TY  - CONF
AU  - Lazarević, Emilija
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/982
AB  - Родитељи су неминовно суочени са већим захтевима везаним за
процес савременог образовања своје деце, посебно у условима какви су
били креирани током пандемије COVID-19, што изискује и додатни ан-
гажман не само наставника, већ и школе и креатора образовне политике,
да би се остварили позитивни ефекти у образовању ученика. Циљ истра-
живања представљао је испитивање мишљење родитеља ученика гимна-
зија и средњих стручних школа о начинима и квалитету реализовања
наставе у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Србији. Узор-
ком је обухваћено 275 родитеља ученика средњих школа, сва четири раз-
реда, са територије Републике Србије. Мишљење родитеља је испитано
помоћу Гугл упитника који је конципиран за потребе овог истраживања.
Добијени подаци обрађени су квантитативном (применом дескриптивне
статистике) и квалитативном анализом. Резултати указују на то да су го-
тово сви ученици имали адекватне ресурсе (техничке), да је готово поло-
вина родитеља понекад (једанпут до два пута седмично) активно учест-
вовала у реализовању онлајн наставе свог детета, као и да више од две
трећине родитеља сматра да је онлајн настава лошија и недовољно свр-
сисходна у односу на традиционалну наставу. Родитељи сугеришу да су
школски предмети, који припадају природним наукама, њиховој деци
били посебно захтевни током онлајн наставе. На основу налаза овог ис-
питивања може се закључити да је потребно да се истакне улога и значај
родитеља у различитим видовима одвијања наставног процеса у целини,
као и да се детаљније размотри који аспекти сарадње између родитеља и
школе представљају посебне изазове. Такође, добијени налази нам омо-
гућавају креирање препорука за превазилажење кључних препрека при
реализацији онлајн наставе.
AB  - Parents inevitably meet ever-increasing requirements when it comes
to the process of modern education of their children, especially in the conditions
during the COVID-19 pandemic, when additional engagement of not
only teachers, but also of schools and educational policy-makers was required
in order to achieve positive effects in students’ education. Therefore, the aim
of the paper is to analyse the opinion of parents of students in secondary and
vocational schools regarding the classes held in an online environment during
the COVID-19 pandemic in Serbia. The parents filled out a questionnaire (it
contained closed and open-ended questions) which was designed for the purpose
of the research. The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that vast majority of parents had adequate resources (technical) to realise
this type of teaching, almost half of them sometimes (once or twice a
week) actively participated in their children’s online teaching, i.e. helped their
children respond to the requirements. Overall, more than two-third of parents
believe that online teaching was insufficiently focused and not good enough
compared to traditional teaching. Furthermore, the parents’ emphasis that the
school subjects belonging to natural sciences were particularly demanding for
their children during online classes. Based on the research results, it can be
concluded that it is necessary to underline the role and importance of parents
in various aspects of the teaching process as a whole, and also to indicate that
it is necessary to consider in more detail which aspects of the cooperation between
parents and schools posed considerable challenges.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - Настава у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Републици Србији: мишљења родитеља
T1  - Teaching in an online environment during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: parents’ opinion
EP  - 147
SP  - 146
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_982
ER  - 

@conference{
author = "Lazarević, Emilija and Stevanović, Jelena",
year = "2023",
abstract = "Родитељи су неминовно суочени са већим захтевима везаним за
процес савременог образовања своје деце, посебно у условима какви су
били креирани током пандемије COVID-19, што изискује и додатни ан-
гажман не само наставника, већ и школе и креатора образовне политике,
да би се остварили позитивни ефекти у образовању ученика. Циљ истра-
живања представљао је испитивање мишљење родитеља ученика гимна-
зија и средњих стручних школа о начинима и квалитету реализовања
наставе у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Србији. Узор-
ком је обухваћено 275 родитеља ученика средњих школа, сва четири раз-
реда, са територије Републике Србије. Мишљење родитеља је испитано
помоћу Гугл упитника који је конципиран за потребе овог истраживања.
Добијени подаци обрађени су квантитативном (применом дескриптивне
статистике) и квалитативном анализом. Резултати указују на то да су го-
тово сви ученици имали адекватне ресурсе (техничке), да је готово поло-
вина родитеља понекад (једанпут до два пута седмично) активно учест-
вовала у реализовању онлајн наставе свог детета, као и да више од две
трећине родитеља сматра да је онлајн настава лошија и недовољно свр-
сисходна у односу на традиционалну наставу. Родитељи сугеришу да су
школски предмети, који припадају природним наукама, њиховој деци
били посебно захтевни током онлајн наставе. На основу налаза овог ис-
питивања може се закључити да је потребно да се истакне улога и значај
родитеља у различитим видовима одвијања наставног процеса у целини,
као и да се детаљније размотри који аспекти сарадње између родитеља и
школе представљају посебне изазове. Такође, добијени налази нам омо-
гућавају креирање препорука за превазилажење кључних препрека при
реализацији онлајн наставе., Parents inevitably meet ever-increasing requirements when it comes
to the process of modern education of their children, especially in the conditions
during the COVID-19 pandemic, when additional engagement of not
only teachers, but also of schools and educational policy-makers was required
in order to achieve positive effects in students’ education. Therefore, the aim
of the paper is to analyse the opinion of parents of students in secondary and
vocational schools regarding the classes held in an online environment during
the COVID-19 pandemic in Serbia. The parents filled out a questionnaire (it
contained closed and open-ended questions) which was designed for the purpose
of the research. The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that vast majority of parents had adequate resources (technical) to realise
this type of teaching, almost half of them sometimes (once or twice a
week) actively participated in their children’s online teaching, i.e. helped their
children respond to the requirements. Overall, more than two-third of parents
believe that online teaching was insufficiently focused and not good enough
compared to traditional teaching. Furthermore, the parents’ emphasis that the
school subjects belonging to natural sciences were particularly demanding for
their children during online classes. Based on the research results, it can be
concluded that it is necessary to underline the role and importance of parents
in various aspects of the teaching process as a whole, and also to indicate that
it is necessary to consider in more detail which aspects of the cooperation between
parents and schools posed considerable challenges.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "Настава у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Републици Србији: мишљења родитеља, Teaching in an online environment during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: parents’ opinion",
pages = "147-146",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_982"
}

Lazarević, E.,& Stevanović, J.. (2023). Настава у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Републици Србији: мишљења родитеља. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 146-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_982

Lazarević E, Stevanović J. Настава у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Републици Србији: мишљења родитеља. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:146-147.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_982 .

Lazarević, Emilija, Stevanović, Jelena, "Настава у онлајн окружењу током пандемије COVID-19 у Републици Србији: мишљења родитеља" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):146-147,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_982 .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Milošević, Jadranka
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/984
AB  - Имајући у виду околности у оквиру којих се одвијала настава током
пандемије, као и чињеницу да дотад савремена технологија није била оба-
везан посредник између наставника и ученика у редовној настави, реали-
зовано је истраживање чији је циљ био да се испита мишљење наставника
српског језика и књижевности о изазовима са којима су се сусретали током
реализовања наставе овог предмета за време пандемије COVID-19 у Репуб-
лици Србији. У истраживању су учествовали наставници који предају у ос-
новним школама. Коришћен је упитник (садржао је питања затвореног и от-
вореног типа) који је конципиран за потребе овог истраживања. Упитник
је креиран у веб-алату Google forms. Примењена је квантитативна и квали-
тативна методологија. Резултати показују да су наставници српског језика
и књижевности највише користили платформу Google Classroom, да је две
трећине њих искусило тешкоће приликом реализовања наставе, као и да је
већина њих сагласна да ученици нису напредовали током онлајн наставе као
што напредују приликом одвијања традиционалне наставе. Такође, већина
њих истиче да нису могли да реализују садржаје из свих трију наставних об-
ласти (језик, књижевност, језичка култура) и да је најмање заступљена била
језичка култура која изискује функционалну примену стеченог знања. Дати
налази, између осталог, упућују на закључак да је потребно да се подстакне
отварање нових истраживачких питања у овом домену, због чињенице да
се током наставе српског језика и књижевности, посебно у основној шко-
ли, стиче једна од кључних компетенција за напредовање у свим школским
предметима.
AB  - Due to the circumstances in which teaching was organised during the
pandemic, as well as the fact that until that moment modern technology was
not an obligatory intermediary between teachers and pupils in regular classes,
research was conducted to analyse the opinion of Serbian language and literature
teachers about the challenges they faced while teaching the school subject
during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia. The teachers
who teach in primary schools participated in the research. A questionnaire designed
for the purpose of the research was used (it contained closed and openended
questions). The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that the Serbian language and literature teachers mostly used the platform
Google Classroom, and two-third of them experienced certain difficulties
while teaching. Moreover, most of them agreed that their pupils did not
make as much progress during the online classes as in traditional classes. Additionally,
most of them underlined that they could not realize the contents of all
three teaching areas (language, literature, and language culture) as well as that
language culture, which requires the functional application of acquired knowledge,
was the least present. The results, among other things, point to the conclusion
that it is necessary to encourage raising new research questions in this
domain, due to the fact that one of the key competencies for advancement in all
other school subjects is acquired, especially in primary schools, in the classes of
Serbian language and literature.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
T1  - Онлајн настава српског језика и књижевности у време пандемије COVID-19 у Републици Србији: перспектива наставника
T1  - Online classes of serbian language and literature during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: teachers’ perspective
EP  - 269
SP  - 268
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_984
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Jelena and Milošević, Jadranka",
year = "2023",
abstract = "Имајући у виду околности у оквиру којих се одвијала настава током
пандемије, као и чињеницу да дотад савремена технологија није била оба-
везан посредник између наставника и ученика у редовној настави, реали-
зовано је истраживање чији је циљ био да се испита мишљење наставника
српског језика и књижевности о изазовима са којима су се сусретали током
реализовања наставе овог предмета за време пандемије COVID-19 у Репуб-
лици Србији. У истраживању су учествовали наставници који предају у ос-
новним школама. Коришћен је упитник (садржао је питања затвореног и от-
вореног типа) који је конципиран за потребе овог истраживања. Упитник
је креиран у веб-алату Google forms. Примењена је квантитативна и квали-
тативна методологија. Резултати показују да су наставници српског језика
и књижевности највише користили платформу Google Classroom, да је две
трећине њих искусило тешкоће приликом реализовања наставе, као и да је
већина њих сагласна да ученици нису напредовали током онлајн наставе као
што напредују приликом одвијања традиционалне наставе. Такође, већина
њих истиче да нису могли да реализују садржаје из свих трију наставних об-
ласти (језик, књижевност, језичка култура) и да је најмање заступљена била
језичка култура која изискује функционалну примену стеченог знања. Дати
налази, између осталог, упућују на закључак да је потребно да се подстакне
отварање нових истраживачких питања у овом домену, због чињенице да
се током наставе српског језика и књижевности, посебно у основној шко-
ли, стиче једна од кључних компетенција за напредовање у свим школским
предметима., Due to the circumstances in which teaching was organised during the
pandemic, as well as the fact that until that moment modern technology was
not an obligatory intermediary between teachers and pupils in regular classes,
research was conducted to analyse the opinion of Serbian language and literature
teachers about the challenges they faced while teaching the school subject
during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia. The teachers
who teach in primary schools participated in the research. A questionnaire designed
for the purpose of the research was used (it contained closed and openended
questions). The questionnaire was created in the online tool Google
Forms. Quantitative and qualitative methodology was applied. The results indicate
that the Serbian language and literature teachers mostly used the platform
Google Classroom, and two-third of them experienced certain difficulties
while teaching. Moreover, most of them agreed that their pupils did not
make as much progress during the online classes as in traditional classes. Additionally,
most of them underlined that they could not realize the contents of all
three teaching areas (language, literature, and language culture) as well as that
language culture, which requires the functional application of acquired knowledge,
was the least present. The results, among other things, point to the conclusion
that it is necessary to encourage raising new research questions in this
domain, due to the fact that one of the key competencies for advancement in all
other school subjects is acquired, especially in primary schools, in the classes of
Serbian language and literature.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке",
title = "Онлајн настава српског језика и књижевности у време пандемије COVID-19 у Републици Србији: перспектива наставника, Online classes of serbian language and literature during the COVID-19 pandemic in the Republic of Serbia: teachers’ perspective",
pages = "269-268",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_984"
}

Stevanović, J.,& Milošević, J.. (2023). Онлајн настава српског језика и књижевности у време пандемије COVID-19 у Републици Србији: перспектива наставника. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке
Београд : Учитељски факултет., 268-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_984

Stevanović J, Milošević J. Онлајн настава српског језика и књижевности у време пандемије COVID-19 у Републици Србији: перспектива наставника. in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке. 2023;:268-269.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_984 .

Stevanović, Jelena, Milošević, Jadranka, "Онлајн настава српског језика и књижевности у време пандемије COVID-19 у Републици Србији: перспектива наставника" in Образовање у време пандемије COVID-19: искуства и поуке (2023):268-269,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_984 .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Antić, Slobodanka
AU  - Mijatović, Luka
AU  - Blažin, Barbara
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1035
AB  - Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини.
AB  - Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног
T1  - Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog
EP  - 274
IS  - 2
SP  - 255
VL  - 55
DO  - 10.2298/ZIPI2302255S
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Jelena and Antić, Slobodanka and Mijatović, Luka and Blažin, Barbara",
year = "2023",
abstract = "Функционална, вишеструка, контекстуална писменост („нова писменост”) је доминантни концепт у савременој теорији, истраживањима и образовној политици. Иако функционална писменост садржи више различитих димензија, највећи значај имају језичка
и читалачка писменост. У досадашњим истраживањима о писмености испитаници су
најчешће били ученици до почетка средње школе, док су друге популације (на пример
млади и одрасли) често биле занемарене. У овом експлоративном истраживању у фокусу
је функционална писменост (превасходно њена два домена: читалачка и језичка писменост) студентске популације. С тим у вези, циљ овог рада јесте да се утврди какве су,
из перспективе студената, њихове језичке праксе и како процењују властиту писменост.
Истовремено, мерили смо постигнуће испитаника на задацима читалачке писмености и
разматрали односе између наведених варијабли. У истраживању је учествовало 225 студената факултета друштвених наука Универзитета у Београду који су онлајн попуњавали композитни упитник. Резултати указују на то да студенти: а) високо процењују своју
писменост, али да њихов успех на задацима читалачке писмености није с тим у складу; б)
да је језичка пракса композитна варијабла у којој су читање и писање на различит начин
повезани са успехом на задацима читалачке писмености. У раду је предложен модел од носа ових варијабли. На крају је указано на педагошке интервенције које могу допринети
унапређивању и развијању функционалне писмености студената у целини., Funkcionalna, višestruka, kontekstualna pismenost („nova pismenost”) je dominantni koncept u savremenoj teoriji, istraživanjima i obrazovnoj politici. Iako funkcionalna pismenost sadrži više različitih dimenzija, najveći značaj imaju jezička i čitalačka pismenost. U dosadašnjim istraživanjima o pismenosti ispitanici su najčešće bili učenici do početka srednje škole, dok su druge populacije (na primer mladi i odrasli) često bile zanemarene. U ovom eksplorativnom istraživanju u fokusu je funkcionalna pismenost (prevashodno njena dva domena: čitalačka i jezička pismenost) studentske populacije. S tim u vezi, cilj ovog rada jeste da se utvrdi kakve su, iz perspektive studenata, njihove jezičke prakse i kako procenjuju vlastitu pismenost. Istovremeno, merili smo postignuće ispitanika na zadacima čitalačke pismenosti i razmatrali odnose između navedenih varijabli. U istraživanju je učestvovalo 225 studenata fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu koji su onlajn popunjavali kompozitni upitnik. Rezultati ukazuju na to da studenti: a) visoko procenjuju svoju pismenost, ali da njihov uspeh na zadacima čitalačke pismenosti nije s tim u skladu; b) da je jezička praksa kompozitna varijabla u kojoj su čitanje i pisanje na različit način povezani sa uspehom na zadacima čitalačke pismenosti. U radu je predložen model od nosa ovih varijabli. Na kraju je ukazano na pedagoške intervencije koje mogu doprineti unapređivanju i razvijanju funkcionalne pismenosti studenata u celini.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног, Odnos studenata prema vlastitoj jezičkoj praksi, samoproceni pismenosti i njihovo razumevanje pročitanog",
pages = "274-255",
number = "2",
volume = "55",
doi = "10.2298/ZIPI2302255S"
}

Stevanović, J., Antić, S., Mijatović, L.,& Blažin, B.. (2023). Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(2), 255-274.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S

Stevanović J, Antić S, Mijatović L, Blažin B. Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(2):255-274.
doi:10.2298/ZIPI2302255S .

