Stanišić, Jelena

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0003-3137-4753
  • Stanišić, Jelena (39)
  • Станишић, Јелена (8)
  • Jelena, Stanišić (1)
  • Todorović, Jelena (1)
Projects

Author's Bibliography

The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education

Ratković, Marija; Medar Zlatković, Jelena; Stanišić, Jelena

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ratković, Marija
AU  - Medar Zlatković, Jelena
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1011
AB  - The application of sociometric techniques is commonplace in research on social relations
between students included in a model of inclusive education and their peers. Since the
acceptance of children with developmental disabilities is a crucial prerequisite to a more
equitable education, this paper aims to explore the advantages and shortcomings of
the application of sociometric techniques, which are most commonly associated with
the positivist paradigm in the study of contemporary pedagogical concepts such as
inclusion.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education
EP  - 164
SP  - 159
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011
ER  - 
@conference{
author = "Ratković, Marija and Medar Zlatković, Jelena and Stanišić, Jelena",
year = "2023",
abstract = "The application of sociometric techniques is commonplace in research on social relations
between students included in a model of inclusive education and their peers. Since the
acceptance of children with developmental disabilities is a crucial prerequisite to a more
equitable education, this paper aims to explore the advantages and shortcomings of
the application of sociometric techniques, which are most commonly associated with
the positivist paradigm in the study of contemporary pedagogical concepts such as
inclusion.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education",
pages = "164-159",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011"
}
Ratković, M., Medar Zlatković, J.,& Stanišić, J.. (2023). The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011
Ratković M, Medar Zlatković J, Stanišić J. The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:159-164.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011 .
Ratković, Marija, Medar Zlatković, Jelena, Stanišić, Jelena, "The application of sociometric techniques in research on peer relations in inclusive education" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):159-164,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1011 .

The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy

Marušić Jablanović, Milica; Stanišić, Jelena; Gundogan, Dragana; Blagdanić, Sanja; Veinović, Zorica; Đorđević, Dragana; Županec, Vera; Savić, Slađana

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Gundogan, Dragana
AU  - Blagdanić, Sanja
AU  - Veinović, Zorica
AU  - Đorđević, Dragana
AU  - Županec, Vera
AU  - Savić, Slađana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1014
AB  - Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy
EP  - 61
SP  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014
ER  - 
@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena and Gundogan, Dragana and Blagdanić, Sanja and Veinović, Zorica and Đorđević, Dragana and Županec, Vera and Savić, Slađana",
year = "2023",
abstract = "Environmental problems have gained prominence in light of the emerging global
environmental crisis and its devastating impact on all living beings (Beck, 1992; Ehrlich
& Ehrlich, 2013; Rockstrom et al. 2009). Therefore, there is a need for environmentally
literate citizens who understand the essence of these problems and are ready to respond
to the challenges they pose. Research has shown that societies and social groups react to
ecological problems differently. Socioeconomic factors are important since social groups differ in terms of their ecological knowledge and awareness as well as environmental
affect, behavior, and activism.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy",
pages = "61-55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014"
}
Marušić Jablanović, M., Stanišić, J., Gundogan, D., Blagdanić, S., Veinović, Z., Đorđević, D., Županec, V.,& Savić, S.. (2023). The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014
Marušić Jablanović M, Stanišić J, Gundogan D, Blagdanić S, Veinović Z, Đorđević D, Županec V, Savić S. The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:55-61.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .
Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, Gundogan, Dragana, Blagdanić, Sanja, Veinović, Zorica, Đorđević, Dragana, Županec, Vera, Savić, Slađana, "The importance of sociodemographic characteristics for the development of environmental literacy" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):55-61,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1014 .

Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији

Stanišić, Jelena; Maksić, Slavica; Filip, Nenadić

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Maksić, Slavica
AU  - Filip, Nenadić
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/943
AB  - Главни циљ еколошког образовања представља развој еколошке свести, која је основа
за проеколошко понашање. Како би се утврдили услови који погодују развоју еколошке
свести, спроведено је истраживање у коме су учествовали ученици четвртог разреда основне школе на основу података из истраживања TIMSS 2019. Критеријумска варијабла
је била скор на Скали еколошке свести, док су предикторске варијабле обухватиле карактеристике које варирају на нивоу ученика, одељења и школе. Хијерархијско линеарно моделовање указало је на важност варијабли на индивидуалном нивоу: кућни ресурси, језичка и нумеричка припремљеност за школу, самопоуздање у природним наукама, корисност наставе природних наука, перцепција родитеља о школи коју похађа њихово дете и
очекивани ниво образовања који ће постићи дете. Ниједна од разматраних варијабли на
нивоу одељења и школе није била значајан предиктор еколошке свести. Разлике између
школа су у потпуности објашњене коначним, задржаним моделом, али су неке варијације (око 8% варијансе) између различитих одељења остале необјашњене разматраним
предикторским варијаблама. Понуђени су предлози како да се кроз примену ефективне
педагогије и унапређивања рада школе повећа њен допринос развоју еколошке свести ученика. Такође, указано је на то су потребна даља истраживања о доприносу образовног
окружења развоју еколошке свести.
AB  - The main goal of environmental education is the development of environmental awareness, which is the basis for pro-environmental behavior. In order to determine the conditions which, favour the development of environmental awareness, a survey was conducted of students in the fourth grade of primary school, based on data from TIMSS 2019. The criterion variable was the score on the Environmental Awareness Scale, while the predictor variables included characteristics which vary at student, class, and school levels. Hierarchical linear modeling indicated the importance of variables at the individual level: home resources, literacy and numeracy readiness for school, confidence in science, usefulness of science lessons, and parent’s perceptions of their child’s school and expected student education level. None of the considered class and school level variables were significant predictors of environmental awareness. Between-school differences were fully explained by the final, retained model, but some variance (approx. 8%) between different classes remained unexplained by the considered predictor variables. We offer suggestions on how to increase the school’s contribution to the development of students’ environmental awareness through the application of effective pedagogy and school improvement. Further research is needed into the contribution of the educational environment.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији
T1  - Predictors of environmental awareness among primary school students in Serbia
EP  - 72
IS  - 1
SP  - 51
VL  - 55
DO  - doi.org/10.2298/ZIPI2301051S
ER  - 
@article{
author = "Stanišić, Jelena and Maksić, Slavica and Filip, Nenadić",
year = "2023",
abstract = "Главни циљ еколошког образовања представља развој еколошке свести, која је основа
за проеколошко понашање. Како би се утврдили услови који погодују развоју еколошке
свести, спроведено је истраживање у коме су учествовали ученици четвртог разреда основне школе на основу података из истраживања TIMSS 2019. Критеријумска варијабла
је била скор на Скали еколошке свести, док су предикторске варијабле обухватиле карактеристике које варирају на нивоу ученика, одељења и школе. Хијерархијско линеарно моделовање указало је на важност варијабли на индивидуалном нивоу: кућни ресурси, језичка и нумеричка припремљеност за школу, самопоуздање у природним наукама, корисност наставе природних наука, перцепција родитеља о школи коју похађа њихово дете и
очекивани ниво образовања који ће постићи дете. Ниједна од разматраних варијабли на
нивоу одељења и школе није била значајан предиктор еколошке свести. Разлике између
школа су у потпуности објашњене коначним, задржаним моделом, али су неке варијације (око 8% варијансе) између различитих одељења остале необјашњене разматраним
предикторским варијаблама. Понуђени су предлози како да се кроз примену ефективне
педагогије и унапређивања рада школе повећа њен допринос развоју еколошке свести ученика. Такође, указано је на то су потребна даља истраживања о доприносу образовног
окружења развоју еколошке свести., The main goal of environmental education is the development of environmental awareness, which is the basis for pro-environmental behavior. In order to determine the conditions which, favour the development of environmental awareness, a survey was conducted of students in the fourth grade of primary school, based on data from TIMSS 2019. The criterion variable was the score on the Environmental Awareness Scale, while the predictor variables included characteristics which vary at student, class, and school levels. Hierarchical linear modeling indicated the importance of variables at the individual level: home resources, literacy and numeracy readiness for school, confidence in science, usefulness of science lessons, and parent’s perceptions of their child’s school and expected student education level. None of the considered class and school level variables were significant predictors of environmental awareness. Between-school differences were fully explained by the final, retained model, but some variance (approx. 8%) between different classes remained unexplained by the considered predictor variables. We offer suggestions on how to increase the school’s contribution to the development of students’ environmental awareness through the application of effective pedagogy and school improvement. Further research is needed into the contribution of the educational environment.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији, Predictors of environmental awareness among primary school students in Serbia",
pages = "72-51",
number = "1",
volume = "55",
doi = "doi.org/10.2298/ZIPI2301051S"
}
Stanišić, J., Maksić, S.,& Filip, N.. (2023). Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 55(1), 51-72.
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301051S
Stanišić J, Maksić S, Filip N. Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(1):51-72.
doi:doi.org/10.2298/ZIPI2301051S .
Stanišić, Jelena, Maksić, Slavica, Filip, Nenadić, "Предиктори еколошке свести ученика основних школа у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 1 (2023):51-72,
https://doi.org/doi.org/10.2298/ZIPI2301051S . .

Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača

Veinović, Zorica; Stanišić, Jelena

(Beograd : Učiteljski fakultet, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Veinović, Zorica
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/937
AB  - Скалом Нова еколошка парадигма (НЕП скала) испитује се еколошки поглед
на свет, a резултати се могу користити и за процену ефикасности еколошког васпитања и
образовања и пројектовање образовне политике. Упркос широкој употреби, скала је предмет
критика. У намери да проверимо претпоставке истраживача о проблематичности тврдњи
у скали, те подстакнути ширим контекстом примене НЕП скале, приступили смо квалитативном истраживању. Циљ је био да боље сагледамо размишљања испитаника која стоје иза
њихових процена тврдњи у НЕП скали. Узорак су били студенти Учитељског факултета Универзитета у Београду. Коришћени инструменти су НЕП скала и протокол за интервју. Подаци
су обрађени помоћу програма за квалитативна истраживања MAXQDA 12. У раду износимо
део резултата ширег истраживања. Упоредна анализа одговора у скали и наратива испитаника указала је на учесталу неусклађеност између ове две категорије одговора о првој, шестој и
једанаестој тврдњи НЕП скале. Тиме је доведена у питање могућност да се НЕП скалом утврде
стварни ставови испитаника поводом ових тврдњи. Анализом наратива испитаника идентификоване су карактеристике тврдњи, које су у основи наведених проблема, а неке су изостајање еколошког контекста, неодређеност делова тврдње, сложеност формулације. Већ ови
резултати сугеришу да је ради објективнијег увида у нечији еколошки поглед на свет неопходно
ревидирати спорне тврдње у скали или је користити у комбинацији са интервјуом.
AB  - The New Ecological Paradigm scale (NEP scale) examines the environmental view of the
world and the results can be used for assessing the effectiveness of environmental education and
planning future educational policies. Despite its widespread use, the scale is subject to criticism. In
order to check the researchers’ assumptions about the problematic nature of the statements in the
scale, and encouraged by the broader context of the NEP scale application, we decided to conduct a
qualitative research. The goal was to gain a better insight into the respondents‘ thoughts underlying
their evaluations of the statements in the NEP scale. The sample consisted of the students of the
Teacher Education Faculty, University of Belgrade. The NEP scale and the interview protocol were the
instruments used in the research. The data were processed using the program for qualitative research
MAXQDA 12. In the paper, we present a part of the results of a wider research. A comparative analysis
of the responses in the scale and the respondents‘ narratives indicated a frequent discrepancy between
these two categories of the responses in the 1st, 6th and 11th statements of the NEP scale. This called
into question the possibility of using the NEP scale to determine the actual attitudes of the respondents
regarding these claims. The analysis of the respondents‘ narratives identified the characteristics of
the claims, which are the basis of the mentioned problems, and some of them include the absence
of the environmental context, the vagueness of the parts of the specific claim, the complexity of the
wording. These results suggest that, in order to gain a more objective insight into one‘s environmental
worldview, it is necessary to revise the disputed claims in the scale or use it in combination with an
interview
PB  - Beograd : Učiteljski fakultet
T2  - Inovacije u nastavi
T1  - Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača
T1  - Скала Нова еколошка парадигма из перспективе еколошких наратива будућих учитеља и васпитача
EP  - 53
IS  - 1
SP  - 33
VL  - 36
DO  - 10.5937/inovacije2301033V
ER  - 
@article{
author = "Veinović, Zorica and Stanišić, Jelena",
year = "2023",
abstract = "Скалом Нова еколошка парадигма (НЕП скала) испитује се еколошки поглед
на свет, a резултати се могу користити и за процену ефикасности еколошког васпитања и
образовања и пројектовање образовне политике. Упркос широкој употреби, скала је предмет
критика. У намери да проверимо претпоставке истраживача о проблематичности тврдњи
у скали, те подстакнути ширим контекстом примене НЕП скале, приступили смо квалитативном истраживању. Циљ је био да боље сагледамо размишљања испитаника која стоје иза
њихових процена тврдњи у НЕП скали. Узорак су били студенти Учитељског факултета Универзитета у Београду. Коришћени инструменти су НЕП скала и протокол за интервју. Подаци
су обрађени помоћу програма за квалитативна истраживања MAXQDA 12. У раду износимо
део резултата ширег истраживања. Упоредна анализа одговора у скали и наратива испитаника указала је на учесталу неусклађеност између ове две категорије одговора о првој, шестој и
једанаестој тврдњи НЕП скале. Тиме је доведена у питање могућност да се НЕП скалом утврде
стварни ставови испитаника поводом ових тврдњи. Анализом наратива испитаника идентификоване су карактеристике тврдњи, које су у основи наведених проблема, а неке су изостајање еколошког контекста, неодређеност делова тврдње, сложеност формулације. Већ ови
резултати сугеришу да је ради објективнијег увида у нечији еколошки поглед на свет неопходно
ревидирати спорне тврдње у скали или је користити у комбинацији са интервјуом., The New Ecological Paradigm scale (NEP scale) examines the environmental view of the
world and the results can be used for assessing the effectiveness of environmental education and
planning future educational policies. Despite its widespread use, the scale is subject to criticism. In
order to check the researchers’ assumptions about the problematic nature of the statements in the
scale, and encouraged by the broader context of the NEP scale application, we decided to conduct a
qualitative research. The goal was to gain a better insight into the respondents‘ thoughts underlying
their evaluations of the statements in the NEP scale. The sample consisted of the students of the
Teacher Education Faculty, University of Belgrade. The NEP scale and the interview protocol were the
instruments used in the research. The data were processed using the program for qualitative research
MAXQDA 12. In the paper, we present a part of the results of a wider research. A comparative analysis
of the responses in the scale and the respondents‘ narratives indicated a frequent discrepancy between
these two categories of the responses in the 1st, 6th and 11th statements of the NEP scale. This called
into question the possibility of using the NEP scale to determine the actual attitudes of the respondents
regarding these claims. The analysis of the respondents‘ narratives identified the characteristics of
the claims, which are the basis of the mentioned problems, and some of them include the absence
of the environmental context, the vagueness of the parts of the specific claim, the complexity of the
wording. These results suggest that, in order to gain a more objective insight into one‘s environmental
worldview, it is necessary to revise the disputed claims in the scale or use it in combination with an
interview",
publisher = "Beograd : Učiteljski fakultet",
journal = "Inovacije u nastavi",
title = "Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača, Скала Нова еколошка парадигма из перспективе еколошких наратива будућих учитеља и васпитача",
pages = "53-33",
number = "1",
volume = "36",
doi = "10.5937/inovacije2301033V"
}
Veinović, Z.,& Stanišić, J.. (2023). Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača. in Inovacije u nastavi
Beograd : Učiteljski fakultet., 36(1), 33-53.
https://doi.org/10.5937/inovacije2301033V
Veinović Z, Stanišić J. Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača. in Inovacije u nastavi. 2023;36(1):33-53.
doi:10.5937/inovacije2301033V .
Veinović, Zorica, Stanišić, Jelena, "Skala Nova ekološka paradigma iz perspektive ekoloških narativa budućih učitelja i vaspitača" in Inovacije u nastavi, 36, no. 1 (2023):33-53,
https://doi.org/10.5937/inovacije2301033V . .

Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION

Ratković, Marija; Stanišić, Jelena

(Stip, Republic of Macedonia: “Goce Delcev” University, Faculty of Educational Sciences, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Ratković, Marija
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1018
AB  - The monograph, titled Peer acceptance in inclusive education by authors Milja Vujačić
and Rajka Đević, is aimed at considering important issues concerning the implementation of
inclusive education and represents a valuable scientific contribution in this field. In this
publication, the authors focus on one of the key aspects of inclusive education, which is
related to the provision, encouragement and improvement of social relationships among
students in regular elementary school classes. Although inclusive education represents an
important research field in the professional and scientific literature, scientific papers aimed at
a more comprehensive overview of the inclusive education implementation quality and
opportunities for improving the position of students with developmental difficulties in regular
elementary schools are needed. Bearing in mind the importance of the selected topic, as
well as the fact that the authors have made significant progress in the study of social
acceptance compared to previous research in Serbia, the monograph and the research
presented in it contribute to a more comprehensive overview of the social acceptance of
students in the context of inclusive education.
PB  - Stip, Republic of Macedonia: “Goce Delcev” University, Faculty of Educational Sciences
T2  - Воспитание / Vospitanie - Journal of Educational Sciences, Theory and Practice
T1  - Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION
EP  - 92
IS  - 1
SP  - 90
VL  - 18
DO  - doi.org/10.46763/JESPT2318190r
ER  - 
@article{
author = "Ratković, Marija and Stanišić, Jelena",
year = "2023",
abstract = "The monograph, titled Peer acceptance in inclusive education by authors Milja Vujačić
and Rajka Đević, is aimed at considering important issues concerning the implementation of
inclusive education and represents a valuable scientific contribution in this field. In this
publication, the authors focus on one of the key aspects of inclusive education, which is
related to the provision, encouragement and improvement of social relationships among
students in regular elementary school classes. Although inclusive education represents an
important research field in the professional and scientific literature, scientific papers aimed at
a more comprehensive overview of the inclusive education implementation quality and
opportunities for improving the position of students with developmental difficulties in regular
elementary schools are needed. Bearing in mind the importance of the selected topic, as
well as the fact that the authors have made significant progress in the study of social
acceptance compared to previous research in Serbia, the monograph and the research
presented in it contribute to a more comprehensive overview of the social acceptance of
students in the context of inclusive education.",
publisher = "Stip, Republic of Macedonia: “Goce Delcev” University, Faculty of Educational Sciences",
journal = "Воспитание / Vospitanie - Journal of Educational Sciences, Theory and Practice",
title = "Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION",
pages = "92-90",
number = "1",
volume = "18",
doi = "doi.org/10.46763/JESPT2318190r"
}
Ratković, M.,& Stanišić, J.. (2023). Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION. in Воспитание / Vospitanie - Journal of Educational Sciences, Theory and Practice
Stip, Republic of Macedonia: “Goce Delcev” University, Faculty of Educational Sciences., 18(1), 90-92.
https://doi.org/doi.org/10.46763/JESPT2318190r
Ratković M, Stanišić J. Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION. in Воспитание / Vospitanie - Journal of Educational Sciences, Theory and Practice. 2023;18(1):90-92.
doi:doi.org/10.46763/JESPT2318190r .
Ratković, Marija, Stanišić, Jelena, "Review of the scientific monograph PEER ACCEPTANCE IN INCLUSIVE EDUCATION" in Воспитание / Vospitanie - Journal of Educational Sciences, Theory and Practice, 18, no. 1 (2023):90-92,
https://doi.org/doi.org/10.46763/JESPT2318190r . .

Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања

Ратковић, Марија; Станишић, Јелена

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Ратковић, Марија
AU  - Станишић, Јелена
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1028
AB  - Примена индивидуалног приступа у настави темељи се на уважавању
интересовања, потреба и могућности ученика и представља важно
обележје савремене организације наставе. Стварање услова за оптимални
развој ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима често
представља велики изазов за учитеље. Циљ рада био је да се испита
повезаност стручног усавршавања учитеља у различитим областима рада
са применом индивидуалног приступа у настави читања. Приказани су
резултати секундарнe анализe података добијених путем упитника за
учитеље у истраживању PIRLS 2021 у Србији. Узорак je чинио 221 учитељ.
За обраду података коришћен је хи-квадрат тест како би се утврдило
да ли постоји значајна разлика у учесталости примене индивидуалног
приступа у настави читања у односу на то да ли су се учитељи у претходне
две године стручно усавршавали у некој од следећих области: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама
читања; (б) интегрисање писмености у наставни програм; (в) бављење
језичким потребама ученика у оквиру подучавања читања; (г) интегрисање
савремених технологија у наставу читања; (д) настава повезана са
дигиталном писменошћу; (ђ) бављење диференцираном наставом према
потребама и интересовањима ученика; (е) процена способности читања
код ученика. Резултати истраживања су показали да постоји статистички
значајна разлика у учесталости примене индивидуалног приступа у настави
оних учитеља који су се стручно усавршавали само у следећим областима: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама читања (χ 2 (2, 211)= 7.05, p = .03); (б) процена способности читања код ученика (χ
2 (2, 208)= 8.48, p = .01). Није очекиван налаз да примена индивидуалног
приступа у настави није повезана са стручним усавршавањем учитеља у
области диференцијације наставе према потребама и интерасовањима
ученика. Полазећи од тога да се диференцијација наставе према потребама
и интересовањима ученика налази у основи индивидуалног приступа,
можемо да претпоставимо да се учитељи осећају довољно компетентним и
да немају потребе за стручним усавршавањем у овој области. Ипак, резултати
истраживања наводе и на закључак да би требало испитати и перспективе
учитеља о карактеристикама програма стручног усавршавања који би
допринели учесталијој и квалитетнијој примени индивидуалног приступа у
настави читања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања
EP  - 38
SP  - 37
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028
ER  - 
@conference{
author = "Ратковић, Марија and Станишић, Јелена",
year = "2023",
abstract = "Примена индивидуалног приступа у настави темељи се на уважавању
интересовања, потреба и могућности ученика и представља важно
обележје савремене организације наставе. Стварање услова за оптимални
развој ученика у складу са њиховим индивидуалним могућностима често
представља велики изазов за учитеље. Циљ рада био је да се испита
повезаност стручног усавршавања учитеља у различитим областима рада
са применом индивидуалног приступа у настави читања. Приказани су
резултати секундарнe анализe података добијених путем упитника за
учитеље у истраживању PIRLS 2021 у Србији. Узорак je чинио 221 учитељ.
За обраду података коришћен је хи-квадрат тест како би се утврдило
да ли постоји значајна разлика у учесталости примене индивидуалног
приступа у настави читања у односу на то да ли су се учитељи у претходне
две године стручно усавршавали у некој од следећих области: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама
читања; (б) интегрисање писмености у наставни програм; (в) бављење
језичким потребама ученика у оквиру подучавања читања; (г) интегрисање
савремених технологија у наставу читања; (д) настава повезана са
дигиталном писменошћу; (ђ) бављење диференцираном наставом према
потребама и интересовањима ученика; (е) процена способности читања
код ученика. Резултати истраживања су показали да постоји статистички
значајна разлика у учесталости примене индивидуалног приступа у настави
оних учитеља који су се стручно усавршавали само у следећим областима: (а)
подучавање о вештинама разумевања прочитаног или стратегијама читања (χ 2 (2, 211)= 7.05, p = .03); (б) процена способности читања код ученика (χ
2 (2, 208)= 8.48, p = .01). Није очекиван налаз да примена индивидуалног
приступа у настави није повезана са стручним усавршавањем учитеља у
области диференцијације наставе према потребама и интерасовањима
ученика. Полазећи од тога да се диференцијација наставе према потребама
и интересовањима ученика налази у основи индивидуалног приступа,
можемо да претпоставимо да се учитељи осећају довољно компетентним и
да немају потребе за стручним усавршавањем у овој области. Ипак, резултати
истраживања наводе и на закључак да би требало испитати и перспективе
учитеља о карактеристикама програма стручног усавршавања који би
допринели учесталијој и квалитетнијој примени индивидуалног приступа у
настави читања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања",
pages = "38-37",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028"
}
Ратковић, М.,& Станишић, Ј.. (2023). Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028
Ратковић М, Станишић Ј. Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:37-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028 .
Ратковић, Марија, Станишић, Јелена, "Повезаност стручног усавршавања учитеља са применом индивидуалног приступа у настави читања" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):37-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1028 .

Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy

Marušić Jablanović, Milica; Stanišić, Jelena; Savić, Savić

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2022)

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Savić, Savić
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/921
AB  - The role of contemporary education is to prepare children and youth for life after
school by helping them acquire knowledge and develop skills and attitudes,
thus endowing them with certain competencies. One of the key characteristics
of contemporary competencies is interdisciplinarity, that is, extension beyond the
framework of traditional school subjects, whereby children acquire knowledge that
allows them to actively fulfill their civic roles. Inter-subject competencies as defined
by the Law on Primary Education and Upbringing in Serbia include a responsible
attitude towards the environment (Law on Primary Education and Upbringing, 2021).
Therefore, responsible environmental behavior is one of the desired outcomes of the
process of education. Likewise, it is an indicator of the wider construct referred to in the
literature as environmental literacy. Thomas Marcinkowski (1991) defines environmental
literacy as an awareness and sensitivity towards the environment, an attitude of respect
for the natural environment and concern for nature and human impact on it, the knowledge and understanding of the functioning of natural systems and human impact
on them, the understanding of environmental issues across multiple scales, from local to
global, skills required to analyze, synthesize, and evaluate environmental issues, a sense
of personal investment and responsibility as well as motivation to work towards the
resolution of environmental issues, the knowledge of the available strategies for solving
environmental issues, skills required for the development and implementation of such
strategies, and finally, active involvement in the resolution of environmental issues.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy
EP  - 113
SP  - 106
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921
ER  - 
@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena and Savić, Savić",
year = "2022",
abstract = "The role of contemporary education is to prepare children and youth for life after
school by helping them acquire knowledge and develop skills and attitudes,
thus endowing them with certain competencies. One of the key characteristics
of contemporary competencies is interdisciplinarity, that is, extension beyond the
framework of traditional school subjects, whereby children acquire knowledge that
allows them to actively fulfill their civic roles. Inter-subject competencies as defined
by the Law on Primary Education and Upbringing in Serbia include a responsible
attitude towards the environment (Law on Primary Education and Upbringing, 2021).
Therefore, responsible environmental behavior is one of the desired outcomes of the
process of education. Likewise, it is an indicator of the wider construct referred to in the
literature as environmental literacy. Thomas Marcinkowski (1991) defines environmental
literacy as an awareness and sensitivity towards the environment, an attitude of respect
for the natural environment and concern for nature and human impact on it, the knowledge and understanding of the functioning of natural systems and human impact
on them, the understanding of environmental issues across multiple scales, from local to
global, skills required to analyze, synthesize, and evaluate environmental issues, a sense
of personal investment and responsibility as well as motivation to work towards the
resolution of environmental issues, the knowledge of the available strategies for solving
environmental issues, skills required for the development and implementation of such
strategies, and finally, active involvement in the resolution of environmental issues.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy",
pages = "113-106",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921"
}
Marušić Jablanović, M., Stanišić, J.,& Savić, S.. (2022). Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921
Marušić Jablanović M, Stanišić J, Savić S. Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:106-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921 .
Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, Savić, Savić, "Predictors of pro-environmental behavior – the results of a pilot study on environmental literacy" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):106-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_921 .

The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson

Stanišić, Jelena; Malinić, Dušica; Đerić, Ivana

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2022)

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Malinić, Dušica
AU  - Đerić, Ivana
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/922
AB  - According to experts in the field of reform initiatives (Fullan, 2007; Guskey,
2003), when studying the process of introducing changes into the teaching
practice, the key factors to consider include teacher motivation and initiative,
horizontal learning, and learning with the support of colleagues, along with the
relationship between teachers and facilitators. For this process to be truly successful,
teachers need to be motivated to ensure that the change takes root in the teaching practice
(Malinić, Đerić & Šefer, 2018). Teachers differ in their desire to innovate the practice.
Some show no interest in innovation and change, others want to learn and improve
but wonder how, and finally, there are the ones who readily adopt innovative practices,
demonstrate eagerness, and take action (Van Eekelen, Vermunt& Boshuizen, 2006).
The present study explored the process of introducing changes into the teaching practice
and focused on teachers motivated to move beyond traditional teaching methods and
cooperate with their colleagues with the aim of offering a different learning experience
to their students. In our study, teachers adopted an interdisciplinary approach to a topic
covered in class. Such an approach is based on processes of correlation and integration and is not commonly used in teaching (Stanišić, 2015), which makes it innovative and
challenging.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson
EP  - 160
SP  - 153
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922
ER  - 
@conference{
author = "Stanišić, Jelena and Malinić, Dušica and Đerić, Ivana",
year = "2022",
abstract = "According to experts in the field of reform initiatives (Fullan, 2007; Guskey,
2003), when studying the process of introducing changes into the teaching
practice, the key factors to consider include teacher motivation and initiative,
horizontal learning, and learning with the support of colleagues, along with the
relationship between teachers and facilitators. For this process to be truly successful,
teachers need to be motivated to ensure that the change takes root in the teaching practice
(Malinić, Đerić & Šefer, 2018). Teachers differ in their desire to innovate the practice.
Some show no interest in innovation and change, others want to learn and improve
but wonder how, and finally, there are the ones who readily adopt innovative practices,
demonstrate eagerness, and take action (Van Eekelen, Vermunt& Boshuizen, 2006).
The present study explored the process of introducing changes into the teaching practice
and focused on teachers motivated to move beyond traditional teaching methods and
cooperate with their colleagues with the aim of offering a different learning experience
to their students. In our study, teachers adopted an interdisciplinary approach to a topic
covered in class. Such an approach is based on processes of correlation and integration and is not commonly used in teaching (Stanišić, 2015), which makes it innovative and
challenging.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson",
pages = "160-153",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922"
}
Stanišić, J., Malinić, D.,& Đerić, I.. (2022). The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 153-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922
Stanišić J, Malinić D, Đerić I. The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:153-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922 .
Stanišić, Jelena, Malinić, Dušica, Đerić, Ivana, "The teacher as the initiator of change: turning a boring topic into an engaging lesson" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):153-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_922 .

Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији

Vujačić, Milja; Mirkov, Snežana; Stanišić, Jelena

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Vujačić, Milja
AU  - Mirkov, Snežana
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/897
AB  - Разумевање саморегулисаног учења, једне од кључних компетенција у савременом об-
разовању, у овом раду засновано је на Пинтричевом моделу саморегулисаног учења. По-
стављен је циљ да се испита повезаност различитих мотивационих оријентација и страте-
гија учења студената универзитета у Србији, као и односи ових варијабли са академским
постигнућем, полом, облашћу студирања и годином студија. На питања из Упитника о
мотивацији и стратегијама учења (Motivated Strategies for Learning Questionnaire – MSLQ)
добијени су одговори од 520 студената уметности, природних и друштвених наука Уни-
верзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У обради података коришћени су
факторска анализа, корелације и непараметријски тестови. Издвојено је шест фактора:
Самопоуздање и усмереност на разумевање; Стратегије елаборације и метакогнитивне
саморегулације; Критичко мишљење и усмереност на продубљивање знања; Усмереност
на спољашње критеријуме праћена самодисциплином; Анксиозност и Изражена мотива-
ција за учење и посвећеност испуњавању планираних циљева. Примена стратегија ме-
такогнитивне саморегулације може бити повезана и са интринзичном и са екстринзич-
ном мотивацијом. Више академско постигнуће остварују студенти који су усмерени на
спољашње критеријуме. Постоје разлике према полу у примени стратегија елаборације и
метакогнитивне саморегулације, у вези са мотивацијом за учење и у вези са нивоом из-
ражене анксиозности. Студенти уметности у већој мери примењују стратегију критичког
мишљења у односу на студенте природних и друштвених наука. Дате су импликације за
праксу које се односе на осмишљавање обуке универзитетских наставника и студената за
саморегулисано учење, као и предлози за будућа истраживања.
AB  - contemporary education was based on Pintrich’s model of self-regulated learning. The goal was
to examine the links between different motivational orientations and learning strategies among
university students in Serbia and explore the relations between these variables on the one hand
and academic achievement, gender, field of study, and year of study on the other. A total of 520
students enrolled in art, science, and social science studies at universities in Belgrade, Novi Sad,
Niš, and Kragujevac filled out the Motivated Strategies for Learning Questionnaire (MSLQ).
The obtained data were processed via a factor analysis, correlations, and non-parametric tests.
We isolated six factors, including Self-Confidence and Orientation Towards Understanding,
Elaboration and Metacognitive Self-Regulation Strategies, Critical Thinking and Orientation
Towards Expanding Knowledge, Orientation Towards External Criteria Accompanied by Self-
Discipline, Anxiety, and High Learning Motivation and Dedication to Achieving the Set Goals.
The application of metacognitive self-regulation strategies could be linked to both intrinsic
and extrinsic motivation. Students oriented towards external criteria exhibited higher levels
of academic achievement. We identified gender differences in the application of elaboration
and metacognitive self-regulation strategies in terms of learning motivation and anxiety
levels. Art students were more prone to the use of the critical thinking strategy compared to
science and social science students. In this paper, we highlight practical implications related
to designing self-regulated learning courses for university teachers and students, along with
recommendations for future research.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији
T1  - Motivation and learning strategies among university students in Serbia
EP  - 166
IS  - 2
SP  - 143
VL  - 54
DO  - 10.2298/ZIPI2202143B
ER  - 
@article{
author = "Vujačić, Milja and Mirkov, Snežana and Stanišić, Jelena",
year = "2022",
abstract = "Разумевање саморегулисаног учења, једне од кључних компетенција у савременом об-
разовању, у овом раду засновано је на Пинтричевом моделу саморегулисаног учења. По-
стављен је циљ да се испита повезаност различитих мотивационих оријентација и страте-
гија учења студената универзитета у Србији, као и односи ових варијабли са академским
постигнућем, полом, облашћу студирања и годином студија. На питања из Упитника о
мотивацији и стратегијама учења (Motivated Strategies for Learning Questionnaire – MSLQ)
добијени су одговори од 520 студената уметности, природних и друштвених наука Уни-
верзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. У обради података коришћени су
факторска анализа, корелације и непараметријски тестови. Издвојено је шест фактора:
Самопоуздање и усмереност на разумевање; Стратегије елаборације и метакогнитивне
саморегулације; Критичко мишљење и усмереност на продубљивање знања; Усмереност
на спољашње критеријуме праћена самодисциплином; Анксиозност и Изражена мотива-
ција за учење и посвећеност испуњавању планираних циљева. Примена стратегија ме-
такогнитивне саморегулације може бити повезана и са интринзичном и са екстринзич-
ном мотивацијом. Више академско постигнуће остварују студенти који су усмерени на
спољашње критеријуме. Постоје разлике према полу у примени стратегија елаборације и
метакогнитивне саморегулације, у вези са мотивацијом за учење и у вези са нивоом из-
ражене анксиозности. Студенти уметности у већој мери примењују стратегију критичког
мишљења у односу на студенте природних и друштвених наука. Дате су импликације за
праксу које се односе на осмишљавање обуке универзитетских наставника и студената за
саморегулисано учење, као и предлози за будућа истраживања., contemporary education was based on Pintrich’s model of self-regulated learning. The goal was
to examine the links between different motivational orientations and learning strategies among
university students in Serbia and explore the relations between these variables on the one hand
and academic achievement, gender, field of study, and year of study on the other. A total of 520
students enrolled in art, science, and social science studies at universities in Belgrade, Novi Sad,
Niš, and Kragujevac filled out the Motivated Strategies for Learning Questionnaire (MSLQ).
The obtained data were processed via a factor analysis, correlations, and non-parametric tests.
We isolated six factors, including Self-Confidence and Orientation Towards Understanding,
Elaboration and Metacognitive Self-Regulation Strategies, Critical Thinking and Orientation
Towards Expanding Knowledge, Orientation Towards External Criteria Accompanied by Self-
Discipline, Anxiety, and High Learning Motivation and Dedication to Achieving the Set Goals.
The application of metacognitive self-regulation strategies could be linked to both intrinsic
and extrinsic motivation. Students oriented towards external criteria exhibited higher levels
of academic achievement. We identified gender differences in the application of elaboration
and metacognitive self-regulation strategies in terms of learning motivation and anxiety
levels. Art students were more prone to the use of the critical thinking strategy compared to
science and social science students. In this paper, we highlight practical implications related
to designing self-regulated learning courses for university teachers and students, along with
recommendations for future research.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији, Motivation and learning strategies among university students in Serbia",
pages = "166-143",
number = "2",
volume = "54",
doi = "10.2298/ZIPI2202143B"
}
Vujačić, M., Mirkov, S.,& Stanišić, J.. (2022). Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 54(2), 143-166.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2202143B
Vujačić M, Mirkov S, Stanišić J. Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54(2):143-166.
doi:10.2298/ZIPI2202143B .
Vujačić, Milja, Mirkov, Snežana, Stanišić, Jelena, "Мотивација и стратегије учења студената на универзитетима у Србији" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54, no. 2 (2022):143-166,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2202143B . .

Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања

Марушић Јаблановић, Милица; Станишић, Јелена; Савић, Слађана

(2022)

TY  - JOUR
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Савић, Слађана
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/893
AB  - Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја.
AB  - The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content.
AB  - Ekološki problemi sa kojima se susreće naša zemlja su brojni, a posledice degradacije životne sredine odražavaju se na zdravlje i kvalitet života građana. U tom kontekstu, pitanje ekološkog obrazovanja i vaspitanja i ekološke pismenosti dobija sve veći značaj. U ovom pilot-istraživanju ispitana je mogućnost za primenu međunarodnog instrumenta za određivanje nivoa ekološke pismenosti Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) na populaciju učenika završnih razreda osnovne škole u Srbiji. Ovaj instrument meri ekološku pismenost kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema životnoj sredini, kognitivne veštine i proekološko ponašanje, sa odgovarajućim supkomponentama. Sadržaj instrumenta analiziran je u kontekstu programa nastave i učenja za predmete Biologija i Građansko vaspitanje, kao i obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. U istraživanju je korišćen anketni metod, a za analizu podataka primenjena je deskriptivna statistika. Podaci su prikupljeni na uzorku učenika sedmog razreda osnovne škole (N=111) sa teritorije Beograda. Uz to, održani su razgovori sa učenicima u pet grupnih intervjua radi provere jasnoće sadržaja instrumenta. Ustanovljeno je da je primena ovog instrumenta primerena po više osnova: 1) instrument je dobro teorijski utemeljen; 2) instrument je zasnovan na celovitom pristupu merenju ekološke pismenosti; 3) instrument je adekvatan sa stanovišta programa nastave i učenja našeg obrazovnog sistema i 4) instrument ima solidne metrijske karakteristike. Pouzdanost instrumenta u celini je ,87. Najviši skor ispitani učenici ostvarili su na komponenti afektivnog odnosa prema životnoj sredini, u odnosu na ostale merene komponente, kao i u odnosu na dve države sa kojima poredimo dobijene rezultate (SAD, Grčka). Najniži skor zabeležen je na skali osnovnih ekoloških znanja, i zaključeno je da učenici nisu u potpunosti ovladali znanjima koja su predviđena obrazovnim standardima u nastavi biologije. Kao glavni nedostatak instrumenta može se navesti vreme potrebno za popunjavanje zbog obimnosti sadržaja.
T2  - Иновације у настави
T2  - Иновације у настави
T1  - Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања
T1  - Environmental literacy of students in Belgrade schools: the results of the pilot study
T1  - Ekološka pismenost učenika
u beogradskim školama:
rezultati pilot istraživanja
EP  - 46
IS  - 4
SP  - 28
VL  - 35
DO  - 10.5937/inovacije2204028M
ER  - 
@article{
author = "Марушић Јаблановић, Милица and Станишић, Јелена and Савић, Слађана",
year = "2022",
abstract = "Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја., The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content., Ekološki problemi sa kojima se susreće naša zemlja su brojni, a posledice degradacije životne sredine odražavaju se na zdravlje i kvalitet života građana. U tom kontekstu, pitanje ekološkog obrazovanja i vaspitanja i ekološke pismenosti dobija sve veći značaj. U ovom pilot-istraživanju ispitana je mogućnost za primenu međunarodnog instrumenta za određivanje nivoa ekološke pismenosti Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) na populaciju učenika završnih razreda osnovne škole u Srbiji. Ovaj instrument meri ekološku pismenost kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema životnoj sredini, kognitivne veštine i proekološko ponašanje, sa odgovarajućim supkomponentama. Sadržaj instrumenta analiziran je u kontekstu programa nastave i učenja za predmete Biologija i Građansko vaspitanje, kao i obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. U istraživanju je korišćen anketni metod, a za analizu podataka primenjena je deskriptivna statistika. Podaci su prikupljeni na uzorku učenika sedmog razreda osnovne škole (N=111) sa teritorije Beograda. Uz to, održani su razgovori sa učenicima u pet grupnih intervjua radi provere jasnoće sadržaja instrumenta. Ustanovljeno je da je primena ovog instrumenta primerena po više osnova: 1) instrument je dobro teorijski utemeljen; 2) instrument je zasnovan na celovitom pristupu merenju ekološke pismenosti; 3) instrument je adekvatan sa stanovišta programa nastave i učenja našeg obrazovnog sistema i 4) instrument ima solidne metrijske karakteristike. Pouzdanost instrumenta u celini je ,87. Najviši skor ispitani učenici ostvarili su na komponenti afektivnog odnosa prema životnoj sredini, u odnosu na ostale merene komponente, kao i u odnosu na dve države sa kojima poredimo dobijene rezultate (SAD, Grčka). Najniži skor zabeležen je na skali osnovnih ekoloških znanja, i zaključeno je da učenici nisu u potpunosti ovladali znanjima koja su predviđena obrazovnim standardima u nastavi biologije. Kao glavni nedostatak instrumenta može se navesti vreme potrebno za popunjavanje zbog obimnosti sadržaja.",
journal = "Иновације у настави, Иновације у настави",
title = "Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања, Environmental literacy of students in Belgrade schools: the results of the pilot study, Ekološka pismenost učenika
u beogradskim školama:
rezultati pilot istraživanja",
pages = "46-28",
number = "4",
volume = "35",
doi = "10.5937/inovacije2204028M"
}
Марушић Јаблановић, М., Станишић, Ј.,& Савић, С.. (2022). Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања. in Иновације у настави, 35(4), 28-46.
https://doi.org/10.5937/inovacije2204028M
Марушић Јаблановић М, Станишић Ј, Савић С. Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања. in Иновације у настави. 2022;35(4):28-46.
doi:10.5937/inovacije2204028M .
Марушић Јаблановић, Милица, Станишић, Јелена, Савић, Слађана, "Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања" in Иновације у настави, 35, no. 4 (2022):28-46,
https://doi.org/10.5937/inovacije2204028M . .
1

Психическое здоровье и экологическое образование

Stanišić, Jelena

(Москва : РУДН, 2022)

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/911
AB  - В статье представлена связь между психическим здоровьем
и окружающей средой. Здоровая природа и чистая окружающая
среда являются одними из условий сохранения психического здо-
ровья и психологического благополучия человека. В статье рас-
сматривается роль, которую школа может сыграть в решении
экологических проблем. В данной связи в статье представлено
текущее состояние экологического образования в Сербии.
AB  - The paper presents the connection between mental health and the
environment. Healthy nature and a clean environment are one of the
conditions for preserving the mental health and psychological wellbeing
of an individual. The significance that the school can have in
solving environmental problems is considered. The current state of
education for environmental protection in Serbia is presented.
PB  - Москва : РУДН
C3  - Приверженность вопросам психического здоровья
T1  - Психическое здоровье и экологическое образование
T1  - Mental health and environmental education
EP  - 44
SP  - 38
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_911
ER  - 
@conference{
author = "Stanišić, Jelena",
year = "2022",
abstract = "В статье представлена связь между психическим здоровьем
и окружающей средой. Здоровая природа и чистая окружающая
среда являются одними из условий сохранения психического здо-
ровья и психологического благополучия человека. В статье рас-
сматривается роль, которую школа может сыграть в решении
экологических проблем. В данной связи в статье представлено
текущее состояние экологического образования в Сербии., The paper presents the connection between mental health and the
environment. Healthy nature and a clean environment are one of the
conditions for preserving the mental health and psychological wellbeing
of an individual. The significance that the school can have in
solving environmental problems is considered. The current state of
education for environmental protection in Serbia is presented.",
publisher = "Москва : РУДН",
journal = "Приверженность вопросам психического здоровья",
title = "Психическое здоровье и экологическое образование, Mental health and environmental education",
pages = "44-38",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_911"
}
Stanišić, J.. (2022). Психическое здоровье и экологическое образование. in Приверженность вопросам психического здоровья
Москва : РУДН., 38-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_911
Stanišić J. Психическое здоровье и экологическое образование. in Приверженность вопросам психического здоровья. 2022;:38-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_911 .
Stanišić, Jelena, "Психическое здоровье и экологическое образование" in Приверженность вопросам психического здоровья (2022):38-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_911 .

Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост

Ђевић, Рајка; Станишић, Јелена; Вујачић, Миља

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2021)

TY  - CONF
AU  - Ђевић, Рајка
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Вујачић, Миља
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/531
AB  - Позитивна корелација између постигнућа ученика из математике и
природних наука и квалитета и заступљености едукативних активности које
су доприносиле унапређивању њиховог развоја у кућном окружењу током
предшколског периода препозната је у многим истраживањима која су
објављена у нашој земљи и свету. Родитељи који, пре поласка детета у школу,
посвећују време читању са њим, игрању словима, бројевима и речима обликују
његова интересовања и вредности које су важне за образовна постигнућа и
адаптацију у школском контексту. Полазећи од тога, у раду су формулисана
два истраживачка питања: (1) Да ли постоји повезаност између постигнућа
ученика четвртог разреда из Србије (N=4279) на TIMSS 2019 тестовима из
математике и природних наука и раних активности родитеља (N=4428)
којима се подстиче развој математичке и научне писмености? и (2) Да ли
постоји повезаност између учесталости тих активности и нивоа образовања
родитеља? У обради података коришћене су следеће статистичке процедуре:
једнофакторска анализа варијансе (ANOVA тест) за поређење разлика међу
различитим категоријама активности и хи-квадрат тест. Анализиране су
активности родитеља реализоване на предшколском узрасту деце које су
усмерене на подстицање развоја ране писмености и раних математичких
компетенција. Ове активности подразумевају читање са децом, различите
игре словима, бројевима, облицима, коцкицама, те активности које се односе
на цртање и мерење различитих предмета. Резултати нашег истраживања
наводе на закључак да су све поменуте активности родитеља, које су
спроведене пре поласка у школу, значајно повезане са постигнућем ученика из математике и природних наука. Такође, родитељи који имају виши ниво
образовања чешће реализују све ове активности него родитељи који имају
нижи ниво образовања осим писања слова, речи и бројева. У раду су истакнуте
кључне импликације и указано је на његове предности и ограничења.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост
EP  - 33
SP  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_531
ER  - 
@conference{
author = "Ђевић, Рајка and Станишић, Јелена and Вујачић, Миља",
year = "2021",
abstract = "Позитивна корелација између постигнућа ученика из математике и
природних наука и квалитета и заступљености едукативних активности које
су доприносиле унапређивању њиховог развоја у кућном окружењу током
предшколског периода препозната је у многим истраживањима која су
објављена у нашој земљи и свету. Родитељи који, пре поласка детета у школу,
посвећују време читању са њим, игрању словима, бројевима и речима обликују
његова интересовања и вредности које су важне за образовна постигнућа и
адаптацију у школском контексту. Полазећи од тога, у раду су формулисана
два истраживачка питања: (1) Да ли постоји повезаност између постигнућа
ученика четвртог разреда из Србије (N=4279) на TIMSS 2019 тестовима из
математике и природних наука и раних активности родитеља (N=4428)
којима се подстиче развој математичке и научне писмености? и (2) Да ли
постоји повезаност између учесталости тих активности и нивоа образовања
родитеља? У обради података коришћене су следеће статистичке процедуре:
једнофакторска анализа варијансе (ANOVA тест) за поређење разлика међу
различитим категоријама активности и хи-квадрат тест. Анализиране су
активности родитеља реализоване на предшколском узрасту деце које су
усмерене на подстицање развоја ране писмености и раних математичких
компетенција. Ове активности подразумевају читање са децом, различите
игре словима, бројевима, облицима, коцкицама, те активности које се односе
на цртање и мерење различитих предмета. Резултати нашег истраживања
наводе на закључак да су све поменуте активности родитеља, које су
спроведене пре поласка у школу, значајно повезане са постигнућем ученика из математике и природних наука. Такође, родитељи који имају виши ниво
образовања чешће реализују све ове активности него родитељи који имају
нижи ниво образовања осим писања слова, речи и бројева. У раду су истакнуте
кључне импликације и указано је на његове предности и ограничења.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост",
pages = "33-32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_531"
}
Ђевић, Р., Станишић, Ј.,& Вујачић, М.. (2021). Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 32-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_531
Ђевић Р, Станишић Ј, Вујачић М. Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:32-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_531 .
Ђевић, Рајка, Станишић, Јелена, Вујачић, Миља, "Ангажовање родитеља и постигнуће ученика: ране активности којима се подстиче математичка и научна писменост" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):32-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_531 .

Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије

Станишић, Јелена; Благданић, Сања; Марушић Јаблановић, Милица

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2021)

TY  - CONF
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Благданић, Сања
AU  - Марушић Јаблановић, Милица
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/536
AB  - Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536
ER  - 
@conference{
author = "Станишић, Јелена and Благданић, Сања and Марушић Јаблановић, Милица",
year = "2021",
abstract = "Истраживања показују да ученици исказују велики број ненаучних идеја у
области природних наука. Наставници се неретко суочавају са различитим
личним схватањима ученика о природним појавама и процесима. Због тога
упознавње погрешних схватања која ученици имају у овом домену може да
буде драгоцено полазиште за конципирање наставе и разумевање тешкоћа у
формирању научног знања. Проблем проучавања у овом раду представљају
погрешни одговори ученика из Србије на TIMSS тестовима у оквиру
природних наука. Циљ рада је да се идентификују најчешћи извори грешака
које су ученици показали на тесту TIMSS 2019 из области Биологија. Такође,
анализирајући постигнуће и грешке које праве ученици из наше земље
одговарајући на ове задатке осврнућемо се и на то у којој мери је садржај
на који се односе ови задаци део наставног програма за предмет Свет око
нас и Природа и друштво. За анализу погрешних одговора примењена је
квалитативна анализа садржаја. Узорак истраживања чини 30% нетачних
одговора ученика на седам одобрених задатака. У раду су анализирани
погрешни одговори како би се конципирале препоруке за унапређивање
образовне праксе наставе природе и друштва. На основу анализе грешака
које су ученици из Србије правили приликом одговарања на поменуте
задатке, уочавамо четири типичне грешке, односно изворе грешака који се делимично преклапају: (1) преферирање чулно опажајних у односу на
дефинишуће атрибуте појма који нису чулима непосредно доступни, (2)
непостојање трансфера знања на нове ситуације, (3) непажљиво читање или
неразумевање инструкције задатка, (4) неспособност одвајања битног од
небитног. Поред наведених типичних извора грешака, наше истраживање је
показало да не постоје изражене разлике у постигнућима ученика када се
разматрају програмски и делимично програмски задаци. Анализа задатака
која је представљена у овом раду указују на то да су пожељне измене у
наставним програмима за Свет око нас и Природу и друштво.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536"
}
Станишић, Ј., Благданић, С.,& Марушић Јаблановић, М.. (2021). Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536
Станишић Ј, Благданић С, Марушић Јаблановић М. Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .
Станишић, Јелена, Благданић, Сања, Марушић Јаблановић, Милица, "Извори грешака у TIMSS задацима из области биологије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_536 .

Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу

Малинић, Душица; Станишић, Јелена; Ђерић, Ивана

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Малинић, Душица
AU  - Станишић, Јелена
AU  - Ђерић, Ивана
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/607
AB  - Припрема и реализација пројектне наставе у којој се примењује интердисциплинарни приступ представља комплексан и изазован процес у образовној пракси који захтева флексибилност, отвореност и истрајност. Мотивација наставница да посредством преиспитивања и експериментације покушају
да иновирају своју наставну праксу представљала је основу за реализацију ове
квалитативне студије. Циљ нашег истраживања био је усмерен на сагледавање
искустава наставница у припреми и реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, уз подршку фацилитатора. Истраживање је реализовано кроз процес фацилитације у школској 2018/2019. години
у основној школи у ужем језгру града Београда. Учествовале су три наставнице које предају српски језик и књижевност, руски језик и музичку културу
и сараднице Института за педагошка истраживања у улогама фацилитатора
и истраживача. Коришћенa je техника групног интервјуисања уз примену полуструктурираног водича за фацилитацију групних састанака. Разговори су
снимљени помоћу аудио уређаја, а подаци транскрибовани. У наративима наставница идентификоване су три теме: (1) уверења наставница о пројектној
настави; (2) мотивација и емоције наставница и ученика у пројектној настави;
(3) изазови у припреми и имплементацији пројектне наставе. Закључено је да
су се уверења наставница о пројектној настави временом мењала уз подршку
фацилитатора, да су њихова искуства обележиле осцилације на мотивационом
и емоционалном плану и да су се појавили бројни и разноврсни изазови у њеној припреми и реализацији. Пројектна настава захтева стручну, мотивациону, емоционалну и организациону подршку различитих актера у аутономној и
подржавајућој атмосфери у школи.
AB  - Preparation and realisation of project-based learning with interdisciplinary
approach in educational practice is a complex and challenging process which demands
flexibility, openness, and persistence. The motivation of teachers to try, by
means of reflection and experimentation, to innovate their educational practice presents
the base for this qualitative study. The goal of our research was to understand
the experience of the teachers in preparation and realisation of project-based learning
based on interdisciplinary approach, with the support of facilitators. The research
was carried out by using the process of facilitation during school year 2018/2019
in a primary school in the centre of Belgrade. The participants were three teachers
(of Serbian language and literature, Russian language, and music culture), as well
as associates of the Institute for Educational Research with roles of facilitators and
researchers. We used the group interview technique and semi-structured guide for
the facilitation of group meetings. The interviews were audio-recorded, and their
data were transcribed. We identified three themes in the narratives of the teachers:
(1) beliefs of the teachers about project-based learning; (2) motivation and emotions
of the teachers and students engaged in project-based learning; (3) challenges during
preparation and implementation of project-based learning. It was concluded that the
beliefs of the teachers about project-based learning had been changing over time with
the support of facilitators, that their experience had been marked by motivational
and emotional oscillations and that there had been numerous and various challenges
during preparation and realisation of the learning. Project-based learning demands
professional, motivational, emotional, and organisational support of various participants
in autonomy-supportive climate at school.
AB  - Подготовка и реализация проектного обучения с применением междисципли-
нарного подхода представляет собой комплексный и сложный процесс в образовательной практике, требующий флексибильности, открытости и устойчивости. Мотивация преподавательниц попытаться иновировать свою педагогическую практику посредством пересмотра, анализа и экспериментации
была основой для проведения этого качественного исследования. Цель нашего
исследования была направлена на обзор и анализ опыта преподавательниц в
подготовке и реализации проектного обучения на основе междисциплинарного подхода при поддержке фасилитаторов. Исследование проводилось в
процессе фасилитации в 2018/2019 учебном году в начальной школе в центре
Белграда. В исследовании приняли участие три преподавательницы, которые
преподают сербский язык и литературу, русский язык и музыку, а также сотрудницы Института педагогических исследований в роли фасилитаторов и
исследователей. Использована техника группового интервью с использованием полуструктурированного медиатора по фасилитации групповых встреч.
Эти разговоры были записаны с помощью звукового устройства, а данные
были транскрибированы. У преподавательниц были определены три темы: (1)
убеждения преподавательниц в проектном обучении; (2) мотивация и эмоции
преподавательниц и учеников в проектном обучении; (3) проблемы в подготовке и реализации проектного обучения. Был сделан вывод о том, что представления преподавательниц о проектном обучении со временем менялись
при поддержке фасилитаторов, а также что их опыт был отмечен колебаниями
на мотивационном и эмоциональном уровне, и что при его подготовке и реализации возникли многочисленные и разнообразные проблемы. Проектное
обучение требует профессиональной, мотивационной, эмоциональной и организационной поддержки со стороны различных участников в автономной и
поддерживающей атмосфере в школе.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу
T1  - The experience of teachers in realisation of project-based learning based on interdisciplinary approach
T1  - Опыт преподавательниц в реализации проектного обучения обоснованного на междисциплинарном подходе
EP  - 120
IS  - 1
SP  - 67
VL  - 53
DO  - 10.2298/ZIPI2101067M
ER  - 
@article{
author = "Малинић, Душица and Станишић, Јелена and Ђерић, Ивана",
year = "2021",
abstract = "Припрема и реализација пројектне наставе у којој се примењује интердисциплинарни приступ представља комплексан и изазован процес у образовној пракси који захтева флексибилност, отвореност и истрајност. Мотивација наставница да посредством преиспитивања и експериментације покушају
да иновирају своју наставну праксу представљала је основу за реализацију ове
квалитативне студије. Циљ нашег истраживања био је усмерен на сагледавање
искустава наставница у припреми и реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, уз подршку фацилитатора. Истраживање је реализовано кроз процес фацилитације у школској 2018/2019. години
у основној школи у ужем језгру града Београда. Учествовале су три наставнице које предају српски језик и књижевност, руски језик и музичку културу
и сараднице Института за педагошка истраживања у улогама фацилитатора
и истраживача. Коришћенa je техника групног интервјуисања уз примену полуструктурираног водича за фацилитацију групних састанака. Разговори су
снимљени помоћу аудио уређаја, а подаци транскрибовани. У наративима наставница идентификоване су три теме: (1) уверења наставница о пројектној
настави; (2) мотивација и емоције наставница и ученика у пројектној настави;
(3) изазови у припреми и имплементацији пројектне наставе. Закључено је да
су се уверења наставница о пројектној настави временом мењала уз подршку
фацилитатора, да су њихова искуства обележиле осцилације на мотивационом
и емоционалном плану и да су се појавили бројни и разноврсни изазови у њеној припреми и реализацији. Пројектна настава захтева стручну, мотивациону, емоционалну и организациону подршку различитих актера у аутономној и
подржавајућој атмосфери у школи., Preparation and realisation of project-based learning with interdisciplinary
approach in educational practice is a complex and challenging process which demands
flexibility, openness, and persistence. The motivation of teachers to try, by
means of reflection and experimentation, to innovate their educational practice presents
the base for this qualitative study. The goal of our research was to understand
the experience of the teachers in preparation and realisation of project-based learning
based on interdisciplinary approach, with the support of facilitators. The research
was carried out by using the process of facilitation during school year 2018/2019
in a primary school in the centre of Belgrade. The participants were three teachers
(of Serbian language and literature, Russian language, and music culture), as well
as associates of the Institute for Educational Research with roles of facilitators and
researchers. We used the group interview technique and semi-structured guide for
the facilitation of group meetings. The interviews were audio-recorded, and their
data were transcribed. We identified three themes in the narratives of the teachers:
(1) beliefs of the teachers about project-based learning; (2) motivation and emotions
of the teachers and students engaged in project-based learning; (3) challenges during
preparation and implementation of project-based learning. It was concluded that the
beliefs of the teachers about project-based learning had been changing over time with
the support of facilitators, that their experience had been marked by motivational
and emotional oscillations and that there had been numerous and various challenges
during preparation and realisation of the learning. Project-based learning demands
professional, motivational, emotional, and organisational support of various participants
in autonomy-supportive climate at school., Подготовка и реализация проектного обучения с применением междисципли-
нарного подхода представляет собой комплексный и сложный процесс в образовательной практике, требующий флексибильности, открытости и устойчивости. Мотивация преподавательниц попытаться иновировать свою педагогическую практику посредством пересмотра, анализа и экспериментации
была основой для проведения этого качественного исследования. Цель нашего
исследования была направлена на обзор и анализ опыта преподавательниц в
подготовке и реализации проектного обучения на основе междисциплинарного подхода при поддержке фасилитаторов. Исследование проводилось в
процессе фасилитации в 2018/2019 учебном году в начальной школе в центре
Белграда. В исследовании приняли участие три преподавательницы, которые
преподают сербский язык и литературу, русский язык и музыку, а также сотрудницы Института педагогических исследований в роли фасилитаторов и
исследователей. Использована техника группового интервью с использованием полуструктурированного медиатора по фасилитации групповых встреч.
Эти разговоры были записаны с помощью звукового устройства, а данные
были транскрибированы. У преподавательниц были определены три темы: (1)
убеждения преподавательниц в проектном обучении; (2) мотивация и эмоции
преподавательниц и учеников в проектном обучении; (3) проблемы в подготовке и реализации проектного обучения. Был сделан вывод о том, что представления преподавательниц о проектном обучении со временем менялись
при поддержке фасилитаторов, а также что их опыт был отмечен колебаниями
на мотивационном и эмоциональном уровне, и что при его подготовке и реализации возникли многочисленные и разнообразные проблемы. Проектное
обучение требует профессиональной, мотивационной, эмоциональной и организационной поддержки со стороны различных участников в автономной и
поддерживающей атмосфере в школе.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу, The experience of teachers in realisation of project-based learning based on interdisciplinary approach, Опыт преподавательниц в реализации проектного обучения обоснованного на междисциплинарном подходе",
pages = "120-67",
number = "1",
volume = "53",
doi = "10.2298/ZIPI2101067M"
}
Малинић, Д., Станишић, Ј.,& Ђерић, И.. (2021). Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 53(1), 67-120.
https://doi.org/10.2298/ZIPI2101067M
Малинић Д, Станишић Ј, Ђерић И. Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2021;53(1):67-120.
doi:10.2298/ZIPI2101067M .
Малинић, Душица, Станишић, Јелена, Ђерић, Ивана, "Искуства наставница у реализацији пројектне наставе засноване на интердисциплинарном приступу" in Зборник Института за педагошка истраживања, 53, no. 1 (2021):67-120,
https://doi.org/10.2298/ZIPI2101067M . .
1

Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале

Станишић, Јелена

(Београд : Учитељски факултет, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Станишић, Јелена
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/699
AB  - Ставови према животној средини представљају начин на који појединац
посматра свет око себе и важно их је испитивати, јер често одређују понашање које или
повећава или смањује квалитет животне средине. Циљ рада је испитати еколошке погледе
на свет ученика основне и средње школе, као и утврђивање димензионалности НЕП скале
на нашем узорку. Осим тога, циљ рада је и да се укаже на евентуалне разлике у еколошком
погледу на свет између дечака и девојчица, као и ученика са различитим школским успехом. За испитивање еколошких погледа на свет ученика коришћена је НЕП скала (енг. New
Environmental/Ecological Paradigm). У истраживању су учествовала 402 ученика узраста од
13 до 15 година. Резултати су показали да наши испитаници показују благу тенденцију ка
проеколошком погледу на свет. Факторском анализом добијена су три фактора: еколошка
криза, човек (ни)је изнад природе и човекова (не)изузетост из природе. Разлика између дечака и девојчица се показала на трећем фактору. Према резултатима овог истраживања,
девојчице су склоније веровању да човек, без обзира на своју способност и развој науке и
технологије, не може бити изузет из природне средине и не може да утиче на природне процесе. Школски успех позитивно корелира са фактором еколошка криза. Резултати нашег
истраживања показују да је пред доносиоцима образовних одлука, истраживачима као и
пред практичарима у школи важан задатак, а то је да пронађу начине како да оно што се
дешава у школи има значајнији утицај на еколошке погледе на свет ученика.
AB  - . Attitudes towards environment represent the ways individuals perceive the world
around them. Such attitudes are worth exploring because they frequently determine the behavior
that either increases or decreases the quality of the environment. The aim of the paper is to investigate
elementary and high school students’ environmental worldviews and to determine the dimensionality
of the NEP Scale on our sample. In addition, the aim of the paper is point to potential differences
betweeen boys and girls as well as students with different school achievements. The environmental
worldviews were analyzed using the NEP Scale (New Environmental/Ecological Paradigm). The
research encompassed 402 students of age 13-15. The results show that our respondents demonstrate
a slight tendency towards pro-environmentalism. Three factors were obtained using factor analysis:
Environmental Crisis, (Anti) anthropocentrism, and (Anti) exemptionalism. The difference between
the boys and girls became manifest in the third factor. According to the research results, girls are more
inclined to believe that people, regardless of their aptitude to develop science and technology, cannot
be exempt from the natural environment and cannot influence natural processes. School achievement
is in positive correlation with the Environmental Crisis factor. The research results indicate that
decision-makers in education, researchers, and practitioners have to deal with a serious task – they
have to find the ways how to increase the impact of the regular, everyday school life on students’
attitudes towards the environment.
PB  - Београд : Учитељски факултет
T2  - Иновације у настави
T1  - Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале
T1  - Ecological worldviews of primary and secondary school students: application of the NEP scale
T1  - Ekološki pogledi na svet učenika osnovne i srednje škole: primena NEP skale
EP  - 94
IS  - 3
SP  - 76
VL  - 34
DO  - 10.5937/inovacije2103076S
ER  - 
@article{
author = "Станишић, Јелена",
year = "2021",
abstract = "Ставови према животној средини представљају начин на који појединац
посматра свет око себе и важно их је испитивати, јер често одређују понашање које или
повећава или смањује квалитет животне средине. Циљ рада је испитати еколошке погледе
на свет ученика основне и средње школе, као и утврђивање димензионалности НЕП скале
на нашем узорку. Осим тога, циљ рада је и да се укаже на евентуалне разлике у еколошком
погледу на свет између дечака и девојчица, као и ученика са различитим школским успехом. За испитивање еколошких погледа на свет ученика коришћена је НЕП скала (енг. New
Environmental/Ecological Paradigm). У истраживању су учествовала 402 ученика узраста од
13 до 15 година. Резултати су показали да наши испитаници показују благу тенденцију ка
проеколошком погледу на свет. Факторском анализом добијена су три фактора: еколошка
криза, човек (ни)је изнад природе и човекова (не)изузетост из природе. Разлика између дечака и девојчица се показала на трећем фактору. Према резултатима овог истраживања,
девојчице су склоније веровању да човек, без обзира на своју способност и развој науке и
технологије, не може бити изузет из природне средине и не може да утиче на природне процесе. Школски успех позитивно корелира са фактором еколошка криза. Резултати нашег
истраживања показују да је пред доносиоцима образовних одлука, истраживачима као и
пред практичарима у школи важан задатак, а то је да пронађу начине како да оно што се
дешава у школи има значајнији утицај на еколошке погледе на свет ученика., . Attitudes towards environment represent the ways individuals perceive the world
around them. Such attitudes are worth exploring because they frequently determine the behavior
that either increases or decreases the quality of the environment. The aim of the paper is to investigate
elementary and high school students’ environmental worldviews and to determine the dimensionality
of the NEP Scale on our sample. In addition, the aim of the paper is point to potential differences
betweeen boys and girls as well as students with different school achievements. The environmental
worldviews were analyzed using the NEP Scale (New Environmental/Ecological Paradigm). The
research encompassed 402 students of age 13-15. The results show that our respondents demonstrate
a slight tendency towards pro-environmentalism. Three factors were obtained using factor analysis:
Environmental Crisis, (Anti) anthropocentrism, and (Anti) exemptionalism. The difference between
the boys and girls became manifest in the third factor. According to the research results, girls are more
inclined to believe that people, regardless of their aptitude to develop science and technology, cannot
be exempt from the natural environment and cannot influence natural processes. School achievement
is in positive correlation with the Environmental Crisis factor. The research results indicate that
decision-makers in education, researchers, and practitioners have to deal with a serious task – they
have to find the ways how to increase the impact of the regular, everyday school life on students’
attitudes towards the environment.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Иновације у настави",
title = "Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале, Ecological worldviews of primary and secondary school students: application of the NEP scale, Ekološki pogledi na svet učenika osnovne i srednje škole: primena NEP skale",
pages = "94-76",
number = "3",
volume = "34",
doi = "10.5937/inovacije2103076S"
}
Станишић, Ј.. (2021). Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале. in Иновације у настави
Београд : Учитељски факултет., 34(3), 76-94.
https://doi.org/10.5937/inovacije2103076S
Станишић Ј. Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале. in Иновације у настави. 2021;34(3):76-94.
doi:10.5937/inovacije2103076S .
Станишић, Јелена, "Еколошки погледи на свет ученика основне и средње школе: примена НЕП скале" in Иновације у настави, 34, no. 3 (2021):76-94,
https://doi.org/10.5937/inovacije2103076S . .
2

Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka

Đević, Rajka; Stanišić, Jelena; Vujačić, Milja

(Beograd : Institut za pedagoška istraživanja, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Đević, Rajka
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Vujačić, Milja
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/649
AB  - Rani obrazovni programi deo su politika i praksi mnogih obrazovnih sistema, imajući
u vidu značaj ranog učenja na predškolskom uzrastu i usvajanja bazičnih jezičkih
i matematičkih veština za kasnije postignuće učenika u školi (Anders et al., 2012;
Gustafsson, Hansen & R osén, 2013; Hart & R isley, 2003; Hooper, 2017; Melhuish et al.,
2008; Sarama & Clements, 2009; Sénéchal & LeFevre, 2002; Skwarchuk, Sowinski &
LeFevre, 2014; Stevenson & Newman, 1986). Porodično okruženje može da obezbedi
brojne prilike za rano učenje, pa je angažovanje roditelja u obrazovnim aktivnostima sa
decom izuzetno značajno za razvoj njihovih kompetencija i njihovo kasnije postignuće.
Učenici, čiji roditelji imaju veće obrazovne aspiracije, trude se da kod svoje dece razviju
čitalačke navike, provode više vremena sa njima u učenju i razgovoru o zajedničkim
aktivnostima, imaju bolje školsko postignuće (Castro, Exposito-Cases, Lopez-Martin,
Lizasoain, Navar-Asencio & Luis-Gaviria, 2015; Gustafsson, Hansen & Rosén, 2013; Wilder,
2014). U istraživanjima je potvrđena pozitivna korelacija između školskog postignuća
učenika i kvaliteta i zastupljenosti obrazovnih aktivnosti u porodičnom okruženju tokom
predškolskog perioda (Cunningham & Stanovich, 1997; Duncan et al., 2007). Roditelji koji pre polaska deteta u školu posvećuju vreme obrazovnim aktivnostima sa svojom decom,
oblikuju njihova interesovanja i vrednosti koje su važne za kasnija obrazovna postignuća
i adaptaciju u školskom kontekstu (Duncan et al., 2007; Hart & Risley, 2003). Jezičke i
matematičke kompetencije razvijene tokom predškolskog uzrasta značajno utiču na
postignuće učenika tokom školovanja. Potvrđeno je i da aktivnosti koje se odnose na
podsticanje dece da čitaju tokom školskog uzrasta i učešće roditelja u tim aktivnostima
značajno doprinose kasnijem postignuću učenika u različitim oblastima (McKool, 2007),
te da nivo postignuća učenika opada ukoliko nemaju razvijenu naviku čitanja (Hughes-
Hassell & Lutz, 2006).
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka
EP  - 87
SP  - 85
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_649
ER  - 
@inbook{
author = "Đević, Rajka and Stanišić, Jelena and Vujačić, Milja",
year = "2021",
abstract = "Rani obrazovni programi deo su politika i praksi mnogih obrazovnih sistema, imajući
u vidu značaj ranog učenja na predškolskom uzrastu i usvajanja bazičnih jezičkih
i matematičkih veština za kasnije postignuće učenika u školi (Anders et al., 2012;
Gustafsson, Hansen & R osén, 2013; Hart & R isley, 2003; Hooper, 2017; Melhuish et al.,
2008; Sarama & Clements, 2009; Sénéchal & LeFevre, 2002; Skwarchuk, Sowinski &
LeFevre, 2014; Stevenson & Newman, 1986). Porodično okruženje može da obezbedi
brojne prilike za rano učenje, pa je angažovanje roditelja u obrazovnim aktivnostima sa
decom izuzetno značajno za razvoj njihovih kompetencija i njihovo kasnije postignuće.
Učenici, čiji roditelji imaju veće obrazovne aspiracije, trude se da kod svoje dece razviju
čitalačke navike, provode više vremena sa njima u učenju i razgovoru o zajedničkim
aktivnostima, imaju bolje školsko postignuće (Castro, Exposito-Cases, Lopez-Martin,
Lizasoain, Navar-Asencio & Luis-Gaviria, 2015; Gustafsson, Hansen & Rosén, 2013; Wilder,
2014). U istraživanjima je potvrđena pozitivna korelacija između školskog postignuća
učenika i kvaliteta i zastupljenosti obrazovnih aktivnosti u porodičnom okruženju tokom
predškolskog perioda (Cunningham & Stanovich, 1997; Duncan et al., 2007). Roditelji koji pre polaska deteta u školu posvećuju vreme obrazovnim aktivnostima sa svojom decom,
oblikuju njihova interesovanja i vrednosti koje su važne za kasnija obrazovna postignuća
i adaptaciju u školskom kontekstu (Duncan et al., 2007; Hart & Risley, 2003). Jezičke i
matematičke kompetencije razvijene tokom predškolskog uzrasta značajno utiču na
postignuće učenika tokom školovanja. Potvrđeno je i da aktivnosti koje se odnose na
podsticanje dece da čitaju tokom školskog uzrasta i učešće roditelja u tim aktivnostima
značajno doprinose kasnijem postignuću učenika u različitim oblastima (McKool, 2007),
te da nivo postignuća učenika opada ukoliko nemaju razvijenu naviku čitanja (Hughes-
Hassell & Lutz, 2006).",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka",
pages = "87-85",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_649"
}
Đević, R., Stanišić, J.,& Vujačić, M.. (2021). Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 85-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_649
Đević R, Stanišić J, Vujačić M. Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:85-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_649 .
Đević, Rajka, Stanišić, Jelena, Vujačić, Milja, "Rane obrazovne aktivnosti roditelja sa decom i školsko postignuće učenika iz matematike i prirodnih nauka" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):85-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_649 .

Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija

Stanišić, Jelena; Blagdanić, Sanja; Marušić Jablanović, Milica

(Beograd : Institut za pedagoška istraživanja, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Blagdanić, Sanja
AU  - Marušić Jablanović, Milica
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/654
AB  - Poznavanje prirodnih nauka predstavlja temelj čovekovih aktivnosti u mnogim oblastima
života. Budući da predstavlјaju jednu od osnovnih oblasti lјudskog znanja i delatnosti,
prirodne nauke su zastuplјene od predškolskog uzrasta u kurikulumima različitih
obrazovnih sistema. Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije
svrstava matematičke, naučne i tehnološke kompetencije među klјučne kompetencije za
celoživotno učenje (Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018). Savet
Evropske unije prepoznaje matematičku kompetenciju sa osnovama prirodnih nauka i
tehnologije u svom okviru klјučnih kompetencija. U okviru pomenute kompetencije
se domen prirodnih nauka i tehnologije određuje kao sposobnost i spremnost da se
koristi skup znanja i metoda kako bi se objasnio svet prirode, formulisala pitanja i izveli
zaklјučci zasnovani na dokazima, ali i kao preuzimanje uloge odgovornog građanina i
razumevanje promena do kojih dovodi lјudska aktivnost u oblasti prirodnih nauka (The
Council of European Union, 2018). Osim ostvarivanja dobrobiti pojedinca, obrazovanje
u oblasti prirodnih nauka i matematike predstavlja strateški važan cilј svake zemlјe koja
teži kompetitivnosti u međunarodnom kontekstu, zbog čega se posebna pažnja poklanja
rezultatima međunarodnih studija postignuća učenika u pomenutim oblastima.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
T2  - TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
T1  - Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija
EP  - 219
SP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654
ER  - 
@inbook{
author = "Stanišić, Jelena and Blagdanić, Sanja and Marušić Jablanović, Milica",
year = "2021",
abstract = "Poznavanje prirodnih nauka predstavlja temelj čovekovih aktivnosti u mnogim oblastima
života. Budući da predstavlјaju jednu od osnovnih oblasti lјudskog znanja i delatnosti,
prirodne nauke su zastuplјene od predškolskog uzrasta u kurikulumima različitih
obrazovnih sistema. Program predškolskog vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije
svrstava matematičke, naučne i tehnološke kompetencije među klјučne kompetencije za
celoživotno učenje (Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, 2018). Savet
Evropske unije prepoznaje matematičku kompetenciju sa osnovama prirodnih nauka i
tehnologije u svom okviru klјučnih kompetencija. U okviru pomenute kompetencije
se domen prirodnih nauka i tehnologije određuje kao sposobnost i spremnost da se
koristi skup znanja i metoda kako bi se objasnio svet prirode, formulisala pitanja i izveli
zaklјučci zasnovani na dokazima, ali i kao preuzimanje uloge odgovornog građanina i
razumevanje promena do kojih dovodi lјudska aktivnost u oblasti prirodnih nauka (The
Council of European Union, 2018). Osim ostvarivanja dobrobiti pojedinca, obrazovanje
u oblasti prirodnih nauka i matematike predstavlja strateški važan cilј svake zemlјe koja
teži kompetitivnosti u međunarodnom kontekstu, zbog čega se posebna pažnja poklanja
rezultatima međunarodnih studija postignuća učenika u pomenutim oblastima.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka",
booktitle = "Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija",
pages = "219-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654"
}
Stanišić, J., Blagdanić, S.,& Marušić Jablanović, M.. (2021). Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 193-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654
Stanišić J, Blagdanić S, Marušić Jablanović M. Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija. in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka. 2021;:193-219.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654 .
Stanišić, Jelena, Blagdanić, Sanja, Marušić Jablanović, Milica, "Greške učenika u rešavanju TIMSS 2019 zadataka – oblast biologija" in TIMSS 2019 u Srbiji : rezultati međunarodnog istraživanja postignuća učenika četvrtog razreda osnovne škole iz matematike i prirodnih nauka (2021):193-219,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_654 .

University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning

Vujačić, Milja; Stanišić, Jelena; Mirkov, Snežana

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2021)

TY  - CHAP
AU  - Vujačić, Milja
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Mirkov, Snežana
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/668
AB  - In the chapter Student motivation and learning strategies from the perspective
of self-regulated learning, the authors Milja Vujačić, Jelena Stanišić and Snežana Mirkov start from Pintrič’s model of self-regulated learning and examine the
relationship between student motivation and learning strategies, and whether
they are related to academic achievement (current average grade at studies), field
of studying, and gender. The research included 520 respondents of all years of
study from the faculties of arts and faculties of natural and social sciences of the
Universities of Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac. For collecting data on
motivational orientations of students and strategies they use while learning study
programs, the authors used the Motivated Strategies for Learning Questionnaire
(MSLQ). The results obtained in this research confirmed that for achieving learning
success it is important for students to be motivated and to achieve a certain level of
self-regulation by using different learning strategies; individual forms of motivation
have importance in prediction of different self-regulation strategies; at University
level, rehearsal as a learning strategy has a lower potential of leading to success
than learning strategies that require higher level of cognitive engagement; and
female students, when compared to male students, use different cognitive and
metacognitive strategies to a greater extent. The authors see the key implications
of research in the need for teaching practice at faculties to be based, as much
as possible, on modern theories of development and the learning process, which
lie in the basis of self-regulation as a necessary aspect of the learning process,
personal development, and success of an individual.
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
T2  - Problems and perspectives of contemporary education
T1  - University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning
EP  - 294
SP  - 273
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_668
ER  - 
@inbook{
author = "Vujačić, Milja and Stanišić, Jelena and Mirkov, Snežana",
year = "2021",
abstract = "In the chapter Student motivation and learning strategies from the perspective
of self-regulated learning, the authors Milja Vujačić, Jelena Stanišić and Snežana Mirkov start from Pintrič’s model of self-regulated learning and examine the
relationship between student motivation and learning strategies, and whether
they are related to academic achievement (current average grade at studies), field
of studying, and gender. The research included 520 respondents of all years of
study from the faculties of arts and faculties of natural and social sciences of the
Universities of Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac. For collecting data on
motivational orientations of students and strategies they use while learning study
programs, the authors used the Motivated Strategies for Learning Questionnaire
(MSLQ). The results obtained in this research confirmed that for achieving learning
success it is important for students to be motivated and to achieve a certain level of
self-regulation by using different learning strategies; individual forms of motivation
have importance in prediction of different self-regulation strategies; at University
level, rehearsal as a learning strategy has a lower potential of leading to success
than learning strategies that require higher level of cognitive engagement; and
female students, when compared to male students, use different cognitive and
metacognitive strategies to a greater extent. The authors see the key implications
of research in the need for teaching practice at faculties to be based, as much
as possible, on modern theories of development and the learning process, which
lie in the basis of self-regulation as a necessary aspect of the learning process,
personal development, and success of an individual.",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Problems and perspectives of contemporary education",
booktitle = "University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning",
pages = "294-273",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_668"
}
Vujačić, M., Stanišić, J.,& Mirkov, S.. (2021). University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning. in Problems and perspectives of contemporary education
Belgrade : Institute for Educational Research., 273-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_668
Vujačić M, Stanišić J, Mirkov S. University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning. in Problems and perspectives of contemporary education. 2021;:273-294.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_668 .
Vujačić, Milja, Stanišić, Jelena, Mirkov, Snežana, "University students’ motivation and learning strategies from the perspective of self-regulated learning" in Problems and perspectives of contemporary education (2021):273-294,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_668 .

