Identitet i iskustava transrodnih osoba u srbiji u periodu detinjstva – interpretativna fenomenološka analiza

Abstract

Fenomen transrodnosti, određen kao različitost između pripisanog pola i rodnog identiteta osobe, zadobija sve veću pažnju naučne i opšte javnosti. U prethodnoj deceniji dolazi do značajnog zaokreta u pristupu, gde tradicionalni psihopatologizujući medicinski pristup zamenjuje shvatanje rodne različitosti kao nepatološkog fenomena (ICD- 11), a kategorijalno shvatanje roda zamenjuje posmatranje roda kao spektra (APA, 2015). Uporedo s promenom pristupa raste i spremnost naučne zajednice da čuje iskustva samih transrodnih osoba, umesto da ih posmatra kao predmet istraživanja fokusiranih na medicinske intervencije i psihopatološke fenomene. Pored toga, podaci koji ukazuju na veću prevalencu različitih tegoba iz domena mentalnog zdravlja kod trasnrodnih osoba u poređenju sa cisrodnim osobama sve više se razumeju kao posledica različitih oblika stigmatizacije (Robles et al., 2016), dok se rodno afirmativno okruženje smatra protektivnim faktorom za mentalno zdravlje (Olson et al., 2016). U ovom radu će biti analizirana iskustva odraslih transrodnih osoba u Srbiji koja se odnose na period njihovog detinjstva i osnovne škole, uključujući iskustva odbacivanja i različitih oblika nasilja, kako od strane vršnjaka, tako i od strane odraslih osoba. Ovaj rani razvojni period je važan jer predstavlja početak razvoja transrodnog identiteta, a ujedno ukazuje i na problematične obrasce odnošenja drugih ljudi prema ovim ranim ispoljavanjima rodne različitosti, kako unutar porodičnog, tako i unutar školskog konteksta. Ovi problematični obrasci i reakcije okruženja transrodne osobe često prate i kasnije tokom života i značajno oblikuju njihovo samodoživljavanje.