Stevanović, Jelena, Antić, Slobodanka, Mijatović, Luka, Blažin, Barbara, "Однос студената према властитој језичкој пракси, самопроцени писмености и њихово разумевање прочитаног" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 2 (2023):255-274,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2302255S . .

TY  - JOUR
AU  - Ранђеловић, Бранислав
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Лазаревић, Емилија
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/818
AB  - Значајан и недовољно изучаван проблем у образовању у нашој земљи представља квалитет језика уџбеника. Ово питање је посебно важно разматрати из перспективе ученика (којима је дато наставно средство превасходно намењено) што, између осталог,
омогућава да се сагледа да ли уџбеник представља ученицима потпору за учење, али и
да се преиспита у којој мери уџбеник може помоћи ученицима да унапреде своје основне
способности, пре свега језичке и когнитивне. С тим у вези, циљ овог рада је да се испита
како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике. У истраживању су учествовали ученици (N = 209) поменутог узраста из трију београдских
основних школа. Ученици су замољени да у двема лекцијама (изучавана и неизучавана) из уџбеника математике, који користе у настави, означе све језичке јединице чије
значење не разумеју. Анализа показује да су ученици као неразумљиве означили/подвлачили следеће језичке јединице: речи, синтагме, реченице. Резултати упућују на то да
уџеници боље разумеју језик познате него непознате лекције, што показује да не би могли
самостално да овладају знањем из ових уџбеника. Знатно већи број ученика у познатој
лекцији не разуме речи и синтагме које припадају општем лексичком систему српског
језика, док у непознатој лекцији највећи број ученика не разуме значење употребљених
реченица (седам реченица, у просеку). Ученици који имају бољу оцену из математике
означили су мање нејасних реченица и у познатој и у непознатој лекцији. У закључку се
дискутује о педагошким импликацијама датих налаза и упућује на решења која би могла допринети да се унапреди квалитет језика уџбеника математике, као и језичка компетенција ученика.
AB  - A significant and insufficiently studied problem in the education in our country is the quality
of textbook language. It is vital to address the issue from students’ perspective (to whom this
teaching aid is primarily intended), which, among other things, enables to analyse whether the
textbook presents the support for students to learn, but also to examine the extent to which
the textbook can help students improve their basic abilities, primarily linguistic and cognitive.
Therefore, the aim of this paper is to examine how fifth graders understand the language of
mathematics textbooks. Students (N = 209) of the said age from three Belgrade primary schools
participated in the research. The students were asked to mark language units whose meaning
they did not understand in two lessons (studied and nonstudied) in mathematics textbooks.
The results indicate that there are several types of linguistic units that students evaluate
as incomprehensible: words, syntagms, and sentences. They also reveal that the students
understand better the language of familiar than that of unfamiliar lesson, which indicates that
they would not be able to master the knowledge from these textbooks independently. In the
familiar lesson, significantly more students do not understand words and syntagms belonging
to general lexical system of Serbian language. In the unfamiliar lesson, however, significant
percentage of students does not understand meanings of the sentences used (seven sentences in
average). The students with a better grade in mathematics marked fewer unclear sentences in both familiar and unfamiliar lesson. The obtained results could be used in improving the quality
of the language in mathematics textbooks, as well as in raising students’ language competence.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?
T1  - How do fifth graders understand the language of mathematics textbooks?
EP  - 26
SP  - 5
VL  - 54
DO  - 10.2298/ZIPI2201005R
ER  - 

@article{
author = "Ранђеловић, Бранислав and Стевановић, Јелена and Лазаревић, Емилија",
year = "2022",
abstract = "Значајан и недовољно изучаван проблем у образовању у нашој земљи представља квалитет језика уџбеника. Ово питање је посебно важно разматрати из перспективе ученика (којима је дато наставно средство превасходно намењено) што, између осталог,
омогућава да се сагледа да ли уџбеник представља ученицима потпору за учење, али и
да се преиспита у којој мери уџбеник може помоћи ученицима да унапреде своје основне
способности, пре свега језичке и когнитивне. С тим у вези, циљ овог рада је да се испита
како ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике. У истраживању су учествовали ученици (N = 209) поменутог узраста из трију београдских
основних школа. Ученици су замољени да у двема лекцијама (изучавана и неизучавана) из уџбеника математике, који користе у настави, означе све језичке јединице чије
значење не разумеју. Анализа показује да су ученици као неразумљиве означили/подвлачили следеће језичке јединице: речи, синтагме, реченице. Резултати упућују на то да
уџеници боље разумеју језик познате него непознате лекције, што показује да не би могли
самостално да овладају знањем из ових уџбеника. Знатно већи број ученика у познатој
лекцији не разуме речи и синтагме које припадају општем лексичком систему српског
језика, док у непознатој лекцији највећи број ученика не разуме значење употребљених
реченица (седам реченица, у просеку). Ученици који имају бољу оцену из математике
означили су мање нејасних реченица и у познатој и у непознатој лекцији. У закључку се
дискутује о педагошким импликацијама датих налаза и упућује на решења која би могла допринети да се унапреди квалитет језика уџбеника математике, као и језичка компетенција ученика., A significant and insufficiently studied problem in the education in our country is the quality
of textbook language. It is vital to address the issue from students’ perspective (to whom this
teaching aid is primarily intended), which, among other things, enables to analyse whether the
textbook presents the support for students to learn, but also to examine the extent to which
the textbook can help students improve their basic abilities, primarily linguistic and cognitive.
Therefore, the aim of this paper is to examine how fifth graders understand the language of
mathematics textbooks. Students (N = 209) of the said age from three Belgrade primary schools
participated in the research. The students were asked to mark language units whose meaning
they did not understand in two lessons (studied and nonstudied) in mathematics textbooks.
The results indicate that there are several types of linguistic units that students evaluate
as incomprehensible: words, syntagms, and sentences. They also reveal that the students
understand better the language of familiar than that of unfamiliar lesson, which indicates that
they would not be able to master the knowledge from these textbooks independently. In the
familiar lesson, significantly more students do not understand words and syntagms belonging
to general lexical system of Serbian language. In the unfamiliar lesson, however, significant
percentage of students does not understand meanings of the sentences used (seven sentences in
average). The students with a better grade in mathematics marked fewer unclear sentences in both familiar and unfamiliar lesson. The obtained results could be used in improving the quality
of the language in mathematics textbooks, as well as in raising students’ language competence.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?, How do fifth graders understand the language of mathematics textbooks?",
pages = "26-5",
volume = "54",
doi = "10.2298/ZIPI2201005R"
}

Ранђеловић, Б., Стевановић, Ј.,& Лазаревић, Е.. (2022). Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 54, 5-26.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2201005R

Ранђеловић Б, Стевановић Ј, Лазаревић Е. Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54:5-26.
doi:10.2298/ZIPI2201005R .

Ранђеловић, Бранислав, Стевановић, Јелена, Лазаревић, Емилија, "Kако ученици петог разреда основне школе разумеју језик уџбеника математике?" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54 (2022):5-26,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2201005R . .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/919
AB  - ver the last few decades, changes have become one of the defining features
of the modern age and present in various spheres of life. The interest of
researchers in the study of changes in different scientific disciplines has
increased significantly, “which is why the perceptions of different actors in different
systems in majority of countries are becoming a very important subject of study”
(Đević, Anđelković & Marušić, 2011: 12).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - The state matriculation exam in the Republic of Serbia: the high school teachers’ perspective
EP  - 56
SP  - 45
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_919
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Jelena",
year = "2022",
abstract = "ver the last few decades, changes have become one of the defining features
of the modern age and present in various spheres of life. The interest of
researchers in the study of changes in different scientific disciplines has
increased significantly, “which is why the perceptions of different actors in different
systems in majority of countries are becoming a very important subject of study”
(Đević, Anđelković & Marušić, 2011: 12).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "The state matriculation exam in the Republic of Serbia: the high school teachers’ perspective",
pages = "56-45",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_919"
}

Stevanović, J.. (2022). The state matriculation exam in the Republic of Serbia: the high school teachers’ perspective. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 45-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_919

Stevanović J. The state matriculation exam in the Republic of Serbia: the high school teachers’ perspective. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:45-56.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_919 .

Stevanović, Jelena, "The state matriculation exam in the Republic of Serbia: the high school teachers’ perspective" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):45-56,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_919 .

TY  - CONF
AU  - Lazarević, Emilija
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Mijatović, Luka
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/923
AB  - The quality of education dictates the stability of social development and global
economic competitiveness of a country. Namely, “the measure of success for
any education and training system should be what people actually learn from
it, and how effectively” (Jessup, 1991: 2).
Educational standards constitute one of the solutions for raising the quality of
education. Uncontestably, they bear immense importance for the general improvement
of an education system. However, they are no less crucial for achieving excellence and
providing equal opportunities to all students. Likewise, it should be emphasized that
educational standards represent a distinctive feature of what is known as the new concept
of education or education based on standards. This manner of organizing primary and
secondary education originated in America. More specifically, it emerged in the USA,
Great Britain, and Australia, but was soon adopted by many countries (e.g., China,India, South Korea, Brazil, Germany, France, and Russia) In fact, over the past three
decades, the application of educational standards has spread across the world.
PB  - The state, problems, and needs of the modern education community
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - Educational standards of achievement in lower primary education: class teachers’ opinions
SP  - 131
SP  - 138
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_923
ER  - 

@conference{
author = "Lazarević, Emilija and Stevanović, Jelena and Mijatović, Luka",
year = "2022",
abstract = "The quality of education dictates the stability of social development and global
economic competitiveness of a country. Namely, “the measure of success for
any education and training system should be what people actually learn from
it, and how effectively” (Jessup, 1991: 2).
Educational standards constitute one of the solutions for raising the quality of
education. Uncontestably, they bear immense importance for the general improvement
of an education system. However, they are no less crucial for achieving excellence and
providing equal opportunities to all students. Likewise, it should be emphasized that
educational standards represent a distinctive feature of what is known as the new concept
of education or education based on standards. This manner of organizing primary and
secondary education originated in America. More specifically, it emerged in the USA,
Great Britain, and Australia, but was soon adopted by many countries (e.g., China,India, South Korea, Brazil, Germany, France, and Russia) In fact, over the past three
decades, the application of educational standards has spread across the world.",
publisher = "The state, problems, and needs of the modern education community",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "Educational standards of achievement in lower primary education: class teachers’ opinions",
pages = "131-138",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_923"
}

Lazarević, E., Stevanović, J.,& Mijatović, L.. (2022). Educational standards of achievement in lower primary education: class teachers’ opinions. in The state, problems, and needs of the modern education community
The state, problems, and needs of the modern education community., 131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_923

Lazarević E, Stevanović J, Mijatović L. Educational standards of achievement in lower primary education: class teachers’ opinions. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:131.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_923 .

Lazarević, Emilija, Stevanović, Jelena, Mijatović, Luka, "Educational standards of achievement in lower primary education: class teachers’ opinions" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):131,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_923 .

TY  - CONF
AU  - Стеванович, Елена
AU  - Лазаревич, Эмилия
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/830
AB  - Целью данной статьи является изучение
мнения учителей сербского языка о взаимодействии с
родителями при обучении сербскому языку в онлайн-среде во
время пандемии COVID-19 в Республике Сербия.
AB  - The aim of the paper is to examine the opinions of
Serbian language teachers on the cooperation with parents during
the implementation of online classes of Serbian language during
the COVID-19 pandemic in Serbia
PB  - Москва : Российский университет дружбы народов
C3  - Самореализация личности в эпоху цифровизации: Глобальные вызовы и возможности
T1  - Изучение Сербского языка в онлайн-среде во время пандемии COVID-19 в Сербии: мнение учителей о взаимодействии с родителями
T1  - Online classes of Serbian language during тhe COVID-19 pandemic in Serbia: teachers’ opinions on the cooperation with parents
EP  - 444
SP  - 439
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_830
ER  - 

@conference{
author = "Стеванович, Елена and Лазаревич, Эмилия",
year = "2022",
abstract = "Целью данной статьи является изучение
мнения учителей сербского языка о взаимодействии с
родителями при обучении сербскому языку в онлайн-среде во
время пандемии COVID-19 в Республике Сербия., The aim of the paper is to examine the opinions of
Serbian language teachers on the cooperation with parents during
the implementation of online classes of Serbian language during
the COVID-19 pandemic in Serbia",
publisher = "Москва : Российский университет дружбы народов",
journal = "Самореализация личности в эпоху цифровизации: Глобальные вызовы и возможности",
title = "Изучение Сербского языка в онлайн-среде во время пандемии COVID-19 в Сербии: мнение учителей о взаимодействии с родителями, Online classes of Serbian language during тhe COVID-19 pandemic in Serbia: teachers’ opinions on the cooperation with parents",
pages = "444-439",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_830"
}

Стеванович, Е.,& Лазаревич, Э.. (2022). Изучение Сербского языка в онлайн-среде во время пандемии COVID-19 в Сербии: мнение учителей о взаимодействии с родителями. in Самореализация личности в эпоху цифровизации: Глобальные вызовы и возможности
Москва : Российский университет дружбы народов., 439-444.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_830

Стеванович Е, Лазаревич Э. Изучение Сербского языка в онлайн-среде во время пандемии COVID-19 в Сербии: мнение учителей о взаимодействии с родителями. in Самореализация личности в эпоху цифровизации: Глобальные вызовы и возможности. 2022;:439-444.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_830 .

Стеванович, Елена, Лазаревич, Эмилия, "Изучение Сербского языка в онлайн-среде во время пандемии COVID-19 в Сербии: мнение учителей о взаимодействии с родителями" in Самореализация личности в эпоху цифровизации: Глобальные вызовы и возможности (2022):439-444,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_830 .