Motivacione orijentacije studenata u Srbiji

Stanišić, Jelena; Vujačić, Milja

(Beograd : Institut za pedagoška istraživanja, 2020)

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Vujačić, Milja
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/513
AB  - Jedna od poznatih definicija prema kojoj se motivacija posmatra kao proces koji pokreće na
aktivnost usmerenu ka određenom cilju, čineći pritom osobu spremnom da se započetom aktivnošću
posvećeno bavi određeno vreme, važno je polazište za razumevanje motivacionih procesa studenata
tokom učenja na studijama. U ovom radu prikazani su rezultati istraživanja čiji je cilj bio da se dobije
uvid u to da li motivacione orijentacije studenata za učenje studijskih programa na fakultetima
varijaju u zavisnosti od pola, godine studija koju studenti pohađaju i uspeha tokom studiranja. Za
ispitivanje motivacionih orijentacija studenata korišćeno je pet skala preuzetih iz MSLQ (Motivated
Strategies for Learning Questionnaire) upitnika koje mere dve komponente motivacije: vrednosnu
(unutrašnja i spoljašnja motivacija, značaj onoga što se uči) i komponentu očekivanja (kontrola
procesa učenja, predviđanje uspeha/samoefikasnosti). U istraživanju je učestvovalo 538 studenata
(85,1 % studentkinja i 14,9% studenata) svih godina studija sa fakulteta umetnosti, fakulteta
prirodnih i društvenih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U obradi
podataka korišćeni su deskriptivna statistika, t-test i f-test. Na nivou celokupnog uzorka primetno
je da su studenti, kada je u pitanju njihova motivacija za učenje studijskih programa, više intrinzično
nego ekstrinzično orijentisani. Nalazi dalje ukazuju na to da razlike između studenata i studentkinja
postoje samo na skali samoefikasnost, pri čemu studenti sebe procenjuju efikasnijima u učenju od
studentkinja. Studenti početnih godina studija motivaciono su više ekstrinzično orijentisani od starijih
kolega, dok studenti master i doktorskih studija sebe doživljavaju efikasnijima od studenata prve i
druge godine studija. U odnosu na svoje manje uspešne kolege studenti čija je prosečna ocena iznad
osam imaju višu intrinzičnu motivaciju, smatraju da uspeh najviše zavisi od njih samih i truda koji
ulože, a značaj onoga što uče na fakultetu, kao i sopstvenu efikasnost procenjuju na visokom nivou.
Glavni zaključci istraživanja odnose se na toda motivacione orijentacije studenata najviše variraju u
zavisnosti od uspeha na studijama, kao i da su studenti završnih godina studija više orijentisaniji ka
procesu učenja i sebe procenjuju efikasnijima u odnosu na ostale studente.
AB  - One of the well-known definitions viewing motivation as a process that stimulates activity directed
towards a particular goal, therefore making a person ready to devotedly engage in the activity for
a certain period of time, is a significant starting point for understanding motivational processes of
students during their studies. This paper shows the research results whose goal was to gain insight
into whether motivational orientations of students for learning the study programs at universities
vary depending on gender, year of study and academic achievement. For questioning motivational
orientations of students we used five scales taken from MSLQ (Motivated Strategies for Learning
Questionnaire) questionnaire measuring two motivational components: value component (internal
and external motivation, significance of what is being learned) and expectancy component (control
of study process, prediction of success / self-efficacy). The research involved 538 students (85,1 %
female and 14,9% male) of all years of study, from faculties of arts, sciences and humanities of the
universities of Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac. Descriptive statistics, t-test and f-test were used
in data processing. Looking at the entire sample, it is noticeable that students are more intrinsically
than extrinsically oriented regarding their motivation for learning the study programs. The results
also show that differences between male and female students exist only on the self-efficacy scale,
where the male students perceive themselves as more effective in learning than female students.
Junior students are more extrinsically motivated than their senior colleagues, while the students of
Master and PhD studies perceive themselves as more efficient than the first-and second-year students.
Compared to their less successful colleagues, the students with 8+ average mark have more intrinsic
motivation, and believe that success primarily depends on themselves and their hard work, assessing
the significance of what is being learned at university and their own efficacy as high-level. The main
conclusions of the research are that motivational orientations of the students mainly vary depending
on the success at studies, and that senior students are more oriented towards learning process and
assess themselves as more efficient compared to other students.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
T1  - Motivacione orijentacije studenata u Srbiji
T1  - Motivational orientations of students in Serbia
EP  - 88
SP  - 87
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_513
ER  - 
@conference{
author = "Stanišić, Jelena and Vujačić, Milja",
year = "2020",
abstract = "Jedna od poznatih definicija prema kojoj se motivacija posmatra kao proces koji pokreće na
aktivnost usmerenu ka određenom cilju, čineći pritom osobu spremnom da se započetom aktivnošću
posvećeno bavi određeno vreme, važno je polazište za razumevanje motivacionih procesa studenata
tokom učenja na studijama. U ovom radu prikazani su rezultati istraživanja čiji je cilj bio da se dobije
uvid u to da li motivacione orijentacije studenata za učenje studijskih programa na fakultetima
varijaju u zavisnosti od pola, godine studija koju studenti pohađaju i uspeha tokom studiranja. Za
ispitivanje motivacionih orijentacija studenata korišćeno je pet skala preuzetih iz MSLQ (Motivated
Strategies for Learning Questionnaire) upitnika koje mere dve komponente motivacije: vrednosnu
(unutrašnja i spoljašnja motivacija, značaj onoga što se uči) i komponentu očekivanja (kontrola
procesa učenja, predviđanje uspeha/samoefikasnosti). U istraživanju je učestvovalo 538 studenata
(85,1 % studentkinja i 14,9% studenata) svih godina studija sa fakulteta umetnosti, fakulteta
prirodnih i društvenih nauka Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. U obradi
podataka korišćeni su deskriptivna statistika, t-test i f-test. Na nivou celokupnog uzorka primetno
je da su studenti, kada je u pitanju njihova motivacija za učenje studijskih programa, više intrinzično
nego ekstrinzično orijentisani. Nalazi dalje ukazuju na to da razlike između studenata i studentkinja
postoje samo na skali samoefikasnost, pri čemu studenti sebe procenjuju efikasnijima u učenju od
studentkinja. Studenti početnih godina studija motivaciono su više ekstrinzično orijentisani od starijih
kolega, dok studenti master i doktorskih studija sebe doživljavaju efikasnijima od studenata prve i
druge godine studija. U odnosu na svoje manje uspešne kolege studenti čija je prosečna ocena iznad
osam imaju višu intrinzičnu motivaciju, smatraju da uspeh najviše zavisi od njih samih i truda koji
ulože, a značaj onoga što uče na fakultetu, kao i sopstvenu efikasnost procenjuju na visokom nivou.
Glavni zaključci istraživanja odnose se na toda motivacione orijentacije studenata najviše variraju u
zavisnosti od uspeha na studijama, kao i da su studenti završnih godina studija više orijentisaniji ka
procesu učenja i sebe procenjuju efikasnijima u odnosu na ostale studente., One of the well-known definitions viewing motivation as a process that stimulates activity directed
towards a particular goal, therefore making a person ready to devotedly engage in the activity for
a certain period of time, is a significant starting point for understanding motivational processes of
students during their studies. This paper shows the research results whose goal was to gain insight
into whether motivational orientations of students for learning the study programs at universities
vary depending on gender, year of study and academic achievement. For questioning motivational
orientations of students we used five scales taken from MSLQ (Motivated Strategies for Learning
Questionnaire) questionnaire measuring two motivational components: value component (internal
and external motivation, significance of what is being learned) and expectancy component (control
of study process, prediction of success / self-efficacy). The research involved 538 students (85,1 %
female and 14,9% male) of all years of study, from faculties of arts, sciences and humanities of the
universities of Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac. Descriptive statistics, t-test and f-test were used
in data processing. Looking at the entire sample, it is noticeable that students are more intrinsically
than extrinsically oriented regarding their motivation for learning the study programs. The results
also show that differences between male and female students exist only on the self-efficacy scale,
where the male students perceive themselves as more effective in learning than female students.
Junior students are more extrinsically motivated than their senior colleagues, while the students of
Master and PhD studies perceive themselves as more efficient than the first-and second-year students.
Compared to their less successful colleagues, the students with 8+ average mark have more intrinsic
motivation, and believe that success primarily depends on themselves and their hard work, assessing
the significance of what is being learned at university and their own efficacy as high-level. The main
conclusions of the research are that motivational orientations of the students mainly vary depending
on the success at studies, and that senior students are more oriented towards learning process and
assess themselves as more efficient compared to other students.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse",
title = "Motivacione orijentacije studenata u Srbiji, Motivational orientations of students in Serbia",
pages = "88-87",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_513"
}
Stanišić, J.,& Vujačić, M.. (2020). Motivacione orijentacije studenata u Srbiji. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 87-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_513
Stanišić J, Vujačić M. Motivacione orijentacije studenata u Srbiji. in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse. 2020;:87-88.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_513 .
Stanišić, Jelena, Vujačić, Milja, "Motivacione orijentacije studenata u Srbiji" in Motivacija u obrazovanju između teorije i prakse (2020):87-88,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_513 .

Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja

Marušić Jablanović, Milica; Stanišić, Jelena

(Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/472
AB  - U komponente ekološke pismenosti ubrajaju se znanja, stavovi, afekat, ponašanje
i ekološki aktivizam. Cilj rada je da ustanovimo da li se može predvideti ekološki
aktivizam na osnovu ekoloških znanja, proekoloških stavova, afekta i ponašanja. Osim
toga, cilj istraživanja je i da ispitamo u kojoj meri se pojedinci različitog nivoa aktivizma
razlikuju u poznavanju osnovnih ekoloških problema, ekspresiji stava ekološke apatije,
antropocentrizma, pripadnosti prirodi i povezanosti sa njom, kao i uobičajenim praksama
proekološkog ponašanja. Na uzorku odraslih ispitanika iz Srbije, članova grupe okupljene
oko jednog ekološkog problema (N = 255), utvrđeno je da opšta ekološka znanja sama po
sebi ne doprinose ni proekološkim ponašanjima ni ekološkom aktivizmu. Prediktori aktivizma
jesu proekološki stavovi, afektivni odnos prema prirodi i uobičajena proekološka
ponašanja, mada doprinose razlikovanju grupe slabo aktivnih članova od dve grupe aktivnijih,
ali ne i razlikovanju aktivnih u virtuelnom prostoru od onih koji lično participiraju.
Razliku među tim grupama po svoj prilici čine druge varijable, poput lokusa kontrole,
vrednosti i fenomena kvaziaktivizma. Utvrđena povezanost znanja i emocionalnog afiniteta
prema prirodi, prema svemu sudeći, predstavlja recipročni odnos i ukazuje na to da
je pravi put učenja sticanje znanja, ali uz razvijanje ljubavi prema prirodi.
PB  - Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju
T2  - Andragoške studije
T1  - Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja
EP  - 144
IS  - 11
SP  - 127
DO  - 10.5937/AndStud2002127M
ER  - 
@article{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena",
year = "2020",
abstract = "U komponente ekološke pismenosti ubrajaju se znanja, stavovi, afekat, ponašanje
i ekološki aktivizam. Cilj rada je da ustanovimo da li se može predvideti ekološki
aktivizam na osnovu ekoloških znanja, proekoloških stavova, afekta i ponašanja. Osim
toga, cilj istraživanja je i da ispitamo u kojoj meri se pojedinci različitog nivoa aktivizma
razlikuju u poznavanju osnovnih ekoloških problema, ekspresiji stava ekološke apatije,
antropocentrizma, pripadnosti prirodi i povezanosti sa njom, kao i uobičajenim praksama
proekološkog ponašanja. Na uzorku odraslih ispitanika iz Srbije, članova grupe okupljene
oko jednog ekološkog problema (N = 255), utvrđeno je da opšta ekološka znanja sama po
sebi ne doprinose ni proekološkim ponašanjima ni ekološkom aktivizmu. Prediktori aktivizma
jesu proekološki stavovi, afektivni odnos prema prirodi i uobičajena proekološka
ponašanja, mada doprinose razlikovanju grupe slabo aktivnih članova od dve grupe aktivnijih,
ali ne i razlikovanju aktivnih u virtuelnom prostoru od onih koji lično participiraju.
Razliku među tim grupama po svoj prilici čine druge varijable, poput lokusa kontrole,
vrednosti i fenomena kvaziaktivizma. Utvrđena povezanost znanja i emocionalnog afiniteta
prema prirodi, prema svemu sudeći, predstavlja recipročni odnos i ukazuje na to da
je pravi put učenja sticanje znanja, ali uz razvijanje ljubavi prema prirodi.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Andragoške studije",
title = "Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja",
pages = "144-127",
number = "11",
doi = "10.5937/AndStud2002127M"
}
Marušić Jablanović, M.,& Stanišić, J.. (2020). Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja. in Andragoške studije
Beograd : Institut za pedagogiju i andragogiju.(11), 127-144.
https://doi.org/10.5937/AndStud2002127M
Marušić Jablanović M, Stanišić J. Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja. in Andragoške studije. 2020;(11):127-144.
doi:10.5937/AndStud2002127M .
Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, "Predviđanje ekološkog aktivizma – uloga znanja, stavova, afekta i ponašanja" in Andragoške studije, no. 11 (2020):127-144,
https://doi.org/10.5937/AndStud2002127M . .
6

Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students

Srbinovski, Mile; Stanišić, Jelena

(Cambridge Univ Press, Cambridge, 2020)

TY  - JOUR
AU  - Srbinovski, Mile
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/319
AB  - The objectives of this study were to assess the dimensionality of the revised New Environmental Paradigm (NEP) Scale in Serbian and Macedonian culture, and to use it to explore the environmental worldviews of young people in Serbia and the Republic of North Macedonia. A total of 850 pupils aged between 13 and 15 from 11 schools (5 elementary schools and 6 secondary schools) took part in this research. The dataset obtained from the scale was analysed via the principal component analysis factor extraction method, and a varimax rotation was applied. This study found all items load on four dimensions: Balance of Nature, Humans over Nature, Limits to Growth and Environmental Philosophy. Differences between subgroups occur in three out of four dimensions. The students' environmental worldviews were determined by providing the frequency distribution of their responses. Both subgroups in the Republic of North Macedonia and Serbia are (slightly) environmentally conscious, with an ecological view of the environment. Macedonian school students have a slightly higher NEP score than their peers in Serbia, indicating more environmentally protective attitudes among them. The participants did not see the two paradigms as mutually exclusive, as do members of some industrialised societies. The rejection of the Dominant Social Paradigm (DSP) by the NEP is a phenomenon that could well only be present in Western societies, whereas in less industrialised societies, the NEP and DSP could coexist in a comprehensive environmental view. With minor alterations such as word substitutions to facilitate easy comprehension of items by the respondents, the revised NEP scale will show more universal applicability outside developed communities.
PB  - Cambridge Univ Press, Cambridge
T2  - Australian Journal of Environmental Education
T1  - Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students
EP  - 43
IS  - 1
SP  - 20
VL  - 36
DO  - 10.1017/aee.2020.1
ER  - 
@article{
author = "Srbinovski, Mile and Stanišić, Jelena",
year = "2020",
abstract = "The objectives of this study were to assess the dimensionality of the revised New Environmental Paradigm (NEP) Scale in Serbian and Macedonian culture, and to use it to explore the environmental worldviews of young people in Serbia and the Republic of North Macedonia. A total of 850 pupils aged between 13 and 15 from 11 schools (5 elementary schools and 6 secondary schools) took part in this research. The dataset obtained from the scale was analysed via the principal component analysis factor extraction method, and a varimax rotation was applied. This study found all items load on four dimensions: Balance of Nature, Humans over Nature, Limits to Growth and Environmental Philosophy. Differences between subgroups occur in three out of four dimensions. The students' environmental worldviews were determined by providing the frequency distribution of their responses. Both subgroups in the Republic of North Macedonia and Serbia are (slightly) environmentally conscious, with an ecological view of the environment. Macedonian school students have a slightly higher NEP score than their peers in Serbia, indicating more environmentally protective attitudes among them. The participants did not see the two paradigms as mutually exclusive, as do members of some industrialised societies. The rejection of the Dominant Social Paradigm (DSP) by the NEP is a phenomenon that could well only be present in Western societies, whereas in less industrialised societies, the NEP and DSP could coexist in a comprehensive environmental view. With minor alterations such as word substitutions to facilitate easy comprehension of items by the respondents, the revised NEP scale will show more universal applicability outside developed communities.",
publisher = "Cambridge Univ Press, Cambridge",
journal = "Australian Journal of Environmental Education",
title = "Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students",
pages = "43-20",
number = "1",
volume = "36",
doi = "10.1017/aee.2020.1"
}
Srbinovski, M.,& Stanišić, J.. (2020). Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students. in Australian Journal of Environmental Education
Cambridge Univ Press, Cambridge., 36(1), 20-43.
https://doi.org/10.1017/aee.2020.1
Srbinovski M, Stanišić J. Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students. in Australian Journal of Environmental Education. 2020;36(1):20-43.
doi:10.1017/aee.2020.1 .
Srbinovski, Mile, Stanišić, Jelena, "Environmental worldviews of Serbian and Macedonian school students" in Australian Journal of Environmental Education, 36, no. 1 (2020):20-43,
https://doi.org/10.1017/aee.2020.1 . .
7
6

Еколошко васпитање и образовање у основној школи

Станишић, Јелена

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2019)

TY  - CHAP
AU  - Станишић, Јелена
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/400
AB  - У раду Јелене Станишић Еколошко васпитање и образовање у основној
школи приказана су теоријска полазишта значајна за развој еколошког
васпитања и образовања, као и истраживачки налази о улози школе у
остваривању циља еколошког васпитања и обрзовања. Ауторка говори о
развоју идеје еколошког васпитања и образовања и о елементима његовог
дефинисања. Пажња је посвећена и приказу резултата заснованих на анализи
еколошких садржаја у наставним програмима, као и испитивању примене
корелацијско-интеграцијског методичког система у обради еколошких
садржаја. Изведене су педагошке импликације за које се претпоставља да
могу да допринесу унапређивању наставе еколошког васпитања и образовања
у основној школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Настава и учење у процесима модернизације Србије
T1  - Еколошко васпитање и образовање у основној школи
EP  - 158
SP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_400
ER  - 
@inbook{
author = "Станишић, Јелена",
year = "2019",
abstract = "У раду Јелене Станишић Еколошко васпитање и образовање у основној
школи приказана су теоријска полазишта значајна за развој еколошког
васпитања и образовања, као и истраживачки налази о улози школе у
остваривању циља еколошког васпитања и обрзовања. Ауторка говори о
развоју идеје еколошког васпитања и образовања и о елементима његовог
дефинисања. Пажња је посвећена и приказу резултата заснованих на анализи
еколошких садржаја у наставним програмима, као и испитивању примене
корелацијско-интеграцијског методичког система у обради еколошких
садржаја. Изведене су педагошке импликације за које се претпоставља да
могу да допринесу унапређивању наставе еколошког васпитања и образовања
у основној школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Настава и учење у процесима модернизације Србије",
booktitle = "Еколошко васпитање и образовање у основној школи",
pages = "158-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_400"
}
Станишић, Ј.. (2019). Еколошко васпитање и образовање у основној школи. in Настава и учење у процесима модернизације Србије
Београд : Институт за педагошка истраживања., 141-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_400
Станишић Ј. Еколошко васпитање и образовање у основној школи. in Настава и учење у процесима модернизације Србије. 2019;:141-158.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_400 .
Станишић, Јелена, "Еколошко васпитање и образовање у основној школи" in Настава и учење у процесима модернизације Србије (2019):141-158,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_400 .

Kako podstaći ekološki aktivizam?

Marušić Jablanović, Milica; Stanišić, Jelena

(Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, 2019)

TY  - CONF
AU  - Marušić Jablanović, Milica
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/590
AB  - Ekološka svest ne podrazumeva samo određeni stepen svesnosti pojedinca ili društvene grupe
već i visok nivo praktičnih aktivnosti na individualnom i društvenom planu. Kao odgovor na
rastući problem devastacije reka formirana je Fejsbuk grupa čije su osnovne aktivnosti
informisanje javnosti o projektima malih hidroelektrana, o njihovom uticaju na životnu
sredinu, pravna borba za zaštitu prirode, organizovanje tribina, skupova, protestnih okupljanja,
čišćenja reka. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ustanovi koje su barijere za
angažovanje članova u različitim aktivnostima usmerenim na zaštitu životne sredine.
Instrument: Na osnovu višemesčnog praćenja aktivnosti FB grupe, formulisano je pitanje u
upitniku u kojem su kao ponuđeni odgovori navedeni faktori prepoznati kao potencijalne
barijere za angažovanje ispitanika, uz mogućnost dopisivanja odgovora. Zadat je upitnik o
ekološkim stavovima Ameriga i saradnika, a za potrebe ovog istraživanja korišćeni su podaci
sa subskale ekološke apatije, koja meri indiferentnost prema pitanjima zaštite životne sredine
(N = 255). U analizi je primenjena deskriptivna statistika, t-test i linearna korelacija. Rezultati
pokazuju da ni jedan ispitanik ne smatra da problem nije dovoljno važan da bi mu se posvetilo
vreme, ali tek 15% navodi da su se lično angažovali na konkretnim aktivnostima. Kao barijere
za aktivnije učešće identifikuju se, između ostalog stav da je potrebno da se najviše angažuju
neposredno ugroženi (8%), nedovoljna upoznatost sa problemom (6%), da su potrebni stručniji
ljudi (5%), da institucije neće imati sluha za građane, (7%). Utvrđeno je da skor na skali
ekološke apatije značajno korelira sa nekom od barijera (veći skorovi prate nedovoljnu
upoznatnost sa problemom r = .180, p < .05; stav da već ima dovoljno angažovanih r = .374,
p < 0.05, i da su potrebni stručniji ljudi, r = .142, p < .05). Između grupa koje su u različitoj
meri aktivne beleže se razlike u zastupljenosti barijera. Već između ispitanika koji ne prate
vesti na FB grupi i onih koji se povremeno informišu javlja se razlika u korist druge grupe u
stavu da svako može da doprinese, (t = -3.808, df= 98, p < .05,) kao i u stavu da najviše treba
da se angažuju neposredno ugroženi, a koji je više izražen kod grupe koja ne prati vesti
(t = 3,145, df = 89, p < .05,). Autori zaključuju da je pasivnost uzrokovana jednim delom
indiferentnim odnosom prema problemima životne sredine, kao i da, po svoj prilici, sama
izloženost informacijama i upoznatost sa aktivnostima i njihovim rezultatima može da utiče na
smanjenje barijera za aktivizam.
AB  - The research explores the barriers to participation in activities for environmental protection
among the members of a large Facebook group gathered around the problem of river
devastation by small hydropower plants. Instruments: A list of possible barriers with possibility
to add a reason if not offered and a questionnaire on environmental attitudes by Amerigo and
associates (N = 255). Analysis: descriptives, t-test and linear correlation. Results: not a single
respondent perceives the problem insufficiently important, but only 15% claim to be active.
The main barriers for more active participation are: the attitude that only directly endangered
people should participate; insufficient knowledge about the problem; expectation that that the
institutions will not react. Results indicate that passivity is partially caused by indifferent
attitude towards environment, and that learning about group activities and their results can
weaken the barriers.
PB  - Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirijska istraživanja u psihologiji
T1  - Kako podstaći ekološki aktivizam?
EP  - 113
SP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590
ER  - 
@conference{
author = "Marušić Jablanović, Milica and Stanišić, Jelena",
year = "2019",
abstract = "Ekološka svest ne podrazumeva samo određeni stepen svesnosti pojedinca ili društvene grupe
već i visok nivo praktičnih aktivnosti na individualnom i društvenom planu. Kao odgovor na
rastući problem devastacije reka formirana je Fejsbuk grupa čije su osnovne aktivnosti
informisanje javnosti o projektima malih hidroelektrana, o njihovom uticaju na životnu
sredinu, pravna borba za zaštitu prirode, organizovanje tribina, skupova, protestnih okupljanja,
čišćenja reka. Ovo istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se ustanovi koje su barijere za
angažovanje članova u različitim aktivnostima usmerenim na zaštitu životne sredine.
Instrument: Na osnovu višemesčnog praćenja aktivnosti FB grupe, formulisano je pitanje u
upitniku u kojem su kao ponuđeni odgovori navedeni faktori prepoznati kao potencijalne
barijere za angažovanje ispitanika, uz mogućnost dopisivanja odgovora. Zadat je upitnik o
ekološkim stavovima Ameriga i saradnika, a za potrebe ovog istraživanja korišćeni su podaci
sa subskale ekološke apatije, koja meri indiferentnost prema pitanjima zaštite životne sredine
(N = 255). U analizi je primenjena deskriptivna statistika, t-test i linearna korelacija. Rezultati
pokazuju da ni jedan ispitanik ne smatra da problem nije dovoljno važan da bi mu se posvetilo
vreme, ali tek 15% navodi da su se lično angažovali na konkretnim aktivnostima. Kao barijere
za aktivnije učešće identifikuju se, između ostalog stav da je potrebno da se najviše angažuju
neposredno ugroženi (8%), nedovoljna upoznatost sa problemom (6%), da su potrebni stručniji
ljudi (5%), da institucije neće imati sluha za građane, (7%). Utvrđeno je da skor na skali
ekološke apatije značajno korelira sa nekom od barijera (veći skorovi prate nedovoljnu
upoznatnost sa problemom r = .180, p < .05; stav da već ima dovoljno angažovanih r = .374,
p < 0.05, i da su potrebni stručniji ljudi, r = .142, p < .05). Između grupa koje su u različitoj
meri aktivne beleže se razlike u zastupljenosti barijera. Već između ispitanika koji ne prate
vesti na FB grupi i onih koji se povremeno informišu javlja se razlika u korist druge grupe u
stavu da svako može da doprinese, (t = -3.808, df= 98, p < .05,) kao i u stavu da najviše treba
da se angažuju neposredno ugroženi, a koji je više izražen kod grupe koja ne prati vesti
(t = 3,145, df = 89, p < .05,). Autori zaključuju da je pasivnost uzrokovana jednim delom
indiferentnim odnosom prema problemima životne sredine, kao i da, po svoj prilici, sama
izloženost informacijama i upoznatost sa aktivnostima i njihovim rezultatima može da utiče na
smanjenje barijera za aktivizam., The research explores the barriers to participation in activities for environmental protection
among the members of a large Facebook group gathered around the problem of river
devastation by small hydropower plants. Instruments: A list of possible barriers with possibility
to add a reason if not offered and a questionnaire on environmental attitudes by Amerigo and
associates (N = 255). Analysis: descriptives, t-test and linear correlation. Results: not a single
respondent perceives the problem insufficiently important, but only 15% claim to be active.
The main barriers for more active participation are: the attitude that only directly endangered
people should participate; insufficient knowledge about the problem; expectation that that the
institutions will not react. Results indicate that passivity is partially caused by indifferent
attitude towards environment, and that learning about group activities and their results can
weaken the barriers.",
publisher = "Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirijska istraživanja u psihologiji",
title = "Kako podstaći ekološki aktivizam?",
pages = "113-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590"
}
Marušić Jablanović, M.,& Stanišić, J.. (2019). Kako podstaći ekološki aktivizam?. in Empirijska istraživanja u psihologiji
Beograd : Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju., 112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590
Marušić Jablanović M, Stanišić J. Kako podstaći ekološki aktivizam?. in Empirijska istraživanja u psihologiji. 2019;:112-113.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590 .
Marušić Jablanović, Milica, Stanišić, Jelena, "Kako podstaći ekološki aktivizam?" in Empirijska istraživanja u psihologiji (2019):112-113,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_590 .

Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja

Stanišić, Jelena

(Beograd : Institut za pedagoška istraživanja, 2019)

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/544
AB  - U radu se razmatra ekološko obrazovanje u Srbiji, kroz analizu trenutnog stanja, ukazivanje na ključne
probleme u ovoj oblasti i moguće pravce daljeg razvoja. U prvom delu rada dat je prikaz razvoja
ekološkog obrazovanja u našoj zemlji sa naglaskom na ključne faze u ovom procesu. Put razvoja
ekološkog obrazovanja u Srbiji kretao se od izrazitog antropocentrizma i antagonizma između
čoveka i prirode, preko umerenog antropocentrizma sa primesama ekoncentrizma, do dominantnog
ekocentrizma. Primetno je da razvoj ekološkog obrazovanja u našoj zemlji kasni bar jednu deceniju
u odnosu na društvene okolnosti, što otvara brojne implikacije za obrazovni sistem i društvo u celini.
Kada je u pitanju nastavni proces, analiza stanja pokazuje pomake koji su učinjeni implementiranjem
novih sadržaja iz oblasti ekologije i održivog razvoja u postojeće predmete, kao i uvođenjem izbornih
predmeta koji se odnose na ekološko obrazovanje. Pomaci su učinjeni i u domenu vannastavnih
aktivnosti koje su obogaćene sadržajima iz oblasti ekologije, kao i u okviru obrazovnih politika
škola, uvođenjem posebnih rubrika u školske programe kojima se definišu planirane aktivnosti iz
ove oblasti. U drugom delu rada napravljen je osvrt na ključne probleme do kojih se došlo analizom
postojećeg stanja u oblasti ekološkog obrazovanja. Kao največi problem izdvaja se primetni jaz između
usvojenog znanja iz oblasti ekologije i individualnog delovanja pojedinca u svakodnevnom životu u
pravcu očuvanja životne sredine. Pored toga, u nastavi se još uvek u nedovoljnoj meri primenjuju
interdisciplinarni pristup i projektna nastava zasnovana na istraživanju čiji je doprinos u učenju
ekoloških sadržaja potvrđen u nalazima brojnih istraživanja. U trećem delu rada date su preporuke
za dalji razvoj ekološkog obrazovanja u našoj zemlji koje se prevashodno odnose na način učenja
ekoloških sadržaja u okviru škole i koje imaju važne implikacije za kreatore obrazovnih politika, lidere
u školama i praktičare. Na prvom mestu, škole bi trebalo da budu usmerene na stvaranje mogućnosti
za istinski, receptivni i refleksivni odnos učenika sa prirodom. To bi značilo da se u procesu učenja
ekoloških sadržaja primene pristupi čiji je uspeh već potvrđen, poput interdisciplinarnog pristupa i
projektne nastave. Ostvarivanju ovog cilja pomoglo bi i intenziviranje vannastavnih aktivnosti kroz
unapređivanje već postojećih (ekskurzije, nastava u prirodi) kao i uvođenjem novih, na primer ekoloških
kampova i drugih organizovanih aktivnosti u prirodi koje podrazumevaju veću angažovanost učenika.
Na taj način bi bilo omogućeno da se znanja stečena u nastavi povežu sa neposrednim iskustvom u
prirodi. Time bi se podigao kvalitet dobijenih znanja iz ove oblasti, a ostvario bi se i pozitivan uticaj
na voljni i emocionalni aspekt ličnosti učenika, što bi vodilo ka njihovoj većoj svesti o potrebi zaštite
životne sredine, kao i njihovoj većoj participaciji u konkretnim aktivnostima koje se tiču očuvanja
prirode i njenih resursa. Na kraju, ukazano je na važnost finansijskog aspekta, pa se kao preporuka za obrazovnu politiku ističe da su potrebna veća ulaganja kako bi škole mogle dobijena sredstva da
iskoriste za podizanje svojih kapaciteta u oblasti ekološkog obrazovanja, obogaćivanje nastavnih
resursa, kao i za obučavanje nastavnog kadra.
AB  - The paper deliberates environmental education in Serbia by analysing the current situation, pointing
to key problems in this area and potential trends of further development. The first part of the paper
is an overview of environmental education development in our country with an emphasis on key
stages in this process. The developmental path of environmental education in Serbia has unfolded
from strong anthropocentrism and antagonism between the man and nature, through moderate
anthropocentrism with hints of ecocentrism, to dominant ecocentrism. It is obvious that development
of environmental education in our country is at least a decade late vis-à-vis social circumstances, which
opens a number of implications for education system and overall society. With regard to teaching
process, the current situation analysis reveals the progress made by implementing new contents from
the fields of ecology and sustainable development in the existing subjects, as well as by introducing
elective courses related to environmental education. The progress has also been made in terms of
extracurricular activities that have been enriched with ecology contents, as well as within educational
policies of schools by introducing special sections in the school curricula that define planned activities
in this field. The second part of the paper focuses on the key issues arising from the analysis of current
situation in environmental education. The greatest problem is an apparent gap between acquired
ecology knowledge and the individual’s actions in everyday life regarding environmental protection.
In addition, the interdisciplinary approach and research-based project teaching whose contribution
to learning the environmental contents has been acknowledged by results of numerous studies are
still not adequately applied in teaching. The third part of the paper provides recommendations for
further development of environmental education in our country. They primarily refer to the way
environmental education is taught in school and have important implications for education policy
makers, school leaders and practitioners. Primarily, the schools should aim at creating opportunities for
genuine, receptive and reflective relationship of students with nature. This would mean using already
validated approaches to learning of environmental contents, such as interdisciplinary approach and
project-based teaching. Intensifying the extracurricular activities through improvement of already
existing activities (excursions, outdoor classes) and introduction of new ones, for example eco-camps
and other organized outdoor activities involving a greater student engagement, would also help
in achieving this goal. In this way the correlation between the classroom-obtained knowledge and
immediate experience in nature would be enabled. This would improve the quality of knowledge
from this field, and have a positive effect on wilful and emotional aspect of students’ personality. This
would also lead to their greater awareness of the need for environmental protection, as well as their greater participation in particular activities related to conservation of nature and its resources. Finally,
the importance of financial aspect is underlined and the recommendation for education policy refers
to requirement for greater investments. In this way, the schools could use the received funds for
increasing their environmental education capacities, improving the teaching resources and training
the teaching staff.
PB  - Beograd : Institut za pedagoška istraživanja
C3  - Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
T1  - Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja
T1  - Environmental education in Serbia:current situation and development trends
EP  - 33
SP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_544
ER  - 
@conference{
author = "Stanišić, Jelena",
year = "2019",
abstract = "U radu se razmatra ekološko obrazovanje u Srbiji, kroz analizu trenutnog stanja, ukazivanje na ključne
probleme u ovoj oblasti i moguće pravce daljeg razvoja. U prvom delu rada dat je prikaz razvoja
ekološkog obrazovanja u našoj zemlji sa naglaskom na ključne faze u ovom procesu. Put razvoja
ekološkog obrazovanja u Srbiji kretao se od izrazitog antropocentrizma i antagonizma između
čoveka i prirode, preko umerenog antropocentrizma sa primesama ekoncentrizma, do dominantnog
ekocentrizma. Primetno je da razvoj ekološkog obrazovanja u našoj zemlji kasni bar jednu deceniju
u odnosu na društvene okolnosti, što otvara brojne implikacije za obrazovni sistem i društvo u celini.
Kada je u pitanju nastavni proces, analiza stanja pokazuje pomake koji su učinjeni implementiranjem
novih sadržaja iz oblasti ekologije i održivog razvoja u postojeće predmete, kao i uvođenjem izbornih
predmeta koji se odnose na ekološko obrazovanje. Pomaci su učinjeni i u domenu vannastavnih
aktivnosti koje su obogaćene sadržajima iz oblasti ekologije, kao i u okviru obrazovnih politika
škola, uvođenjem posebnih rubrika u školske programe kojima se definišu planirane aktivnosti iz
ove oblasti. U drugom delu rada napravljen je osvrt na ključne probleme do kojih se došlo analizom
postojećeg stanja u oblasti ekološkog obrazovanja. Kao največi problem izdvaja se primetni jaz između
usvojenog znanja iz oblasti ekologije i individualnog delovanja pojedinca u svakodnevnom životu u
pravcu očuvanja životne sredine. Pored toga, u nastavi se još uvek u nedovoljnoj meri primenjuju
interdisciplinarni pristup i projektna nastava zasnovana na istraživanju čiji je doprinos u učenju
ekoloških sadržaja potvrđen u nalazima brojnih istraživanja. U trećem delu rada date su preporuke
za dalji razvoj ekološkog obrazovanja u našoj zemlji koje se prevashodno odnose na način učenja
ekoloških sadržaja u okviru škole i koje imaju važne implikacije za kreatore obrazovnih politika, lidere
u školama i praktičare. Na prvom mestu, škole bi trebalo da budu usmerene na stvaranje mogućnosti
za istinski, receptivni i refleksivni odnos učenika sa prirodom. To bi značilo da se u procesu učenja
ekoloških sadržaja primene pristupi čiji je uspeh već potvrđen, poput interdisciplinarnog pristupa i
projektne nastave. Ostvarivanju ovog cilja pomoglo bi i intenziviranje vannastavnih aktivnosti kroz
unapređivanje već postojećih (ekskurzije, nastava u prirodi) kao i uvođenjem novih, na primer ekoloških
kampova i drugih organizovanih aktivnosti u prirodi koje podrazumevaju veću angažovanost učenika.
Na taj način bi bilo omogućeno da se znanja stečena u nastavi povežu sa neposrednim iskustvom u
prirodi. Time bi se podigao kvalitet dobijenih znanja iz ove oblasti, a ostvario bi se i pozitivan uticaj
na voljni i emocionalni aspekt ličnosti učenika, što bi vodilo ka njihovoj većoj svesti o potrebi zaštite
životne sredine, kao i njihovoj većoj participaciji u konkretnim aktivnostima koje se tiču očuvanja
prirode i njenih resursa. Na kraju, ukazano je na važnost finansijskog aspekta, pa se kao preporuka za obrazovnu politiku ističe da su potrebna veća ulaganja kako bi škole mogle dobijena sredstva da
iskoriste za podizanje svojih kapaciteta u oblasti ekološkog obrazovanja, obogaćivanje nastavnih
resursa, kao i za obučavanje nastavnog kadra., The paper deliberates environmental education in Serbia by analysing the current situation, pointing
to key problems in this area and potential trends of further development. The first part of the paper
is an overview of environmental education development in our country with an emphasis on key
stages in this process. The developmental path of environmental education in Serbia has unfolded
from strong anthropocentrism and antagonism between the man and nature, through moderate
anthropocentrism with hints of ecocentrism, to dominant ecocentrism. It is obvious that development
of environmental education in our country is at least a decade late vis-à-vis social circumstances, which
opens a number of implications for education system and overall society. With regard to teaching
process, the current situation analysis reveals the progress made by implementing new contents from
the fields of ecology and sustainable development in the existing subjects, as well as by introducing
elective courses related to environmental education. The progress has also been made in terms of
extracurricular activities that have been enriched with ecology contents, as well as within educational
policies of schools by introducing special sections in the school curricula that define planned activities
in this field. The second part of the paper focuses on the key issues arising from the analysis of current
situation in environmental education. The greatest problem is an apparent gap between acquired
ecology knowledge and the individual’s actions in everyday life regarding environmental protection.
In addition, the interdisciplinary approach and research-based project teaching whose contribution
to learning the environmental contents has been acknowledged by results of numerous studies are
still not adequately applied in teaching. The third part of the paper provides recommendations for
further development of environmental education in our country. They primarily refer to the way
environmental education is taught in school and have important implications for education policy
makers, school leaders and practitioners. Primarily, the schools should aim at creating opportunities for
genuine, receptive and reflective relationship of students with nature. This would mean using already
validated approaches to learning of environmental contents, such as interdisciplinary approach and
project-based teaching. Intensifying the extracurricular activities through improvement of already
existing activities (excursions, outdoor classes) and introduction of new ones, for example eco-camps
and other organized outdoor activities involving a greater student engagement, would also help
in achieving this goal. In this way the correlation between the classroom-obtained knowledge and
immediate experience in nature would be enabled. This would improve the quality of knowledge
from this field, and have a positive effect on wilful and emotional aspect of students’ personality. This
would also lead to their greater awareness of the need for environmental protection, as well as their greater participation in particular activities related to conservation of nature and its resources. Finally,
the importance of financial aspect is underlined and the recommendation for education policy refers
to requirement for greater investments. In this way, the schools could use the received funds for
increasing their environmental education capacities, improving the teaching resources and training
the teaching staff.",
publisher = "Beograd : Institut za pedagoška istraživanja",
journal = "Obrazovanje u funkciji modernizacije društva",
title = "Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja, Environmental education in Serbia:current situation and development trends",
pages = "33-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_544"
}
Stanišić, J.. (2019). Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva
Beograd : Institut za pedagoška istraživanja., 30-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_544
Stanišić J. Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja. in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva. 2019;:30-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_544 .
Stanišić, Jelena, "Ekološko obrazovanje u Srbiji : trenutno stanje i pravci razvoja" in Obrazovanje u funkciji modernizacije društva (2019):30-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_544 .

Planning career in Serbia: Which factors are important for young people

Stanišić, Jelena; Radulović, Mladen; Gundogan, Dragana

(Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans, 2018)

TY  - CONF
AU  - Stanišić, Jelena
AU  - Radulović, Mladen
AU  - Gundogan, Dragana
PY  - 2018
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/850
AB  - The beginning of the 21st century in Serbia was characterized by numerous social changes which overwhelmed economic and educational sphere. Transformation from socialist to capitalist mode of production brought with it uncertain economic situation, high unemployment rate, as well growing mismatch between educational system and labor market. Simultaneously with economic changes in Serbia, educational system reforms were implemented which concerned changes in curricula, introduction of new subjects in elementary and secondary education, as well as implementation of Bologne process in higher education. Taking into account this social context, we wanted to find out which factors young people in Serbia perceive as important for fulfillment of their career aspirations. Furthermore, we investigated to what extent perceived factors are connected with class position young people
strive for. For the purpose of this paper, the data obtained in the research "Education and transition towards adulthood in young people's visions about future in Serbia and Slovenia" are used. In this research, 1946 final year students from 99 secondary schools in Serbia participated. More precisely, the used data are obtained by using Likert scale which tests the effect of every single factor (personal abilities, knowledge obtained during formal education;
knowledge and experience obtained out of formal education; hard work and devotion; parents' expectations; expectations of peers and friends; parents' financial situation; parents' connections and acquaintances; economic circumstances in the country; employment prospects; luck) for fulfillment of young people's career goals. Research data show that young people in Serbia perceive personal abilities alongside with hard work and devotion as the most
important factors which might influence their career. Additionally, the knowledge which students obtained during and out of formal education is proved to be very significant. However, it is important to note that 74% of respondents consider that knowledge obtained informally will have valuable asset on their career. Meanwhile, the smaller number of respondents thinks
that the knowledge obtained in formal education (66%) will have significant impact. Concerning economic factors, around half of young people (51%) believe that parents' financial situation will affect fulfillment of their career goals, while slightly more than one third of respondents (37%) perceive economic circumstances in the country as important. Research affirmed that statistically significant differences exist between students which strive towards
different class positions: young people who see themselves in professional occupations consider more factors related to personal abilities, hard work and devotion, as well as knowledge obtained in formal education, while students who expect to occupy positions of qualified workers appreciate more factors related to parents' connections and acquaintances, parents', peers' and friends' expectations as well as luck. Persons who strive to professional occupations believe more in their abilities which is in line with existing individualist values which are promoted in the contemporary labor market.
PB  - Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans
PB  - Koper, Slovenia : Faculty of Management Koper
PB  - Maribor, Slovenia : Doba Business School
PB  - Skopje, Macedonia : Integrated Business Faculty
PB  - Zajecar, Serbia : Faculty of Management
C3  - How to Cope with Disrupted Times
T1  - Planning career in Serbia: Which factors are important for young people
EP  - 508
SP  - 502
DO  - 10.31410/EMAN.2018.502
ER  - 
@conference{
author = "Stanišić, Jelena and Radulović, Mladen and Gundogan, Dragana",
year = "2018",
abstract = "The beginning of the 21st century in Serbia was characterized by numerous social changes which overwhelmed economic and educational sphere. Transformation from socialist to capitalist mode of production brought with it uncertain economic situation, high unemployment rate, as well growing mismatch between educational system and labor market. Simultaneously with economic changes in Serbia, educational system reforms were implemented which concerned changes in curricula, introduction of new subjects in elementary and secondary education, as well as implementation of Bologne process in higher education. Taking into account this social context, we wanted to find out which factors young people in Serbia perceive as important for fulfillment of their career aspirations. Furthermore, we investigated to what extent perceived factors are connected with class position young people
strive for. For the purpose of this paper, the data obtained in the research "Education and transition towards adulthood in young people's visions about future in Serbia and Slovenia" are used. In this research, 1946 final year students from 99 secondary schools in Serbia participated. More precisely, the used data are obtained by using Likert scale which tests the effect of every single factor (personal abilities, knowledge obtained during formal education;
knowledge and experience obtained out of formal education; hard work and devotion; parents' expectations; expectations of peers and friends; parents' financial situation; parents' connections and acquaintances; economic circumstances in the country; employment prospects; luck) for fulfillment of young people's career goals. Research data show that young people in Serbia perceive personal abilities alongside with hard work and devotion as the most
important factors which might influence their career. Additionally, the knowledge which students obtained during and out of formal education is proved to be very significant. However, it is important to note that 74% of respondents consider that knowledge obtained informally will have valuable asset on their career. Meanwhile, the smaller number of respondents thinks
that the knowledge obtained in formal education (66%) will have significant impact. Concerning economic factors, around half of young people (51%) believe that parents' financial situation will affect fulfillment of their career goals, while slightly more than one third of respondents (37%) perceive economic circumstances in the country as important. Research affirmed that statistically significant differences exist between students which strive towards
different class positions: young people who see themselves in professional occupations consider more factors related to personal abilities, hard work and devotion, as well as knowledge obtained in formal education, while students who expect to occupy positions of qualified workers appreciate more factors related to parents' connections and acquaintances, parents', peers' and friends' expectations as well as luck. Persons who strive to professional occupations believe more in their abilities which is in line with existing individualist values which are promoted in the contemporary labor market.",
publisher = "Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans, Koper, Slovenia : Faculty of Management Koper, Maribor, Slovenia : Doba Business School, Skopje, Macedonia : Integrated Business Faculty, Zajecar, Serbia : Faculty of Management",
journal = "How to Cope with Disrupted Times",
title = "Planning career in Serbia: Which factors are important for young people",
pages = "508-502",
doi = "10.31410/EMAN.2018.502"
}
Stanišić, J., Radulović, M.,& Gundogan, D.. (2018). Planning career in Serbia: Which factors are important for young people. in How to Cope with Disrupted Times
Belgrade, Serbia : Association of Economists and Managers of the Balkans., 502-508.
https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.502
Stanišić J, Radulović M, Gundogan D. Planning career in Serbia: Which factors are important for young people. in How to Cope with Disrupted Times. 2018;:502-508.
doi:10.31410/EMAN.2018.502 .
Stanišić, Jelena, Radulović, Mladen, Gundogan, Dragana, "Planning career in Serbia: Which factors are important for young people" in How to Cope with Disrupted Times (2018):502-508,
https://doi.org/10.31410/EMAN.2018.502 . .
1