants were oriented toward actual situation in which school underachievement was located, though others were oriented towards causes of students’ school underachievement or towards goals that students could reach by being successful at school. Possibilities for overcoming students’ school underachievement were seen mainly in pedagogic approach to the problem or pedagogic approach combined with psychological approach to the problem. Different interventions were proposed, ranging from increasing the level of appreciation of students’ ability, interests and preferences to creating a more personalized pedagogic situation that would enable students to be more successful at school.