TY  - CONF
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Лазаревић, Емилија
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/535
AB  - У савременом друштву адекватан ниво језичке (језичка и комуникативна
компетенција), математичке, научне и читалачке писмености представља
нужан услов да сваки појединац активно учествује у друштву и преузме
сопствену одговорност, а виши ниво ових вештина омогућава већи успех
током целоживотног учења. С тим у вези, циљ овог рада je да се испитају
језичке карактеристике, односно типови одступања у домену језика у
одговорима ученика на одређене текстуалне задатке из природних наука у
истраживању TIMSS 2019 у Србији, као и да се установи на које се садржаје, који
су предвиђени образовним стандардима постигнућа за посматрани узраст,
односе дате језичке карактеристике (типови одступања). Узорак је формиран
тако што је случајним путем одабрано триста свезака, тј. три стотине ученика
који су одговарали на три одабрана текстуална задатка из природних наука
(сваки задатак је припадао једној од трију испитиваних области у студији
TIMSS 2019). У овом истраживању експлоративног карактера коришћене су
дескриптивна и аналитичка метода. Језичке карактеристике одговора ученика
разматране су на следећим нивоима: граматички/синтаксички, лексички и
ортографски. Резултати испитивања упућују на то да су на свим посматраним
нивоима уочена одступања која указују на недовољно развијену језичку
писменост (језичку компетентност) ученика. Најуочљивија су одступања у
вези са применом правописних правила, али нису занемарљиве ни грешке
које се тичу формулисања реченица. Анализирани одговори указују и на
недовољно развијен лексички фонд ученика. Такође, установљено је да се
највећи број грешака односи на садржаје који су прописани за основни и
средњи ниво образовних стандарда постигнућа. Дати налази, између осталог,
наводе на закључак да би квалитету језичког изражавања ученика требало посветити већу пажњу током наставе свих школских предмета у нижим
разредима основне школе, као и да је неопходна ревизија националних
стандарда постигнућа у правцу подршке развоју функционалне писмености
ученика, односно компетенција релевантних за друштво знања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији
EP  - 53
SP  - 52
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535
ER  - 

@conference{
author = "Стевановић, Јелена and Лазаревић, Емилија",
year = "2021",
abstract = "У савременом друштву адекватан ниво језичке (језичка и комуникативна
компетенција), математичке, научне и читалачке писмености представља
нужан услов да сваки појединац активно учествује у друштву и преузме
сопствену одговорност, а виши ниво ових вештина омогућава већи успех
током целоживотног учења. С тим у вези, циљ овог рада je да се испитају
језичке карактеристике, односно типови одступања у домену језика у
одговорима ученика на одређене текстуалне задатке из природних наука у
истраживању TIMSS 2019 у Србији, као и да се установи на које се садржаје, који
су предвиђени образовним стандардима постигнућа за посматрани узраст,
односе дате језичке карактеристике (типови одступања). Узорак је формиран
тако што је случајним путем одабрано триста свезака, тј. три стотине ученика
који су одговарали на три одабрана текстуална задатка из природних наука
(сваки задатак је припадао једној од трију испитиваних области у студији
TIMSS 2019). У овом истраживању експлоративног карактера коришћене су
дескриптивна и аналитичка метода. Језичке карактеристике одговора ученика
разматране су на следећим нивоима: граматички/синтаксички, лексички и
ортографски. Резултати испитивања упућују на то да су на свим посматраним
нивоима уочена одступања која указују на недовољно развијену језичку
писменост (језичку компетентност) ученика. Најуочљивија су одступања у
вези са применом правописних правила, али нису занемарљиве ни грешке
које се тичу формулисања реченица. Анализирани одговори указују и на
недовољно развијен лексички фонд ученика. Такође, установљено је да се
највећи број грешака односи на садржаје који су прописани за основни и
средњи ниво образовних стандарда постигнућа. Дати налази, између осталог,
наводе на закључак да би квалитету језичког изражавања ученика требало посветити већу пажњу током наставе свих школских предмета у нижим
разредима основне школе, као и да је неопходна ревизија националних
стандарда постигнућа у правцу подршке развоју функционалне писмености
ученика, односно компетенција релевантних за друштво знања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији",
pages = "53-52",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535"
}

Стевановић, Ј.,& Лазаревић, Е.. (2021). Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535

Стевановић Ј, Лазаревић Е. Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:52-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535 .

Стевановић, Јелена, Лазаревић, Емилија, "Језичке карактеристике одговора ученика у области природних наука: TIMSS 2019 у Србији" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):52-53,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_535 .

TY  - CHAP
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/659
AB  - In the paper The importance of language culture in contemporary education, the 
author Jelena Stevanović, points to the status of functional style in the curriculum 
for 4th (final) grade of high school (gymnasium and secondary vocational school), 
and analyses the results which high-school students and students from non philological universities achieved in a functional style test. Her analysis highlights 
two important points. First, it is necessary to create a new curriculum which would 
not marginalize functional style - one of the three basic fields of the entire Serbian 
language curriculum for the secondary education - but organize it in a systematic, 
precise, and detailed manner. Since both high-school graduates and university 
students displayed insufficient knowledge of functional style in this test, and since 
practical application of a functional style was their main problem, it is crucial that 
students, especially in teacher education faculties where the language of the 
profession is virtually inevitable, have a mandatory subject which would teach the 
rules of Serbian literary language, i.e. its functional style, all in order to end the 
decline in the quality of oral and written discourse of young speakers of Serbian 
language.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Problems and perspectives of contemporary education
T1  - The importance of language culture in contemporary education
EP  - 117
SP  - 95
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_659
ER  - 

@inbook{
author = "Stevanović, Jelena",
year = "2021",
abstract = "In the paper The importance of language culture in contemporary education, the 
author Jelena Stevanović, points to the status of functional style in the curriculum 
for 4th (final) grade of high school (gymnasium and secondary vocational school), 
and analyses the results which high-school students and students from non philological universities achieved in a functional style test. Her analysis highlights 
two important points. First, it is necessary to create a new curriculum which would 
not marginalize functional style - one of the three basic fields of the entire Serbian 
language curriculum for the secondary education - but organize it in a systematic, 
precise, and detailed manner. Since both high-school graduates and university 
students displayed insufficient knowledge of functional style in this test, and since 
practical application of a functional style was their main problem, it is crucial that 
students, especially in teacher education faculties where the language of the 
profession is virtually inevitable, have a mandatory subject which would teach the 
rules of Serbian literary language, i.e. its functional style, all in order to end the 
decline in the quality of oral and written discourse of young speakers of Serbian 
language.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Problems and perspectives of contemporary education",
booktitle = "The importance of language culture in contemporary education",
pages = "117-95",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_659"
}

Stevanović, J.. (2021). The importance of language culture in contemporary education. in Problems and perspectives of contemporary education
Belgrade : Institute for Educational Research., 95-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_659

Stevanović J. The importance of language culture in contemporary education. in Problems and perspectives of contemporary education. 2021;:95-117.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_659 .

Stevanović, Jelena, "The importance of language culture in contemporary education" in Problems and perspectives of contemporary education (2021):95-117,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_659 .

TY  - CHAP
AU  - Lazarević, Emilija
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/660
AB  - The paper by Emilija Lazarević and Jelena Stevanović Definitions and defining 
as indicators of language development of preschool children deals with the issue 
of defining and definitions which, from a theoretical point of view, represent an 
example of decontextualized use of language that enables the understanding and 
internalizing of information; this correlates with the acquisition of new knowledge 
and improvement of language competences and language development in 
general. The paper presents research results on language development regarding 
the ability to define as one of the dimensions of metalinguistic awareness and 
indicators of lexical and semantic level of language in preschool children. Bearing 
in mind the observation that one of the most obvious effects of education is 
manifested in language behaviour and its diversity, the obtained results indicate 
a need for, as early as in preschool education, creating opportunities that would 
contribute to a more advanced metalinguistic (especially semantic) development 
which would encourage both the consolidation and improvement of children’s 
language development, as its connection with the academic achievement of 
students has been recognized and confirmed.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Problems and perspectives of contemporary education
T1  - Definitions and defining as indicators of the language development of preschool children
EP  - 140
SP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_660
ER  - 

@inbook{
author = "Lazarević, Emilija and Stevanović, Jelena",
year = "2021",
abstract = "The paper by Emilija Lazarević and Jelena Stevanović Definitions and defining 
as indicators of language development of preschool children deals with the issue 
of defining and definitions which, from a theoretical point of view, represent an 
example of decontextualized use of language that enables the understanding and 
internalizing of information; this correlates with the acquisition of new knowledge 
and improvement of language competences and language development in 
general. The paper presents research results on language development regarding 
the ability to define as one of the dimensions of metalinguistic awareness and 
indicators of lexical and semantic level of language in preschool children. Bearing 
in mind the observation that one of the most obvious effects of education is 
manifested in language behaviour and its diversity, the obtained results indicate 
a need for, as early as in preschool education, creating opportunities that would 
contribute to a more advanced metalinguistic (especially semantic) development 
which would encourage both the consolidation and improvement of children’s 
language development, as its connection with the academic achievement of 
students has been recognized and confirmed.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Problems and perspectives of contemporary education",
booktitle = "Definitions and defining as indicators of the language development of preschool children",
pages = "140-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_660"
}

Lazarević, E.,& Stevanović, J.. (2021). Definitions and defining as indicators of the language development of preschool children. in Problems and perspectives of contemporary education
Belgrade : Institute for Educational Research., 118-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_660

Lazarević E, Stevanović J. Definitions and defining as indicators of the language development of preschool children. in Problems and perspectives of contemporary education. 2021;:118-140.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_660 .

Lazarević, Emilija, Stevanović, Jelena, "Definitions and defining as indicators of the language development of preschool children" in Problems and perspectives of contemporary education (2021):118-140,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_660 .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Randelović, Branislav
AU  - Lazarević, Emilija
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/329
AB  - Reading habits are an essential aspect for creating a functionally literate society and for its positioning at the global level. In this regard, the aim of this paper is to examine quantities and contents that high school students read, including compulsory reading and other books that do not belong to this corpus. We also tried to examine students' opinions about ways that could contribute to their motivation to read books, to consider their reading habits keeping in mind the family context and the use of library services, as well as to determine whether reading books is related to gender, academic achievement, the type of school that the students attend, the class and the education of their parents. Students (N=1378) from high schools and secondary vocational schools from several cities in Serbia participated in the research. A questionnaire was used, constructed for the purposes of this study. The results show that adolescents are reluctant to read reading materials contained in the curriculum. The majority of students read books outside of this corpus, and they most often read comics, science fiction, crime and romance novels. More than one fifth of students do not recognise any way that would motivate them to read books. Since there has been no visible improvement in this area in teaching practice over the last decade, it would be desirable to introduce and affirm optional subjects that would contribute to improving the reading habits of high school students (especially in secondary vocational schools).
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Reading habits of secondary school students in Serbia
EP  - 180
IS  - 1
SP  - 136
VL  - 52
DO  - 10.2298/ZIPI2001136S
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Jelena and Randelović, Branislav and Lazarević, Emilija",
year = "2020",
abstract = "Reading habits are an essential aspect for creating a functionally literate society and for its positioning at the global level. In this regard, the aim of this paper is to examine quantities and contents that high school students read, including compulsory reading and other books that do not belong to this corpus. We also tried to examine students' opinions about ways that could contribute to their motivation to read books, to consider their reading habits keeping in mind the family context and the use of library services, as well as to determine whether reading books is related to gender, academic achievement, the type of school that the students attend, the class and the education of their parents. Students (N=1378) from high schools and secondary vocational schools from several cities in Serbia participated in the research. A questionnaire was used, constructed for the purposes of this study. The results show that adolescents are reluctant to read reading materials contained in the curriculum. The majority of students read books outside of this corpus, and they most often read comics, science fiction, crime and romance novels. More than one fifth of students do not recognise any way that would motivate them to read books. Since there has been no visible improvement in this area in teaching practice over the last decade, it would be desirable to introduce and affirm optional subjects that would contribute to improving the reading habits of high school students (especially in secondary vocational schools).",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Reading habits of secondary school students in Serbia",
pages = "180-136",
number = "1",
volume = "52",
doi = "10.2298/ZIPI2001136S"
}

Stevanović, J., Randelović, B.,& Lazarević, E.. (2020). Reading habits of secondary school students in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 52(1), 136-180.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2001136S

Stevanović J, Randelović B, Lazarević E. Reading habits of secondary school students in Serbia. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2020;52(1):136-180.
doi:10.2298/ZIPI2001136S .

Stevanović, Jelena, Randelović, Branislav, Lazarević, Emilija, "Reading habits of secondary school students in Serbia" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 52, no. 1 (2020):136-180,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2001136S . .

TY  - CHAP
AU  - Стевановић, Јелена
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/406
AB  - Да постоје различити фактори и више чинилаца задужених за ширење
добре говорне и писане речи, истиче се у раду Јелене Стевановић Јeзичка
култура у образовном контексту. Први и најзначајнији чиниоци су наставници
и професори у основној и средњој школи, али битан утицај имају и општа
култура, посебно језички ниво средине, затим наставни програм (програм
наставе и учења), уџбеници и приручници који се користе у наставном
процесу, породица и окружење у којем се ученик креће. Резултати приказаних
истраживања у чијем су фокусу били одређени ортографски и стилистички
аспекти језичке кутуре ученика основношколског и средњошколског узраста
упућују на то да су ученици показали недовољно развијено знање у области
језичке културе и умешност да примене прескриптивна правила, као и да
стилски језички поступци у школским саставима ученика своје упориште,
најпре, налазе у свакодневном говорном узусу (разговорном функционалном
стилу). Преложене су одређене промене које се односе на програм наставе и
учења, превасходно за средњу школу, и истакнуто је да би ученицима требало
предочити и кроз практичну наставу српског језика указати на стилску
издиференцираност језика, на комуникацијску полифункционалност и на
чињеницу да је неопходно говорити и писати онако како то захтева одређена
комуникативна ситуација.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Настава и учење у процесима модернизације Србије
T1  - Jeзичка култура у образовном контексту
EP  - 189
SP  - 173
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_406
ER  - 

@inbook{
author = "Стевановић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "Да постоје различити фактори и више чинилаца задужених за ширење
добре говорне и писане речи, истиче се у раду Јелене Стевановић Јeзичка
култура у образовном контексту. Први и најзначајнији чиниоци су наставници
и професори у основној и средњој школи, али битан утицај имају и општа
култура, посебно језички ниво средине, затим наставни програм (програм
наставе и учења), уџбеници и приручници који се користе у наставном
процесу, породица и окружење у којем се ученик креће. Резултати приказаних
истраживања у чијем су фокусу били одређени ортографски и стилистички
аспекти језичке кутуре ученика основношколског и средњошколског узраста
упућују на то да су ученици показали недовољно развијено знање у области
језичке културе и умешност да примене прескриптивна правила, као и да
стилски језички поступци у школским саставима ученика своје упориште,
најпре, налазе у свакодневном говорном узусу (разговорном функционалном
стилу). Преложене су одређене промене које се односе на програм наставе и
учења, превасходно за средњу школу, и истакнуто је да би ученицима требало
предочити и кроз практичну наставу српског језика указати на стилску
издиференцираност језика, на комуникацијску полифункционалност и на
чињеницу да је неопходно говорити и писати онако како то захтева одређена
комуникативна ситуација.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Настава и учење у процесима модернизације Србије",
booktitle = "Jeзичка култура у образовном контексту",
pages = "189-173",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_406"
}

Стевановић, Ј.. (2019). Jeзичка култура у образовном контексту. in Настава и учење у процесима модернизације Србије
Београд : Институт за педагошка истраживања., 173-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_406

Стевановић Ј. Jeзичка култура у образовном контексту. in Настава и учење у процесима модернизације Србије. 2019;:173-189.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_406 .

Стевановић, Јелена, "Jeзичка култура у образовном контексту" in Настава и учење у процесима модернизације Србије (2019):173-189,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_406 .

TY  - BOOK
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Јадранка, Милошевић
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/594
AB  - Анализа књижевноуметничког дела не може бити потпуна уколико се
мимоиђе проучавање организације и естетских функција језика којим је
дело написано, јер се једино тако може спознати природа језика уопште,
поетског језика и књижевног дела у целини, као и њиховог међуодноса. Нити
књижевно дело, као један од видова информације, нити људска комуникација
у свим другим доменима, бар када је реч о природним језицима, не може без
правила која су карактеристична управо за ове семиотичке системе. Стога би
настојање да се литерарно дело објасни изван система основних средстава која га
конституишу заправо представљало недовршену схему.
Различити типови језичких извора могу бити употребљени приликом
творбе књижевноуметничког текста. Међутим, независно од дате језичке
поливалентности, језичка структура сваког литерарног дела садржи неколико
слојева, односно сам језички слој књижевног дела је стратификован (вишеслојан).
Посебно место, неспорно је, припада лексичко-семантичком аспекту (слоју)
језика литерарног стваралаштва, будући да је суштински значајан за свстраније
сагледавање књижевног текста у целини и будући да указује и на мање видљиве
везе између писца и његових поступака.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности
T1  - Lexical-semantic features in the works of Serbian writers and the teaching of Serbian language and literature
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_594
ER  - 

@book{
author = "Стевановић, Јелена and Јадранка, Милошевић",
year = "2019",
abstract = "Анализа књижевноуметничког дела не може бити потпуна уколико се
мимоиђе проучавање организације и естетских функција језика којим је
дело написано, јер се једино тако може спознати природа језика уопште,
поетског језика и књижевног дела у целини, као и њиховог међуодноса. Нити
књижевно дело, као један од видова информације, нити људска комуникација
у свим другим доменима, бар када је реч о природним језицима, не може без
правила која су карактеристична управо за ове семиотичке системе. Стога би
настојање да се литерарно дело објасни изван система основних средстава која га
конституишу заправо представљало недовршену схему.
Различити типови језичких извора могу бити употребљени приликом
творбе књижевноуметничког текста. Међутим, независно од дате језичке
поливалентности, језичка структура сваког литерарног дела садржи неколико
слојева, односно сам језички слој књижевног дела је стратификован (вишеслојан).
Посебно место, неспорно је, припада лексичко-семантичком аспекту (слоју)
језика литерарног стваралаштва, будући да је суштински значајан за свстраније
сагледавање књижевног текста у целини и будући да указује и на мање видљиве
везе између писца и његових поступака.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности, Lexical-semantic features in the works of Serbian writers and the teaching of Serbian language and literature",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_594"
}

Стевановић, Ј.,& Јадранка, М.. (2019). Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности. 
Београд : Институт за педагошка истраживања..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_594

Стевановић Ј, Јадранка М. Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_594 .

Стевановић, Јелена, Јадранка, Милошевић, "Лексичко-семантичке особености у делима српских писаца и настава српског језика и књижевности" (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_594 .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/543
AB  - Strateški cilj svakog razvijenog društva predstavlja efikasno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje,
posebno srednjoškolsko, ima dugoročan uticaj na nivo jezičke pismenosti, budući da u savremenom
društvu adekvatan nivo osnovne jezičke, matematičke i informatičke pismenosti predstavlja nužan
uslov da svaki pojedinac aktivno učestvuje u društvu i preuzme svoju društvenu odgovornost. S tim u
vezi, osnovu opšteg školskog obrazovanja svakog učenika u Srbiji predstavlja izučavanje standardnog
srpskog jezika i njegovih normi, jer se drugačije ne mogu procenjivati znanja učenika ponaosob koja
se iskazuju kroz primenjivanje pravila/zakonitosti jezičke kulture (usmeno i pisano izražavanje).
Osnovu jezičke kulture, dakle, čini književnojezička norma. Imajući u vidu iznesene konstatacije, cilj
rada je da se ukaže na ulogu jezičke kulture u reformisanim programima nastave i učenja, kao i da se
ispita funkcionalnost primene znanja iz oblasti jezičke kulture kod srednjoškolaca i studenata, jer oni
predstavljaju najprogresivniju grupu govornika srpskog jezika. U prvom delu rada biće razmatrani
sadržaji koji se u aktuelnim programima nastave i učenja za srpski jezik u gimnazijama odnose na
nastavnu oblast Jezička kultura. U drugom delu rada biće analizirano postignuće srednjoškolaca
i studenata na testu znanja koji je koncipiran za potrebe ovog istraživanja. Test je sadržao pitanja
otvorenog i zatvorenog tipa iz triju oblasti: gramatika, pravopis i leksikologija. Nivo težine zadataka
usklađen je sa sadržajima nastavnog programa za srpski jezik za više razrede osnovne škole. Uzorak
je prigodan i čini ga 239 ispitanika – maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola i studenti fakulteta
na kojima se ne izučavaju filološke nauke. U analizi su primenjene metode deskriptivne statistike.
Istraživanje je realizovano školske 2018/2019. i 2019/2020. godine. Rezultati istraživanja pokazuju
da u reformisanim nastavnim programima za gimnazije – kao i u programima koji su donedavno
važili – jezičkoj kulturi nije posvećeno mnogo pažnje, jer su sadržaji naklonjeni temama iz jezika i
književnosti. Istakli bismo da su izostale i različite vrste programskih vežbi (pravopisne, jezičke,
leksičko-semantičke i dr.) koje se realizuju u nastavnom kontekstu u kome postoji potreba za
svrsishodnim usvajanjem i primenom datih jezičkih zakonitosti i pojava u novim komunikativnim
situacijama. Takođe, rezultati analize postignuća srednjoškolaca i studenata na testu upućuju na to da
nijedan ispitanik nije odgovorio tačno na sva pitanja, kao i da je najveći problem predstavljala upravo
funkcionalna primena znanja, posebno iz pravopisa i leksikologije. Više od polovine ispitanika nije
umelo da upotrebi veliko slovo ili da primeni pravila o spojenom i odvojenom pisanju reči poštujući
ortografsku normu srpskog jezika, a više od trećine ispitanika nije odgovorilo na pitanja koja se tiču
osnovnih leksičkih mehanizama (metafora i metonimija) koji umnogome doprinose bogaćenju
leksičkog fonda. U radu se zaključuje da bi u srednjoškolskim nastavnim programima trebalo da budu zastupljeniji sadržaji iz jezičke kulture, kao i da je u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika
neophodno više pažnje posvetiti praktičnoj primeni stečenog znanja u realnim jezičkim situacijama.
Pored toga, nalazi ukazuju da bi studenti, posebno na nastavničkim fakultetima na kojima je jezik
struke praktično neminovan, trebalo da imaju obavezan predmet u okviru koga bi se izučavala pravila
standardnog srpskog jezika, odnosno jezičke kulture, kako bi se zaustavio pad kvaliteta usmenog i
pisanog diskursa mladih govornika srpskog jezika.
AB  - Efficient education is a strategic goal of every developed society. High quality education, particularly
high-school education, has a long-term influence on the level of linguistic literacy since, in the
modern society, the satisfactory level of basic literacy in linguistics, mathematics and informatics
is a prerequisite for the individual to actively participate in the society and assume their social
responsibility. In this regard, studying the standard Serbian language and its norms is the basis of
general education for every student in Serbia, as the students’ individual knowledge, demonstrated
through applying rules/laws of the functional style (written and oral expression), cannot be assessed
otherwise. Therefore, the literary language norm creates the basis of functional style. Having
in mind these remarks, the objective of the paper is to point to the role of functional style in the
reformed teaching and learning programs as well as to examine efficiency of the applied knowledge
of functional style in high-school and university students, as they represent the most progressive
group of Serbian language speakers. The first part of the paper will deliberate the contents relating
to functional style in the current Serbian language teaching and learning high-school programs.
The second part of the paper will analyze the achievement of high school and university students
through the knowledge test specifically composed for this research. The test consists of the openended
and closed-ended questions from three fields: grammar, spelling and lexicology. The difficulty
level of the task matches the contents of Serbian language curriculum for the senior primary school
grades. The sample is appropriate and consist of 239 participants – high-school and vocational school
graduates and philology faculty students. Descriptive statistics methods are applied in the analysis.
The research was realized in the school years 2018/2019 and 2019/2020. The research results show
that in the reformed high-school curriculums – as well as in the curriculums that were valid up until
recently – functional style received little attention as the contents favor the topics of language and
literature. We underline that different types of program exercises (spelling, linguistic and lexical
semantic, etc.) that are implemented in the teaching context where there is a need for purposeful
adoption and implementation of given linguistic principles and phenomena in new communication
situations, were also missing. Furthermore, the results of the analysis of high-school and university
students’ achievements at the test show that none of the participants answered all the questions
correctly. Also, the greatest problem was functional application of knowledge, especially in spelling
and lexicology. More than a half of participants did not know how to use a capital letter or apply
the rules for the words that are spelled together or apart, respecting the orthographic norm of the
Serbian language. Also, more than a half of participants did not answer the questions regarding the basic lexical mechanisms (metaphor and metonymy) which contribute greatly to enrichment
of lexical fund. The paper concludes that high-school curriculums should contain more functional
style contents and that the high-school Serbian language teaching should pay more attention to
practical application of acquired knowledge in real linguistic situations. In addition, the results show
that students, especially those from teacher training faculties where the vocational language is
virtually inevitable, should have a compulsory subject that would teach the rules of standard Serbian
language i.e. functional style, so as to prevent the decline in quality of oral and written discourse of
young Serbian language speakers.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Značaj jezičke kulture u procesima modernizacije društva
T1  - Importance of functional style in modernization of society
EP  - 29
SP  - 26
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_543
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Jelena",
year = "2019",
abstract = "Strateški cilj svakog razvijenog društva predstavlja efikasno obrazovanje. Kvalitetno obrazovanje,
posebno srednjoškolsko, ima dugoročan uticaj na nivo jezičke pismenosti, budući da u savremenom
društvu adekvatan nivo osnovne jezičke, matematičke i informatičke pismenosti predstavlja nužan
uslov da svaki pojedinac aktivno učestvuje u društvu i preuzme svoju društvenu odgovornost. S tim u
vezi, osnovu opšteg školskog obrazovanja svakog učenika u Srbiji predstavlja izučavanje standardnog
srpskog jezika i njegovih normi, jer se drugačije ne mogu procenjivati znanja učenika ponaosob koja
se iskazuju kroz primenjivanje pravila/zakonitosti jezičke kulture (usmeno i pisano izražavanje).
Osnovu jezičke kulture, dakle, čini književnojezička norma. Imajući u vidu iznesene konstatacije, cilj
rada je da se ukaže na ulogu jezičke kulture u reformisanim programima nastave i učenja, kao i da se
ispita funkcionalnost primene znanja iz oblasti jezičke kulture kod srednjoškolaca i studenata, jer oni
predstavljaju najprogresivniju grupu govornika srpskog jezika. U prvom delu rada biće razmatrani
sadržaji koji se u aktuelnim programima nastave i učenja za srpski jezik u gimnazijama odnose na
nastavnu oblast Jezička kultura. U drugom delu rada biće analizirano postignuće srednjoškolaca
i studenata na testu znanja koji je koncipiran za potrebe ovog istraživanja. Test je sadržao pitanja
otvorenog i zatvorenog tipa iz triju oblasti: gramatika, pravopis i leksikologija. Nivo težine zadataka
usklađen je sa sadržajima nastavnog programa za srpski jezik za više razrede osnovne škole. Uzorak
je prigodan i čini ga 239 ispitanika – maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola i studenti fakulteta
na kojima se ne izučavaju filološke nauke. U analizi su primenjene metode deskriptivne statistike.
Istraživanje je realizovano školske 2018/2019. i 2019/2020. godine. Rezultati istraživanja pokazuju
da u reformisanim nastavnim programima za gimnazije – kao i u programima koji su donedavno
važili – jezičkoj kulturi nije posvećeno mnogo pažnje, jer su sadržaji naklonjeni temama iz jezika i
književnosti. Istakli bismo da su izostale i različite vrste programskih vežbi (pravopisne, jezičke,
leksičko-semantičke i dr.) koje se realizuju u nastavnom kontekstu u kome postoji potreba za
svrsishodnim usvajanjem i primenom datih jezičkih zakonitosti i pojava u novim komunikativnim
situacijama. Takođe, rezultati analize postignuća srednjoškolaca i studenata na testu upućuju na to da
nijedan ispitanik nije odgovorio tačno na sva pitanja, kao i da je najveći problem predstavljala upravo
funkcionalna primena znanja, posebno iz pravopisa i leksikologije. Više od polovine ispitanika nije
umelo da upotrebi veliko slovo ili da primeni pravila o spojenom i odvojenom pisanju reči poštujući
ortografsku normu srpskog jezika, a više od trećine ispitanika nije odgovorilo na pitanja koja se tiču
osnovnih leksičkih mehanizama (metafora i metonimija) koji umnogome doprinose bogaćenju
leksičkog fonda. U radu se zaključuje da bi u srednjoškolskim nastavnim programima trebalo da budu zastupljeniji sadržaji iz jezičke kulture, kao i da je u srednjoškolskoj nastavi srpskog jezika
neophodno više pažnje posvetiti praktičnoj primeni stečenog znanja u realnim jezičkim situacijama.
Pored toga, nalazi ukazuju da bi studenti, posebno na nastavničkim fakultetima na kojima je jezik
struke praktično neminovan, trebalo da imaju obavezan predmet u okviru koga bi se izučavala pravila
standardnog srpskog jezika, odnosno jezičke kulture, kako bi se zaustavio pad kvaliteta usmenog i
pisanog diskursa mladih govornika srpskog jezika., Efficient education is a strategic goal of every developed society. High quality education, particularly
high-school education, has a long-term influence on the level of linguistic literacy since, in the
modern society, the satisfactory level of basic literacy in linguistics, mathematics and informatics
is a prerequisite for the individual to actively participate in the society and assume their social
responsibility. In this regard, studying the standard Serbian language and its norms is the basis of
general education for every student in Serbia, as the students’ individual knowledge, demonstrated
through applying rules/laws of the functional style (written and oral expression), cannot be assessed
otherwise. Therefore, the literary language norm creates the basis of functional style. Having
in mind these remarks, the objective of the paper is to point to the role of functional style in the
reformed teaching and learning programs as well as to examine efficiency of the applied knowledge
of functional style in high-school and university students, as they represent the most progressive
group of Serbian language speakers. The first part of the paper will deliberate the contents relating
to functional style in the current Serbian language teaching and learning high-school programs.
The second part of the paper will analyze the achievement of high school and university students
through the knowledge test specifically composed for this research. The test consists of the openended
and closed-ended questions from three fields: grammar, spelling and lexicology. The difficulty
level of the task matches the contents of Serbian language curriculum for the senior primary school
grades. The sample is appropriate and consist of 239 participants – high-school and vocational school
graduates and philology faculty students. Descriptive statistics methods are applied in the analysis.
The research was realized in the school years 2018/2019 and 2019/2020. The research results show
that in the reformed high-school curriculums – as well as in the curriculums that were valid up until
recently – functional style received little attention as the contents favor the topics of language and
literature. We underline that different types of program exercises (spelling, linguistic and lexical
semantic, etc.) that are implemented in the teaching context where there is a need for purposeful
adoption and implementation of given linguistic principles and phenomena in new communication
situations, were also missing. Furthermore, the results of the analysis of high-school and university
students’ achievements at the test show that none of the participants answered all the questions
correctly. Also, the greatest problem was functional application of knowledge, especially in spelling
and lexicology. More than a half of participants did not know how to use a capital letter or apply
the rules for the words that are spelled together or apart, respecting the orthographic norm of the
Serbian language. Also, more than a half of participants did not answer the questions regarding the basic lexical mechanisms (metaphor and metonymy) which contribute greatly to enrichment
of lexical fund. The paper concludes that high-school curriculums should contain more functional
style contents and that the high-school Serbian language teaching should pay more attention to
practical application of acquired knowledge in real linguistic situations. In addition, the results show
that students, especially those from teacher training faculties where the vocational language is
virtually inevitable, should have a compulsory subject that would teach the rules of standard Serbian
language i.e. functional style, so as to prevent the decline in quality of oral and written discourse of
young Serbian language speakers.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Značaj jezičke kulture u procesima modernizacije društva, Importance of functional style in modernization of society",
pages = "29-26",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_543"
}

Stevanović, J.. (2019). Značaj jezičke kulture u procesima modernizacije društva. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 26-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_543

Stevanović J. Značaj jezičke kulture u procesima modernizacije društva. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:26-29.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_543 .

Stevanović, Jelena, "Značaj jezičke kulture u procesima modernizacije društva" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):26-29,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_543 .

