Склоност ка неоправданом аналогијском трансферу

Abstract

Један од највећих проблема везаних за примену аналогија у настави и учењу односи се на могућност да дође до погрешног разумевања садржаја учења што је у таквим случајевима узроковано неоправданим аналогијским трансфером. У раду су приказани резултати истраживања о неоправданом аналогијском трансферу приликом примене аналогија у ситуацијама које су типичне за учење у академском контексту. Циљ истраживања био је да се испита у којој мери је у учењу уз примену аналогије код испитаника изражена склоност ка неоправданом аналогијском трансферу. На узорку од 140 студената реализовано је квазиекспериментално истраживање са елементима теренског експеримента. Испитаници су читали два текста. У једном је измишљена животиња упоређена са познатом животињом, а у другом је измишљена игра упоређена са познатом игром. Експериментални фактор представљало је експлицитно указивање на разлике међу поређеним објектима. Тестовима знања мерено је колико су испитаници запамтили о карактеристикама по којима су упоређивани објекти слични, односно према којима нису слични. Анализом одговара из тестова регистровали смо неоправдани аналогијски трансфер. Резултати показују да је склоност ка неоправданом аналогијском трансферу присутна у значајној мери. Та склоност се може умањити ако се, поред сличности на којима почива аналогија, указује и на разлике међу објектима који се у аналогији пореде, али се ни тада она неће сасвим отклонити. Као основне педагошке импликације које следе из добијених резултата могу се истаћи потреба да се код наставника и аутора уџбеника јача свест о потенцијалној опасности која прети од неоправданог аналогијског трансфера и препорука да приликом примене аналогија указују ученицима на разлике између базног и циљног домена. Тиме се ова опасност у значајној мери умањује.

One of the biggest problems related to the application of analogies in teaching and learning relates to the possibility of misunderstanding the content of learning, which in such cases is caused by unjustified analogical transfer. The paper presents the results of research on unjustified analogical transfer in the application of analogies in situations that are typical for learning in an academic context. The aim of the research was to examine the extent to which the tendency towards unjustified analogical transfer was expressed in the learning with the application of analogy. A quasi-experimental research with elements of a field experiment was realised on a sample of 140 students. Respondents read two texts. In one, a fictional animal was compared to a known animal, and in the other, a fictional game was compared to a known game. The experimental factor was an explicit indication of the differences between the compared objects. Knowledge tests measured how much the respondents remembered about the characteristics by which the compared objects were similar, i.e. not similar. By analysing the responses from the tests, we registered the presence of unjustified analogue transfer. The results show that the propensity for unjustified analogical transfer is present to a significant extent. This tendency can be reduced if, in addition to the similarities on which the analogy is based, there are also differences between the objects that are compared in the analogy, but even then it will not be completely eliminated. The basic pedagogical implications that follow from the obtained results are the need to strengthen the awareness of teachers and textbook authors about the potential danger of unjustified analogical transfer and the recommendation to point out to students the differences between the base and target domain. This significantly reduces this danger.

Одна из самых больших проблем, связанных с применением аналогий в преподавании и обучении, связана с возможностью ошибочного понимания содержания обучения, что в таких случаях вызвано необоснованным переносом (трансфером) аналогий. В статье представлены результаты исследования необоснованного переноса аналогий при их примении в ситуациях, типичных для обучения в академическом контексте. Цель исследования состоялась в определении степени склонности к необоснованному переносу аналогии, выражаемой среди респондентов в обучении с применением аналогии. Квазиэкспериментальное исследование с элементами полевого эксперимента было проведено на выборке из 140 студентов. Респонденты читали два текста. В одном тексте придуманное животное сравнивается с им известным животным, а в другом – вымышленная игра сравнивается с известной игрой.Экспериментальным фактором являлось эксплицитное указание на отличия между сравниваемыми объектами. Тестами знаний измерялось то, в какой мере респондентам запомнились характеристики, по которым сравниваемые объекты схожи, и наоборот, по которым они не схожи. Анализируя ответы тестов, мы зафиксировали необоснованный перенос аналогии. Результаты показывают, что склонность к необоснованному переносу аналогии присутствует в значительной степени. Эту склонность можно уменьшить, указывая не только на сходства, на которых базируется аналогия, но также и на отличия между объектами, которые сравниваются в аналогии, но даже в этом случае полностью устранить их не удастся. Основными педагогическими выводами, вытекающими из полученных результатов, являются необходимость повышения у преподавателей и авторов учебников осознания о потенциальной опасности необоснованного переноса аналогий, а также рекомендация указывать студентам на отличия между базовым и целевым доменами. Таким способом эта опасность значительно снижается.