@conference{
author = "Максић, Славица and Павловић, Јелена",
year = "2013",
abstract = "Настава представља главну активност у школи у оквиру
које се остварује стицање знања као најважнији циљ образовања и
васпитања. Највеће примедбе настави у школама широм света јесу да се
своди на преношење знања, да није занимљива и да није подстицајна ни за
испољавање креативности наставника нити за испољавање и развој креативности ученика. Поставља се питање колико се креативност може подстицати кроз наставу према мишљењу наставника. Мишљења наставника јесу
предмет испитивања у овом раду због утицаја који могу имати на њихово
понашање на часу. Одговори наставника основне школе (N = 244) на отворено питање о томе како школа може допринети развоју креативности класификовани су у следеће категорије: наставне активности, ваннаставне активности, школска клима, наставни план и програм, професионални развој
наставника, управљање креативношћу и партнерство за креативност. За потребе овога рада спроведена је садржинска анализа одговора у којима су наставници видели наставу као место где се креативност може подстицати.
Утврђене карактеристике наставе која подржава креативност према уверењу
наставника, упоређене су са актуелним теоријама креативности, учења и човековог развоја. Изведене су импликације за дизајнирање креативне наставе
и даља испитивања у области, Knowledge acquisition as the main goal of education takes place through the
process of teaching which is the main activity at school. Around the world, school
teaching is mostly criticized for being transmissive, not interesting and not supportive
for creative expression neither of teachers, nor their students. This paper raieses the
question whether teachers think that creativity can be supported through the teaching
process. The subject of this study were teachers’ opinions because of their potential
influence on teaching and learning. Answers of primary school teachers (N = 244) to the
open ended question about school contribution to the development of creativity were
classified into eight categories: teaching activities, extra-curricular activities, school
climate, curriculum, teachers’ professional development, creativity management,
equipment and investments, and evaluation of creativity in society. Content analysis was
applied to teachers’ answers in which teaching activities were referred to as the way to
contribute to creativity development. Teaching activities identified in teachers’ answers
were compared to contemporary theories of creativity, learning and human development.
Implications for designing creative teaching and further studies in the field were
discussed.",
publisher = "Ужице : Учитељски факултет",
journal = "Настава и учење, Квалитет васпитно-образовног процеса",
title = "Настава која подржава креативност, Teaching for creativity",
pages = "64-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_742"
}