TY  - CONF
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Lazarević, Emilija
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/559
AB  - Jedan od najvažnijih ishoda nastave srpskog jezika jeste razvijanje i unapređivanje jezičke kulture
učenika. Jezička kultura se veoma efikasno (ako ne i najsvrsishodnije) neguje primenjivanjem
različitih leksičko-semantičkih vežbi. S tim u vezi, cilј rada jeste da sagledamo koliko su leksičkosemantičke
vežbe zastuplјene u udžbenicima za drugi razred osnovne škole, u kojoj meri su usklađene
sa programom nastave i učenja i koliko su funkcionalne. Primenjena je deskriptivna i komparativna
metoda koja je u ovom slučaju podrazumevala analizu sadržaja udžbenika za srpski jezik (gramatike i
radne sveske) za drugi razred osnovne škole, odnosno analizu leksičko-semantičkih vežbanja u ovim
udžbenicima. Korpus čine udžbenici za drugi razred osnovne škole koji su pisani u saglasju sa novim
programom nastave i učenja i to udžbenici koje je odobrio za upotrebu nadležni prosvetni organ.
Rezultati analize pokazuju da nisu svi autori analiziranih udžbenika predvideli leksičko-semantičke
vežbe, a u udžbenicima u kojima je posvećena pažnja ovoj vrsti vežbanja njihova zastuplјenost je
vrlo oskudna. Takođe, date vežbe su donekle usklađene sa aktuelnim programom; najčešće se
nalaze u okviru tematske celine koja je namenjena jezičkoj kulturi; ni u jednom udžbeniku nismo
zapazili podnaslov koji bi direktno upućivao na leksičko-semantičke vežbe; ova vežbanja su data ili u
gramatikama ili u radnim sveskama. Imajući u vidu da se primenom leksičko-semantičkih vežbi kod
učenika stvara navika da promišlјaju i traže adekvatan jezički izraz za ono što žele da iskažu i povećava
se fond takvih izraza u njihovom rečniku, neophodno je izraditi udžbeničku literature za srpski jezik
– posebno u mlađim razredima osnovne škole – u kojoj će detalјnije i organizovanije biti koncipirane
različite vrste vežbanja, posebno leksičko-semantičke vežbe.
AB  - One of the most important outcomes in Serbian language teaching is developing and improving
functional style of the students. Functional style is very efficiently (and probably most beneficially)
nurtured through various lexical semantics exercises. In this regard, the objective of the paper is to
examine to what extent the lexical semantics exercises are: represented in the primary school second
grade textbooks; harmonized with the teaching and learning curriculum; and how functional they are.
The descriptive and comparative method was applied, which in this case involved content analysis
of the Serbian language textbooks for the second grade of primary school (grammar books and
workbooks), i.e. the analysis of lexical semantics exercises in these textbooks. The corpus is made up
of textbooks for the second grade of primary school written in accordance with the new teaching and
learning curriculum and approved by the competent education authority. The results of the analysis
show that not all the authors of the analysed textbooks included lexical semantics exercises and that
in the textbooks in which some attention was devoted to this type of exercise, their presence was
rather scarce. Also, the given exercises are somewhat harmonized with the current program; most
commonly they are a part of a thematic unit dedicated to functional style; in no textbook have we
noticed a subtitle with direct reference to lexical semantics exercises; these exercises are provided
either in grammar books or in workbooks. Having in mind that the use of lexical semantics exercises
helps students create a habit of thinking and searching for the adequate linguistic expression of the
idea they want to communicate, and increases the number of such expressions in their vocabulary,
it is necessary to produce textbooks for Serbian language - especially for the junior primary school
grades - in which different types of exercises, especially lexical semantics exercises, will be designed
in a more detailed and organized way.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Leksičko-semantičke vežbe u udžbenicima za drugi razred osnovne škole
T1  - Lexical semantics exercises in texbooks for the second grade of primary school
EP  - 63
SP  - 62
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_559
ER  - 

@conference{
author = "Stevanović, Jelena and Lazarević, Emilija",
year = "2019",
abstract = "Jedan od najvažnijih ishoda nastave srpskog jezika jeste razvijanje i unapređivanje jezičke kulture
učenika. Jezička kultura se veoma efikasno (ako ne i najsvrsishodnije) neguje primenjivanjem
različitih leksičko-semantičkih vežbi. S tim u vezi, cilј rada jeste da sagledamo koliko su leksičkosemantičke
vežbe zastuplјene u udžbenicima za drugi razred osnovne škole, u kojoj meri su usklađene
sa programom nastave i učenja i koliko su funkcionalne. Primenjena je deskriptivna i komparativna
metoda koja je u ovom slučaju podrazumevala analizu sadržaja udžbenika za srpski jezik (gramatike i
radne sveske) za drugi razred osnovne škole, odnosno analizu leksičko-semantičkih vežbanja u ovim
udžbenicima. Korpus čine udžbenici za drugi razred osnovne škole koji su pisani u saglasju sa novim
programom nastave i učenja i to udžbenici koje je odobrio za upotrebu nadležni prosvetni organ.
Rezultati analize pokazuju da nisu svi autori analiziranih udžbenika predvideli leksičko-semantičke
vežbe, a u udžbenicima u kojima je posvećena pažnja ovoj vrsti vežbanja njihova zastuplјenost je
vrlo oskudna. Takođe, date vežbe su donekle usklađene sa aktuelnim programom; najčešće se
nalaze u okviru tematske celine koja je namenjena jezičkoj kulturi; ni u jednom udžbeniku nismo
zapazili podnaslov koji bi direktno upućivao na leksičko-semantičke vežbe; ova vežbanja su data ili u
gramatikama ili u radnim sveskama. Imajući u vidu da se primenom leksičko-semantičkih vežbi kod
učenika stvara navika da promišlјaju i traže adekvatan jezički izraz za ono što žele da iskažu i povećava
se fond takvih izraza u njihovom rečniku, neophodno je izraditi udžbeničku literature za srpski jezik
– posebno u mlađim razredima osnovne škole – u kojoj će detalјnije i organizovanije biti koncipirane
različite vrste vežbanja, posebno leksičko-semantičke vežbe., One of the most important outcomes in Serbian language teaching is developing and improving
functional style of the students. Functional style is very efficiently (and probably most beneficially)
nurtured through various lexical semantics exercises. In this regard, the objective of the paper is to
examine to what extent the lexical semantics exercises are: represented in the primary school second
grade textbooks; harmonized with the teaching and learning curriculum; and how functional they are.
The descriptive and comparative method was applied, which in this case involved content analysis
of the Serbian language textbooks for the second grade of primary school (grammar books and
workbooks), i.e. the analysis of lexical semantics exercises in these textbooks. The corpus is made up
of textbooks for the second grade of primary school written in accordance with the new teaching and
learning curriculum and approved by the competent education authority. The results of the analysis
show that not all the authors of the analysed textbooks included lexical semantics exercises and that
in the textbooks in which some attention was devoted to this type of exercise, their presence was
rather scarce. Also, the given exercises are somewhat harmonized with the current program; most
commonly they are a part of a thematic unit dedicated to functional style; in no textbook have we
noticed a subtitle with direct reference to lexical semantics exercises; these exercises are provided
either in grammar books or in workbooks. Having in mind that the use of lexical semantics exercises
helps students create a habit of thinking and searching for the adequate linguistic expression of the
idea they want to communicate, and increases the number of such expressions in their vocabulary,
it is necessary to produce textbooks for Serbian language - especially for the junior primary school
grades - in which different types of exercises, especially lexical semantics exercises, will be designed
in a more detailed and organized way.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Leksičko-semantičke vežbe u udžbenicima za drugi razred osnovne škole, Lexical semantics exercises in texbooks for the second grade of primary school",
pages = "63-62",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_559"
}

Stevanović, J.,& Lazarević, E.. (2019). Leksičko-semantičke vežbe u udžbenicima za drugi razred osnovne škole. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 62-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_559

Stevanović J, Lazarević E. Leksičko-semantičke vežbe u udžbenicima za drugi razred osnovne škole. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:62-63.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_559 .

Stevanović, Jelena, Lazarević, Emilija, "Leksičko-semantičke vežbe u udžbenicima za drugi razred osnovne škole" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):62-63,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_559 .

TY  - JOUR
AU  - Lazarević, Emilija
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/291
AB  - Apart from being conditioned by cognitive development, the development, understanding and use of the metaphor influence not only linguistic development in terms of enriching and structuring vocabulary and semantics, but also the general verbal ability of every individual. The aim of our research was to examine the development and understanding of the ability for drawing comparisons and language metaphors in children of preschool age. We also tried to determine whether there were differences in this respect regarding the gender of the students. The research sample consisted of 81 children of age 6-7 from different preschool institutions in Belgrade. The development and understanding of metaphors were tested by applying the subtests 'Comparison and Metaphorical Transfer of the Lexical-Semantical Test' written by Z. Kašić. The obtained results indicate that pre­school children possess a developed ability for drawing comparisons. The results are also indicative of the fact that the metaphor exists in the language of preschool children, but it is not fully developed nor understood. The research also established that there were no differences relative to the gender in the level of adoption of comparisons and metaphors. Given the children's age and the fact that the un­derstanding of different events, actions and activities is directly linked to understanding metaphorical structures, the lower achievement of the preschool children can be attributed to a gradual develop­ment of the metaphorisation ability. Such findings were expected.
AB  - Razvijenost, razumevanje i upotreba metafore utiču ne samo na jezički razvoj u smislu bogaćenja i strukturiranja leksike i semantike već i na opštu verbalnu sposobnost svakog pojedinca, a uslovljeni su i kognitivnim razvojem. Cilj našeg istraživanja bio je da ispitamo razvijenost i razumevanje sposobnosti poređenja i jezičkih metafora kod dece na predškolskom uzrastu. Takođe, ispitivali smo da li u ovom pogledu postoje razlike s obzirom na pol učenika. U istraživanju je učestvovalo osamdeset i jedno dete predškolskog uzrasta starosti od šest do sedam godina, iz predškolskih ustanova u Beogradu. Primenom suptestova Poređenje i Metaforički prenos Leksičko-semantičkog testa autorke Z. Kašić procenjeni su razvijenost i razumevanje metafore. Rezultati ispitivanja ukazuju da deca na predškolskom uzrastu imaju razvijenu sposobnost poređenja. Dobijeni nalazi upućuju na postojanje, ali ne i na potpunu razvijenost i razumevanje metafore u jeziku dece predškolskog uzrasta. Ustanovljeno je da na ovom uzrastu između devojčica i dečaka nema razlike u nivou usvojenosti poređenja i metafore. Imajući u vidu uzrast dece i činjenicu da su mnogobrojna razumevanja događaja, akcija i aktivnosti direktno povezana sa shvatanjem metaforičkih struktura, niže postignuće dece na pred­školskom uzrastu se može pripisati postupnosti razvoja sposobnosti metaforizacije, što se može smatrati očekivanim nalazom.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T1  - Development and understanding of the metaphor among the children of the preschool age
T1  - Razvijenost i razumevanje metafore kod dece predškolskog uzrasta
EP  - 60
IS  - 3
SP  - 49
VL  - 31
DO  - 10.5937/inovacije1803049L
ER  - 

@article{
author = "Lazarević, Emilija and Stevanović, Jelena",
year = "2018",
abstract = "Apart from being conditioned by cognitive development, the development, understanding and use of the metaphor influence not only linguistic development in terms of enriching and structuring vocabulary and semantics, but also the general verbal ability of every individual. The aim of our research was to examine the development and understanding of the ability for drawing comparisons and language metaphors in children of preschool age. We also tried to determine whether there were differences in this respect regarding the gender of the students. The research sample consisted of 81 children of age 6-7 from different preschool institutions in Belgrade. The development and understanding of metaphors were tested by applying the subtests 'Comparison and Metaphorical Transfer of the Lexical-Semantical Test' written by Z. Kašić. The obtained results indicate that pre­school children possess a developed ability for drawing comparisons. The results are also indicative of the fact that the metaphor exists in the language of preschool children, but it is not fully developed nor understood. The research also established that there were no differences relative to the gender in the level of adoption of comparisons and metaphors. Given the children's age and the fact that the un­derstanding of different events, actions and activities is directly linked to understanding metaphorical structures, the lower achievement of the preschool children can be attributed to a gradual develop­ment of the metaphorisation ability. Such findings were expected., Razvijenost, razumevanje i upotreba metafore utiču ne samo na jezički razvoj u smislu bogaćenja i strukturiranja leksike i semantike već i na opštu verbalnu sposobnost svakog pojedinca, a uslovljeni su i kognitivnim razvojem. Cilj našeg istraživanja bio je da ispitamo razvijenost i razumevanje sposobnosti poređenja i jezičkih metafora kod dece na predškolskom uzrastu. Takođe, ispitivali smo da li u ovom pogledu postoje razlike s obzirom na pol učenika. U istraživanju je učestvovalo osamdeset i jedno dete predškolskog uzrasta starosti od šest do sedam godina, iz predškolskih ustanova u Beogradu. Primenom suptestova Poređenje i Metaforički prenos Leksičko-semantičkog testa autorke Z. Kašić procenjeni su razvijenost i razumevanje metafore. Rezultati ispitivanja ukazuju da deca na predškolskom uzrastu imaju razvijenu sposobnost poređenja. Dobijeni nalazi upućuju na postojanje, ali ne i na potpunu razvijenost i razumevanje metafore u jeziku dece predškolskog uzrasta. Ustanovljeno je da na ovom uzrastu između devojčica i dečaka nema razlike u nivou usvojenosti poređenja i metafore. Imajući u vidu uzrast dece i činjenicu da su mnogobrojna razumevanja događaja, akcija i aktivnosti direktno povezana sa shvatanjem metaforičkih struktura, niže postignuće dece na pred­školskom uzrastu se može pripisati postupnosti razvoja sposobnosti metaforizacije, što se može smatrati očekivanim nalazom.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd",
journal = "Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu",
title = "Development and understanding of the metaphor among the children of the preschool age, Razvijenost i razumevanje metafore kod dece predškolskog uzrasta",
pages = "60-49",
number = "3",
volume = "31",
doi = "10.5937/inovacije1803049L"
}

Lazarević, E.,& Stevanović, J.. (2018). Development and understanding of the metaphor among the children of the preschool age. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
Univerzitet u Beogradu - Učiteljski fakultet, Beograd., 31(3), 49-60.
https://doi.org/10.5937/inovacije1803049L

Lazarević E, Stevanović J. Development and understanding of the metaphor among the children of the preschool age. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu. 2018;31(3):49-60.
doi:10.5937/inovacije1803049L .

Lazarević, Emilija, Stevanović, Jelena, "Development and understanding of the metaphor among the children of the preschool age" in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 31, no. 3 (2018):49-60,
https://doi.org/10.5937/inovacije1803049L . .

TY  - JOUR
AU  - Lalić-Vučetić, Nataša
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/301
AB  - The demands of the modern society have led to changes in the concept of education and to the approach to learning based on active construction of knowledge, the development of divergent thinking, initiative and cooperative behaviour through encouraging reflective practice in all participants in the process of education. This paper reports on the results of a research referring to the implementation, monitoring and reflection of practice, i.e. the analysis of teacher experiences from experimental classes. The aim of the research was to determine the way in which teachers perceive the use of research work, critical dialogue and play in class teaching. Research participants were 12 third- and fourth-grade primary school teachers from Belgrade. Qualitative methodology was used to analyse the data obtained by encouraging reflective practice in teachers. A significant finding is that the change in the approach to learning has created the conditions for motivation, autonomy and self-organisation of students at the group level, in which the teacher plays the role of a mentor and coordinator of activities. Teaching that is organised and conceptualised in this way creates the conditions for students to develop awareness on their own learning through different phases of work, as well as to monitor and manage it. A recommendation for further implementation of the researched approaches and methods refers to providing support to teachers to continuously use these methods of work in teaching and to exchange the ideas and experiences from classes through reflective practice.
PB  - Institut za pedagoška istraživanja, Beograd
T2  - Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
T1  - Play, research work and critical dialogue in teaching: Class teacher experiences
EP  - 49
IS  - 1
SP  - 25
VL  - 50
DO  - 10.2298/ZIPI1801025L
ER  - 

@article{
author = "Lalić-Vučetić, Nataša and Stevanović, Jelena and Gundogan, Dragana",
year = "2018",
abstract = "The demands of the modern society have led to changes in the concept of education and to the approach to learning based on active construction of knowledge, the development of divergent thinking, initiative and cooperative behaviour through encouraging reflective practice in all participants in the process of education. This paper reports on the results of a research referring to the implementation, monitoring and reflection of practice, i.e. the analysis of teacher experiences from experimental classes. The aim of the research was to determine the way in which teachers perceive the use of research work, critical dialogue and play in class teaching. Research participants were 12 third- and fourth-grade primary school teachers from Belgrade. Qualitative methodology was used to analyse the data obtained by encouraging reflective practice in teachers. A significant finding is that the change in the approach to learning has created the conditions for motivation, autonomy and self-organisation of students at the group level, in which the teacher plays the role of a mentor and coordinator of activities. Teaching that is organised and conceptualised in this way creates the conditions for students to develop awareness on their own learning through different phases of work, as well as to monitor and manage it. A recommendation for further implementation of the researched approaches and methods refers to providing support to teachers to continuously use these methods of work in teaching and to exchange the ideas and experiences from classes through reflective practice.",
publisher = "Institut za pedagoška istraživanja, Beograd",
journal = "Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja",
title = "Play, research work and critical dialogue in teaching: Class teacher experiences",
pages = "49-25",
number = "1",
volume = "50",
doi = "10.2298/ZIPI1801025L"
}

Lalić-Vučetić, N., Stevanović, J.,& Gundogan, D.. (2018). Play, research work and critical dialogue in teaching: Class teacher experiences. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja
Institut za pedagoška istraživanja, Beograd., 50(1), 25-49.
https://doi.org/10.2298/ZIPI1801025L

Lalić-Vučetić N, Stevanović J, Gundogan D. Play, research work and critical dialogue in teaching: Class teacher experiences. in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 2018;50(1):25-49.
doi:10.2298/ZIPI1801025L .

Lalić-Vučetić, Nataša, Stevanović, Jelena, Gundogan, Dragana, "Play, research work and critical dialogue in teaching: Class teacher experiences" in Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 50, no. 1 (2018):25-49,
https://doi.org/10.2298/ZIPI1801025L . .

TY  - CHAP
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Lazarević, Emilija
AU  - Milošević, Jadranka
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/600
AB  - The goal of Jelena Stevanović, Emilija Lazarević and Jadranka Milošević’s paper,
Written Expression: the Competences of Pupils with Developmental Disabilities in the
First Four Grades, was to research class teachers’ opinions on the inclusive education of
children with developmental disabilities in the field of written expression, i.e. Serbian
language classes. Those teachers believe that in the field of written expression pupils
with disabilities should acquire knowledge and skills related to the basic level when
considering the standards for the end of the first cycle of compulsory education in
the Serbian language. However, experience from school practice shows that pupils
with developmental disabilities cannot successfully and completely master the
majority of competences which are predicted by prescribed achievement levels. The
obtained findings suggest that during training on the implementation of inclusive
education, class teachers should be given special training for the implementation of
contents for the Serbian language, and that special programs which would focus on
the improvement of the basic competences of pupils with developmental disabilities
in the field of written expression should be designed.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih
T1  - Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi
T1  - Written expression: The competences of pupils with developmental disabilities in the first four grades
EP  - 104
SP  - 93
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_600
ER  - 

@inbook{
author = "Stevanović, Jelena and Lazarević, Emilija and Milošević, Jadranka",
year = "2018",
abstract = "The goal of Jelena Stevanović, Emilija Lazarević and Jadranka Milošević’s paper,
Written Expression: the Competences of Pupils with Developmental Disabilities in the
First Four Grades, was to research class teachers’ opinions on the inclusive education of
children with developmental disabilities in the field of written expression, i.e. Serbian
language classes. Those teachers believe that in the field of written expression pupils
with disabilities should acquire knowledge and skills related to the basic level when
considering the standards for the end of the first cycle of compulsory education in
the Serbian language. However, experience from school practice shows that pupils
with developmental disabilities cannot successfully and completely master the
majority of competences which are predicted by prescribed achievement levels. The
obtained findings suggest that during training on the implementation of inclusive
education, class teachers should be given special training for the implementation of
contents for the Serbian language, and that special programs which would focus on
the improvement of the basic competences of pupils with developmental disabilities
in the field of written expression should be designed.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih",
booktitle = "Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi, Written expression: The competences of pupils with developmental disabilities in the first four grades",
pages = "104-93",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_600"
}

Stevanović, J., Lazarević, E.,& Milošević, J.. (2018). Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi. in Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 93-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_600

Stevanović J, Lazarević E, Milošević J. Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi. in Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih. 2018;:93-104.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_600 .

Stevanović, Jelena, Lazarević, Emilija, Milošević, Jadranka, "Pisano izražavanje: kompetencije učenika sa smetnjama u razvoju u razrednoj nastavi" in Uvažavanje različitosti u funkciji pozitivnog razvoja dece i mladih (2018):93-104,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_600 .

TY  - CONF
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Ивковић, Биљана
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1083
AB  - Посматрано, најпре, у школском контексту, од повезаности језичке, математичке и научне
писмености може зависити целокупан успех ученика. С тим у вези, циљ истраживања представља
испитивање језичких карактеристика одговора ученика на одређене текстуалне задатке из
математике и природних наука у истраживању TIMSS 2015. Узорак је формиран тако што је
случајним путем одабрано сто ученика из 160 различитих основних школа које су учествовале у
истраживању TIMSS 2015. За потребе овог рада одабрали смо два текстуална задатка (из природних
наука и математике) из двеју различитих свезака. У овом истраживању експлоративног карактера
коришћене су дескриптивна и аналитичка метода. Језичка компетентност ученика, односно
језичке карактеристике одговора датих на текстуалне задатке из математике и природних наука
– оцењиване су на следећим нивоима: нормативном, лексичком и синтаксичком. Резултати
испитивања упућују на то да су на свим посматраним нивоима уочена одступања која указују на
недовољно развијену језичку писменост (језичку компетентност) ученика, као и на њен утицај на
формулисање решења постављених задатака. Најуочљивија су одступања у вези са нормативним
аспектом, односно у вези са применом правописних правила. Такође, анализа карактеристика
синтаксе реченице и лексичког нивоа језичких формулација ученика указује на непосреднију
везу између језичке компетенције и постигнућа ученика. Ученичко невладање реченичном
конструкцијом, доминантна употреба лексичких јединица из колоквијалног језика и оскудан
лексички фонд узроковали су недовољно смислене одговоре и лошије постигнуће ученика.
На основу анализе одговора ученика у истраживању TIMSS 2015 можемо потврдно говорити
и о међуодносу језичке, математиче и научне писмености, што је у сагласности са различитим
испитивањима повезаности трију поменутих аспеката функционалне писмености ученика.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS 2015: резултати и импликације
T1  - Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука
EP  - 21
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1083
ER  - 

@conference{
author = "Стевановић, Јелена and Ивковић, Биљана",
year = "2017",
abstract = "Посматрано, најпре, у школском контексту, од повезаности језичке, математичке и научне
писмености може зависити целокупан успех ученика. С тим у вези, циљ истраживања представља
испитивање језичких карактеристика одговора ученика на одређене текстуалне задатке из
математике и природних наука у истраживању TIMSS 2015. Узорак је формиран тако што је
случајним путем одабрано сто ученика из 160 различитих основних школа које су учествовале у
истраживању TIMSS 2015. За потребе овог рада одабрали смо два текстуална задатка (из природних
наука и математике) из двеју различитих свезака. У овом истраживању експлоративног карактера
коришћене су дескриптивна и аналитичка метода. Језичка компетентност ученика, односно
језичке карактеристике одговора датих на текстуалне задатке из математике и природних наука
– оцењиване су на следећим нивоима: нормативном, лексичком и синтаксичком. Резултати
испитивања упућују на то да су на свим посматраним нивоима уочена одступања која указују на
недовољно развијену језичку писменост (језичку компетентност) ученика, као и на њен утицај на
формулисање решења постављених задатака. Најуочљивија су одступања у вези са нормативним
аспектом, односно у вези са применом правописних правила. Такође, анализа карактеристика
синтаксе реченице и лексичког нивоа језичких формулација ученика указује на непосреднију
везу између језичке компетенције и постигнућа ученика. Ученичко невладање реченичном
конструкцијом, доминантна употреба лексичких јединица из колоквијалног језика и оскудан
лексички фонд узроковали су недовољно смислене одговоре и лошије постигнуће ученика.
На основу анализе одговора ученика у истраживању TIMSS 2015 можемо потврдно говорити
и о међуодносу језичке, математиче и научне писмености, што је у сагласности са различитим
испитивањима повезаности трију поменутих аспеката функционалне писмености ученика.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015: резултати и импликације",
title = "Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука",
pages = "21-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1083"
}

Стевановић, Ј.,& Ивковић, Б.. (2017). Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука. in TIMSS 2015: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 21-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1083

Стевановић Ј, Ивковић Б. Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука. in TIMSS 2015: резултати и импликације. 2017;:21-21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1083 .

Стевановић, Јелена, Ивковић, Биљана, "Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука" in TIMSS 2015: резултати и импликације (2017):21-21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1083 .

TY  - CONF
AU  - Влајковић Бојић, Виолета
AU  - Стевановић, Јелена
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1074
AB  - Кроз процес образовања одвија се својеврстан вид развоја деце као резултат
интеракције њихових развојних карактеристика и особености система знања
који ученици стичу посредством уџбеника као основне школске књиге. Имајући
у виду информациону и трансформациону функцију уџбеника, циљ рада био је
да сагледамо из перспективе ученика улогу уџбеничке литературе (граматике
и читанке) у настави српског језика. Истраживање је обављено школске
2017/2018. године применом упитника – посебно конструисаног за потребе
овог истраживања – који је садржао питања затвореног и отвореног типа.
Узорак је пригодан и чини га 114 ученика осмог разреда основне школе и 137
ученика четвртог разреда гимназије из Београда. Примењена је дескриптивна
статистичка анализа. Резултати показују да више од две трећине основаца
увек и већином користи читанку из српског језика, док више од половине
средњошколаца не користи или повремено користи овај уџбеник. Већи број
ученика основне школе (78,95%) већином и увек користи граматику него што
то чине гимназијалци (27,11%). Готово половина основаца (46%) сматра да су
текстови из читанке интересантни, што је супротно мишљењу средњошколаца
(64,32%) о понуђеним текстовима. Мање од десетине ученика оба узраста указује
на то да их текстови из читанке подстичу на даљи самостални рад и продубљивање
знања из српског језика и књижевности. Премда више од половине (69,54%)
ученика средње школе сугерише да им граматика српског језика углавном или
уопште не помаже у бољем разумевању и усвајању знања, готово сви ученици
основне школе (82,46%) који су учествовали у истраживању извештавају да им
уџбеник из граматике српског језика у потпуности или већином омогућава да
стекну адекватне компетенције из ове области. И старији и млађи ученици су сагласни да би у читанци требало да буде више за њих интересантних текстова,
односно савремених књижевноуметничких дела. Налази истраживања показују
да читанка и граматика посредују и помажу у елаборирању програма и стицању
знања током наставе српског језика и књижевности превасходно у основној
школи, док у средњошколској настави српског језика и књижевности доминантну
улогу има читанка. Сем тога, изложени резултати наводе на закључак да је
потребно садржаје из књижевности прилагодити преференцијама данашњих
генерација, као и да је неопходно посветити знатно више пажње прилагођавању
граматичке литературе самосталној продукцији, израженијем осећају напретка,
самоконтроле и самокорекције ученика, посебно у настави српског језика у
средњој школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - Улога уџбеника у савременом образовању
T1  - Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе
SP  - 65
SP  - 66
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1074
ER  - 

@conference{
author = "Влајковић Бојић, Виолета and Стевановић, Јелена",
year = "2017",
abstract = "Кроз процес образовања одвија се својеврстан вид развоја деце као резултат
интеракције њихових развојних карактеристика и особености система знања
који ученици стичу посредством уџбеника као основне школске књиге. Имајући
у виду информациону и трансформациону функцију уџбеника, циљ рада био је
да сагледамо из перспективе ученика улогу уџбеничке литературе (граматике
и читанке) у настави српског језика. Истраживање је обављено школске
2017/2018. године применом упитника – посебно конструисаног за потребе
овог истраживања – који је садржао питања затвореног и отвореног типа.
Узорак је пригодан и чини га 114 ученика осмог разреда основне школе и 137
ученика четвртог разреда гимназије из Београда. Примењена је дескриптивна
статистичка анализа. Резултати показују да више од две трећине основаца
увек и већином користи читанку из српског језика, док више од половине
средњошколаца не користи или повремено користи овај уџбеник. Већи број
ученика основне школе (78,95%) већином и увек користи граматику него што
то чине гимназијалци (27,11%). Готово половина основаца (46%) сматра да су
текстови из читанке интересантни, што је супротно мишљењу средњошколаца
(64,32%) о понуђеним текстовима. Мање од десетине ученика оба узраста указује
на то да их текстови из читанке подстичу на даљи самостални рад и продубљивање
знања из српског језика и књижевности. Премда више од половине (69,54%)
ученика средње школе сугерише да им граматика српског језика углавном или
уопште не помаже у бољем разумевању и усвајању знања, готово сви ученици
основне школе (82,46%) који су учествовали у истраживању извештавају да им
уџбеник из граматике српског језика у потпуности или већином омогућава да
стекну адекватне компетенције из ове области. И старији и млађи ученици су сагласни да би у читанци требало да буде више за њих интересантних текстова,
односно савремених књижевноуметничких дела. Налази истраживања показују
да читанка и граматика посредују и помажу у елаборирању програма и стицању
знања током наставе српског језика и књижевности превасходно у основној
школи, док у средњошколској настави српског језика и књижевности доминантну
улогу има читанка. Сем тога, изложени резултати наводе на закључак да је
потребно садржаје из књижевности прилагодити преференцијама данашњих
генерација, као и да је неопходно посветити знатно више пажње прилагођавању
граматичке литературе самосталној продукцији, израженијем осећају напретка,
самоконтроле и самокорекције ученика, посебно у настави српског језика у
средњој школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Улога уџбеника у савременом образовању",
title = "Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе",
pages = "65-66",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1074"
}

Влајковић Бојић, В.,& Стевановић, Ј.. (2017). Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе. in Улога уџбеника у савременом образовању
Београд : Институт за педагошка истраживања., 65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1074

Влајковић Бојић В, Стевановић Ј. Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе. in Улога уџбеника у савременом образовању. 2017;:65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1074 .

Влајковић Бојић, Виолета, Стевановић, Јелена, "Уџбеник у настави српског језика: перспектива ученика основне и средње школе" in Улога уџбеника у савременом образовању (2017):65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1074 .

TY  - CONF
AU  - Стевановић, Јелена
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1077
AB  - Језичка култура се као посебна дисциплина бави питањима ефикасности
и квалитета комуникације и представља базу језичке политике и језичког
васпитања. Може се рећи да је језичка култура исто што и писменост у најширем
смислу те речи, односно то је способност читања и писања, познавање
стандарднојезиче норме и владање у говору стилским регистром стандардног
језика. Док усваја правила језичке културе, појединац би требало да буде
оријентисан на целокупну норму стандардног језика, на етичка одређења свога
народа и на циљеве и околности комуникације. Дакле, језичка култура појединца
упућује на степен његовог познавања језика и на способност да та знања
примени у остваривању културних потреба. Изузетно значајна особина језичке
културе и показатељ њене неодвојивости од опште културе јесте способност
усклађивања према околностима, што се односи и на садржај информације и
на сврху информисања.
Посматрано са аспекта методике наставе српског језика, термин језичка
култура поистовећује се са термином култура изражавања којим се именује
једна од трију области на којима почива настава српског језика у основним и
средњим школама. Наиме, настава српског језика у основној и средњој школи
одвија се на три различита али комплементарна подручја: настава језика
(граматика и правопис); настава књижевности и настава културе изражавања
(усмено и писано изражавање). Синтагму култура изражавања у овом раду
употребљаваћемо упоредо са синтагмом језичка култура (поменути термини
представљају котекстуалне синониме).
Један од најважнијих задатака целокупне наставе српског језика и
књижевности јесте усвајање, неговање и развијање језичке културе ученика.
Штавише, посредно се помоћу културе изражавања изводи настава готово свих
предмета, па је њен значај за целокупно образовање утолико већи. Међутим,
истраживања показују да већ неколико деценија ниво развијености језичке
културе ученика није на задовољавајућем нивоу. Имајући у виду дате констатације, циљ рада био је да сагледамо у којој
мери су садржаји који се односе на језичку културу – једну од трију области
наставе српског језика – заступљени у средњошколским уџбеницима. Предмет
истраживања јесу средњошколски уџбеници, тј. граматике српског језика.
Коришћена је метода анализе садржаја, а јединицу анализе представљали су
наставни садржаји који су намењени унапређивању језичке културе ученика
који похађају гимназије и средње стручне школе. Корпус чине уџбеници које је
одобрио за употребу надлежни просветни орган (школска 2016/2017. година) и
то граматике следећих издавача: Завод за уџбенике, Клет (Кlett) и Нови Логос.
Анализирајући, за ову прилику, уџбенике који се употребљавају у
средњошколској настави српског језика, запазили смо да између гимназија и
средњих стручних школа нема разлике, будући да су свим средњошколцима
намењени исти уџбеници. Притом, Завод за уџбенике и Клет су објавили
граматике за сва четири разреда средњих школа, док су у издању Новог Логоса
приређене граматике само за почетне разреде гимназије и средњих стручних
школа.
Граматика чији је издавач Завод за уџбенике представља званични
уџбеник за средње школе од 1989. године и до средине претходне деценије,
када је либерализовано тржиште уџбеника – био је једина граматика која је
коришћена у средњошколској настави српског језика. Унутар овог уџбеника
нема ниједног поднаслова који би обједињавао теме из језичке културе, али се
пажња посвећује стилистици функционалних стилова (део о раслојавању језика,
у оквиру кога је дат кратак преглед функционалних стилова у којима се српски
књижевни језик остварује) и лексикологији (полисемија, фразеологија), будући
да језичка култура подразумева и правила избора адекватних речи у зависности
од њене употребе у одређеном функционалном стилу. Ипак, вежбања која се
тичу ових наставних садржаја нису предвиђена. Интересантно је да је назив првог
издања ове граматике (1989. године) био Савремени српскохрватски језик и
култура изражавања. Као што из наслова можемо видети, осим граматичких
система књижевног језика, тадашњи уџбеник за средњошколце садржао је и
део који се тицао културе изражавања. Ученицима су биле понуђене лекције
у којима је са теоријског и практичног аспекта размотрена проблематика у
вези са типовима текстова, реториком и функционалном стилистиком. Одељак
који се односио на културу изражавања био је значајно мањег обима него део
уџбеника у коме су разматрана питања из језика. Без обзира на то, могао је
подстицајно деловати на интересовање ученика за питања језичке културе, као и на мотивацију професора српског језика и књижевности да у средњошколској
настави више пажње посвете теоријским и практичним садржајима из ове
области наставе српског језика. Можда се један од чинилаца, због којих култура
изражавања средњошколаца није на задовољавајућем нивоу, може потражити
у чињеници да сем у првом издању овог уџбеника – који је дуго у употреби и
из кога су српски језик училе многе генерације – ни у једном другом издању до
данас није било одељка/одељака који су посвећени култури изражавања.
Резултати анализе граматика које потписује издавачка кућа Клет указују
на то да ни у једном уџбенику од 1. до 4. разреда нема наслова култура
изражавања. Међутим, ученици се на језичку културу посредно упућују кроз
питања која се односе на лексикологију (значењски односи међу лексемама;
порекло и сфера употребе речи; фразеологизми и фразеологија, стилска вредност
лексема) и стилистику функционалних стилова у оквиру које се разматрају одлике
само једног функционалног стила српског језика (административно-пословног
стила). Дате наставне садржаје изучавају ученици трећег и четвртог разреда
средњих школа, док у граматикама намењеним млађим средњошколцима није
разматрана проблематика која се ни индиректно не може повезати са наставном
облашћу култура изражавања. Дакле, садржаји су и у овим граматикама у
сагласности са наставним програмом за предмет Српски језик и књижевност за
поменути узраст ученика и у највећој мери су посвећени темама из граматике
српског језика, што ипак не подразумева њихову потпуну ефикасност, посебно
ако разматрамо обухватност и адекватност датог наставног програма који за
овај предмет није измењен од 1991. године.
Нешто више тематских целина посвећених језичкој култури заступљено
је у граматикама за први и други разред средњих школа чији је издавач Нови
Логос. Знање које би средњошколци нижих разреда требало да усвоје у
домену културе изражавања тиче се: а) у првом разреду усменог изражавања
(реченична мелодија, изражајно читање и казивање); б) у другом разреду
усменог изражавања (причање догађаја и доживљаја, описивање бића,
предмета, радњи, појава; усвајање ортоепске норме и вештине говорења;
изражајно казивање напамет научених песама; изражајно казивање напамет
научених краћих монолошких текстова) и писаног изражавања (израда плана
писменог састава, усавршавање текста; писање побољшане верзије писменог
састава). Иако и ови садржаји у датим граматикама углавном одражавају
актуелни наставни програм, односно усклађени су са њим, потребно је истаћи
да се једино у овој уџбеничкој литератури средњошколци директно упућују на језичку културу и на њене поједине области, као и на функционални приступ
овом подручју наставе српског језика кроз вежбања и одређене дидактичке
целине.
На основу текстуалне грађе анализираних уџбеника опажамо да култури
изражавања није посвећено много пажње, односно да у појединим уџбеницима
нису заступљени садржаји који се непосредно тичу поменуте наставне области
српског језика. Прегледана уџбеничка литература наклоњена је превасходно
темама из граматике српског језика, док је проблематика у вези са језичком
културом маргинализована и запостављена. Уколико имамо у виду да уџбеник
треба да подржи формално школско учење које је специфично по томе што
систематски, посредством добро осмишљених и сегментираних садржаја
уводи ученика у једну научну дисциплину, да његова жанровска особеност
јесте управо његова „моћ” да подржи усвајање целовитог знања о одређеној
научној области, као и да резултати анализе уџбеника (граматика) показују да
су теме које се односе на језичку културу оскудне а неретко и изостављене,
можемо констатовати да се настава и избор садржаја културе изражавања у
средњим школама не реализују према прецизној и јасној регулативи датој у
програму и у уџбеницима, већ овај веома битан аспект наставе српског језика
средњошколски професори реализују према сопственој савести и нахођењу.
Кључне речи: језичка култура, анализа уџбеника, граматика, настава српског
језика, средња школа.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - Улога уџбеника у савременом образовању
T1  - Језичка култура у уџбеничкој литератури за средњу школу
EP  - 24
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1077
ER  - 

@conference{
author = "Стевановић, Јелена",
year = "2017",
abstract = "Језичка култура се као посебна дисциплина бави питањима ефикасности
и квалитета комуникације и представља базу језичке политике и језичког
васпитања. Може се рећи да је језичка култура исто што и писменост у најширем
смислу те речи, односно то је способност читања и писања, познавање
стандарднојезиче норме и владање у говору стилским регистром стандардног
језика. Док усваја правила језичке културе, појединац би требало да буде
оријентисан на целокупну норму стандардног језика, на етичка одређења свога
народа и на циљеве и околности комуникације. Дакле, језичка култура појединца
упућује на степен његовог познавања језика и на способност да та знања
примени у остваривању културних потреба. Изузетно значајна особина језичке
културе и показатељ њене неодвојивости од опште културе јесте способност
усклађивања према околностима, што се односи и на садржај информације и
на сврху информисања.
Посматрано са аспекта методике наставе српског језика, термин језичка
култура поистовећује се са термином култура изражавања којим се именује
једна од трију области на којима почива настава српског језика у основним и
средњим школама. Наиме, настава српског језика у основној и средњој школи
одвија се на три различита али комплементарна подручја: настава језика
(граматика и правопис); настава књижевности и настава културе изражавања
(усмено и писано изражавање). Синтагму култура изражавања у овом раду
употребљаваћемо упоредо са синтагмом језичка култура (поменути термини
представљају котекстуалне синониме).
Један од најважнијих задатака целокупне наставе српског језика и
књижевности јесте усвајање, неговање и развијање језичке културе ученика.
Штавише, посредно се помоћу културе изражавања изводи настава готово свих
предмета, па је њен значај за целокупно образовање утолико већи. Међутим,
истраживања показују да већ неколико деценија ниво развијености језичке
културе ученика није на задовољавајућем нивоу. Имајући у виду дате констатације, циљ рада био је да сагледамо у којој
мери су садржаји који се односе на језичку културу – једну од трију области
наставе српског језика – заступљени у средњошколским уџбеницима. Предмет
истраживања јесу средњошколски уџбеници, тј. граматике српског језика.
Коришћена је метода анализе садржаја, а јединицу анализе представљали су
наставни садржаји који су намењени унапређивању језичке културе ученика
који похађају гимназије и средње стручне школе. Корпус чине уџбеници које је
одобрио за употребу надлежни просветни орган (школска 2016/2017. година) и
то граматике следећих издавача: Завод за уџбенике, Клет (Кlett) и Нови Логос.
Анализирајући, за ову прилику, уџбенике који се употребљавају у
средњошколској настави српског језика, запазили смо да између гимназија и
средњих стручних школа нема разлике, будући да су свим средњошколцима
намењени исти уџбеници. Притом, Завод за уџбенике и Клет су објавили
граматике за сва четири разреда средњих школа, док су у издању Новог Логоса
приређене граматике само за почетне разреде гимназије и средњих стручних
школа.
Граматика чији је издавач Завод за уџбенике представља званични
уџбеник за средње школе од 1989. године и до средине претходне деценије,
када је либерализовано тржиште уџбеника – био је једина граматика која је
коришћена у средњошколској настави српског језика. Унутар овог уџбеника
нема ниједног поднаслова који би обједињавао теме из језичке културе, али се
пажња посвећује стилистици функционалних стилова (део о раслојавању језика,
у оквиру кога је дат кратак преглед функционалних стилова у којима се српски
књижевни језик остварује) и лексикологији (полисемија, фразеологија), будући
да језичка култура подразумева и правила избора адекватних речи у зависности
од њене употребе у одређеном функционалном стилу. Ипак, вежбања која се
тичу ових наставних садржаја нису предвиђена. Интересантно је да је назив првог
издања ове граматике (1989. године) био Савремени српскохрватски језик и
култура изражавања. Као што из наслова можемо видети, осим граматичких
система књижевног језика, тадашњи уџбеник за средњошколце садржао је и
део који се тицао културе изражавања. Ученицима су биле понуђене лекције
у којима је са теоријског и практичног аспекта размотрена проблематика у
вези са типовима текстова, реториком и функционалном стилистиком. Одељак
који се односио на културу изражавања био је значајно мањег обима него део
уџбеника у коме су разматрана питања из језика. Без обзира на то, могао је
подстицајно деловати на интересовање ученика за питања језичке културе, као и на мотивацију професора српског језика и књижевности да у средњошколској
настави више пажње посвете теоријским и практичним садржајима из ове
области наставе српског језика. Можда се један од чинилаца, због којих култура
изражавања средњошколаца није на задовољавајућем нивоу, може потражити
у чињеници да сем у првом издању овог уџбеника – који је дуго у употреби и
из кога су српски језик училе многе генерације – ни у једном другом издању до
данас није било одељка/одељака који су посвећени култури изражавања.
Резултати анализе граматика које потписује издавачка кућа Клет указују
на то да ни у једном уџбенику од 1. до 4. разреда нема наслова култура
изражавања. Међутим, ученици се на језичку културу посредно упућују кроз
питања која се односе на лексикологију (значењски односи међу лексемама;
порекло и сфера употребе речи; фразеологизми и фразеологија, стилска вредност
лексема) и стилистику функционалних стилова у оквиру које се разматрају одлике
само једног функционалног стила српског језика (административно-пословног
стила). Дате наставне садржаје изучавају ученици трећег и четвртог разреда
средњих школа, док у граматикама намењеним млађим средњошколцима није
разматрана проблематика која се ни индиректно не може повезати са наставном
облашћу култура изражавања. Дакле, садржаји су и у овим граматикама у
сагласности са наставним програмом за предмет Српски језик и књижевност за
поменути узраст ученика и у највећој мери су посвећени темама из граматике
српског језика, што ипак не подразумева њихову потпуну ефикасност, посебно
ако разматрамо обухватност и адекватност датог наставног програма који за
овај предмет није измењен од 1991. године.
Нешто више тематских целина посвећених језичкој култури заступљено
је у граматикама за први и други разред средњих школа чији је издавач Нови
Логос. Знање које би средњошколци нижих разреда требало да усвоје у
домену културе изражавања тиче се: а) у првом разреду усменог изражавања
(реченична мелодија, изражајно читање и казивање); б) у другом разреду
усменог изражавања (причање догађаја и доживљаја, описивање бића,
предмета, радњи, појава; усвајање ортоепске норме и вештине говорења;
изражајно казивање напамет научених песама; изражајно казивање напамет
научених краћих монолошких текстова) и писаног изражавања (израда плана
писменог састава, усавршавање текста; писање побољшане верзије писменог
састава). Иако и ови садржаји у датим граматикама углавном одражавају
актуелни наставни програм, односно усклађени су са њим, потребно је истаћи
да се једино у овој уџбеничкој литератури средњошколци директно упућују на језичку културу и на њене поједине области, као и на функционални приступ
овом подручју наставе српског језика кроз вежбања и одређене дидактичке
целине.
На основу текстуалне грађе анализираних уџбеника опажамо да култури
изражавања није посвећено много пажње, односно да у појединим уџбеницима
нису заступљени садржаји који се непосредно тичу поменуте наставне области
српског језика. Прегледана уџбеничка литература наклоњена је превасходно
темама из граматике српског језика, док је проблематика у вези са језичком
културом маргинализована и запостављена. Уколико имамо у виду да уџбеник
треба да подржи формално школско учење које је специфично по томе што
систематски, посредством добро осмишљених и сегментираних садржаја
уводи ученика у једну научну дисциплину, да његова жанровска особеност
јесте управо његова „моћ” да подржи усвајање целовитог знања о одређеној
научној области, као и да резултати анализе уџбеника (граматика) показују да
су теме које се односе на језичку културу оскудне а неретко и изостављене,
можемо констатовати да се настава и избор садржаја културе изражавања у
средњим школама не реализују према прецизној и јасној регулативи датој у
програму и у уџбеницима, већ овај веома битан аспект наставе српског језика
средњошколски професори реализују према сопственој савести и нахођењу.
Кључне речи: језичка култура, анализа уџбеника, граматика, настава српског
језика, средња школа.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Улога уџбеника у савременом образовању",
title = "Језичка култура у уџбеничкој литератури за средњу школу",
pages = "24-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1077"
}

Стевановић, Ј.. (2017). Језичка култура у уџбеничкој литератури за средњу школу. in Улога уџбеника у савременом образовању
Београд : Институт за педагошка истраживања., 21-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1077

Стевановић Ј. Језичка култура у уџбеничкој литератури за средњу школу. in Улога уџбеника у савременом образовању. 2017;:21-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1077 .

Стевановић, Јелена, "Језичка култура у уџбеничкој литератури за средњу школу" in Улога уџбеника у савременом образовању (2017):21-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1077 .

TY  - CHAP
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Ивковић, Биљана
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/622
AB  - If observed in the school context in the first place, overall student achievement could depend on relation
between language, mathematical and science literacy. For that matter, the aim of the research presented in
this chapter is the examination of language features of students’ answers to certain mathematical and science
text-based problems in the TIMSS 2015. The sample was formed by a random choice of one hundred students
(50 students whose answers referred to a certain mathematical question and 50 students who answered to
a certain question concerning science) from 160 schools that took part in the TIMSS 2015. For this paper we
have chosen two text-based problems (mathematics and science) from two different booklets. The descriptive
and the analytical method were used in this exploratory research. The students’ language competences, that
is, language features of the answers given to mathematics and science text-based problems were rated on
the following levels: normative, lexical, and syntactic. Within each of these levels, the most frequent examples,
which cannot be regarded as writing mistakes, and they indicate a systematic error or adeviation from a
language standard, were singled out. The research results show that language deviations which referred to
students’ underdeveloped language literacy (language competence), as well as its influence on how students
formulated solutions to the problems, were noticed on all observed levels. The most noticeable are the
deviations in regard to the normative aspect, that is, those related to the use of spelling rules, as the students
showed wavering and insufficient functional knowledge in the domain of Serbian language ortography. Also,
the analysis of sentence syntax features and lexical level of the language formulations point to a more direct
relationship between language competences and student achievements because their limited vocabulary
and underdeveloped skill for producting clear and precise sentence constructions contributed to inadequate
student achievements. Students’ inability to handle the sentence construction, a dominant use of lexical units
from the colloquial language and their limited vocabulary lead to insufficiently meaningful answers and lower
student achievement. Based on the analysis of students’ answers in TIMSS 2015, we can talk affirmatively about
the mutual relationship of language, mathematical and science literacy, which is in accordance with various
examinations of connections among the three mentioned aspects of students’ functional literacy. The findings
of our research indicate, among other things, that greater attention should be paid to the quality of linguistic
expression during class teaching in the primary school.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
T1  - Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука
T1  - The importance of language competence for student achievement in mathematics and science
EP  - 219
SP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_622
ER  - 

@inbook{
author = "Стевановић, Јелена and Ивковић, Биљана",
year = "2017",
abstract = "If observed in the school context in the first place, overall student achievement could depend on relation
between language, mathematical and science literacy. For that matter, the aim of the research presented in
this chapter is the examination of language features of students’ answers to certain mathematical and science
text-based problems in the TIMSS 2015. The sample was formed by a random choice of one hundred students
(50 students whose answers referred to a certain mathematical question and 50 students who answered to
a certain question concerning science) from 160 schools that took part in the TIMSS 2015. For this paper we
have chosen two text-based problems (mathematics and science) from two different booklets. The descriptive
and the analytical method were used in this exploratory research. The students’ language competences, that
is, language features of the answers given to mathematics and science text-based problems were rated on
the following levels: normative, lexical, and syntactic. Within each of these levels, the most frequent examples,
which cannot be regarded as writing mistakes, and they indicate a systematic error or adeviation from a
language standard, were singled out. The research results show that language deviations which referred to
students’ underdeveloped language literacy (language competence), as well as its influence on how students
formulated solutions to the problems, were noticed on all observed levels. The most noticeable are the
deviations in regard to the normative aspect, that is, those related to the use of spelling rules, as the students
showed wavering and insufficient functional knowledge in the domain of Serbian language ortography. Also,
the analysis of sentence syntax features and lexical level of the language formulations point to a more direct
relationship between language competences and student achievements because their limited vocabulary
and underdeveloped skill for producting clear and precise sentence constructions contributed to inadequate
student achievements. Students’ inability to handle the sentence construction, a dominant use of lexical units
from the colloquial language and their limited vocabulary lead to insufficiently meaningful answers and lower
student achievement. Based on the analysis of students’ answers in TIMSS 2015, we can talk affirmatively about
the mutual relationship of language, mathematical and science literacy, which is in accordance with various
examinations of connections among the three mentioned aspects of students’ functional literacy. The findings
of our research indicate, among other things, that greater attention should be paid to the quality of linguistic
expression during class teaching in the primary school.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука",
booktitle = "Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука, The importance of language competence for student achievement in mathematics and science",
pages = "219-207",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_622"
}

Стевановић, Ј.,& Ивковић, Б.. (2017). Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука
Београд : Институт за педагошка истраживања., 207-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_622

Стевановић Ј, Ивковић Б. Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука. in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука. 2017;:207-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_622 .

Стевановић, Јелена, Ивковић, Биљана, "Значај језичке компетенције за постигнуће ученика из математике и природних наука" in TIMSS 2015 у Србији : међународног истраживања постигнућа ученика 4. разреда основне школе из математике и природних наука (2017):207-219,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_622 .

TY  - JOUR
AU  - Kopas-Vukašinović, Emina
AU  - Stevanović, Jelena
AU  - Stanojević, Vladimir
PY  - 2017
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/285
AB  - The preparation of children for the teaching of initial writing is a problem which is, in the system of unique institutional education, addressed by the preschool institution and the school. The open preschool education system includes the engagement of parents in these activities. The aim of this paper was to determine the attitudes of parents about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing. The research was conducted by using the descriptive method and a process of inference. A Likert-type descriptive attitude scale was used for the purposes of this research. The research results suggest that it is necessary to achieve a continuous cooperation between preschool teachers and parents in preschool institutions, in terms of informing parents about the children's possibilities and the tasks of preschool teachers in activities that prepare children for the teaching of initial writing.
PB  - Unisa Press, Pretoria
T2  - Africa Education Review
T1  - Parents' attitudes about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing
EP  - 67
IS  - 2
SP  - 52
VL  - 14
DO  - 10.1080/18146627.2017.1279016
ER  - 

@article{
author = "Kopas-Vukašinović, Emina and Stevanović, Jelena and Stanojević, Vladimir",
year = "2017",
abstract = "The preparation of children for the teaching of initial writing is a problem which is, in the system of unique institutional education, addressed by the preschool institution and the school. The open preschool education system includes the engagement of parents in these activities. The aim of this paper was to determine the attitudes of parents about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing. The research was conducted by using the descriptive method and a process of inference. A Likert-type descriptive attitude scale was used for the purposes of this research. The research results suggest that it is necessary to achieve a continuous cooperation between preschool teachers and parents in preschool institutions, in terms of informing parents about the children's possibilities and the tasks of preschool teachers in activities that prepare children for the teaching of initial writing.",
publisher = "Unisa Press, Pretoria",
journal = "Africa Education Review",
title = "Parents' attitudes about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing",
pages = "67-52",
number = "2",
volume = "14",
doi = "10.1080/18146627.2017.1279016"
}

Kopas-Vukašinović, E., Stevanović, J.,& Stanojević, V.. (2017). Parents' attitudes about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing. in Africa Education Review
Unisa Press, Pretoria., 14(2), 52-67.
https://doi.org/10.1080/18146627.2017.1279016

Kopas-Vukašinović E, Stevanović J, Stanojević V. Parents' attitudes about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing. in Africa Education Review. 2017;14(2):52-67.
doi:10.1080/18146627.2017.1279016 .

Kopas-Vukašinović, Emina, Stevanović, Jelena, Stanojević, Vladimir, "Parents' attitudes about the tasks of preschool teachers in the preparation of children for the teaching of initial writing" in Africa Education Review, 14, no. 2 (2017):52-67,
https://doi.org/10.1080/18146627.2017.1279016 . .

TY  - JOUR
AU  - Stevanović, Jelena
PY  - 2016
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/265
AB  - This paper considers the use of pleonastic and tautologous phrases in written expression of secondary school students from linguo-stylistic perspective. The aim of the analysis was directed to determining the types of the two figures of speech most commonly used by secondary school students in their school essays and whether the value of these structures is stylogenetic. The corpus included school written assignments on any topic or any lit- erature-based topics (1061 school written assignments) of secondary school students (587 students) who attend the third and the fourth grade of high schools and secondary vocational schools in Belgrade, Novi Sad, Jagodina and Krusevac. The basic criterion, already applied in the selection of the material, was normative. The sub-criteria were related to stylematic and stylogenetic procedures. The results of the analysis have indicated that the most common structures are diminutive pleonastic phrases, then pleonastic phrases with an attributive, while the pleonasms in the form of verb-object and verb-adverbial phrases are less frequently used by secondary school students. We may also note that three types of tautologous structures are present in the written assignments: 1) tautology in the form of a coordinated phrase with a conjunction and, 2) tautology in the form of explicative sentences with the conjunction respectively and 3) tautology in the form of asyndetic coordinated structures. In addition, most pleonastic and tautologous structures of the analyzed corpus are not stylistically effective.
AB  - U radu se iz lingvostilističke perspektive razmatra upotreba pleonastičkih i tautoloških konstrukcija u pismenom izražavanju srednjoškolaca. Cilj analize školskih pismenih zadataka usmeren je na to da ustanovimo koje tipove dveju stilskih figura učenici najčešće upotrebljavaju u svojim školskim sastavima i da li je vrednost pomenutih konstrukcija stilogena. Korpus čine školski pismeni zadaci na slobodnu temu ili sa tematikom iz oblasti književnosti (1061 školski pismeni zadatak) srednjoškolaca (587 učenika) koji pohađaju III i IV razred gimnazija i srednjih stručnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini i Kruševcu. Osnovni kriterijum primenjen već u selekciji građe jeste normativni. Potkriterijumi se tiču stilematičkih i stilogenih postupaka. Rezultati analize pokazuje da su najzastupljenije deminutivne pleonastičke konstrukcije, potom pleonastičke sintagme s atributivom, dok su srednjoškolci najređe upotrebljavali pleonazme koji su izraženi u formi glagolsko-objekatske ili glagolsko-priloškoodredbene sintagme. Takođe, u školskim sastavima se izdvajaju tri tipa tautoloških konstrukcija: 1) tautologija u formi koordinirane sintagme s veznikom i; 2) tautologija u formi eksplikativnih rečenica s veznikom odnosno i 3) tautologija u formi asindetskih koordiniranih konstrukcija.
PB  - Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika, Beograd, Univerzitet u Beogradu - Filološki fakultet, Beograd, Univerzitet Crne Gore - Filološki fakultet, Nikšić, Univerzitet u Banjoj Luci -
T2  - Srpski jezik - studije srpske i slovenske
T1  - Pleonasm and tautology: Stylistic ornament or stylistic error in expression skills of the young
T1  - Pleonazam i tautologija - stilski ukras ili stilska greška u izražavanju mladih
EP  - 450
IS  - 21
SP  - 437
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_265
ER  - 

@article{
author = "Stevanović, Jelena",
year = "2016",
abstract = "This paper considers the use of pleonastic and tautologous phrases in written expression of secondary school students from linguo-stylistic perspective. The aim of the analysis was directed to determining the types of the two figures of speech most commonly used by secondary school students in their school essays and whether the value of these structures is stylogenetic. The corpus included school written assignments on any topic or any lit- erature-based topics (1061 school written assignments) of secondary school students (587 students) who attend the third and the fourth grade of high schools and secondary vocational schools in Belgrade, Novi Sad, Jagodina and Krusevac. The basic criterion, already applied in the selection of the material, was normative. The sub-criteria were related to stylematic and stylogenetic procedures. The results of the analysis have indicated that the most common structures are diminutive pleonastic phrases, then pleonastic phrases with an attributive, while the pleonasms in the form of verb-object and verb-adverbial phrases are less frequently used by secondary school students. We may also note that three types of tautologous structures are present in the written assignments: 1) tautology in the form of a coordinated phrase with a conjunction and, 2) tautology in the form of explicative sentences with the conjunction respectively and 3) tautology in the form of asyndetic coordinated structures. In addition, most pleonastic and tautologous structures of the analyzed corpus are not stylistically effective., U radu se iz lingvostilističke perspektive razmatra upotreba pleonastičkih i tautoloških konstrukcija u pismenom izražavanju srednjoškolaca. Cilj analize školskih pismenih zadataka usmeren je na to da ustanovimo koje tipove dveju stilskih figura učenici najčešće upotrebljavaju u svojim školskim sastavima i da li je vrednost pomenutih konstrukcija stilogena. Korpus čine školski pismeni zadaci na slobodnu temu ili sa tematikom iz oblasti književnosti (1061 školski pismeni zadatak) srednjoškolaca (587 učenika) koji pohađaju III i IV razred gimnazija i srednjih stručnih škola u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini i Kruševcu. Osnovni kriterijum primenjen već u selekciji građe jeste normativni. Potkriterijumi se tiču stilematičkih i stilogenih postupaka. Rezultati analize pokazuje da su najzastupljenije deminutivne pleonastičke konstrukcije, potom pleonastičke sintagme s atributivom, dok su srednjoškolci najređe upotrebljavali pleonazme koji su izraženi u formi glagolsko-objekatske ili glagolsko-priloškoodredbene sintagme. Takođe, u školskim sastavima se izdvajaju tri tipa tautoloških konstrukcija: 1) tautologija u formi koordinirane sintagme s veznikom i; 2) tautologija u formi eksplikativnih rečenica s veznikom odnosno i 3) tautologija u formi asindetskih koordiniranih konstrukcija.",
publisher = "Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika, Beograd, Univerzitet u Beogradu - Filološki fakultet, Beograd, Univerzitet Crne Gore - Filološki fakultet, Nikšić, Univerzitet u Banjoj Luci -",
journal = "Srpski jezik - studije srpske i slovenske",
title = "Pleonasm and tautology: Stylistic ornament or stylistic error in expression skills of the young, Pleonazam i tautologija - stilski ukras ili stilska greška u izražavanju mladih",
pages = "450-437",
number = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_265"
}

Stevanović, J.. (2016). Pleonasm and tautology: Stylistic ornament or stylistic error in expression skills of the young. in Srpski jezik - studije srpske i slovenske
Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika, Beograd, Univerzitet u Beogradu - Filološki fakultet, Beograd, Univerzitet Crne Gore - Filološki fakultet, Nikšić, Univerzitet u Banjoj Luci -.(21), 437-450.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_265

Stevanović J. Pleonasm and tautology: Stylistic ornament or stylistic error in expression skills of the young. in Srpski jezik - studije srpske i slovenske. 2016;(21):437-450.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_265 .

Stevanović, Jelena, "Pleonasm and tautology: Stylistic ornament or stylistic error in expression skills of the young" in Srpski jezik - studije srpske i slovenske, no. 21 (2016):437-450,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_265 .

TY  - CHAP
AU  - Стевановић, Јелена
AU  - Марушић, Милица
PY  - 2015
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/771
AB  - The basis of the students’ general school education consists of studying standard
Serbian language as well as literary and artistic norms, due to which it
is very important to draw attention to the professional development of Serbian
language and literature teachers. The aim of this paper was to examine how
often Serbian language and literature teachers employed at primary schools
participate in certain forms of informal professional development and how they
assess these forms of professional development. The research was conducted
in 2013/2014 academic year applying the questionnaire which contained open
and closed type questions. The sample was a convenience sample and included
95 Serbian language and literature teachers of nineteen primary schools in
Serbia. The quantitative and qualitative analysis of the teachers’ responses
was carried out. The results show that the majority of the teachers (93%)
most frequently participate in seminars, whereas the least frequent form of
professional development is the writing of professional and scientific papers.
Despite the fact that seminars represent the most common form of professional
development, a significant number of the teachers (40%) believe that seminars
contribute little or not at all to the improvement of their skills and knowledge.
In addition, the teachers believe that their professional development could be
improved primarily through the change of the contents and methods of the
seminars’ realization. The research findings suggest that this way of professional
development of these teachers does not suit fully their real needs and indicate
some specific measures that would contribute to overcoming this problem.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе
T1  - Показатељи стручног усавршавања наставника српског језика и књижевности
T1  - Indicators of the professional development of serbian language and literature teachers
EP  - 36
SP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_771
ER  - 

@inbook{
author = "Стевановић, Јелена and Марушић, Милица",
year = "2015",
abstract = "The basis of the students’ general school education consists of studying standard
Serbian language as well as literary and artistic norms, due to which it
is very important to draw attention to the professional development of Serbian
language and literature teachers. The aim of this paper was to examine how
often Serbian language and literature teachers employed at primary schools
participate in certain forms of informal professional development and how they
assess these forms of professional development. The research was conducted
in 2013/2014 academic year applying the questionnaire which contained open
and closed type questions. The sample was a convenience sample and included
95 Serbian language and literature teachers of nineteen primary schools in
Serbia. The quantitative and qualitative analysis of the teachers’ responses
was carried out. The results show that the majority of the teachers (93%)
most frequently participate in seminars, whereas the least frequent form of
professional development is the writing of professional and scientific papers.
Despite the fact that seminars represent the most common form of professional
development, a significant number of the teachers (40%) believe that seminars
contribute little or not at all to the improvement of their skills and knowledge.
In addition, the teachers believe that their professional development could be
improved primarily through the change of the contents and methods of the
seminars’ realization. The research findings suggest that this way of professional
development of these teachers does not suit fully their real needs and indicate
some specific measures that would contribute to overcoming this problem.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе",
booktitle = "Показатељи стручног усавршавања наставника српског језика и књижевности, Indicators of the professional development of serbian language and literature teachers",
pages = "36-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_771"
}

Стевановић, Ј.,& Марушић, М.. (2015). Показатељи стручног усавршавања наставника српског језика и књижевности. in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе
Београд : Институт за педагошка истраживања., 15-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_771

Стевановић Ј, Марушић М. Показатељи стручног усавршавања наставника српског језика и књижевности. in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе. 2015;:15-36.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_771 .

Стевановић, Јелена, Марушић, Милица, "Показатељи стручног усавршавања наставника српског језика и књижевности" in Нове улоге за ново доба : Прилози за редефинисање образовне праксе (2015):15-36,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_771 .