Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja

Abstract

U komponente ekološke pismenosti ubrajaju se znanja, stavovi, afekat, ponašanje i ekološki aktivizam. Cilj rada je da ustanovimo da li se može predvideti ekološki aktivizam na osnovu ekoloških znanja, proekoloških stavova, afekta i ponašanja. Osim toga, cilj istraživanja je i da ispitamo u kojoj meri se pojedinci različitog nivoa aktivizma razlikuju u poznavanju osnovnih ekoloških problema, ekspresiji stava ekološke apatije, antropocentrizma, pripadnosti prirodi i povezanosti sa njom, kao i uobičajenim praksama proekološkog ponašanja. Na uzorku odraslih ispitanika iz Srbije, članova grupe okupljene oko jednog ekološkog problema (N = 255), utvrđeno je da opšta ekološka znanja sama po sebi ne doprinose ni proekološkim ponašanjima ni ekološkom aktivizmu. Prediktori aktivizma jesu proekološki stavovi, afektivni odnos prema prirodi i uobičajena proekološka ponašanja, mada doprinose razlikovanju grupe slabo aktivnih članova od dve grupe aktivnijih, ali ne i razlikovanju aktivnih u virtuelnom prostoru od onih koji lično participiraju. Razliku među tim grupama po svoj prilici čine druge varijable, poput lokusa kontrole, vrednosti i fenomena kvaziaktivizma. Utvrđena povezanost znanja i emocionalnog afiniteta prema prirodi, prema svemu sudeći, predstavlja recipročni odnos i ukazuje na to da je pravi put učenja sticanje znanja, ali uz razvijanje ljubavi prema prirodi.