Приказ основних података о документу

dc.contributorЂерић, Ивана
dc.contributorГутвајн, Николета
dc.contributorЈошић, Смиљана
dc.contributorШева, Нада
dc.creatorПавловић-Бабић, Драгица
dc.date.accessioned2021-07-05T09:15:29Z
dc.date.available2021-07-05T09:15:29Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-7447-155-5
dc.identifier.urihttp://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/527
dc.description.abstractОбразовни стандарди, као један од инструмената осигурања квалитета образовања, најављивани су у склопу реформских процеса започетих 2001. године (Kovač Cerović & Levkov, 2002; Pavlović Babić, 2020; Havelka i sar., 2002). Процес развоја стандарда од концепта до усвајања може да се опише као спор и пун осцилација, али је најзад резултирао усвајањем Образовних стандарда за крај општег образовања (2009), а онда и Општих стандарда постигнућа за крај првог циклуса обавезног образовања (2011), Стандарда за опште предмете (српски језик и књижевност, математика, историја, географија, биологија, физика и хемија) у средњем образовању (2013. године), па за стране језике 2015. годинe. После више година имплементације неопходно је да се концепт ревидира због прилагођавања међународним, државним и локалним трендовима. Постојећим стандардима није тешко наћи замерку. Као и остали аспекти образовног процеса и стандарди су ограничени предметним приступом и много више оријентисани на знање него на развој компетенција (Dimou, 2009; Mincu, 2009). То сигурно није једина замерка. На пример, већ из датума усвајања стандарда за поједине циклусе, односно предмете јасно је да није реч о интегрисаном и јединственом процесу, а његов резултат су међусобно лабаво увезани или потпуно независни стандарди за поједине образовне циклусе и предмете. И, најзад, замерка која је у фокусу овог рада односи се на деконтекстуализовану природу постојећих образовних стандарда. Лако је сложити се да се релевантност сваког знања процењује у односу на одређени контекст: за шта и за кога је битно неко знање, под којим условима, у којим временским оквирима, у односу на које друге конкурентне форме и садржаје знања. Наше знање осмишљено је контекстом у којем се формира и може да буде функционално само уколико је контекстуализовано. Ипак, постојећи образовни стандарди се не обазиру нити на један од многих врста контекста у којем се знања испољавају. Стога, пре ревизије, има смисла поставити следећа питања: Са каквим смо успехом до сада користили образовне стандарде и, још базичније, коју би функцију стандарди требало да испуне да бисмо знали како да успоставимо критеријуме за њихову формулацију, односно ревизију? У фокусу овог рада је питање да ли би и у којој мери требало да се у образовне стандарде уграде карактеристике контекста у којима се знања испољавају, као њихов интегрални и неодвојив део.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Институт за педагошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//sr
dc.relation404-02-42/2018-17sr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179018/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceTIMSS2019 : резултати и импликацијеsr
dc.subjectобразовни стандардиsr
dc.subjectнаставаsr
dc.subjectквалитет постигнућа ученикаsr
dc.subjectTIMSS 2019sr
dc.titleКонтекстуалност образовних стандарда : димензија без које се (не)можеsr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage23
dc.citation.spage14
dc.description.otherЗборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”sr
dc.identifier.fulltexthttp://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1474/Kontekstualnost_2021.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_527
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу