Приказ основних података о документу

dc.contributorЂерић, Ивана
dc.contributorГутвајн, Николета
dc.contributorЈошић, Смиљана
dc.contributorШева, Нада
dc.creatorРадуловић, Младен
dc.creatorГундоган, Драгана
dc.date.accessioned2021-07-05T09:15:40Z
dc.date.available2021-07-05T09:15:40Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-7447-155-5
dc.identifier.urihttp://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/529
dc.description.abstractУ социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији (попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо: (1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено- економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за педагошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//sr
dc.relation404-02-42/2018-17sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceTIMSS2019 : резултати и импликацијеsr
dc.subjectкултурни капиталsr
dc.subjectобразовањеsr
dc.subjectсоциологија образовањаsr
dc.subjectдруштвене неједнакостиsr
dc.titleКомпаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европаsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage29
dc.citation.spage28
dc.description.otherЗборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”sr
dc.identifier.fulltexthttp://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1476/Komparativna_analiza_2021.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу