Teacher education and career cycle: Educational level and pathways effects in Serbia and Greece

Abstract

Given the importance of teachers' work and effectiveness, the authors have chosen to study how the teachers' education determines their vocational behavior in terms of enthusiasm and growing and career frustration in Serbia and Greece. They examined the significance of education level and education pathway in mutual interaction and in interaction with intrinsic motivation of career choice. The study used survey methodology. The questionnaire was administered to a convenience sample of 213 secondary school teachers. The results indicate that career characteristics do not differ with respect to the level of formal education and the authors conclude that transit to the world of work can be made after the bachelor level, when the bachelor program includes adequate pedagogical preparation. The effect of education pathway interaction with intrinsic motivation was significant in the sample of Greek teachers. Teachers, who had undergone more thorough preparation for teaching, have developed their job attitudes independently from their career choice motivations. The lesser significance of initial motivation for teaching is interpreted as a possibility to compensate for lower levels of motivation by developing teaching competences, i.e. facilitating self-efficacy through teacher training. No evidence of teacher preparation effects was found in the Serbian sample, indicating that teachers educated according to the old system pathways cannot be expected to achieve different job attitude.

С обзиром на значај рада наставника као и његове ефикасности, ауторке су се определиле да проуче како образовање наставника одређује њихово професионално понашање у терминима ентузијазма и раста и каријерне фрустрације, у Србији и Грчкој. Испитиван је значај образовног нивоа и образовног пута у међусобној интеракцији и у интеракцији са унутрашњом мотивацијом професионалног избора. Спроведено је анкетно истраживање. Упитник је задат пригодном узорку од 213 наставника средњих школа. Резултати показују да се карактеристике каријере наставника не разликују с обзиром на ниво формалног образовања и ауторке закључују да је транзиција у свет рада могућа након завршених основних студија, у случају да основне студије укључују и адекватну педагошку припрему. Пут образовања је статистички значајно повезан са унутрашњом мотивацијом на узорку грчких наставника. Наставници који су прошли темељнију припрему за рад у настави развили су однос према послу независан од мотивације која их је определила за наставничку каријеру. Налаз о мањем значају иницијалне мотивације може да се протумачи као могућност компензовања нижег нивоа мотивације развијањем наставничких компетенција, односно поспешивањем самоефикасности кроз образовање наставника. На узорку наставника из Србије нису пронађени докази о ефектима припреме наставника, што указује на то да се од наставника који су се образовали различитим путевима у оквиру старих системских решења, не може очекивати различит однос према послу.

Учитывая значение работы улителя и его эффективности, авторы решились исследить, каким образом образование уьителей определяет их профессиональное поведение в терминах энтузиазма и подъема, с одной стороны, и фрустрации в карьере, с другой, в Сербии и Греции. Исследовалось значение образовательного уровня и путей образования в их взаимодействии и во взаимодействии с внутренней мотивацией профессионального выбора. Нами проведено анкетное исследование. Вопросник был применен на корпусе 213 учителей средних школ. Результаты показывают, что характеристики карьеры учителей не различаются соответственно уровню формального образования. Авторы приходят к выводу, что транзиция в мир труда возможна после окончания бакалавриата, при условии, чтобы базовый уровень вузовского образования охватывал и адекватную педагогическую подготовку. Путь образования статистически значачительно связян с внутренней мотивацией, как показывает корпус греческих учителей. Учителя с более высоким уровнем подготовки развивают отношение к работе независимо от мотивации, определившей их к профессии учителя. Вывод о сравнительно небольшом значении начальной мотивации может интерпретироваться как возможность компенсации более низкого уровня мотивации путем развития профессиональных компетенций учителя, т. е. поощрением самоэффективности в процессе образования учителей. На корпусе испытуемых из Сербии не были выявлены доказательства об эффектах подготовки учителей, что указывает на то, что от учителей, образовавшихся различными путями в рамках традиционных системных решений, нельзя ожидать другого отношения к работе.