Социјалне интеракције ученика који имају сметње у развоју и могућности њиховог подстицања

Abstract

У раду Социјалне интеракције ученика који имају сметње у развоју и могућности њиховог подстицања Рајка Ђевић анализира специфичности социјалних интеракција ученика који имају сметње у развоју, као и могућности за унапређивање тих интеракција у школском контексту. У првом делу рада дат је преглед истраживачких налаза о социјалним интеракцијама ученика који имају сметње у развоју. Други део рада посвећен је приказу и анализи резултата систематског посматрања социјалних интеракција ученика који имају сметње у развоју у нашој средини. Циљ овог истраживања био је да се испита учесталост и природа интеракција ових ученика у редовној основној школи. Добијени налази указују на смањену учесталост социјалних интеракција ученика који имају сметње у развоју. На квалитативном нивоу показано је да када ученици који имају сметње у развоју учествују у некој социјалној интеракцији, ређе их иницирају и прихватају; остварене интеракције се углавном не претварају у дуже социјалне размене; мање времена проводе у заједничким активностима са другим ученицима; значајно дуже проводе време самиу поређењу са вршњацима који немају сметње у развоју. У раду су описане и поједине вршњачке стратегије које стварају услове да се подстичу и унапређују социјалне интеракцијеученика који имају сметње у развоју. Ауторка је указала на одређене импликације овог истраживања за политику и праксу инклузивног образовања у нашој средини.