Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200018 (Institute for Educational Research, Belgrade)

Link to this page

info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS//

Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 451-03-68/2020-14/200018 (Institute for Educational Research, Belgrade) (en)
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Ugovor br. 451-03-68/2020-14/200018 (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) (sr_RS)
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Уговор бр. 451-03-68/2020-14/200018 (Институт за педагошка истраживања, Београд) (sr)
Authors

Publications

Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања

Ševa, Nada; Đerić, Ivana

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ševa, Nada
AU  - Đerić, Ivana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/941
AB  - У овој студији испитујемо како лична и професионала уверења и вредности наставника утичу на процес професионалног учења у школи. Фокус професионалног учења био
је на примени Технике формулисања питања – ТФП (Question Formulation Technique
– QFT1
). Подаци су прикупљени кроз полуструктурисане интервјуе у којима су учествовале две наставнице, које предају математику и географију у основној школи. Примењена је Интерпретативна феноменолошка анализа (ИФА) у оквиру које су дефинисане две метатеме: Традиционални наставник који ставља нагласак на атмосферу и
Квалитет мотивације и ангажованости током примене Технике формулисања
питања. Резултати показују да лична и професионална уверења и вредности заједно
чине „кондезовано искуство” наставника које одређује квалитет и врсту мотивације и
понашање током професионалног учења у школи. Наставнице су истакле да су ученици
били више ангажовани, и то на бихејвиоралном, когнитивном и социоемоционалном
плану. Функције ТФП у настави математике и географије су остварене у великој мери и то највише у стварању атмосфере на часу у којој је постављање питања вредност сама
по себи.
AB  - In this study, through an in-depth analysis of teachers’ reflections, we examined how personal
and professional beliefs influenced school-based professional learning during teachers’
experimentation with the Question Formulation Technique – QFT1
. Semi-structured interviews
were conducted with two primary school teachers taught Mathematics and Geography. Two
meta-themes emerged from the interpretative phenomenological analysis: Traditional Teachers
That Focus on the Atmosphere and Quality of Motivation and Engagement During Question
Formulation Technique Implementation. Teachers’ condensed experiences were shaped by
their personal and professional beliefs and values. This determined the quality and type of
motivation and behaviour during school-based professional learning. Teachers emphasized that
students were more behaviourally, cognitively, and socio-emotionally engaged. The functions of
the QFT in Mathematics and Geography classes were considerably fulfilled, mostly in creating a
classroom atmosphere where asking questions was valued.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник института за педагошка истраживања
T1  - Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања
T1  - A phenomenological analysis of teacher experiences during professional learning on the implementation of the question formulation technique
EP  - 32
IS  - 1
SP  - 5
VL  - 55
DO  - doi.org/10.2298/ZIPI2301005S
ER  - 
@article{
author = "Ševa, Nada and Đerić, Ivana",
year = "2023",
abstract = "У овој студији испитујемо како лична и професионала уверења и вредности наставника утичу на процес професионалног учења у школи. Фокус професионалног учења био
је на примени Технике формулисања питања – ТФП (Question Formulation Technique
– QFT1
). Подаци су прикупљени кроз полуструктурисане интервјуе у којима су учествовале две наставнице, које предају математику и географију у основној школи. Примењена је Интерпретативна феноменолошка анализа (ИФА) у оквиру које су дефинисане две метатеме: Традиционални наставник који ставља нагласак на атмосферу и
Квалитет мотивације и ангажованости током примене Технике формулисања
питања. Резултати показују да лична и професионална уверења и вредности заједно
чине „кондезовано искуство” наставника које одређује квалитет и врсту мотивације и
понашање током професионалног учења у школи. Наставнице су истакле да су ученици
били више ангажовани, и то на бихејвиоралном, когнитивном и социоемоционалном
плану. Функције ТФП у настави математике и географије су остварене у великој мери и то највише у стварању атмосфере на часу у којој је постављање питања вредност сама
по себи., In this study, through an in-depth analysis of teachers’ reflections, we examined how personal
and professional beliefs influenced school-based professional learning during teachers’
experimentation with the Question Formulation Technique – QFT1
. Semi-structured interviews
were conducted with two primary school teachers taught Mathematics and Geography. Two
meta-themes emerged from the interpretative phenomenological analysis: Traditional Teachers
That Focus on the Atmosphere and Quality of Motivation and Engagement During Question
Formulation Technique Implementation. Teachers’ condensed experiences were shaped by
their personal and professional beliefs and values. This determined the quality and type of
motivation and behaviour during school-based professional learning. Teachers emphasized that
students were more behaviourally, cognitively, and socio-emotionally engaged. The functions of
the QFT in Mathematics and Geography classes were considerably fulfilled, mostly in creating a
classroom atmosphere where asking questions was valued.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник института за педагошка истраживања",
title = "Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања, A phenomenological analysis of teacher experiences during professional learning on the implementation of the question formulation technique",
pages = "32-5",
number = "1",
volume = "55",
doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2301005S"
}
Ševa, N.,& Đerić, I.. (2023). Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања. in Зборник института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(1), 5-32.
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301005S
Ševa N, Đerić I. Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања. in Зборник института за педагошка истраживања. 2023;55(1):5-32.
doi:doi.org/10.2298/ZIPI2301005S .
Ševa, Nada, Đerić, Ivana, "Феноменолошка анализа искуства наставника током професионалног учења о примени технике формулисања питања" in Зборник института за педагошка истраживања, 55, no. 1 (2023):5-32,
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301005S . .

The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning

Ševa, Nada; Đerić, Ivana

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ševa, Nada
AU  - Đerić, Ivana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1013
AB  - Education policymakers in Serbia recognized that schools and teachers should include
the results of International Large-scale Assessments (ILSAs) in further plans for
improving the quality of teaching (Official Gazette of the Republic of Serbia, 14/2018).
According to Đerić et al. (2020) and Mullis et al. (2020), in TIMSS 2019, teachers
from Serbia identified Improving Students’ Critical Thinking or Problem-Solving
Skills (MATH: 54%; SCI: 56%) as one of the greatest needs for further professional
development (PD). Thus, it is crucial to design effective PD programs to help teachers
connect the TIMSS framework and data with their practice. Moreover, PD programs
need to be constructed within a Universal Design for Learning (UDL) framework to
promote inclusive pedagogy (Sanger, 2020; Schreffler et al., 2019). With this in mind,
we developed a PD program entitled TIMSS 2019 for Teachers: Quest for Quality
Questions (TIMSSQs).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning
EP  - 123
SP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1013
ER  - 
@conference{
author = "Ševa, Nada and Đerić, Ivana",
year = "2023",
abstract = "Education policymakers in Serbia recognized that schools and teachers should include
the results of International Large-scale Assessments (ILSAs) in further plans for
improving the quality of teaching (Official Gazette of the Republic of Serbia, 14/2018).
According to Đerić et al. (2020) and Mullis et al. (2020), in TIMSS 2019, teachers
from Serbia identified Improving Students’ Critical Thinking or Problem-Solving
Skills (MATH: 54%; SCI: 56%) as one of the greatest needs for further professional
development (PD). Thus, it is crucial to design effective PD programs to help teachers
connect the TIMSS framework and data with their practice. Moreover, PD programs
need to be constructed within a Universal Design for Learning (UDL) framework to
promote inclusive pedagogy (Sanger, 2020; Schreffler et al., 2019). With this in mind,
we developed a PD program entitled TIMSS 2019 for Teachers: Quest for Quality
Questions (TIMSSQs).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning",
pages = "123-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1013"
}
Ševa, N.,& Đerić, I.. (2023). The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 118-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1013
Ševa N, Đerić I. The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:118-123.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1013 .
Ševa, Nada, Đerić, Ivana, "The most significant learning stories: TIMSS assessment items as a prompt for professional learning" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):118-123,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1013 .

Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају

Малинић, Душица; Ђерић, Ивана

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Малинић, Душица
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1026
AB  - У педагошкој литератури указано је на допринос породице за остваривање
позитивних исхода у образовању деце. У домену читања препознат је значај
образовних очекивања родитеља и њихове подршке у раном учењу за
обликовање позитивне слике ученика о себи и његову заинтересованост да
читају у школи. У складу са тим, реализовано је истраживање чији је циљ да
се испита утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање ученика
и њихову мотивацију да читају у четвртом разреду. Узорак је чинило 4037
ученика четвртог разреда (48,4% девојчица) из 169 школа у Србији који су
учествовали у истраживању PIRLS 2021. У овој студији предикторску варијаблу
представаљају образовне аспирације родитеља, док су критеријумске
варијабле: самопоуздање ученика у домену читања и мотивација ученика
за читање. Медијаторске варијабле које посредују између предиктора и
критеријума су: 1) развојно-подстицајне активности родитеља у области
читалачке писмености; 2) родитељске перцепције вештине почетног
читања и писања деце на раном узрасту и 3) ученичке процене сопствене
ангажованости у настави читања. Примењено је моделовање структуралним
једначинама како би се тестирао модел односа између испитиваних
варијабли. Утврђено је да предикторска варијабла предвиђа позитивно
и статистички значајно обе критеријумске варијабле. Модел показује да
постоји двојак утицај образовних аспирација родитеља на критеријумске и
медијаторске варијабле. У првом случају, образовне аспирације остварују
непосредан утицај и то само на самопоуздање као критеријум. У другом
случају, образовне аспирације родитеља индиректно утичу на самопоуздањ ученика у области читања и мотивацију ученика да читају посредством
наведених медијаторских варијабли. Може се закључити да су висока
образовна очекивања родитеља значајна за обликовање позитивног
доживљаја деце о томе колико су добра у домену читања. Поред образовних
очекивања, подстицајне читалачке активности родитеља на раном узрасту и
њихова слика о почетним вештинама читања код деце представљају важне
механизме за развијање ученичке мотивације за читање. Импликације налаза
упућују на значај вредновања образовања у породици, будући да образовна
очекивања родитеља утичу на однос ученика према читању у настави.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају
EP  - 28
SP  - 2
SP  - 27
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026
ER  - 
@conference{
author = "Малинић, Душица and Ђерић, Ивана",
year = "2023",
abstract = "У педагошкој литератури указано је на допринос породице за остваривање
позитивних исхода у образовању деце. У домену читања препознат је значај
образовних очекивања родитеља и њихове подршке у раном учењу за
обликовање позитивне слике ученика о себи и његову заинтересованост да
читају у школи. У складу са тим, реализовано је истраживање чији је циљ да
се испита утицај образовних аспирација родитеља на самопоуздање ученика
и њихову мотивацију да читају у четвртом разреду. Узорак је чинило 4037
ученика четвртог разреда (48,4% девојчица) из 169 школа у Србији који су
учествовали у истраживању PIRLS 2021. У овој студији предикторску варијаблу
представаљају образовне аспирације родитеља, док су критеријумске
варијабле: самопоуздање ученика у домену читања и мотивација ученика
за читање. Медијаторске варијабле које посредују између предиктора и
критеријума су: 1) развојно-подстицајне активности родитеља у области
читалачке писмености; 2) родитељске перцепције вештине почетног
читања и писања деце на раном узрасту и 3) ученичке процене сопствене
ангажованости у настави читања. Примењено је моделовање структуралним
једначинама како би се тестирао модел односа између испитиваних
варијабли. Утврђено је да предикторска варијабла предвиђа позитивно
и статистички значајно обе критеријумске варијабле. Модел показује да
постоји двојак утицај образовних аспирација родитеља на критеријумске и
медијаторске варијабле. У првом случају, образовне аспирације остварују
непосредан утицај и то само на самопоуздање као критеријум. У другом
случају, образовне аспирације родитеља индиректно утичу на самопоуздањ ученика у области читања и мотивацију ученика да читају посредством
наведених медијаторских варијабли. Може се закључити да су висока
образовна очекивања родитеља значајна за обликовање позитивног
доживљаја деце о томе колико су добра у домену читања. Поред образовних
очекивања, подстицајне читалачке активности родитеља на раном узрасту и
њихова слика о почетним вештинама читања код деце представљају важне
механизме за развијање ученичке мотивације за читање. Импликације налаза
упућују на значај вредновања образовања у породици, будући да образовна
очекивања родитеља утичу на однос ученика према читању у настави.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају",
pages = "28-2-27",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026"
}
Малинић, Д.,& Ђерић, И.. (2023). Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 2-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026
Малинић Д, Ђерић И. Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:2-28.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026 .
Малинић, Душица, Ђерић, Ивана, "Како образовна очекивања родитеља утичу на самопоуздање ученика и њихову мотивацију да читају" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):2-28,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1026 .

Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи

Вујачић, Миља; Ђевић, Рајка

(Београд : Учитељски факултет, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Вујачић, Миља
AU  - Ђевић, Рајка
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/932
AB  - У нашој земљи ретка су истраживања која су у фокусу имала испитивање пријатељских односа међу вршњацима у оквиру школског контекста, посебно оних које остварују ученици који имају тешкоће у развоју. Стога, циљ нам је био да добијемо увид у квантитет остварених пријатељских односа међу ученицима у одељењима редовне основне школе и да испитамо у којој мери развојне специфичности ученика (ученик има тешкоће у развоју / ученик нема тешкоће у развоју), пол, узраст, општи успех и ниво образовања мајке и оца предвиђају остваривање пријатељстава са вршњацима. Учествовало је укупно 120 ученика (28 девојчица и 92 дечака) из 36 одељења четвртог и осмог разреда осам основних школа са територије града Београда. Половину укупног узорка чинили су ученици који имају тешкоће у развоју, а другу половину ученици који немају развојне тешкоће. Примењена је социометријска техника вршњачких номинација (пријатељски однос је остварен уколико два ученика један другог номинују у оквиру питања Наведи до три ученика из одељења са којима би волео/ла да се дружиш). У обради података, поред дескриптивне статистике, примењен је регресиони модел који припада генерализованим линеарним моделима (Поасонова регресија). Резултати указују на то да број остварених пријатељстава ученика расте са узрастом, бољим школским успехом и вишим нивоом образовања родитеља, те да ученици који немају развојне тешкоће остварују већи број пријатељских односа са вршњацима у поређењу са ученицима који имају тешкоће у развоју. Налази регресионог модела потврђују да узраст и развојне специфичности ученика статистички значајно предвиђају остваривање пријатељских односа са вршњацима, док то није потврђено за пол, школски успех и ниво образовања мајке и оца. За ученике који немају тешкоће у развоју већа је вероватноћа да остваре пријатељске односе у поређењу са вршњацима који имају развојне тешкоће. Такође, за ученике осмог разреда већа је вероватноћа да остваре узајамни избор са вршњацима од ученика четвртог разреда. Издвојене су кључне импликације и предлози за будућа истраживања.
AB  - In our country, there have been few studies focusing on the exploraion of friendly relations
among peers in the school context, especially those established among the pupils with developmental
difficulties. Therefore, our goal was to get an insight into the quatity of the established friendly relations
among pupils in regular primary school classes and to examine to what extent the developmental
specificities of the pupils (pupils with developmental difficulties/pupils without developmental
difficiulties), gender, age, general school achievement, and mother’s and father’s level of education
predict friendships with peers. A total of 120 pupils (28 girls and 92 boys) from 36 classes of the fourth
and eighth grades from eight primary schools from the territory of the city of Belgrade participated in
our research. A half of the total sample consisted of pupils with developmental difficulties, while the
other half consisted of pupils without developmental difficulties. We applied a socio-metric technique
of peer nominations (a friendly relationship is established if two pupils nominate each other in
the question „Name up to three pupils that you would like to be friends with“). In terms of data
processing, apart from descriptive statistics, we applied a regression model that belongs to generalized
linear models (Poisson’s regression). The results indicate that the number of established friendships
increases with pupils’ age, better school achievement, and parents’ higher level of education, and that
pupils without developmental difficulties make more friendships with their peers than pupils with
developmental difficulties. The findings of the regression model confirm that age and developmental
specificities statistically highly predict the level of peer friendships, whereas this was not confirmed
relative to pupils’ gender, school achievement, and parents’ level of education. The pupils without
developmental difficulties are more likely to make friends with their peers than the pupils with
developmental difficulties. In addition, the eighth-grade pupils are more likely to establish mutual
friendships than the fourth-grade pupils. We selected the key implications and offer suggestions for
further research.
PB  - Београд : Учитељски факултет
T2  - Иновације у настави
T1  - Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи
T1  - Establishing  friendly relations with primary school peers
EP  - 69
IS  - 1
SP  - 54
VL  - XXXVI
DO  - 10.5937/inovacije2301054V
ER  - 
@article{
author = "Вујачић, Миља and Ђевић, Рајка",
year = "2023",
abstract = "У нашој земљи ретка су истраживања која су у фокусу имала испитивање пријатељских односа међу вршњацима у оквиру школског контекста, посебно оних које остварују ученици који имају тешкоће у развоју. Стога, циљ нам је био да добијемо увид у квантитет остварених пријатељских односа међу ученицима у одељењима редовне основне школе и да испитамо у којој мери развојне специфичности ученика (ученик има тешкоће у развоју / ученик нема тешкоће у развоју), пол, узраст, општи успех и ниво образовања мајке и оца предвиђају остваривање пријатељстава са вршњацима. Учествовало је укупно 120 ученика (28 девојчица и 92 дечака) из 36 одељења четвртог и осмог разреда осам основних школа са територије града Београда. Половину укупног узорка чинили су ученици који имају тешкоће у развоју, а другу половину ученици који немају развојне тешкоће. Примењена је социометријска техника вршњачких номинација (пријатељски однос је остварен уколико два ученика један другог номинују у оквиру питања Наведи до три ученика из одељења са којима би волео/ла да се дружиш). У обради података, поред дескриптивне статистике, примењен је регресиони модел који припада генерализованим линеарним моделима (Поасонова регресија). Резултати указују на то да број остварених пријатељстава ученика расте са узрастом, бољим школским успехом и вишим нивоом образовања родитеља, те да ученици који немају развојне тешкоће остварују већи број пријатељских односа са вршњацима у поређењу са ученицима који имају тешкоће у развоју. Налази регресионог модела потврђују да узраст и развојне специфичности ученика статистички значајно предвиђају остваривање пријатељских односа са вршњацима, док то није потврђено за пол, школски успех и ниво образовања мајке и оца. За ученике који немају тешкоће у развоју већа је вероватноћа да остваре пријатељске односе у поређењу са вршњацима који имају развојне тешкоће. Такође, за ученике осмог разреда већа је вероватноћа да остваре узајамни избор са вршњацима од ученика четвртог разреда. Издвојене су кључне импликације и предлози за будућа истраживања., In our country, there have been few studies focusing on the exploraion of friendly relations
among peers in the school context, especially those established among the pupils with developmental
difficulties. Therefore, our goal was to get an insight into the quatity of the established friendly relations
among pupils in regular primary school classes and to examine to what extent the developmental
specificities of the pupils (pupils with developmental difficulties/pupils without developmental
difficiulties), gender, age, general school achievement, and mother’s and father’s level of education
predict friendships with peers. A total of 120 pupils (28 girls and 92 boys) from 36 classes of the fourth
and eighth grades from eight primary schools from the territory of the city of Belgrade participated in
our research. A half of the total sample consisted of pupils with developmental difficulties, while the
other half consisted of pupils without developmental difficulties. We applied a socio-metric technique
of peer nominations (a friendly relationship is established if two pupils nominate each other in
the question „Name up to three pupils that you would like to be friends with“). In terms of data
processing, apart from descriptive statistics, we applied a regression model that belongs to generalized
linear models (Poisson’s regression). The results indicate that the number of established friendships
increases with pupils’ age, better school achievement, and parents’ higher level of education, and that
pupils without developmental difficulties make more friendships with their peers than pupils with
developmental difficulties. The findings of the regression model confirm that age and developmental
specificities statistically highly predict the level of peer friendships, whereas this was not confirmed
relative to pupils’ gender, school achievement, and parents’ level of education. The pupils without
developmental difficulties are more likely to make friends with their peers than the pupils with
developmental difficulties. In addition, the eighth-grade pupils are more likely to establish mutual
friendships than the fourth-grade pupils. We selected the key implications and offer suggestions for
further research.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Иновације у настави",
title = "Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи, Establishing  friendly relations with primary school peers",
pages = "69-54",
number = "1",
volume = "XXXVI",
doi = "10.5937/inovacije2301054V"
}
Вујачић, М.,& Ђевић, Р.. (2023). Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи. in Иновације у настави
Београд : Учитељски факултет., XXXVI(1), 54-69.
https://doi.org/10.5937/inovacije2301054V
Вујачић М, Ђевић Р. Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи. in Иновације у настави. 2023;XXXVI(1):54-69.
doi:10.5937/inovacije2301054V .
Вујачић, Миља, Ђевић, Рајка, "Остваривање пријатељских односа међу вршњацима у основној школи" in Иновације у настави, XXXVI, no. 1 (2023):54-69,
https://doi.org/10.5937/inovacije2301054V . .

Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију

Шева, Нада

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Шева, Нада
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1022
AB  - Дигитални текстови се описују као текстови који поред приказаних речи
и реченица на екрану садрже и низ хипертекстуалних ознака, као што су
хиперлинкови ка другим дигиталним документима и специфичне функције
за претрагу (клизна трака – енгл. Scroll bar, мени и сл.) који омогућавају
интерактивнији приступ тексту у односу на папирну верзију (OECD, 2013).
Најновији подаци на OECD.stat и Eurostat сајтовима указују да је у периоду
2016–2022. дошло до значајног пораста процента домаћинстава и појединаца
(16–74 године) који користе ИКТ свакодневно (Eurostat, 2022; OECD.stat, 2023).
Зато читање, писање и комуникација кроз дигиталне медије представљају
једну од кључних компетенција у 21. веку (Educational Council, 2006). У складу
са тим, образовни системи морају да развију систем оцењивања разумевања
прочитаног, који ће бити осетљив на различите, вишеструке и брзо мењајуће
начине на које ученици читају, пишу, уче и саопштавају информације у
савременом контексту (Leu et al., 2017). Један од одговорa на изазов тестирања
разумевања прочитаног текста у дигиталном окружењу понуђен је кроз
оквир digitalPIRLS 2021 (Mullis et al., 2023). У digitalPIRLS 2021 учествовалo је
око половинe образовних ентитета од укупуно 66, док се у PIRLS 2026 очекује
да сви образовни системи на овај начин тестирају своје ученике, укључујући
и Србију. Узимајући у обзир да наши ученици 4. разреда имају ограничено
искуство учења у дигиталном окружењу кроз дигиталне уџбенике и „паметне”
табле и да никада нису били тестирани у домену разумевања прочитаног у
дигиталном окружењу, поставља се питање на који начин образовни систем
у Србији може да им приближи учење и тестирање у дигиталном модалитету
и на тај начин их припреми за искуство које их очекује у истраживању PIRLS
2026. Циљ овог рада јесте да се укаже на досадашња сазнања о разлици у
тестирању разумевања прочитаног у зависности од модалитета (папир vs.
дигитално), ради бољег разумевања какву тачно подршку ученици из Србије
треба да добију у домену разумевања прочитаног у дигиталном окружењу.
Резултати из различитих истраживања објављених у последњих десет
година указују на некохеренту слику када је питању разлика у постигнућу
ученика у зависности од модалитета презентације текста и задатака. Један
број истраживања упућује на то да не постоји разлика у постигнућу ученика
у зависности од тога да ли је текст представљен на папиру или екрану, док
све већи број истраживања указује на предност папирне верзије у односу
на дигиталну верзију (за детаљан преглед видети нпр. Støle et al., 2020). Ова
разлика се објашњава квалитативном разликом у комплексности процеса
разумевања прочитаног текста у зависности од модалитета. Додатне
метаанализе показују да је однос постигнућа у разумевању прочитаног и
модалитета такође одређен факторима на нивоу индивидуланих разлика
између ученика, као и разлика у квалитету подршке на нивоу кућног и
школског окружења (Peras et al., 2023). На основу резултата из претходних
истраживања, можемо са високом извесношћу да предвидимо да ће ученици
4. разреда основне школе у Србији у оквиру студије PIRLS 2026 остварити
нижа постигнућа у односу на истраживање PIRLS 2021. Међутим, очекујемо
да ће на индивидуалном нивоу разлике бити мање изражене (ако уопште
буду забележене) код ученика који имају високо развијене способности које
су повезане са разумевањем прочитаног, као и развијене навике читања
ради уживања. Број књига код куће који је повезан са социоекономским
статусом ученика такође може значајно да утиче на израженост разлика
између модалитета, док на нивоу школских фактора доступност ИКТ-у и
прилика за учење у дигиталном окружењу такође има значајну улогу. Уместо
закључка, указаћемо на потенцијална места подршке развоју компетенција у
вези са разумевањем прочитаног у дигиталном окружењу на које образовни
систем у Србији, учитељи и родитељи могу да се ослоне. На системском
нивоу, потребно је увести промене плана и програма наставе и учења у
складу са карактеристикама курикулума земаља које су релативно језички
и/или културно блиске образовом систему у Србији, а које постижу висока
постигнућа у разумевању прочитаног у дигиталном контексту. Тако су,
на пример, у Русији, Финској, Републици Словачкој, Словенији на нивоу
курикулума јасно наглашене и подржане различите сврхе читања (Reynolds
et al., 2022). Међутим, наведени образовни системи се разликују на нивоу
присуства описа у курикулуму различитих стратегија читања текста у
дигиталном контексту, као и директне усмерености на дигиталну писменост
исказане у системским образовним документима. У ишчекивању промена
на нивоу система, учитељи и родитељи превасходно треба да негују код
ученика вредност читања ради уживања кроз моделовање и подупирање
(енгл. scafollding) у овој активности. Додатно, учитељи треба да наставе да
подржавају развој општих стратегија у вези са разумевањем прочитаног
текста на папиру, као кључног фактора за остваривање високих постигнућа
без обзира на модалитет презентације текста.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију
EP  - 15
SP  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1022
ER  - 
@conference{
author = "Шева, Нада",
year = "2023",
abstract = "Дигитални текстови се описују као текстови који поред приказаних речи
и реченица на екрану садрже и низ хипертекстуалних ознака, као што су
хиперлинкови ка другим дигиталним документима и специфичне функције
за претрагу (клизна трака – енгл. Scroll bar, мени и сл.) који омогућавају
интерактивнији приступ тексту у односу на папирну верзију (OECD, 2013).
Најновији подаци на OECD.stat и Eurostat сајтовима указују да је у периоду
2016–2022. дошло до значајног пораста процента домаћинстава и појединаца
(16–74 године) који користе ИКТ свакодневно (Eurostat, 2022; OECD.stat, 2023).
Зато читање, писање и комуникација кроз дигиталне медије представљају
једну од кључних компетенција у 21. веку (Educational Council, 2006). У складу
са тим, образовни системи морају да развију систем оцењивања разумевања
прочитаног, који ће бити осетљив на различите, вишеструке и брзо мењајуће
начине на које ученици читају, пишу, уче и саопштавају информације у
савременом контексту (Leu et al., 2017). Један од одговорa на изазов тестирања
разумевања прочитаног текста у дигиталном окружењу понуђен је кроз
оквир digitalPIRLS 2021 (Mullis et al., 2023). У digitalPIRLS 2021 учествовалo је
око половинe образовних ентитета од укупуно 66, док се у PIRLS 2026 очекује
да сви образовни системи на овај начин тестирају своје ученике, укључујући
и Србију. Узимајући у обзир да наши ученици 4. разреда имају ограничено
искуство учења у дигиталном окружењу кроз дигиталне уџбенике и „паметне”
табле и да никада нису били тестирани у домену разумевања прочитаног у
дигиталном окружењу, поставља се питање на који начин образовни систем
у Србији може да им приближи учење и тестирање у дигиталном модалитету
и на тај начин их припреми за искуство које их очекује у истраживању PIRLS
2026. Циљ овог рада јесте да се укаже на досадашња сазнања о разлици у
тестирању разумевања прочитаног у зависности од модалитета (папир vs.
дигитално), ради бољег разумевања какву тачно подршку ученици из Србије
треба да добију у домену разумевања прочитаног у дигиталном окружењу.
Резултати из различитих истраживања објављених у последњих десет
година указују на некохеренту слику када је питању разлика у постигнућу
ученика у зависности од модалитета презентације текста и задатака. Један
број истраживања упућује на то да не постоји разлика у постигнућу ученика
у зависности од тога да ли је текст представљен на папиру или екрану, док
све већи број истраживања указује на предност папирне верзије у односу
на дигиталну верзију (за детаљан преглед видети нпр. Støle et al., 2020). Ова
разлика се објашњава квалитативном разликом у комплексности процеса
разумевања прочитаног текста у зависности од модалитета. Додатне
метаанализе показују да је однос постигнућа у разумевању прочитаног и
модалитета такође одређен факторима на нивоу индивидуланих разлика
између ученика, као и разлика у квалитету подршке на нивоу кућног и
школског окружења (Peras et al., 2023). На основу резултата из претходних
истраживања, можемо са високом извесношћу да предвидимо да ће ученици
4. разреда основне школе у Србији у оквиру студије PIRLS 2026 остварити
нижа постигнућа у односу на истраживање PIRLS 2021. Међутим, очекујемо
да ће на индивидуалном нивоу разлике бити мање изражене (ако уопште
буду забележене) код ученика који имају високо развијене способности које
су повезане са разумевањем прочитаног, као и развијене навике читања
ради уживања. Број књига код куће који је повезан са социоекономским
статусом ученика такође може значајно да утиче на израженост разлика
између модалитета, док на нивоу школских фактора доступност ИКТ-у и
прилика за учење у дигиталном окружењу такође има значајну улогу. Уместо
закључка, указаћемо на потенцијална места подршке развоју компетенција у
вези са разумевањем прочитаног у дигиталном окружењу на које образовни
систем у Србији, учитељи и родитељи могу да се ослоне. На системском
нивоу, потребно је увести промене плана и програма наставе и учења у
складу са карактеристикама курикулума земаља које су релативно језички
и/или културно блиске образовом систему у Србији, а које постижу висока
постигнућа у разумевању прочитаног у дигиталном контексту. Тако су,
на пример, у Русији, Финској, Републици Словачкој, Словенији на нивоу
курикулума јасно наглашене и подржане различите сврхе читања (Reynolds
et al., 2022). Међутим, наведени образовни системи се разликују на нивоу
присуства описа у курикулуму различитих стратегија читања текста у
дигиталном контексту, као и директне усмерености на дигиталну писменост
исказане у системским образовним документима. У ишчекивању промена
на нивоу система, учитељи и родитељи превасходно треба да негују код
ученика вредност читања ради уживања кроз моделовање и подупирање
(енгл. scafollding) у овој активности. Додатно, учитељи треба да наставе да
подржавају развој општих стратегија у вези са разумевањем прочитаног
текста на папиру, као кључног фактора за остваривање високих постигнућа
без обзира на модалитет презентације текста.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију",
pages = "15-12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1022"
}
Шева, Н.. (2023). Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1022
Шева Н. Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:12-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1022 .
Шева, Нада, "Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):12-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1022 .

Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи

Трајковић, Марија; Гутвајн, Николета; Ковачевић-Лепојевић, Марина

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Трајковић, Марија
AU  - Гутвајн, Николета
AU  - Ковачевић-Лепојевић, Марина
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1023
AB  - научној литератури постоје различита схватања која се тичу мотивације
у области читања. У овом раду мотивисаност ученика да читају односи се
на унутрашњу мотивацију ученика за читање, односно на ангажовање у
читању ради сопственог уживања или перцепције значаја читања. Осећај
припадности школи подразумева осећај ученика да их други актери
школског живота прихватају, поштују, ангажују и подржавају. Полазећи од
основних постулата Теорије самодетерминације и схватања припадности као
фундаменталне људске потребе, која представља предуслов за позитивне
резултате у било ком домену, спроведена је секундарна анализа података
у циљу сагледавања варијација нивоа мотивисаности ученика да читају у
односу на ниво њиховог осећаја припадности школи. У раду су анализирани
подаци добијени на узорку од 3953 ученика четвртог разреда основних школа
у Србији. У обради података примењена је једнофакторска анализа варијансе
за независне узорке. Резултати показују да постоје значајне разлике између
нивоа мотивације у области читања код ученика који имају висок осећај
припадности школи, ученика који имају умерени осећај припадности школи
и ученика који имају низак осећај припадности школи (F = 25.61, df1= 51, df2 =
3901 p < 0.01, η2 = .25). Накнадни post hoc тест указује на то да су ученици који
имају висок осећај припадности школи значајно више мотивисани да читају у
односу на ученике који имају умерени или низак осећај припадности школи.
Значајне разлике у манифестовању мотивације у области читања бележе се и
у корист ученика који имају умерени осећај припадности школи у односу на
ученике који имају низак осећај припадности школи. Добијени налази могу
бити значајна смерница да се приликом планирања стратегија подстицања
мотивисаности ученика да читају нарочито узимају у обзир активности које
доприносе осећају припадности школи, попут кооперативних активности,
ангажованости наставника или омогућавања избора ученицима. Резултати
могу послужити и као полазна основа за дубље испитивање односа између
ова два конструкта.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи
EP  - 22
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023
ER  - 
@conference{
author = "Трајковић, Марија and Гутвајн, Николета and Ковачевић-Лепојевић, Марина",
year = "2023",
abstract = "научној литератури постоје различита схватања која се тичу мотивације
у области читања. У овом раду мотивисаност ученика да читају односи се
на унутрашњу мотивацију ученика за читање, односно на ангажовање у
читању ради сопственог уживања или перцепције значаја читања. Осећај
припадности школи подразумева осећај ученика да их други актери
школског живота прихватају, поштују, ангажују и подржавају. Полазећи од
основних постулата Теорије самодетерминације и схватања припадности као
фундаменталне људске потребе, која представља предуслов за позитивне
резултате у било ком домену, спроведена је секундарна анализа података
у циљу сагледавања варијација нивоа мотивисаности ученика да читају у
односу на ниво њиховог осећаја припадности школи. У раду су анализирани
подаци добијени на узорку од 3953 ученика четвртог разреда основних школа
у Србији. У обради података примењена је једнофакторска анализа варијансе
за независне узорке. Резултати показују да постоје значајне разлике између
нивоа мотивације у области читања код ученика који имају висок осећај
припадности школи, ученика који имају умерени осећај припадности школи
и ученика који имају низак осећај припадности школи (F = 25.61, df1= 51, df2 =
3901 p < 0.01, η2 = .25). Накнадни post hoc тест указује на то да су ученици који
имају висок осећај припадности школи значајно више мотивисани да читају у
односу на ученике који имају умерени или низак осећај припадности школи.
Значајне разлике у манифестовању мотивације у области читања бележе се и
у корист ученика који имају умерени осећај припадности школи у односу на
ученике који имају низак осећај припадности школи. Добијени налази могу
бити значајна смерница да се приликом планирања стратегија подстицања
мотивисаности ученика да читају нарочито узимају у обзир активности које
доприносе осећају припадности школи, попут кооперативних активности,
ангажованости наставника или омогућавања избора ученицима. Резултати
могу послужити и као полазна основа за дубље испитивање односа између
ова два конструкта.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи",
pages = "22-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023"
}
Трајковић, М., Гутвајн, Н.,& Ковачевић-Лепојевић, М.. (2023). Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 21-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023
Трајковић М, Гутвајн Н, Ковачевић-Лепојевић М. Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:21-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023 .
Трајковић, Марија, Гутвајн, Николета, Ковачевић-Лепојевић, Марина, "Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):21-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023 .

Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању

Медар Златковић, Јелена; Мирков, Снежана; Лалић-Вучетић, Наташа

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Медар Златковић, Јелена
AU  - Мирков, Снежана
AU  - Лалић-Вучетић, Наташа
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1025
AB  - Различити чиниоци доприносе развоју читалачке писмености, укључујући
мотивацију и самоопажање компетенција за читање. Приликом истраживања
различитих аспеката мотивације за читање, установљено је да читалачки
селф-концепт има важну улогу и да је повезан са постигнућем у читању.
Циљ овог рада је да се испитају односи мотивације ученика за читање,
самоопажања читалачких компетенција, читања у школи и ван ње и опажања
поступака наставника са постигнућем ученика на тесту читања. Узорак је био
репрезентативан и чинили су га ученици четвртог разреда основних школа
из Србије (N=4037). Aнализирали смо одговоре из Упитника за ученике који
је примењен у истраживању PIRLS 2021. Укључена су питања која се односе
на: мотивацију за читање, ученичко самоопажање читалачких компетенција,
читање у школи и ван ње и ученичко опажање поступака наставника. Резултати
факторске анализе потврђују да се ставке у оквиру сваког питања групишу у
оквиру једног фактора. Примењена је мултипла линеарна регресија у којој
је критеријумска варијабла било постигнуће ученика у читању. Добијени
фактори и три манифестне варијабле (учесталост читања ван школе, читање
ради уживања и читање ради учења) уведени су као предиктори у регресиони
модел. Регресиони модел показао се значајним: R2 = 25.5%, F(df = 7,46233) =
2256.51, p= .000, a предиктори са највећим интензитетом су виши читалачки
селф-концепт, учесталост читања ван школе и висока интринзична мотивација
за читање. Резултати примењених анализа указују на то да наставници треба
да подстичу позитивне ставове ученика према читању и креирају повољан
контекст за развој интринзичне мотивације. Пружање прилика ученицима да доживе искуство успеха у читању доприноси јачању читалачког селф-
концепта и интринзичне мотивације ученика.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању
EP  - 26
SP  - 25
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1025
ER  - 
@conference{
author = "Медар Златковић, Јелена and Мирков, Снежана and Лалић-Вучетић, Наташа",
year = "2023",
abstract = "Различити чиниоци доприносе развоју читалачке писмености, укључујући
мотивацију и самоопажање компетенција за читање. Приликом истраживања
различитих аспеката мотивације за читање, установљено је да читалачки
селф-концепт има важну улогу и да је повезан са постигнућем у читању.
Циљ овог рада је да се испитају односи мотивације ученика за читање,
самоопажања читалачких компетенција, читања у школи и ван ње и опажања
поступака наставника са постигнућем ученика на тесту читања. Узорак је био
репрезентативан и чинили су га ученици четвртог разреда основних школа
из Србије (N=4037). Aнализирали смо одговоре из Упитника за ученике који
је примењен у истраживању PIRLS 2021. Укључена су питања која се односе
на: мотивацију за читање, ученичко самоопажање читалачких компетенција,
читање у школи и ван ње и ученичко опажање поступака наставника. Резултати
факторске анализе потврђују да се ставке у оквиру сваког питања групишу у
оквиру једног фактора. Примењена је мултипла линеарна регресија у којој
је критеријумска варијабла било постигнуће ученика у читању. Добијени
фактори и три манифестне варијабле (учесталост читања ван школе, читање
ради уживања и читање ради учења) уведени су као предиктори у регресиони
модел. Регресиони модел показао се значајним: R2 = 25.5%, F(df = 7,46233) =
2256.51, p= .000, a предиктори са највећим интензитетом су виши читалачки
селф-концепт, учесталост читања ван школе и висока интринзична мотивација
за читање. Резултати примењених анализа указују на то да наставници треба
да подстичу позитивне ставове ученика према читању и креирају повољан
контекст за развој интринзичне мотивације. Пружање прилика ученицима да доживе искуство успеха у читању доприноси јачању читалачког селф-
концепта и интринзичне мотивације ученика.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању",
pages = "26-25",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1025"
}
Медар Златковић, Ј., Мирков, С.,& Лалић-Вучетић, Н.. (2023). Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1025
Медар Златковић Ј, Мирков С, Лалић-Вучетић Н. Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:25-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1025 .
Медар Златковић, Јелена, Мирков, Снежана, Лалић-Вучетић, Наташа, "Односи мотивације и селф-концепта са постигнућем ученика у читању" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):25-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1025 .

Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији

Радуловић, Младен; Гундоган, Драгана

(PIRLS 2021: резултати и импликације, 2023)

TY  - CONF
AU  - Радуловић, Младен
AU  - Гундоган, Драгана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1027
AB  - Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.
PB  - PIRLS 2021: резултати и импликације
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији
EP  - 30
SP  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027
ER  - 
@conference{
author = "Радуловић, Младен and Гундоган, Драгана",
year = "2023",
abstract = "Поред увида у степен развијености читалачке писмености ученика у
Србији, односно степена на коме образовни систем успева да развије ове
компетенције, студија PIRLS омогућава и да анализирамо праведност самог
образовног система, као једног од показатеља његовог квалитета. Велика
међународна образовна истраживања која су спроведена и у Србији током
претходних десетак година показала су пораст неједнакости у образовању.
Када је у питању читалачка писменост, благи пораст неједнакости међу
петнаестогодишњацима могуће је уочити у налазима последња два циклуса
истраживања PISA која су организована у Србији (PISA 2012 и PISA 2018).
Такође, пораст неједнакости документују и резултати истраживања TIMSS
(TIMSS 2015 и TIMSS 2019) којим се испитују знања из математике и природиних
наука међу ученицима четвртог разреда основне школе. Имајући на уму ове
налазе, корисно је испитати значај социјалног статуса за постигнуће на PIRLS
тестовима. Као показатељ социјалног статуса коришћена је скала кућног
социоекономског статуса коју су дефинисали организатори истраживања.
Коришћена је проста линеарна регресија, при чему је социоекономски
статус био предиктор, а постигнуће ученика на тесту зависна варијабла.
Резултати су показали да је социјални статус значајан предиктор који
објашњава приближно једну петину варијансе постигнућа на тесту читалачке
писмености (R2=0.204, F(1, 3972)=1016.466, p<0,01). Ови налази указују, између
осталог, на то да образовни систем у Србији не успева да у истој мери развије
читалачку писменост код деце различитог социјалног статуса, те упућује на
то да би, осим декларативног залагања за једнакост у образовању које је
приметно у Стратегији развоја образовања, било потребно да се концепција
садашњег образовног система детаљније преиспита (његова структура,
компетенције наставника, образовни садржаји), као и да се формулишу
конкретне образовне политике у смеру умањења неједнакости.",
publisher = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији",
pages = "30-29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027"
}
Радуловић, М.,& Гундоган, Д.. (2023). Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације
PIRLS 2021: резултати и импликације., 29-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027
Радуловић М, Гундоган Д. Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:29-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .
Радуловић, Младен, Гундоган, Драгана, "Социјални статус као предиктор читалачке писмености ученика у Србији" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):29-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1027 .

Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања

Ратковић, Марија; Станишић, Јелена

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ратковић, Марија
AU  - Станишић, Јелена
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1028
AB  - Примена индивидуалног приступа у настави темељи се на уважавању
интересовања, потреба и могућности ученика и представља важно
обележје савремене организације наставе. Стварање услова за оптимални
развој ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима често
представља велики изазов за учитеље. Циљ рада био је да се испита
повезаност стручног усавршавања учитеља у различитим областима рада
са применом индивидуалног приступа у настави читања. Приказани су
резултати секундарнe анализe података добијених путем упитника за
учитеље у истраживању PIRLS 2021 у Србији. Узорак je чинио 221 учитељ.
За обраду података коришћен је хи-квадрат тест како би се утврдило
да ли постоји значајна разлика у учесталости примене индивидуалног
приступа у настави читања у односу на то да ли су се учитељи у претходне
две године стручно усавршавали у некој од следећих области: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама
читања; (б) интегрисање писмености у наставни програм; (в) бављење
језичким потребама ученика у оквиру подучавања читања; (г) интегрисање
савремених технологија у наставу читања; (д) настава повезана са
дигиталном писменошћу; (ђ) бављење диференцираном наставом према
потребама и интересовањима ученика; (е) процена способности читања
код ученика. Резултати истраживања су показали да постоји статистички
значајна разлика у учесталости примене индивидуалног приступа у настави
оних учитеља који су се стручно усавршавали само у следећим областима: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама читања (χ 2 (2, 211)= 7.05, p = .03); (б) процена способности читања код ученика (χ
2 (2, 208)= 8.48, p = .01). Није очекиван налаз да примена индивидуалног
приступа у настави није повезана са стручним усавршавањем учитеља у
области диференцијације наставе према потребама и интерасовањима
ученика. Полазећи од тога да се диференцијација наставе према потребама
и интересовањима ученика налази у основи индивидуалног приступа,
можемо да претпоставимо да се учитељи осећају довољно компетентним и
да немају потребе за стручним усавршавањем у овој области. Ипак, резултати
истраживања наводе и на закључак да би требало испитати и перспективе
учитеља о карактеристикама програма стручног усавршавања који би
допринели учесталијој и квалитетнијој примени индивидуалног приступа у
настави читања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања
EP  - 38
SP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028
ER  - 
@conference{
author = "Ратковић, Марија and Станишић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Примена индивидуалног приступа у настави темељи се на уважавању
интересовања, потреба и могућности ученика и представља важно
обележје савремене организације наставе. Стварање услова за оптимални
развој ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима често
представља велики изазов за учитеље. Циљ рада био је да се испита
повезаност стручног усавршавања учитеља у различитим областима рада
са применом индивидуалног приступа у настави читања. Приказани су
резултати секундарнe анализe података добијених путем упитника за
учитеље у истраживању PIRLS 2021 у Србији. Узорак je чинио 221 учитељ.
За обраду података коришћен је хи-квадрат тест како би се утврдило
да ли постоји значајна разлика у учесталости примене индивидуалног
приступа у настави читања у односу на то да ли су се учитељи у претходне
две године стручно усавршавали у некој од следећих области: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама
читања; (б) интегрисање писмености у наставни програм; (в) бављење
језичким потребама ученика у оквиру подучавања читања; (г) интегрисање
савремених технологија у наставу читања; (д) настава повезана са
дигиталном писменошћу; (ђ) бављење диференцираном наставом према
потребама и интересовањима ученика; (е) процена способности читања
код ученика. Резултати истраживања су показали да постоји статистички
значајна разлика у учесталости примене индивидуалног приступа у настави
оних учитеља који су се стручно усавршавали само у следећим областима: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама читања (χ 2 (2, 211)= 7.05, p = .03); (б) процена способности читања код ученика (χ
2 (2, 208)= 8.48, p = .01). Није очекиван налаз да примена индивидуалног
приступа у настави није повезана са стручним усавршавањем учитеља у
области диференцијације наставе према потребама и интерасовањима
ученика. Полазећи од тога да се диференцијација наставе према потребама
и интересовањима ученика налази у основи индивидуалног приступа,
можемо да претпоставимо да се учитељи осећају довољно компетентним и
да немају потребе за стручним усавршавањем у овој области. Ипак, резултати
истраживања наводе и на закључак да би требало испитати и перспективе
учитеља о карактеристикама програма стручног усавршавања који би
допринели учесталијој и квалитетнијој примени индивидуалног приступа у
настави читања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања",
pages = "38-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028"
}
Ратковић, М.,& Станишић, Ј.. (2023). Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028
Ратковић М, Станишић Ј. Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028 .
Ратковић, Марија, Станишић, Јелена, "Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):37-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028 .

Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS 2021

Шева, Нада; Стојковић, Јелена

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Шева, Нада
AU  - Стојковић, Јелена
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1029
AB  - У овом истраживању испитујемо потецијалне разлике између различитих
група ученика када су у питању ресурси у кућном окружењу, као и праксе и
ставови њихових родитеља које се односе на подршку развоју читалачких
компетенција. Додатно је тестирано да ли се добијене разлике одражавају
на постигнућа у домену разумевања прочитаног. Хијерархијском кластер
анализом (метод Ward) обухваћене су следеће варијабле: ставови родитеља
о читању и о школи; процене родитеља о развијености вештина почетног
читања и писања код њихове деце пре поласка у школу; активности које
подстичу развој ране писмености; социоекономски статус; дужина похађања
система предшколског васпитања и образовања. Добијене су четири групе
ученика према карактеристикама кућног окружења: (1) Кластер 1 (36%)
(најнижи социоекономски статус, родитељи умерено воле да читају за
себе, исказују поверење према школи; деца су најкраће била део система
предшколског васпитања и образовања); (2) Кластер 2 (37,2%) (високи
социоекономски статус, родитељи изразито воле да читају за себе, веома
учестало подржавају развој ране писмености, високо процењују дечије
компетенције на нивоу почетног читања и писања); (3) Кластер 3 (10,4%)
(високи социоекономски статус, родитељи воле да читају за себе, присутан је
средњи ниво учесталости активности које подржавају развој ране писмености
и родитељи исказују високо неповерење према школи); (4) Кластер 4 (16,4%)
(релативно низак социоекономски статус, високи проценат деце која похађају
предшколско васпитање и образовање дуже од три године, као и високо
исказано поверење у школу). Разлике у општем постигнућу из разумевања прочитаног су статистички значајне за идентификоване кластере: Кластер 1
(496,95) < Кластер 4 (516,37) < Кластер 3 (539,04) < Кластер 2 (549,75). Слични
односи су добијени и на нивоу појединих домена садржаја (књижевни
vs. информативни текстови), као и за процесе који се тичу разумевања
прочитаног (проналажење/ закључивање vs. тумачење/ интегрисање/
вредновање). Резултати истраживања указују на значај праћења специфичних
контекстуалних и културних карактеристика подршке образовном процесу
на нивоу кућног окружења, како би предложени програми подршке за
родитеље били утемељени на релевантним подацима.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS  2021
EP  - 40
SP  - 39
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1029
ER  - 
@conference{
author = "Шева, Нада and Стојковић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "У овом истраживању испитујемо потецијалне разлике између различитих
група ученика када су у питању ресурси у кућном окружењу, као и праксе и
ставови њихових родитеља које се односе на подршку развоју читалачких
компетенција. Додатно је тестирано да ли се добијене разлике одражавају
на постигнућа у домену разумевања прочитаног. Хијерархијском кластер
анализом (метод Ward) обухваћене су следеће варијабле: ставови родитеља
о читању и о школи; процене родитеља о развијености вештина почетног
читања и писања код њихове деце пре поласка у школу; активности које
подстичу развој ране писмености; социоекономски статус; дужина похађања
система предшколског васпитања и образовања. Добијене су четири групе
ученика према карактеристикама кућног окружења: (1) Кластер 1 (36%)
(најнижи социоекономски статус, родитељи умерено воле да читају за
себе, исказују поверење према школи; деца су најкраће била део система
предшколског васпитања и образовања); (2) Кластер 2 (37,2%) (високи
социоекономски статус, родитељи изразито воле да читају за себе, веома
учестало подржавају развој ране писмености, високо процењују дечије
компетенције на нивоу почетног читања и писања); (3) Кластер 3 (10,4%)
(високи социоекономски статус, родитељи воле да читају за себе, присутан је
средњи ниво учесталости активности које подржавају развој ране писмености
и родитељи исказују високо неповерење према школи); (4) Кластер 4 (16,4%)
(релативно низак социоекономски статус, високи проценат деце која похађају
предшколско васпитање и образовање дуже од три године, као и високо
исказано поверење у школу). Разлике у општем постигнућу из разумевања прочитаног су статистички значајне за идентификоване кластере: Кластер 1
(496,95) < Кластер 4 (516,37) < Кластер 3 (539,04) < Кластер 2 (549,75). Слични
односи су добијени и на нивоу појединих домена садржаја (књижевни
vs. информативни текстови), као и за процесе који се тичу разумевања
прочитаног (проналажење/ закључивање vs. тумачење/ интегрисање/
вредновање). Резултати истраживања указују на значај праћења специфичних
контекстуалних и културних карактеристика подршке образовном процесу
на нивоу кућног окружења, како би предложени програми подршке за
родитеље били утемељени на релевантним подацима.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS  2021",
pages = "40-39",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1029"
}
Шева, Н.,& Стојковић, Ј.. (2023). Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS  2021. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 39-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1029
Шева Н, Стојковић Ј. Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS  2021. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:39-40.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1029 .
Шева, Нада, Стојковић, Јелена, "Карактеристике кућног окружења и развој читалачких компетенција: кластер анализа података из студије PIRLS  2021" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):39-40,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1029 .

Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији

Шевкушић, Славица

(Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Шевкушић, Славица
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1021
AB  - У посљедњим деценијама двадесетог вијека ква-
литативна истраживања у друштвеним и хуманистичким нау-
кама налазе се у фокусу интересовања већег броја методолога.
Стандарди вредновања квалитета квалитативних истражи-
вања спадају у још увијек недовољно теоријски осмишљене и ме-
тодолошки разрађене проблеме. Од већег броја релевантих про-
блема у овом раду презентујемо новија схватања о иманентим
карактеристикама квалитативних истраживања, плурализму
приступа и метода, функцијама и развоју квалитета вредно-
вања, те квалитету квалитативних истраживања у образовању
у Србији.
PB  - Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске
T2  - Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе
T1  - Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији
EP  - 100
IS  - 53
SP  - 81
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021
ER  - 
@inbook{
author = "Шевкушић, Славица",
year = "2023",
abstract = "У посљедњим деценијама двадесетог вијека ква-
литативна истраживања у друштвеним и хуманистичким нау-
кама налазе се у фокусу интересовања већег броја методолога.
Стандарди вредновања квалитета квалитативних истражи-
вања спадају у још увијек недовољно теоријски осмишљене и ме-
тодолошки разрађене проблеме. Од већег броја релевантих про-
блема у овом раду презентујемо новија схватања о иманентим
карактеристикама квалитативних истраживања, плурализму
приступа и метода, функцијама и развоју квалитета вредно-
вања, те квалитету квалитативних истраживања у образовању
у Србији.",
publisher = "Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске",
journal = "Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе",
booktitle = "Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији",
pages = "100-81",
number = "53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021"
}
Шевкушић, С.. (2023). Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији. in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе
Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике Српске.(53), 81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021
Шевкушић С. Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији. in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе. 2023;(53):81-100.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021 .
Шевкушић, Славица, "Стандарди квалитета квалитативних истраживања (с освртом на истраживања у образовању у Србији" in Квантитативна и квалитативна истраживања у друштвеним и хуманистичким наукама – стање и перспективе, no. 53 (2023):81-100,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1021 .

Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног

Stevanović, Jelena; Antić, Slobodanka; Mijatović, Luka; Blažin, Barbara

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Antić, Slobodanka
AU  - Mijatović, Luka
AU  - Blažin, Barbara
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1035
AB  - Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини.
AB  - Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног
T1  - Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog
EP  - 274
IS  - 2
SP  - 255
VL  - 55
DO  - 10.2298/ZIPI2302255S
ER  - 
@article{
author = "Stevanović, Jelena and Antić, Slobodanka and Mijatović, Luka and Blažin, Barbara",
year = "2023",
abstract = "Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини., Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног, Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog",
pages = "274-255",
number = "2",
volume = "55",
doi = "10.2298/ZIPI2302255S"
}
Stevanović, J., Antić, S., Mijatović, L.,& Blažin, B.. (2023). Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(2), 255-274.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S
Stevanović J, Antić S, Mijatović L, Blažin B. Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(2):255-274.
doi:10.2298/ZIPI2302255S .
Stevanović, Jelena, Antić, Slobodanka, Mijatović, Luka, Blažin, Barbara, "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 2 (2023):255-274,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S . .

Computational/algorithmic thinking in school mathematics

Kadijević, Đorđe

(Berlin : EMS Press, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Kadijević, Đorđe
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/994
AB  - As a result of the globalization and internationalization of the mathematics curriculum, there is, for example, a rapidly developing interest in including computational/algorithmic
thinking (CT/AT) in mathematics education. After briefy presenting an emerging educational
context regarding the application of CT, this contribution frst examines critical issues of CT/AT
concerning the notion of CT/AT, the state of CT/AT-oriented educational research, and the integration of CT/AT in the school mathematics curriculum. Then, it presents how CT might be
cultivated through data practice and, to this end, data modeling using interactive displays is
applied. The contribution ends with a summary of the issues examined and implications for
research and practice. This contribution is an extended version of a keynote talk delivered at the
symposium “Mathematics in Education.”
PB  - Berlin : EMS Press
T2  - European Congress of Mathematics
T1  - Computational/algorithmic thinking in school mathematics
EP  - 769
SP  - 749
DO  - 10.4171/8ECM/40
ER  - 
@inbook{
author = "Kadijević, Đorđe",
year = "2023",
abstract = "As a result of the globalization and internationalization of the mathematics curriculum, there is, for example, a rapidly developing interest in including computational/algorithmic
thinking (CT/AT) in mathematics education. After briefy presenting an emerging educational
context regarding the application of CT, this contribution frst examines critical issues of CT/AT
concerning the notion of CT/AT, the state of CT/AT-oriented educational research, and the integration of CT/AT in the school mathematics curriculum. Then, it presents how CT might be
cultivated through data practice and, to this end, data modeling using interactive displays is
applied. The contribution ends with a summary of the issues examined and implications for
research and practice. This contribution is an extended version of a keynote talk delivered at the
symposium “Mathematics in Education.”",
publisher = "Berlin : EMS Press",
journal = "European Congress of Mathematics",
booktitle = "Computational/algorithmic thinking in school mathematics",
pages = "769-749",
doi = "10.4171/8ECM/40"
}
Kadijević, Đ.. (2023). Computational/algorithmic thinking in school mathematics. in European Congress of Mathematics
Berlin : EMS Press., 749-769.
https://doi.org/10.4171/8ECM/40
Kadijević Đ. Computational/algorithmic thinking in school mathematics. in European Congress of Mathematics. 2023;:749-769.
doi:10.4171/8ECM/40 .
Kadijević, Đorđe, "Computational/algorithmic thinking in school mathematics" in European Congress of Mathematics (2023):749-769,
https://doi.org/10.4171/8ECM/40 . .

Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum

Stephens, Max; Goos, Merrilyn; Kadijević, Đorđe

(Cham, Switzerland : Springer, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Stephens, Max
AU  - Goos, Merrilyn
AU  - Kadijević, Đorđe
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/988
AB  - The ICMI Study 24 Discussion Document and its research questions for theme D focused our attention on drivers that have influenced changes in the school mathematics curriculum. These were addressed in the previous texts of the theme Globalisation and internationalisation, and their impacts on mathematics curriculum reforms. In the Introduction, we identified “international drivers of the curriculum”. In Chap. 21, we examined the evolving definitions of numeracy and mathematical literacy. In Chap. 22 we surveyed the role of international assessments, namely PISA and TIMSS, in shaping curriculum reforms internationally and locally ; and in Chap. 23, we discuss the inclusion of computational (algorithmic) thinking in mathematics curriculum reforms.
PB  - Cham, Switzerland : Springer
T2  - Mathematics curriculum reforms around the world
T1  - Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum
EP  - 393
SP  - 389
DO  - 10.1007/978-3-031-13548-4_24
ER  - 
@inbook{
author = "Stephens, Max and Goos, Merrilyn and Kadijević, Đorđe",
year = "2023",
abstract = "The ICMI Study 24 Discussion Document and its research questions for theme D focused our attention on drivers that have influenced changes in the school mathematics curriculum. These were addressed in the previous texts of the theme Globalisation and internationalisation, and their impacts on mathematics curriculum reforms. In the Introduction, we identified “international drivers of the curriculum”. In Chap. 21, we examined the evolving definitions of numeracy and mathematical literacy. In Chap. 22 we surveyed the role of international assessments, namely PISA and TIMSS, in shaping curriculum reforms internationally and locally ; and in Chap. 23, we discuss the inclusion of computational (algorithmic) thinking in mathematics curriculum reforms.",
publisher = "Cham, Switzerland : Springer",
journal = "Mathematics curriculum reforms around the world",
booktitle = "Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum",
pages = "393-389",
doi = "10.1007/978-3-031-13548-4_24"
}
Stephens, M., Goos, M.,& Kadijević, Đ.. (2023). Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum. in Mathematics curriculum reforms around the world
Cham, Switzerland : Springer., 389-393.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-13548-4_24
Stephens M, Goos M, Kadijević Đ. Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum. in Mathematics curriculum reforms around the world. 2023;:389-393.
doi:10.1007/978-3-031-13548-4_24 .
Stephens, Max, Goos, Merrilyn, Kadijević, Đorđe, "Conclusion: Future Visions of the Impact of Internationalisation and Globalisation on School Mathematics Curriculum" in Mathematics curriculum reforms around the world (2023):389-393,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-13548-4_24 . .

Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum

Kadijević, Đorđe; Stephens, Max; Rafiepour, Abolfazl

(Cham, Switzerland : Springer, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Kadijević, Đorđe
AU  - Stephens, Max
AU  - Rafiepour, Abolfazl
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/989
AB  - The so-called fourth industrial revolution, based upon widespread use of data analytics, rapid refinements in artificial intelligence and its applications, and near universal access to high-speed Internet supporting cloud storages, has created economic and social conditions that require an increasing supply of ICT skilled workers. If one of the important purposes of school mathematics is to help young people to understand these conditions and prepare them to take part in this revolution in their future work, then, among other issues, computational/ algorithmic thinking (CT/AT), which underpins the above conditions, can be expected to assume a more visible place in the mathematics curriculum of the future. This chapter summarises recent research on CT/AT and outlines current trends, challenges and possible directions for the future of school mathematics curriculum that should foster developing CT/AT.
PB  - Cham, Switzerland : Springer
T2  - Mathematics curriculum reforms around the world
T1  - Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum
EP  - 387
SP  - 375
DO  - 10.1007/978-3-031-13548-4_23
ER  - 
@inbook{
author = "Kadijević, Đorđe and Stephens, Max and Rafiepour, Abolfazl",
year = "2023",
abstract = "The so-called fourth industrial revolution, based upon widespread use of data analytics, rapid refinements in artificial intelligence and its applications, and near universal access to high-speed Internet supporting cloud storages, has created economic and social conditions that require an increasing supply of ICT skilled workers. If one of the important purposes of school mathematics is to help young people to understand these conditions and prepare them to take part in this revolution in their future work, then, among other issues, computational/ algorithmic thinking (CT/AT), which underpins the above conditions, can be expected to assume a more visible place in the mathematics curriculum of the future. This chapter summarises recent research on CT/AT and outlines current trends, challenges and possible directions for the future of school mathematics curriculum that should foster developing CT/AT.",
publisher = "Cham, Switzerland : Springer",
journal = "Mathematics curriculum reforms around the world",
booktitle = "Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum",
pages = "387-375",
doi = "10.1007/978-3-031-13548-4_23"
}
Kadijević, Đ., Stephens, M.,& Rafiepour, A.. (2023). Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum. in Mathematics curriculum reforms around the world
Cham, Switzerland : Springer., 375-387.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-13548-4_23
Kadijević Đ, Stephens M, Rafiepour A. Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum. in Mathematics curriculum reforms around the world. 2023;:375-387.
doi:10.1007/978-3-031-13548-4_23 .
Kadijević, Đorđe, Stephens, Max, Rafiepour, Abolfazl, "Emergence of computational/algorithmic thinking and its impact on the mathematics curriculum" in Mathematics curriculum reforms around the world (2023):375-387,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-13548-4_23 . .

Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions

Kadijević, Đorđe

(Springer, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Kadijević, Đorđe
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/991
AB  - The transition from visual programming to textual programming reveals a considerable increase in the overall complexity of programming, including a number of challenging issues. To support this transition and alleviate some of these challenges, so-called hybrid programming may be applied. This programming usually refers to the use of a single programming language in block- and text-based modalities within one computing environment. Research shows that the application of hybrid programming for a certain age group may positively contribute to the development of students’ programming knowledge and skills as they proceed towards the exclusive use of text-based programming. However, teachers of programming may not be willing to do this, because of limited teaching hours, a demanding syllabus, lack of resources or for other reasons. By using a sample of 38 high school teachers of programming, this study examined teachers’ opinions about applying hybrid programming in their teaching and analysed their preference for hybrid programming usage in terms of a number of background variables, such as type of school, teacher’s experience and programming language used. The examination of these teachers’ opinions revealed that although visual programming may be used as a scaffolding support for textual programming, the opponents of hybrid programming usage did not (realize and) acknowledge this aspect of visual programming. On the other hand, the proponents of hybrid programming usage did mention several affordances related to this aspect, but they had rarely examined them in terms of the particular challenges of the transition in question. The analysis showed that hybrid programming usage was influenced by hybrid programming experience, the text-based programming languages applied and the country region. Suggestions for practice and research are included.
PB  - Springer
T2  - Teaching Coding in K-12 Schools
T1  - Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions
EP  - 370
SP  - 359
DO  - 10.1007/978-3-031-21970-2_24
ER  - 
@inbook{
author = "Kadijević, Đorđe",
year = "2023",
abstract = "The transition from visual programming to textual programming reveals a considerable increase in the overall complexity of programming, including a number of challenging issues. To support this transition and alleviate some of these challenges, so-called hybrid programming may be applied. This programming usually refers to the use of a single programming language in block- and text-based modalities within one computing environment. Research shows that the application of hybrid programming for a certain age group may positively contribute to the development of students’ programming knowledge and skills as they proceed towards the exclusive use of text-based programming. However, teachers of programming may not be willing to do this, because of limited teaching hours, a demanding syllabus, lack of resources or for other reasons. By using a sample of 38 high school teachers of programming, this study examined teachers’ opinions about applying hybrid programming in their teaching and analysed their preference for hybrid programming usage in terms of a number of background variables, such as type of school, teacher’s experience and programming language used. The examination of these teachers’ opinions revealed that although visual programming may be used as a scaffolding support for textual programming, the opponents of hybrid programming usage did not (realize and) acknowledge this aspect of visual programming. On the other hand, the proponents of hybrid programming usage did mention several affordances related to this aspect, but they had rarely examined them in terms of the particular challenges of the transition in question. The analysis showed that hybrid programming usage was influenced by hybrid programming experience, the text-based programming languages applied and the country region. Suggestions for practice and research are included.",
publisher = "Springer",
journal = "Teaching Coding in K-12 Schools",
booktitle = "Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions",
pages = "370-359",
doi = "10.1007/978-3-031-21970-2_24"
}
Kadijević, Đ.. (2023). Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions. in Teaching Coding in K-12 Schools
Springer., 359-370.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-21970-2_24
Kadijević Đ. Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions. in Teaching Coding in K-12 Schools. 2023;:359-370.
doi:10.1007/978-3-031-21970-2_24 .
Kadijević, Đorđe, "Applying hybrid programming in high schools: An empirical study analysing teachers’ opinions" in Teaching Coding in K-12 Schools (2023):359-370,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-21970-2_24 . .
1

Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school

Trajković, Marija; Kovačević, Lepojević Marina; Radulović, Mladen

(2023)

TY  - JOUR
AU  - Trajković, Marija
AU  - Kovačević, Lepojević Marina
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0547-33302303337T
UR  - http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/0547-33302303337T
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1056
AB  - The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students.
AB  - Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.
T2  - Nastava i vaspitanje
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school
T1  - Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom
EP  - 351
IS  - 3
SP  - 337
VL  - 72
DO  - 10.5937/nasvas2303429T
ER  - 
@article{
author = "Trajković, Marija and Kovačević, Lepojević Marina and Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students., Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.",
journal = "Nastava i vaspitanje, Nastava i vaspitanje",
title = "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school, Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom",
pages = "351-337",
number = "3",
volume = "72",
doi = "10.5937/nasvas2303429T"
}
Trajković, M., Kovačević, L. M.,& Radulović, M.. (2023). Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje, 72(3), 337-351.
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T
Trajković M, Kovačević LM, Radulović M. Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje. 2023;72(3):337-351.
doi:10.5937/nasvas2303429T .
Trajković, Marija, Kovačević, Lepojević Marina, Radulović, Mladen, "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school" in Nastava i vaspitanje, 72, no. 3 (2023):337-351,
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T . .

Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу

Gutvajn, Nikoleta; Drobac, Ana; Đerić, Ivana; Kovačević-Lepojević, Marina; Jošić, Smiljana; Micić, Isidora; Radanović, Ana; Trajković, Marija; Tadić, Violeta; Džinović, Vladimir; Ševkušić, Slavica

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - GEN
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Drobac, Ana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Radanović, Ana
AU  - Trajković, Marija
AU  - Tadić, Violeta
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/kako-postupati-u-kriznim-situacijamapreporuke-za-školsku-zajednicu
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/940
AB  - Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године
AB  - Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу
T1  - Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu
EP  - 23
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
ER  - 
@misc{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Drobac, Ana and Đerić, Ivana and Kovačević-Lepojević, Marina and Jošić, Smiljana and Micić, Isidora and Radanović, Ana and Trajković, Marija and Tadić, Violeta and Džinović, Vladimir and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године, Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу, Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu",
pages = "23-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940"
}
Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević-Lepojević, M., Jošić, S., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V.,& Ševkušić, S.. (2023). Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 
Београд : Институт за педагошка истраживања., 3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
Gutvajn N, Drobac A, Đerić I, Kovačević-Lepojević M, Jošić S, Micić I, Radanović A, Trajković M, Tadić V, Džinović V, Ševkušić S. Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 2023;:3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .
Gutvajn, Nikoleta, Drobac, Ana, Đerić, Ivana, Kovačević-Lepojević, Marina, Jošić, Smiljana, Micić, Isidora, Radanović, Ana, Trajković, Marija, Tadić, Violeta, Džinović, Vladimir, Ševkušić, Slavica, "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу" (2023):3-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola

Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić Branković, Lidija; Kovačević-Lepojević, Marina; Paraušić Marinković, Ana

(Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Paraušić Marinković, Ana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/953
AB  - Kulturalne kompetencije nastavnika smatraju se ključnom pretpostavkom uvažavanja različitosti, kreiranja
klime međusobnog razumevanja, poštovanja i ravnopravne saradnje u školi. U cilju ispitivanja samoprocene
kulturalnih kompetencija, realizovano je istraživanje na uzorku od 254 nastavnika srednjih škola.
Instrument koji je korišćen u istraživanju je Skala za samoprocenu kulturalnih kompetencija osoblja škole.
Rezultati pokazuju da nastavnici, generalno, na relativno visokom nivou ocenjuju sopstvene kulturalne
kompetencije. Samoprocena kulturalnih kompetencija nastavnika značajno zavisi od pola i dužine radnog
staža u obrazovanju. Uz uvažavanje ključnih nedostataka istraživanja, može se izvesti zaključak o zadovoljavajućem
nivou kulturalnih kompetencija nastavnika srednjih škola, ali i o jasnom prostoru za njihovo
dalje unapređivanje. Istaknuto mesto na tom planu zavređuju programi stručnog usavršavanja nastavnika,
kao i inkorporiranje sadržaja kojim se obrađuju teme kulturalnih kompetencija u kurikulume obrazovanja
budućeg nastavničkog kadra.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju
C3  - Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem
T1  - Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola
EP  - 160
SP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953
ER  - 
@conference{
author = "Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija and Kovačević-Lepojević, Marina and Paraušić Marinković, Ana",
year = "2023",
abstract = "Kulturalne kompetencije nastavnika smatraju se ključnom pretpostavkom uvažavanja različitosti, kreiranja
klime međusobnog razumevanja, poštovanja i ravnopravne saradnje u školi. U cilju ispitivanja samoprocene
kulturalnih kompetencija, realizovano je istraživanje na uzorku od 254 nastavnika srednjih škola.
Instrument koji je korišćen u istraživanju je Skala za samoprocenu kulturalnih kompetencija osoblja škole.
Rezultati pokazuju da nastavnici, generalno, na relativno visokom nivou ocenjuju sopstvene kulturalne
kompetencije. Samoprocena kulturalnih kompetencija nastavnika značajno zavisi od pola i dužine radnog
staža u obrazovanju. Uz uvažavanje ključnih nedostataka istraživanja, može se izvesti zaključak o zadovoljavajućem
nivou kulturalnih kompetencija nastavnika srednjih škola, ali i o jasnom prostoru za njihovo
dalje unapređivanje. Istaknuto mesto na tom planu zavređuju programi stručnog usavršavanja nastavnika,
kao i inkorporiranje sadržaja kojim se obrađuju teme kulturalnih kompetencija u kurikulume obrazovanja
budućeg nastavničkog kadra.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem",
title = "Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola",
pages = "160-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953"
}
Trajković, M., Popović-Ćitić, B., Bukvić Branković, L., Kovačević-Lepojević, M.,& Paraušić Marinković, A.. (2023). Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola. in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem
Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju., 157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953
Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić Branković L, Kovačević-Lepojević M, Paraušić Marinković A. Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola. in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem. 2023;:157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953 .
Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić Branković, Lidija, Kovačević-Lepojević, Marina, Paraušić Marinković, Ana, "Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola" in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem (2023):157-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953 .

Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation

Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Mijatović, Luka

(Niš : Univerzitet u Nišu, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Mijatović, Luka
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/973
AB  - A sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.
PB  - Niš : Univerzitet u Nišu
T2  - Teme
T1  - Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation
EP  - 384
IS  - 2
SP  - 371
VL  - XLVII
DO  - 10.22190/TEME220805024T
ER  - 
@article{
author = "Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Mijatović, Luka",
year = "2023",
abstract = "A sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.",
publisher = "Niš : Univerzitet u Nišu",
journal = "Teme",
title = "Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation",
pages = "384-371",
number = "2",
volume = "XLVII",
doi = "10.22190/TEME220805024T"
}
Trajković, M., Popović-Ćitić, B.,& Mijatović, L.. (2023). Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation. in Teme
Niš : Univerzitet u Nišu., XLVII(2), 371-384.
https://doi.org/10.22190/TEME220805024T
Trajković M, Popović-Ćitić B, Mijatović L. Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation. in Teme. 2023;XLVII(2):371-384.
doi:10.22190/TEME220805024T .
Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Mijatović, Luka, "Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation" in Teme, XLVII, no. 2 (2023):371-384,
https://doi.org/10.22190/TEME220805024T . .

Cooperative learning and promoting equity in education

Medar Zlatković, Jelena; Lalić-Vučetić, Nataša

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Medar Zlatković, Jelena
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1010
AB  - Over the past several years, education systems in countries around the world have
undergone numerous changes. During the COVID-19 pandemic, social distancing
policies and remote learning exacerbated the issue of inequity in education (Tadić,
2021). Within this context, the implementation of inclusive education was fraught with
problems, both in our country and worldwide (Medar & Ratković, 2021; Parmigiani et
al., 2020). In line with the Sustainable Development Goals of the United Nations and
the global education goal of ensuring inclusive and quality education, contemporary
authors have highlighted the necessity of implementing cooperative learning with the
aim of ensuring equal learning opportunities for all students (Prieto-Saborit et al., 2021;
Prieto-Saborit et al., 2022). Hence, this paper expounds the possibilities of cooperative
learning implementation in the context of maximizing equity in education.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - Cooperative learning and promoting equity in education
EP  - 141
SP  - 136
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1010
ER  - 
@conference{
author = "Medar Zlatković, Jelena and Lalić-Vučetić, Nataša",
year = "2023",
abstract = "Over the past several years, education systems in countries around the world have
undergone numerous changes. During the COVID-19 pandemic, social distancing
policies and remote learning exacerbated the issue of inequity in education (Tadić,
2021). Within this context, the implementation of inclusive education was fraught with
problems, both in our country and worldwide (Medar & Ratković, 2021; Parmigiani et
al., 2020). In line with the Sustainable Development Goals of the United Nations and
the global education goal of ensuring inclusive and quality education, contemporary
authors have highlighted the necessity of implementing cooperative learning with the
aim of ensuring equal learning opportunities for all students (Prieto-Saborit et al., 2021;
Prieto-Saborit et al., 2022). Hence, this paper expounds the possibilities of cooperative
learning implementation in the context of maximizing equity in education.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "Cooperative learning and promoting equity in education",
pages = "141-136",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1010"
}
Medar Zlatković, J.,& Lalić-Vučetić, N.. (2023). Cooperative learning and promoting equity in education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 136-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1010
Medar Zlatković J, Lalić-Vučetić N. Cooperative learning and promoting equity in education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:136-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1010 .
Medar Zlatković, Jelena, Lalić-Vučetić, Nataša, "Cooperative learning and promoting equity in education" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):136-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1010 .

Towards a more equitable education: from research to change

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)


                                            

                                            
(2023). Towards a more equitable education: from research to change. 
Belgrade : Institute for Educational Research..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1007
Towards a more equitable education: from research to change. 2023;:null-199.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1007 .
"Towards a more equitable education: from research to change" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1007 .

The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education

Ratković, Marija; Medar Zlatković, Jelena; Stanišić, Jelena

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ratković, Marija
AU  - Medar Zlatković, Jelena
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1011
AB  - The application of sociometric techniques is commonplace in research on social relations
between students included in a model of inclusive education and their peers. Since the
acceptance of children with developmental disabilities is a crucial prerequisite to a more
equitable education, this paper aims to explore the advantages and shortcomings of
the application of sociometric techniques, which are most commonly associated with
the positivist paradigm in the study of contemporary pedagogical concepts such as
inclusion.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education
EP  - 164
SP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011
ER  - 
@conference{
author = "Ratković, Marija and Medar Zlatković, Jelena and Stanišić, Jelena",
year = "2023",
abstract = "The application of sociometric techniques is commonplace in research on social relations
between students included in a model of inclusive education and their peers. Since the
acceptance of children with developmental disabilities is a crucial prerequisite to a more
equitable education, this paper aims to explore the advantages and shortcomings of
the application of sociometric techniques, which are most commonly associated with
the positivist paradigm in the study of contemporary pedagogical concepts such as
inclusion.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education",
pages = "164-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011"
}
Ratković, M., Medar Zlatković, J.,& Stanišić, J.. (2023). The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011
Ratković M, Medar Zlatković J, Stanišić J. The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011 .
Ratković, Marija, Medar Zlatković, Jelena, Stanišić, Jelena, "The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):159-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011 .

Through an atmosphere of fairness to safer schools

Kovačević-Lepojević, Marina; Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić, Lidija

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić, Lidija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1012
AB  - In the post-Columbine era, schools worldwide have come to view school safety through
a school security lens. After the recent school shooting in Serbia, we seem to be inclined
to repeat the same pattern here, even though it has been shown that formal control in
schools (e.g., surveillance measures) is not effective in reducing misconduct, or at least
not as effective as a positive school climate might be (Fisher et al., 2019; King & Bracy,
2019; Tanner-Smith et al., 2018). Authoritative discipline theory suggests (Gregory
& Cornell, 2009) that schools that set high expectations for behavior (e.g., fairness
of school rules) and promote warm support (e.g., good teacher-student relationships)
increase school safety and reduce the likelihood of students violating school rules (Bear
et al., 2014). Findings indicate that a positive school climate is closely related to greater
school safety (Cornell, 2021; Kutsyuruba et al., 2015) and less school victimization,
including bullying (Gutvajn et al., 2021) and cyberbullying (Yang et al., 2021). The
fairness of school rules is usually considered to be an indicator of informal social control,
effective in maintaining school safety (Fisher et al., 2019).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - Through an atmosphere of fairness to safer schools
EP  - 135
SP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012
ER  - 
@conference{
author = "Kovačević-Lepojević, Marina and Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić, Lidija",
year = "2023",
abstract = "In the post-Columbine era, schools worldwide have come to view school safety through
a school security lens. After the recent school shooting in Serbia, we seem to be inclined
to repeat the same pattern here, even though it has been shown that formal control in
schools (e.g., surveillance measures) is not effective in reducing misconduct, or at least
not as effective as a positive school climate might be (Fisher et al., 2019; King & Bracy,
2019; Tanner-Smith et al., 2018). Authoritative discipline theory suggests (Gregory
& Cornell, 2009) that schools that set high expectations for behavior (e.g., fairness
of school rules) and promote warm support (e.g., good teacher-student relationships)
increase school safety and reduce the likelihood of students violating school rules (Bear
et al., 2014). Findings indicate that a positive school climate is closely related to greater
school safety (Cornell, 2021; Kutsyuruba et al., 2015) and less school victimization,
including bullying (Gutvajn et al., 2021) and cyberbullying (Yang et al., 2021). The
fairness of school rules is usually considered to be an indicator of informal social control,
effective in maintaining school safety (Fisher et al., 2019).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "Through an atmosphere of fairness to safer schools",
pages = "135-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012"
}
Kovačević-Lepojević, M., Trajković, M., Popović-Ćitić, B.,& Bukvić, L.. (2023). Through an atmosphere of fairness to safer schools. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 128-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012
Kovačević-Lepojević M, Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić L. Through an atmosphere of fairness to safer schools. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:128-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012 .
Kovačević-Lepojević, Marina, Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić, Lidija, "Through an atmosphere of fairness to safer schools" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):128-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012 .

The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy

Marušić Jablanović, Milica; Stanišić, Jelena; Gundogan, Dragana; Blagdanić, Sanja; Veinović, Zorica; Đorđević, Dragana; Županec, Vera; Savić, Slađana

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Blagdanić, Sanja
AU  - Veinović, Zorica
AU  - Đorđević, Dragana
AU  - Županec, Vera
AU  - Savić, Slađana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1014
AB  - Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy
EP  - 61
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014
ER  - 
@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena and Gundogan, Dragana and Blagdanić, Sanja and Veinović, Zorica and Đorđević, Dragana and Županec, Vera and Savić, Slađana",
year = "2023",
abstract = "Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy",
pages = "61-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014"
}
Marušić Jablanović, M., Stanišić, J., Gundogan, D., Blagdanić, S., Veinović, Z., Đorđević, D., Županec, V.,& Savić, S.. (2023). The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014
Marušić Jablanović M, Stanišić J, Gundogan D, Blagdanić S, Veinović Z, Đorđević D, Županec V, Savić S. The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .
Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, Gundogan, Dragana, Blagdanić, Sanja, Veinović, Zorica, Đorđević, Dragana, Županec, Vera, Savić, Slađana, "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):55-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .