Stojanović, Marija

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0001-5555-1780
  • Stojanović, Marija (32)
  • Trajković, Marija (12)
  • Стојановић, Марија (5)
  • Трајковић, Марија (2)
  • Стоянович, М. (1)

Author's Bibliography

Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school

Trajković, Marija; Kovačević, Lepojević Marina; Radulović, Mladen

(2023)

TY  - JOUR
AU  - Trajković, Marija
AU  - Kovačević, Lepojević Marina
AU  - Radulović, Mladen
PY  - 2023
UR  - https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0547-33302303337T
UR  - http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/0547-33302303337T
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1056
AB  - The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students.
AB  - Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.
T2  - Nastava i vaspitanje
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school
T1  - Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom
EP  - 351
IS  - 3
SP  - 337
VL  - 72
DO  - 10.5937/nasvas2303429T
ER  - 
@article{
author = "Trajković, Marija and Kovačević, Lepojević Marina and Radulović, Mladen",
year = "2023",
abstract = "The existing empirical subject matter testifies to a significant correlation between life satisfaction and positive future expectations among high school students. However, there is a lack of research situating more concretely the role of satisfaction with various aspects of life in relation to positive future expectations. Hence, this research focuses on the importance of satisfaction with various aspects of life among Belgrade high school students for their positive future expectations, with a particular emphasis on examining the role of school satisfaction. This research was conducted during the second semester of the 2021/22 academic year, on a sample of 215 Belgrade high school students. The results indicate that satisfaction with different aspects of life and satisfaction with life in general, have significant positive correlations with positive future expectations. Positive future expectations have the strongest correlation with self-satisfaction, while their lowest correlation is with school satisfaction. Despite its weak correlation with positive future expectations, satisfaction with school has proven to be a significant moderator of the strongest relationship identified - self-satisfaction and positive future expectations. In other words, the findings reached in this research point to the conclusion that activities planned in the context of the development of school satisfaction can compensate for the negative impact of self-satisfaction, prompting more positive future expectations. Considering that empirical endeavors so far have focused mostly on identifying a link with positive developmental outcomes, this research can serve as a starting point for a more detailed understanding of the mechanisms for encouraging positive future expectations among high school students., Postojeća empirijska građa svedoči o značajnoj vezi zadovoljstva životom sa pozitivnim očekivanjima od budućnosti kod učenika srednjih škola. Međutim, u deficitu su istraživanja koja situiraju konkretniju ulogu zadovoljstva različitim životnim aspektima za pozitivna očekivanja od budućnosti. Stoga je ovo istraživanje usmereno na sagledavanje značaja zadovoljstva različitim aspektima života kod učenika beogradskih srednjih škola za njihova pozitivna očekivanja od budućnosti, s posebnim akcentom na ispitivanje uloge zadovoljstva školom. Istraživanje je sprovedeno tokom drugog polugodišta školske 2021/22. godine, na uzorku od 215 učenika beogradskih srednjih škola. Rezultati ukazuju na to da zadovoljstvo različitim aspektima života i zadovoljstvo životom generalno ostvaruju značajne pozitivne veze s pozitivnim očekivanjima od budućnosti. Najsnažnije veze pozitivna očekivanja od budućnosti ostvaruju sa zadovoljstvom sobom, dok se najslabija korelacija beleži sa zadovoljstvom školom. Uprkos slaboj povezanosti s pozitivnim očekivanjima od budućnosti, zadovoljstvo školom pokazuje se značajnim moderatorom najjače konstatovane veze - zadovoljstva sobom i pozitivnih očekivanja od budućnosti. Drugim rečima, nalazi dobijeni u ovom istraživanju upućuju na zaključak da planirane aktivnosti u kontekstu razvoja zadovoljstva školom mogu kompenzovati negativan uticaj zadovoljstva sobom i uticati na pozitivnija očekivanja od budućnosti. S obzirom na to da su dosadašnja empirijska stremljenja mahom bila fokusirana na utvrđivanje veze s pozitivnim razvojnim ishodima, ovo istraživanje može poslužiti kao polazna osnova za detaljnije sagledavanje mehanizama podsticanja pozitivnih očekivanja od budućnosti kod učenika srednjih škola.",
journal = "Nastava i vaspitanje, Nastava i vaspitanje",
title = "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school, Zadovoljstvo različitim aspektima života i pozitivna očekivanja od budućnosti kod srednjoškolaca - specifičan značaj zadovoljstva školom",
pages = "351-337",
number = "3",
volume = "72",
doi = "10.5937/nasvas2303429T"
}
Trajković, M., Kovačević, L. M.,& Radulović, M.. (2023). Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje, 72(3), 337-351.
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T
Trajković M, Kovačević LM, Radulović M. Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school. in Nastava i vaspitanje. 2023;72(3):337-351.
doi:10.5937/nasvas2303429T .
Trajković, Marija, Kovačević, Lepojević Marina, Radulović, Mladen, "Satisfaction with different aspects of life and positive future expectations among high school students: Specific significance of satisfaction with school" in Nastava i vaspitanje, 72, no. 3 (2023):337-351,
https://doi.org/10.5937/nasvas2303429T . .

School engagement of high school students : Gender and age differences

Bogićević, Dragana; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić-Branković, Lidija; Trajković, Marija; Kovačević-Lepojević, Marina

(Beograd : Filozofski fakultet, 2023)

TY  - CONF
AU  - Bogićević, Dragana
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić-Branković, Lidija
AU  - Trajković, Marija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/929
AB  - School or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct that
encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral and emotional. Research
suggests that school engagement is associated with multiple students outcomes, including
academic achievement, school completion, and social-emotional adjustment. Therefore, the
aim of this study is to assess the engagement of high school students and to examine differences
in the level of engagement by gender and age so that we can determine which students are at
greater risk for various negative outcomes. Data on students’ engagement were collected using
the Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale). The results of the
confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead showed that the
items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best represented by one
factor. Thus, the scale consists of only two subscales: cognitive/behavioral engagement (8
items) and emotional engagement (4 items). The sample consisted of 860 students (59.6%
female) from Belgrade secondary schools, aged from 15 to 19 (M =16.38, SD = 1.05). The
results show that students are engaged to a considerable extent at the cognitive/behavioral level
(M = 3.22, SD = 0.66) and to a lesser extent at the emotional level (M = 2.85, SD = 0.91). When
looking at the total scores on the cognitive/behavioral engagement subscale, statistically
significant difference in the level of engagement by gender were found, t(786) = 2.29, p = <
0.05, d = 0.17, indicating a slightly higher engagement of female students, while no such
differences were found on the emotional engagement subscale, t(798) = 1.67, p = .10, d = 0.12.
In addition, a weak negative correlation was found between student age and level of
engagement on the cognitive/behavioral (r = -.15, p < .001) and emotional engagement
subscales (r = -.22, p < .001). In summary, the results of this study showed that high school
students’ engagement is at middle level, with girls being slightly more engaged in
cognitive/behavioral aspects and younger students generally more engaged compared to older
ones. This knowledge is is important from the perspective of prevention science and
strengthening protective factors in the school environment, such as student engagement, that
can contribute to positive developmental outcomes of students.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - School engagement of high school students : Gender and age differences
SP  - 89
VL  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_929
ER  - 
@conference{
author = "Bogićević, Dragana and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić-Branković, Lidija and Trajković, Marija and Kovačević-Lepojević, Marina",
year = "2023",
abstract = "School or student engagement is widely recognized as a multidimensional construct that
encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral and emotional. Research
suggests that school engagement is associated with multiple students outcomes, including
academic achievement, school completion, and social-emotional adjustment. Therefore, the
aim of this study is to assess the engagement of high school students and to examine differences
in the level of engagement by gender and age so that we can determine which students are at
greater risk for various negative outcomes. Data on students’ engagement were collected using
the Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale). The results of the
confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead showed that the
items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best represented by one
factor. Thus, the scale consists of only two subscales: cognitive/behavioral engagement (8
items) and emotional engagement (4 items). The sample consisted of 860 students (59.6%
female) from Belgrade secondary schools, aged from 15 to 19 (M =16.38, SD = 1.05). The
results show that students are engaged to a considerable extent at the cognitive/behavioral level
(M = 3.22, SD = 0.66) and to a lesser extent at the emotional level (M = 2.85, SD = 0.91). When
looking at the total scores on the cognitive/behavioral engagement subscale, statistically
significant difference in the level of engagement by gender were found, t(786) = 2.29, p = <
0.05, d = 0.17, indicating a slightly higher engagement of female students, while no such
differences were found on the emotional engagement subscale, t(798) = 1.67, p = .10, d = 0.12.
In addition, a weak negative correlation was found between student age and level of
engagement on the cognitive/behavioral (r = -.15, p < .001) and emotional engagement
subscales (r = -.22, p < .001). In summary, the results of this study showed that high school
students’ engagement is at middle level, with girls being slightly more engaged in
cognitive/behavioral aspects and younger students generally more engaged compared to older
ones. This knowledge is is important from the perspective of prevention science and
strengthening protective factors in the school environment, such as student engagement, that
can contribute to positive developmental outcomes of students.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "School engagement of high school students : Gender and age differences",
pages = "89",
volume = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_929"
}
Bogićević, D., Popović-Ćitić, B., Bukvić-Branković, L., Trajković, M.,& Kovačević-Lepojević, M.. (2023). School engagement of high school students : Gender and age differences. in Empirical studies in psychology
Beograd : Filozofski fakultet., 29, 89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_929
Bogićević D, Popović-Ćitić B, Bukvić-Branković L, Trajković M, Kovačević-Lepojević M. School engagement of high school students : Gender and age differences. in Empirical studies in psychology. 2023;29:89.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_929 .
Bogićević, Dragana, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić-Branković, Lidija, Trajković, Marija, Kovačević-Lepojević, Marina, "School engagement of high school students : Gender and age differences" in Empirical studies in psychology, 29 (2023):89,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_929 .

Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities

Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić Branković, Lidija

(Beograd : Filozofski fakultet, 2023)

TY  - CONF
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić Branković, Lidija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/930
AB  - Intercultural sensitivity of students is becoming an increasingly important topic for
intercultural education and society. Intercultural sensitivity is defined as an individual's ability
to develop a positive emotion towards understanding and appreciating cultural differences in
order to promote appropriate and effective behavior in intercultural communication. In order
to examine the level of intercultural sensitivity of students, a survey was conducted on a sample
of 475 students (64.8% female), aged 13–19 years (M = 15.61; SD = 1.49), who attend primary
(26.5% of students) and secondary schools in Belgrade. The instrument Intercultural
Sensitivity Scale (ISS) was used to assess intercultural sensitivity. A short explanation was
written to the students that there are a large number of cultures in the world that differ from
each other in terms of customs, traditions and language, and that all people have the opportunity
to interact with people from different culture. Students were asked to evaluate their own
opinions and feelings in such situations. ISS is a five-point Likert-type scale, which consists of
a total of 24 items, further divided into five subscales: Interaction engagement (e.g. “I enjoy
interacting with people from different cultures”), Respect for cultural differences (e.g. “I
respect the values of people from different cultures”), Interaction confidence (e.g. “I am pretty
sure of myself in interacting with people from different cultures”), Interaction enjoyment (e.g.
“I get upset easily when interacting with people from different cultures”) and Interaction
attentiveness (measure social behaviors related to personal ability of attentiveness and
perceptiveness in interactions; e.g. “I am sensitive to my culturally-distinct counterpart’s subtle
meanings during our interaction”). The internal reliability of the scale was good (α = .88). The
mean global ISS score was 4 ± .57. When the scores on the subscales are observed, the students
record the highest score on the Respect for cultural diversity subscale (M = 4.30; SD = .76),
and the lowest on the Interaction attentiveness subscale (M = 3.27; SD = .95). Female students
are more interculturally sensitive than male students, both in terms of the total score (t(467) =
-7.36, p < 0.01, d = .69), and in the scores on all subscales. Also, it was established that the
level of intercultural sensitivity of students increases with age (r = 0.2, p < 0.01), that is,
secondary school students are more interculturally sensitive than elementary school students
(t(474) = 3.83, p < 0.01, d = .44), which can be explained by richer experience in diverse
interactions at an older age. This trend is also observed on all subscales, except for the
Interaction attentiveness subscale. The obtained results can serve as a basis for designing
educational interventions or programs aimed at developing students' intercultural sensitivity.
The above is particularly significant if we consider the importance of intercultural sensitivity
for the student's life and active participation in a multicultural and intercultural society.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
C3  - Empirical studies in psychology
T1  - Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities
SP  - 118
VL  - 29
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_930
ER  - 
@conference{
author = "Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija",
year = "2023",
abstract = "Intercultural sensitivity of students is becoming an increasingly important topic for
intercultural education and society. Intercultural sensitivity is defined as an individual's ability
to develop a positive emotion towards understanding and appreciating cultural differences in
order to promote appropriate and effective behavior in intercultural communication. In order
to examine the level of intercultural sensitivity of students, a survey was conducted on a sample
of 475 students (64.8% female), aged 13–19 years (M = 15.61; SD = 1.49), who attend primary
(26.5% of students) and secondary schools in Belgrade. The instrument Intercultural
Sensitivity Scale (ISS) was used to assess intercultural sensitivity. A short explanation was
written to the students that there are a large number of cultures in the world that differ from
each other in terms of customs, traditions and language, and that all people have the opportunity
to interact with people from different culture. Students were asked to evaluate their own
opinions and feelings in such situations. ISS is a five-point Likert-type scale, which consists of
a total of 24 items, further divided into five subscales: Interaction engagement (e.g. “I enjoy
interacting with people from different cultures”), Respect for cultural differences (e.g. “I
respect the values of people from different cultures”), Interaction confidence (e.g. “I am pretty
sure of myself in interacting with people from different cultures”), Interaction enjoyment (e.g.
“I get upset easily when interacting with people from different cultures”) and Interaction
attentiveness (measure social behaviors related to personal ability of attentiveness and
perceptiveness in interactions; e.g. “I am sensitive to my culturally-distinct counterpart’s subtle
meanings during our interaction”). The internal reliability of the scale was good (α = .88). The
mean global ISS score was 4 ± .57. When the scores on the subscales are observed, the students
record the highest score on the Respect for cultural diversity subscale (M = 4.30; SD = .76),
and the lowest on the Interaction attentiveness subscale (M = 3.27; SD = .95). Female students
are more interculturally sensitive than male students, both in terms of the total score (t(467) =
-7.36, p < 0.01, d = .69), and in the scores on all subscales. Also, it was established that the
level of intercultural sensitivity of students increases with age (r = 0.2, p < 0.01), that is,
secondary school students are more interculturally sensitive than elementary school students
(t(474) = 3.83, p < 0.01, d = .44), which can be explained by richer experience in diverse
interactions at an older age. This trend is also observed on all subscales, except for the
Interaction attentiveness subscale. The obtained results can serve as a basis for designing
educational interventions or programs aimed at developing students' intercultural sensitivity.
The above is particularly significant if we consider the importance of intercultural sensitivity
for the student's life and active participation in a multicultural and intercultural society.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Empirical studies in psychology",
title = "Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities",
pages = "118",
volume = "29",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_930"
}
Trajković, M., Popović-Ćitić, B.,& Bukvić Branković, L.. (2023). Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities. in Empirical studies in psychology
Beograd : Filozofski fakultet., 29, 118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_930
Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić Branković L. Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities. in Empirical studies in psychology. 2023;29:118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_930 .
Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić Branković, Lidija, "Intercultural sensitivity of primary and secondary school students in Belgrade : Gender and age specificities" in Empirical studies in psychology, 29 (2023):118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_930 .

Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela

Popović Ćitić, Branislava; Bukvić Branković, Lidija; Trajković, Marija

(Beograd : Društvo defektologa Srbije, 2023)

TY  - CONF
AU  - Popović Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Trajković, Marija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/931
AB  - Rezilijentnost se široko određuje kao kapacitet sistema da anticipira, adaptira i reorganizuje sebe
u uslovima nedaća na načine koji promovišu i održavaju njegovo uspešno funkcionisanje. Danas nema
spora da je ovaj kapacitet rezultat facilitativnih interakcija sa kopostojećim podređenim i nadređenim
sistemima koji omogućavaju da sistem ili njegovi delovi dobro funkcionišu tokom i nakon napada,
poremećaja ili stresa. Uvažavajući zahtev savremene nauke o rezilijentnosti da se u obzir uzmu multipli
sistemi ili nivoi sistema (biološki, psihološki, socijalni, veštački i prirodni), sve veći broj naučnika, sudeći
po novijim generacijama studija u humanim i prirodnim naukama, preusmerava interesovanje sa
objašnjenja rezilijentnosti unutar jednog sistema na razvijanje multisistemskih modela koji uvažavaju
recipročne interakcije između sistema tokom suočavanja sa spoljašnjim ili unutrašnjim pretnjama njihovoj
stabilnosti. Pregledom literature iz različitih disciplina utvrđeno je da procesi koji promovišu rezilijentnost
mogu biti veoma različiti u zavisnosti od konteksta u kome se pojavljuju, te da se u osnovi razlikuje
najmanje pet procesa koji stoje u vezi sa rezilijentnošću, a to su: perzistencija, rezistencija, oporavak,
adaptacija i transformacija. Prva dva procesa ne zahtevaju menjanje sistema i u tom smislu prethode
aktiviranju rezilijentnosti, dok preostala tri doprinose promenama koje sisteme čine održivijim u
kontekstima nedaća. U radu će biti predstavljeno na koji način sistemi, koji su u riziku da budi preplavljeni
unutrašnjim i spoljašnjim stresorima, mogu, kroz procese perzistencije i rezistencije, nastaviti da
funkcionišu bez promena i zadržati svoje uobičajeno ponašanje, te kako se, kroz procese oporavka,
adaptacije i transformacije, sistemi pod stresom ili nakon napada mogu kretati ka novom režimu
ponašanja, odnosno menjati na način da budu održiviji u kontekstima nedaća. Dodatno, u cilju
razumevanja procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela, biće ukazano na značaj uvažavanja
praga stabilnosti, sprega povratnih informacija i kompromisa između sistema, te činjenice da procesi
rezilijentnosti nisu agentični, tj. da sistemi ne biraju jednu strategiju suočavanja u odnosu na druge, već,
umesto toga, optimizuju svoje funkcionisanje korišćenjem kopostojećih sistema za resurse koji različite
strategije čine manje ili više izvodljivim.
PB  - Beograd : Društvo defektologa Srbije
C3  - Dani defektologa Srbije
T1  - Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_931
ER  - 
@conference{
author = "Popović Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija and Trajković, Marija",
year = "2023",
abstract = "Rezilijentnost se široko određuje kao kapacitet sistema da anticipira, adaptira i reorganizuje sebe
u uslovima nedaća na načine koji promovišu i održavaju njegovo uspešno funkcionisanje. Danas nema
spora da je ovaj kapacitet rezultat facilitativnih interakcija sa kopostojećim podređenim i nadređenim
sistemima koji omogućavaju da sistem ili njegovi delovi dobro funkcionišu tokom i nakon napada,
poremećaja ili stresa. Uvažavajući zahtev savremene nauke o rezilijentnosti da se u obzir uzmu multipli
sistemi ili nivoi sistema (biološki, psihološki, socijalni, veštački i prirodni), sve veći broj naučnika, sudeći
po novijim generacijama studija u humanim i prirodnim naukama, preusmerava interesovanje sa
objašnjenja rezilijentnosti unutar jednog sistema na razvijanje multisistemskih modela koji uvažavaju
recipročne interakcije između sistema tokom suočavanja sa spoljašnjim ili unutrašnjim pretnjama njihovoj
stabilnosti. Pregledom literature iz različitih disciplina utvrđeno je da procesi koji promovišu rezilijentnost
mogu biti veoma različiti u zavisnosti od konteksta u kome se pojavljuju, te da se u osnovi razlikuje
najmanje pet procesa koji stoje u vezi sa rezilijentnošću, a to su: perzistencija, rezistencija, oporavak,
adaptacija i transformacija. Prva dva procesa ne zahtevaju menjanje sistema i u tom smislu prethode
aktiviranju rezilijentnosti, dok preostala tri doprinose promenama koje sisteme čine održivijim u
kontekstima nedaća. U radu će biti predstavljeno na koji način sistemi, koji su u riziku da budi preplavljeni
unutrašnjim i spoljašnjim stresorima, mogu, kroz procese perzistencije i rezistencije, nastaviti da
funkcionišu bez promena i zadržati svoje uobičajeno ponašanje, te kako se, kroz procese oporavka,
adaptacije i transformacije, sistemi pod stresom ili nakon napada mogu kretati ka novom režimu
ponašanja, odnosno menjati na način da budu održiviji u kontekstima nedaća. Dodatno, u cilju
razumevanja procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela, biće ukazano na značaj uvažavanja
praga stabilnosti, sprega povratnih informacija i kompromisa između sistema, te činjenice da procesi
rezilijentnosti nisu agentični, tj. da sistemi ne biraju jednu strategiju suočavanja u odnosu na druge, već,
umesto toga, optimizuju svoje funkcionisanje korišćenjem kopostojećih sistema za resurse koji različite
strategije čine manje ili više izvodljivim.",
publisher = "Beograd : Društvo defektologa Srbije",
journal = "Dani defektologa Srbije",
title = "Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_931"
}
Popović Ćitić, B., Bukvić Branković, L.,& Trajković, M.. (2023). Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela. in Dani defektologa Srbije
Beograd : Društvo defektologa Srbije..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_931
Popović Ćitić B, Bukvić Branković L, Trajković M. Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela. in Dani defektologa Srbije. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_931 .
Popović Ćitić, Branislava, Bukvić Branković, Lidija, Trajković, Marija, "Razumevanje procesa rezilijentnosti iz ugla multisistemskog modela" in Dani defektologa Srbije (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_931 .

Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу

Gutvajn, Nikoleta; Drobac, Ana; Đerić, Ivana; Kovačević-Lepojević, Marina; Jošić, Smiljana; Micić, Isidora; Radanović, Ana; Trajković, Marija; Tadić, Violeta; Džinović, Vladimir; Ševkušić, Slavica

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - GEN
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Drobac, Ana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Radanović, Ana
AU  - Trajković, Marija
AU  - Tadić, Violeta
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/kako-postupati-u-kriznim-situacijamapreporuke-za-školsku-zajednicu
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/940
AB  - Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године
AB  - Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу
T1  - Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu
EP  - 23
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
ER  - 
@misc{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Drobac, Ana and Đerić, Ivana and Kovačević-Lepojević, Marina and Jošić, Smiljana and Micić, Isidora and Radanović, Ana and Trajković, Marija and Tadić, Violeta and Džinović, Vladimir and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године, Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу, Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu",
pages = "23-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940"
}
Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević-Lepojević, M., Jošić, S., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V.,& Ševkušić, S.. (2023). Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 
Београд : Институт за педагошка истраживања., 3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
Gutvajn N, Drobac A, Đerić I, Kovačević-Lepojević M, Jošić S, Micić I, Radanović A, Trajković M, Tadić V, Džinović V, Ševkušić S. Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 2023;:3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .
Gutvajn, Nikoleta, Drobac, Ana, Đerić, Ivana, Kovačević-Lepojević, Marina, Jošić, Smiljana, Micić, Isidora, Radanović, Ana, Trajković, Marija, Tadić, Violeta, Džinović, Vladimir, Ševkušić, Slavica, "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу" (2023):3-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola

Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić Branković, Lidija; Kovačević-Lepojević, Marina; Paraušić Marinković, Ana

(Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Paraušić Marinković, Ana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/953
AB  - Kulturalne kompetencije nastavnika smatraju se ključnom pretpostavkom uvažavanja različitosti, kreiranja
klime međusobnog razumevanja, poštovanja i ravnopravne saradnje u školi. U cilju ispitivanja samoprocene
kulturalnih kompetencija, realizovano je istraživanje na uzorku od 254 nastavnika srednjih škola.
Instrument koji je korišćen u istraživanju je Skala za samoprocenu kulturalnih kompetencija osoblja škole.
Rezultati pokazuju da nastavnici, generalno, na relativno visokom nivou ocenjuju sopstvene kulturalne
kompetencije. Samoprocena kulturalnih kompetencija nastavnika značajno zavisi od pola i dužine radnog
staža u obrazovanju. Uz uvažavanje ključnih nedostataka istraživanja, može se izvesti zaključak o zadovoljavajućem
nivou kulturalnih kompetencija nastavnika srednjih škola, ali i o jasnom prostoru za njihovo
dalje unapređivanje. Istaknuto mesto na tom planu zavređuju programi stručnog usavršavanja nastavnika,
kao i inkorporiranje sadržaja kojim se obrađuju teme kulturalnih kompetencija u kurikulume obrazovanja
budućeg nastavničkog kadra.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju
C3  - Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem
T1  - Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola
EP  - 160
SP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953
ER  - 
@conference{
author = "Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija and Kovačević-Lepojević, Marina and Paraušić Marinković, Ana",
year = "2023",
abstract = "Kulturalne kompetencije nastavnika smatraju se ključnom pretpostavkom uvažavanja različitosti, kreiranja
klime međusobnog razumevanja, poštovanja i ravnopravne saradnje u školi. U cilju ispitivanja samoprocene
kulturalnih kompetencija, realizovano je istraživanje na uzorku od 254 nastavnika srednjih škola.
Instrument koji je korišćen u istraživanju je Skala za samoprocenu kulturalnih kompetencija osoblja škole.
Rezultati pokazuju da nastavnici, generalno, na relativno visokom nivou ocenjuju sopstvene kulturalne
kompetencije. Samoprocena kulturalnih kompetencija nastavnika značajno zavisi od pola i dužine radnog
staža u obrazovanju. Uz uvažavanje ključnih nedostataka istraživanja, može se izvesti zaključak o zadovoljavajućem
nivou kulturalnih kompetencija nastavnika srednjih škola, ali i o jasnom prostoru za njihovo
dalje unapređivanje. Istaknuto mesto na tom planu zavređuju programi stručnog usavršavanja nastavnika,
kao i inkorporiranje sadržaja kojim se obrađuju teme kulturalnih kompetencija u kurikulume obrazovanja
budućeg nastavničkog kadra.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju",
journal = "Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem",
title = "Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola",
pages = "160-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953"
}
Trajković, M., Popović-Ćitić, B., Bukvić Branković, L., Kovačević-Lepojević, M.,& Paraušić Marinković, A.. (2023). Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola. in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem
Beograd : Filozofski fakultet, Institut za pedagogiju i andragogiju., 157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953
Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić Branković L, Kovačević-Lepojević M, Paraušić Marinković A. Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola. in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem. 2023;:157-160.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953 .
Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić Branković, Lidija, Kovačević-Lepojević, Marina, Paraušić Marinković, Ana, "Kulturalne kompetencije u obrazovno-vaspitnoj praksi: samoprocena nastavnika srednjih škola" in Susreti pedagoga: Nacionalni naučni skup U potrazi za kvalitetnim obrazovanjem i vaspitanjem (2023):157-160,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_953 .

Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students

Bogićević, Dragana; Bukvić, Lidija; Popović-Ćitić, Branislava; Trajković, Marija

(Niš : Faculty of Philosophy, 2023)

TY  - CONF
AU  - Bogićević, Dragana
AU  - Bukvić, Lidija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Trajković, Marija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/964
AB  - Disciplinary practices refer to procedures teachers use in school to manage student
behavior and promote self-discipline. The aim of this study is to examine the use of positive,
punitive, and SEL disciplinary techniques and their effects on students’ prosocial behavior.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) aged 15 to 19 years (M = 16.36, SD
= 1.04). Teachers’ disciplinary techniques were assessed using the Delaware Positive, Punitive, and
SEL Techniques Scale (four-point Likert-type scale, α = .87). The scale consists of three subscales
measuring students’ perceptions of the use of positive behavior techniques (6 items, α = .88),
punitive/corrective techniques (6 items, α = .74), and social emotional learning techniques (6
items, α = .88). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale of the
Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84). The data show that secondary teachers
use all three groups of disciplinary techniques to about the same extent, although SEL and positive
disciplinary techniques are used to a slightly greater extent. Results indicate that teacher
techniques are statistically significantly correlated with student prosocial behavior (r(764) = .40, p =
<.001). The strongest positive correlation was found between SEL learning techniques and
prosocial behavior (r(764) = .48, p = < .001), then with positive behavior techniques (r(764) = .39, p = <
.001), while a very weak negative correlation was found between punitive techniques and
prosocial behavior (r(764) = -.11, p = < .01). This correlation remains even when respondents’ age
and gender are taken into account. The results of this study suggest that in the school context, it
may be useful to plan interventions that promote the use of SEL and positive disciplinary practices
which can be effective for prevention of behavioral problems among students.
PB  - Niš : Faculty of Philosophy
C3  - International conference days of applied psychology
T1  - Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students
EP  - 69
SP  - 69
VL  - 19
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_964
ER  - 
@conference{
author = "Bogićević, Dragana and Bukvić, Lidija and Popović-Ćitić, Branislava and Trajković, Marija",
year = "2023",
abstract = "Disciplinary practices refer to procedures teachers use in school to manage student
behavior and promote self-discipline. The aim of this study is to examine the use of positive,
punitive, and SEL disciplinary techniques and their effects on students’ prosocial behavior.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) aged 15 to 19 years (M = 16.36, SD
= 1.04). Teachers’ disciplinary techniques were assessed using the Delaware Positive, Punitive, and
SEL Techniques Scale (four-point Likert-type scale, α = .87). The scale consists of three subscales
measuring students’ perceptions of the use of positive behavior techniques (6 items, α = .88),
punitive/corrective techniques (6 items, α = .74), and social emotional learning techniques (6
items, α = .88). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale of the
Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84). The data show that secondary teachers
use all three groups of disciplinary techniques to about the same extent, although SEL and positive
disciplinary techniques are used to a slightly greater extent. Results indicate that teacher
techniques are statistically significantly correlated with student prosocial behavior (r(764) = .40, p =
<.001). The strongest positive correlation was found between SEL learning techniques and
prosocial behavior (r(764) = .48, p = < .001), then with positive behavior techniques (r(764) = .39, p = <
.001), while a very weak negative correlation was found between punitive techniques and
prosocial behavior (r(764) = -.11, p = < .01). This correlation remains even when respondents’ age
and gender are taken into account. The results of this study suggest that in the school context, it
may be useful to plan interventions that promote the use of SEL and positive disciplinary practices
which can be effective for prevention of behavioral problems among students.",
publisher = "Niš : Faculty of Philosophy",
journal = "International conference days of applied psychology",
title = "Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students",
pages = "69-69",
volume = "19",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_964"
}
Bogićević, D., Bukvić, L., Popović-Ćitić, B.,& Trajković, M.. (2023). Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students. in International conference days of applied psychology
Niš : Faculty of Philosophy., 19, 69-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_964
Bogićević D, Bukvić L, Popović-Ćitić B, Trajković M. Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students. in International conference days of applied psychology. 2023;19:69-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_964 .
Bogićević, Dragana, Bukvić, Lidija, Popović-Ćitić, Branislava, Trajković, Marija, "Teachers’ disciplinary practices and prosocial behavior in high school students" in International conference days of applied psychology, 19 (2023):69-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_964 .

Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation

Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Mijatović, Luka

(Niš : Univerzitet u Nišu, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Mijatović, Luka
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/973
AB  - A sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.
PB  - Niš : Univerzitet u Nišu
T2  - Teme
T1  - Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation
EP  - 384
IS  - 2
SP  - 371
VL  - XLVII
DO  - 10.22190/TEME220805024T
ER  - 
@article{
author = "Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Mijatović, Luka",
year = "2023",
abstract = "A sense of school belonging is considered a protective and promotive factor for a
wide range of academic and developmental outcomes of students. However, previous
research efforts were overly focused on examining the factors and processes that
underlie it, and the available literature identifies a lack of a clear model of action that
school actors should apply in order to improve it and, consequently, enjoy its benefits.
The main goal of this paper is the analysis of relevant literature, with the aim of
identifying the factors that contribute to the development of a sense of school belonging
among students. In accordance with the basic principles of the adapted Bronfenbrenner’s
bio-psycho-socio-ecological model of school belonging, the findings of the conducted
review indicate that the sense of school belonging is of a systemic nature, and that its
development and intensity are determined by multiple experiences, interactions and
factors that usually exist on the individual, school-relational and contextual level.
Although the paper provides preliminary insights into the factors that contribute to the
development of a sense of school belonging, further research into these factors, which
will examine their predictive effect, provide the possibility of defining a clear model of
action, and represent a starting point for designing adequate interventions, is necessary.",
publisher = "Niš : Univerzitet u Nišu",
journal = "Teme",
title = "Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation",
pages = "384-371",
number = "2",
volume = "XLVII",
doi = "10.22190/TEME220805024T"
}
Trajković, M., Popović-Ćitić, B.,& Mijatović, L.. (2023). Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation. in Teme
Niš : Univerzitet u Nišu., XLVII(2), 371-384.
https://doi.org/10.22190/TEME220805024T
Trajković M, Popović-Ćitić B, Mijatović L. Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation. in Teme. 2023;XLVII(2):371-384.
doi:10.22190/TEME220805024T .
Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Mijatović, Luka, "Factors of a sense of school belonging: Bronfenbrenner’s theoretical model as a starting framework for interpretation" in Teme, XLVII, no. 2 (2023):371-384,
https://doi.org/10.22190/TEME220805024T . .

Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole

Popović-Ćitić, Branislava; Trajković, Marija; Bukvić, Lidija; Kovačević-Lepojević, Marina; Paraušić Marinković, Ana; Kovačević, Milica; Bogićević, Dragana

(Beograd : Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Trajković, Marija
AU  - Bukvić, Lidija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Paraušić Marinković, Ana
AU  - Kovačević, Milica
AU  - Bogićević, Dragana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/977
AB  - Uvod: Kulturalne kompetencije, kao skup vrednosti, znanja, stavova
i veština potrebnih za razumevanje i poštovanje kulturalno različitih
pojedinaca, te uspostavljanje pozitivnih i konstruktivnih odnosa sa
njima, smatraju se važnim aspektom profesionalnog razvoja nastavnika u
okvirima interkulturalnog obrazovanja.
Cilj: Uvid u nivo razvijenosti kulturalnih kompetencija nastavnika srednje
škole – u domenima kulturalne svesnosti, znanja i veština, uz sagledavanje
uticaja pola i starosti ispitanika na rezultate samoprocene.
Metode: Uzorak je činilo 254 nastavnika (78,7% ženskog pola), starosti od
23 do 63 godine (M = 45,7; SD = 9,11), iz osam beogradskih srednjih škola.
Podaci su prikupljeni Kontrolnom listom za samoprocenu kulturalne
kompetencije (Cultural Competence Self-Assessment Checklist), koju čini
36 stavki na četvorostepenoj skali Likertovog tipa (α = .95), grupisanih u
tri podskale: kulturalna svesnost (α = .77), kulturalno znanje (α = .91) i
kulturalne veštine (α = .92).
Rezultati: Nastavnici srednje škole poseduju zadovoljavajući nivo
kulturalnih kompetencija (M = 3,13; SD = .47), pri čemu u najvećoj meri
raspolažu kulturalnim znanjem (M = 3,38; SD = .52), zatim kulturalnim
veštinama (M = 3,10; SD = .59) i, na kraju, kulturalnom svesnošću (M =
2,88; SD = .49). Mlađi i nastavnici ženskog pola procenjuju sopstveni nivo
ukupnih kulturalnih kompetencija višim u odnosu na starije (r = 0,21, p
< 0.01) i nastavnike muškog pola (t(214) = -2,26, p < 0,05). Najznačajnije
razlike, kada je u pitanju pol nastavnika, beleže se na nivou kulturalnih
veština (t(240) = -3,24, p < 0,01), dok su u odnosu na starost, razlike
najizraženije u domenu kulturalnog znanja (r = 0,23, p < 0,01).
Zaključak: Iako nastavnici svoje kulturalne kompetencije ocenjuju na
relativno visokom nivou, prostor za njihovo unapređivanje postoji.
Opravdano bi bilo implementirati programe stručnog usavršavanja
koji bi, kroz jačanje kulturalne svesnosti, znanja i veština nastavnika,
doprineli demokratskoj kulturi, interkulturalnom obrazovanju i kulturalno
kompetentnoj praksi u obrazovnom radu.
AB  - Introduction: Cultural competencies, as a set of values, knowledge,
attitudes and skills needed for understanding and respecting culturally
different individuals, and establishing positive and constructive relations
with them, are considered an important aspect of the professional
development of teachers in the framework of intercultural education.
Aim: An insight into the level of cultural competencies of high school
teachers – in the domains of cultural awareness, knowledge and skills,
while looking at the influence of gender and age of respondents on the
results of self-assessment.
Method: The sample consisted of 254 teachers (78.7% female), aged 23
to 63 (M = 45.7; SD = 9.11), from eight Belgrade high schools. Data were
collected with the Cultural Competence Self-Assessment Checklist, which
consists of 36 items on a four-point Likert-type scale (α = .95), grouped
into three subscales: cultural awareness (α = .77), cultural knowledge (α =
.91) and cultural skills (α = .92).
Results: High school teachers report a satisfactory level of cultural
competence (M = 3.13; SD = .47), whereby they have the most cultural
knowledge (M = 3.38; SD = .52), followed by cultural skills (M = 3.10; SD
= .59) and, finally, cultural awareness (M = 2.88; SD = .49). Younger and
female teachers estimate their own level of overall cultural competence
higher than older (r = 0.21, p < 0.01) and male teachers (t(214) = -2.26, p
< 0.05). The most significant differences, when it comes to the teacher’s
gender, are recorded at the level of cultural skills (t(240) = -3.24, p < 0.01),
while in relation to age, the differences are most pronounced in the
domain of cultural knowledge (r = 0.23, p < 0.01).
Conclusion: Although teachers rate their cultural competence at a
relatively high level, there is room for improvement. It would be desirable
to implement professional development programs that, through the
strengthening of cultural awareness, knowledge and skills of teachers,
would contribute to democratic culture, intercultural education and
culturally competent practice in educational work.
PB  - Beograd : Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
C3  - 12th International Scientific Conference Special Education and rehabilitation today
T1  - Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole
T1  - Cultural competencies in education: results from self-assessment of high school teachers
EP  - 134
SP  - 133
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_977
ER  - 
@conference{
author = "Popović-Ćitić, Branislava and Trajković, Marija and Bukvić, Lidija and Kovačević-Lepojević, Marina and Paraušić Marinković, Ana and Kovačević, Milica and Bogićević, Dragana",
year = "2023",
abstract = "Uvod: Kulturalne kompetencije, kao skup vrednosti, znanja, stavova
i veština potrebnih za razumevanje i poštovanje kulturalno različitih
pojedinaca, te uspostavljanje pozitivnih i konstruktivnih odnosa sa
njima, smatraju se važnim aspektom profesionalnog razvoja nastavnika u
okvirima interkulturalnog obrazovanja.
Cilj: Uvid u nivo razvijenosti kulturalnih kompetencija nastavnika srednje
škole – u domenima kulturalne svesnosti, znanja i veština, uz sagledavanje
uticaja pola i starosti ispitanika na rezultate samoprocene.
Metode: Uzorak je činilo 254 nastavnika (78,7% ženskog pola), starosti od
23 do 63 godine (M = 45,7; SD = 9,11), iz osam beogradskih srednjih škola.
Podaci su prikupljeni Kontrolnom listom za samoprocenu kulturalne
kompetencije (Cultural Competence Self-Assessment Checklist), koju čini
36 stavki na četvorostepenoj skali Likertovog tipa (α = .95), grupisanih u
tri podskale: kulturalna svesnost (α = .77), kulturalno znanje (α = .91) i
kulturalne veštine (α = .92).
Rezultati: Nastavnici srednje škole poseduju zadovoljavajući nivo
kulturalnih kompetencija (M = 3,13; SD = .47), pri čemu u najvećoj meri
raspolažu kulturalnim znanjem (M = 3,38; SD = .52), zatim kulturalnim
veštinama (M = 3,10; SD = .59) i, na kraju, kulturalnom svesnošću (M =
2,88; SD = .49). Mlađi i nastavnici ženskog pola procenjuju sopstveni nivo
ukupnih kulturalnih kompetencija višim u odnosu na starije (r = 0,21, p
< 0.01) i nastavnike muškog pola (t(214) = -2,26, p < 0,05). Najznačajnije
razlike, kada je u pitanju pol nastavnika, beleže se na nivou kulturalnih
veština (t(240) = -3,24, p < 0,01), dok su u odnosu na starost, razlike
najizraženije u domenu kulturalnog znanja (r = 0,23, p < 0,01).
Zaključak: Iako nastavnici svoje kulturalne kompetencije ocenjuju na
relativno visokom nivou, prostor za njihovo unapređivanje postoji.
Opravdano bi bilo implementirati programe stručnog usavršavanja
koji bi, kroz jačanje kulturalne svesnosti, znanja i veština nastavnika,
doprineli demokratskoj kulturi, interkulturalnom obrazovanju i kulturalno
kompetentnoj praksi u obrazovnom radu., Introduction: Cultural competencies, as a set of values, knowledge,
attitudes and skills needed for understanding and respecting culturally
different individuals, and establishing positive and constructive relations
with them, are considered an important aspect of the professional
development of teachers in the framework of intercultural education.
Aim: An insight into the level of cultural competencies of high school
teachers – in the domains of cultural awareness, knowledge and skills,
while looking at the influence of gender and age of respondents on the
results of self-assessment.
Method: The sample consisted of 254 teachers (78.7% female), aged 23
to 63 (M = 45.7; SD = 9.11), from eight Belgrade high schools. Data were
collected with the Cultural Competence Self-Assessment Checklist, which
consists of 36 items on a four-point Likert-type scale (α = .95), grouped
into three subscales: cultural awareness (α = .77), cultural knowledge (α =
.91) and cultural skills (α = .92).
Results: High school teachers report a satisfactory level of cultural
competence (M = 3.13; SD = .47), whereby they have the most cultural
knowledge (M = 3.38; SD = .52), followed by cultural skills (M = 3.10; SD
= .59) and, finally, cultural awareness (M = 2.88; SD = .49). Younger and
female teachers estimate their own level of overall cultural competence
higher than older (r = 0.21, p < 0.01) and male teachers (t(214) = -2.26, p
< 0.05). The most significant differences, when it comes to the teacher’s
gender, are recorded at the level of cultural skills (t(240) = -3.24, p < 0.01),
while in relation to age, the differences are most pronounced in the
domain of cultural knowledge (r = 0.23, p < 0.01).
Conclusion: Although teachers rate their cultural competence at a
relatively high level, there is room for improvement. It would be desirable
to implement professional development programs that, through the
strengthening of cultural awareness, knowledge and skills of teachers,
would contribute to democratic culture, intercultural education and
culturally competent practice in educational work.",
publisher = "Beograd : Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju",
journal = "12th International Scientific Conference Special Education and rehabilitation today",
title = "Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole, Cultural competencies in education: results from self-assessment of high school teachers",
pages = "134-133",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_977"
}
Popović-Ćitić, B., Trajković, M., Bukvić, L., Kovačević-Lepojević, M., Paraušić Marinković, A., Kovačević, M.,& Bogićević, D.. (2023). Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole. in 12th International Scientific Conference Special Education and rehabilitation today
Beograd : Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju., 133-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_977
Popović-Ćitić B, Trajković M, Bukvić L, Kovačević-Lepojević M, Paraušić Marinković A, Kovačević M, Bogićević D. Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole. in 12th International Scientific Conference Special Education and rehabilitation today. 2023;:133-134.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_977 .
Popović-Ćitić, Branislava, Trajković, Marija, Bukvić, Lidija, Kovačević-Lepojević, Marina, Paraušić Marinković, Ana, Kovačević, Milica, Bogićević, Dragana, "Kulturalne kompetencije u obrazovanju: rezultati samoprocene nastavnika srednje škole" in 12th International Scientific Conference Special Education and rehabilitation today (2023):133-134,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_977 .

Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge

Kovačević-Lepojević, Marina; Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić, Lidija; Mijatović, Luka

(Novi Sad : Filozofski fakultet, 2023)

TY  - CONF
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić, Lidija
AU  - Mijatović, Luka
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1008
AB  - A process model of parental monitoring (PM) proposes that PM occurs in two distinct
stages: before the adolescent goes out and when they return home. Parental and
adolescent responses to monitoring interactions impact on future monitoring episodes.
Research suggests that passive PM strategies (e.g. child disclosure) correlate with
higher parental knowledge and less behavior problems. Self-reported measures were
used on a sample of 507 Belgrade secondary school students (42.1% male) to examine
the mediating effect (mediation analysis using JASP) of parental knowledge (the Scale
of Parental Monitoring) on the relationship of PM strategies (Child Disclosure, Parental
Solicitation and Parental Control) (the Scale of Parental Monitoring) with externalising
problems (Aggressive and Rule-Breaking Behaviour) (ASEBA, YSR). The research results
show that Parental Knowledge mediate the relation of Child Disclosure and RuleBreaking Behaviour (z = -6.544, p < .001) and Parental Control and Rule-Breaking
Behaviour (z =-3.770, p< .001). No direct link between Parental Control and RuleBreaking Behavior, as well as Parental Solicitation and Rule-Breaking Behavior were
established. Full mediation of the link between Child Disclosure and Aggressive Behavior by Parental Knowledge is found (total indirect effect z = -4.050, p < .001). The research
results were discussed in the context of the relevance of the PM strategies for greater
parental knowledge and prevention of externalising problems in adolescence.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
C3  - Current Trends in Psychology
T1  - Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge
EP  - 146
SP  - 145
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1008
ER  - 
@conference{
author = "Kovačević-Lepojević, Marina and Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić, Lidija and Mijatović, Luka",
year = "2023",
abstract = "A process model of parental monitoring (PM) proposes that PM occurs in two distinct
stages: before the adolescent goes out and when they return home. Parental and
adolescent responses to monitoring interactions impact on future monitoring episodes.
Research suggests that passive PM strategies (e.g. child disclosure) correlate with
higher parental knowledge and less behavior problems. Self-reported measures were
used on a sample of 507 Belgrade secondary school students (42.1% male) to examine
the mediating effect (mediation analysis using JASP) of parental knowledge (the Scale
of Parental Monitoring) on the relationship of PM strategies (Child Disclosure, Parental
Solicitation and Parental Control) (the Scale of Parental Monitoring) with externalising
problems (Aggressive and Rule-Breaking Behaviour) (ASEBA, YSR). The research results
show that Parental Knowledge mediate the relation of Child Disclosure and RuleBreaking Behaviour (z = -6.544, p < .001) and Parental Control and Rule-Breaking
Behaviour (z =-3.770, p< .001). No direct link between Parental Control and RuleBreaking Behavior, as well as Parental Solicitation and Rule-Breaking Behavior were
established. Full mediation of the link between Child Disclosure and Aggressive Behavior by Parental Knowledge is found (total indirect effect z = -4.050, p < .001). The research
results were discussed in the context of the relevance of the PM strategies for greater
parental knowledge and prevention of externalising problems in adolescence.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Current Trends in Psychology",
title = "Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge",
pages = "146-145",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1008"
}
Kovačević-Lepojević, M., Trajković, M., Popović-Ćitić, B., Bukvić, L.,& Mijatović, L.. (2023). Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge. in Current Trends in Psychology
Novi Sad : Filozofski fakultet., 145-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1008
Kovačević-Lepojević M, Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić L, Mijatović L. Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge. in Current Trends in Psychology. 2023;:145-146.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1008 .
Kovačević-Lepojević, Marina, Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić, Lidija, Mijatović, Luka, "Relevance of parental monitoring strategies in explanation of externalizing behaviour problems in adolescence: Mediation of parental knowledge" in Current Trends in Psychology (2023):145-146,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1008 .

Student engagement and prosocial behavior in high school students

Bogićević, Dragana; Bukvić Branković, Lidija; Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava

(Novi Sad : Filozofski fakultet, 2023)

TY  - CONF
AU  - Bogićević, Dragana
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1009
AB  - School o r s tudent e ngagement i s w idely r ecognized a s a m ultidimensional c onstruct
that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral, and emotional.
Previous research has linked student engagement to various positive developmental
outcomes such as academic achievement, prosocial behavior, and sense of belonging to
the school. Examining school engagement and its relationship with prosocial behavior
is especially important in high school, when engagement is known to decline. Therefore,
the aim of this study is to examine whether adolescents’ school engagement is
associated with prosocial behavior among high school students.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) from four high schools in
Serbia, age from 15 to 19 (M = 16.36, SD = 1.04). School engagement was assessed by Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale, α = .90). The results
of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead
showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best
represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales:
cognitive/behavioral engagement (8 items, α = .89) and emotional engagement (4
items, α = .90). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale
of The Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84).
The results show that school engagement is statistically significantly positively
correlated with students’ prosocial behavior. Students with higher scores on the
engagement scale exhibit more prosocial behaviors (r = .64, p = <.001). In addition, a
stronger relationship is found between students' cognitive-behavioral engagement and
prosocial behaviors (r = .65, p = <.001), compared to emotional engagement (r = .46, p =
<.001). The correlation remains significant even when age and gender of respondents
are taken into account.
The results of this study suggest that school engagement can be a powerful resource
for prevention practice and the promotion of prosocial behavior, and that it would be
useful to plan interventions that promote active engagement of students in school.
PB  - Novi Sad : Filozofski fakultet
C3  - Current Trends in Psychology
T1  - Student engagement and prosocial behavior in high school students
EP  - 116
SP  - 115
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1009
ER  - 
@conference{
author = "Bogićević, Dragana and Bukvić Branković, Lidija and Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava",
year = "2023",
abstract = "School o r s tudent e ngagement i s w idely r ecognized a s a m ultidimensional c onstruct
that encompasses three aspects of engagement – cognitive, behavioral, and emotional.
Previous research has linked student engagement to various positive developmental
outcomes such as academic achievement, prosocial behavior, and sense of belonging to
the school. Examining school engagement and its relationship with prosocial behavior
is especially important in high school, when engagement is known to decline. Therefore,
the aim of this study is to examine whether adolescents’ school engagement is
associated with prosocial behavior among high school students.
The research sample consisted of 766 students (61.1% female) from four high schools in
Serbia, age from 15 to 19 (M = 16.36, SD = 1.04). School engagement was assessed by Delaware Student Engagement Scale (four-point Likert-type scale, α = .90). The results
of the confirmatory factor analysis did not yield three separate factors, but instead
showed that the items of the behavioral and cognitive engagement subscales were best
represented by one factor. Thus, the scale consists of only two subscales:
cognitive/behavioral engagement (8 items, α = .89) and emotional engagement (4
items, α = .90). Data on prosocial behavior were collected using the prosocial subscale
of The Strengths and Difficulties Questionnaire (5 items, α = .84).
The results show that school engagement is statistically significantly positively
correlated with students’ prosocial behavior. Students with higher scores on the
engagement scale exhibit more prosocial behaviors (r = .64, p = <.001). In addition, a
stronger relationship is found between students' cognitive-behavioral engagement and
prosocial behaviors (r = .65, p = <.001), compared to emotional engagement (r = .46, p =
<.001). The correlation remains significant even when age and gender of respondents
are taken into account.
The results of this study suggest that school engagement can be a powerful resource
for prevention practice and the promotion of prosocial behavior, and that it would be
useful to plan interventions that promote active engagement of students in school.",
publisher = "Novi Sad : Filozofski fakultet",
journal = "Current Trends in Psychology",
title = "Student engagement and prosocial behavior in high school students",
pages = "116-115",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1009"
}
Bogićević, D., Bukvić Branković, L., Trajković, M.,& Popović-Ćitić, B.. (2023). Student engagement and prosocial behavior in high school students. in Current Trends in Psychology
Novi Sad : Filozofski fakultet., 115-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1009
Bogićević D, Bukvić Branković L, Trajković M, Popović-Ćitić B. Student engagement and prosocial behavior in high school students. in Current Trends in Psychology. 2023;:115-116.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1009 .
Bogićević, Dragana, Bukvić Branković, Lidija, Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, "Student engagement and prosocial behavior in high school students" in Current Trends in Psychology (2023):115-116,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1009 .

Through an atmosphere of fairness to safer schools

Kovačević-Lepojević, Marina; Trajković, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić, Lidija

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2023)

TY  - CONF
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Trajković, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić, Lidija
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1012
AB  - In the post-Columbine era, schools worldwide have come to view school safety through
a school security lens. After the recent school shooting in Serbia, we seem to be inclined
to repeat the same pattern here, even though it has been shown that formal control in
schools (e.g., surveillance measures) is not effective in reducing misconduct, or at least
not as effective as a positive school climate might be (Fisher et al., 2019; King & Bracy,
2019; Tanner-Smith et al., 2018). Authoritative discipline theory suggests (Gregory
& Cornell, 2009) that schools that set high expectations for behavior (e.g., fairness
of school rules) and promote warm support (e.g., good teacher-student relationships)
increase school safety and reduce the likelihood of students violating school rules (Bear
et al., 2014). Findings indicate that a positive school climate is closely related to greater
school safety (Cornell, 2021; Kutsyuruba et al., 2015) and less school victimization,
including bullying (Gutvajn et al., 2021) and cyberbullying (Yang et al., 2021). The
fairness of school rules is usually considered to be an indicator of informal social control,
effective in maintaining school safety (Fisher et al., 2019).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - Towards a More Equitable Education: From Research to Change
T1  - Through an atmosphere of fairness to safer schools
EP  - 135
SP  - 128
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012
ER  - 
@conference{
author = "Kovačević-Lepojević, Marina and Trajković, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić, Lidija",
year = "2023",
abstract = "In the post-Columbine era, schools worldwide have come to view school safety through
a school security lens. After the recent school shooting in Serbia, we seem to be inclined
to repeat the same pattern here, even though it has been shown that formal control in
schools (e.g., surveillance measures) is not effective in reducing misconduct, or at least
not as effective as a positive school climate might be (Fisher et al., 2019; King & Bracy,
2019; Tanner-Smith et al., 2018). Authoritative discipline theory suggests (Gregory
& Cornell, 2009) that schools that set high expectations for behavior (e.g., fairness
of school rules) and promote warm support (e.g., good teacher-student relationships)
increase school safety and reduce the likelihood of students violating school rules (Bear
et al., 2014). Findings indicate that a positive school climate is closely related to greater
school safety (Cornell, 2021; Kutsyuruba et al., 2015) and less school victimization,
including bullying (Gutvajn et al., 2021) and cyberbullying (Yang et al., 2021). The
fairness of school rules is usually considered to be an indicator of informal social control,
effective in maintaining school safety (Fisher et al., 2019).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "Towards a More Equitable Education: From Research to Change",
title = "Through an atmosphere of fairness to safer schools",
pages = "135-128",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012"
}
Kovačević-Lepojević, M., Trajković, M., Popović-Ćitić, B.,& Bukvić, L.. (2023). Through an atmosphere of fairness to safer schools. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change
Belgrade : Institute for Educational Research., 128-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012
Kovačević-Lepojević M, Trajković M, Popović-Ćitić B, Bukvić L. Through an atmosphere of fairness to safer schools. in Towards a More Equitable Education: From Research to Change. 2023;:128-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012 .
Kovačević-Lepojević, Marina, Trajković, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić, Lidija, "Through an atmosphere of fairness to safer schools" in Towards a More Equitable Education: From Research to Change (2023):128-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1012 .

Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”

Трајковић, Марија

(Београд : Учитељски факултет, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Трајковић, Марија
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/933
AB  - Научна монографија Вршњачка прихваћеност у инклузивном
образовању настала је као резултат намере ауторки др Миље Вујачић и др Рајке Ђевић да обогате постојећу истраживачку грађу
о социјалној прихваћености ученика који имају тешкоће у развоју
у одељењима редовних основних
школа у нашој средини, као једном
од кључних аспеката инклузивног
образовања. Осим Предговора,
Литературе и Индекса аутора, монографију чини пет поглавља, која
су садржајно и логички увезана.
PB  - Београд : Учитељски факултет
T2  - Иновације у настави
T1  - Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”
T1  - Prikaz knjige “Vršnjačka prihvaćenost u inkluzivnom obrazovanju”
EP  - 163
EP  - 2335-0806 (Online)
IS  - 1
SP  - 162
VL  - XXXVI
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_933
ER  - 
@article{
author = "Трајковић, Марија",
year = "2023",
abstract = "Научна монографија Вршњачка прихваћеност у инклузивном
образовању настала је као резултат намере ауторки др Миље Вујачић и др Рајке Ђевић да обогате постојећу истраживачку грађу
о социјалној прихваћености ученика који имају тешкоће у развоју
у одељењима редовних основних
школа у нашој средини, као једном
од кључних аспеката инклузивног
образовања. Осим Предговора,
Литературе и Индекса аутора, монографију чини пет поглавља, која
су садржајно и логички увезана.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Иновације у настави",
title = "Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”, Prikaz knjige “Vršnjačka prihvaćenost u inkluzivnom obrazovanju”",
pages = "163-2335-0806 (Online)-162",
number = "1",
volume = "XXXVI",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_933"
}
Трајковић, М.. (2023). Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”. in Иновације у настави
Београд : Учитељски факултет., XXXVI(1), 162-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_933
Трајковић М. Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”. in Иновације у настави. 2023;XXXVI(1):162-163.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_933 .
Трајковић, Марија, "Приказ књиге “Вршњачка прихваћеност у инклузивном образовању”" in Иновације у настави, XXXVI, no. 1 (2023):162-163,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_933 .

Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи

Трајковић, Марија; Гутвајн, Николета; Ковачевић-Лепојевић, Марина

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Трајковић, Марија
AU  - Гутвајн, Николета
AU  - Ковачевић-Лепојевић, Марина
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1023
AB  - научној литератури постоје различита схватања која се тичу мотивације
у области читања. У овом раду мотивисаност ученика да читају односи се
на унутрашњу мотивацију ученика за читање, односно на ангажовање у
читању ради сопственог уживања или перцепције значаја читања. Осећај
припадности школи подразумева осећај ученика да их други актери
школског живота прихватају, поштују, ангажују и подржавају. Полазећи од
основних постулата Теорије самодетерминације и схватања припадности као
фундаменталне људске потребе, која представља предуслов за позитивне
резултате у било ком домену, спроведена је секундарна анализа података
у циљу сагледавања варијација нивоа мотивисаности ученика да читају у
односу на ниво њиховог осећаја припадности школи. У раду су анализирани
подаци добијени на узорку од 3953 ученика четвртог разреда основних школа
у Србији. У обради података примењена је једнофакторска анализа варијансе
за независне узорке. Резултати показују да постоје значајне разлике између
нивоа мотивације у области читања код ученика који имају висок осећај
припадности школи, ученика који имају умерени осећај припадности школи
и ученика који имају низак осећај припадности школи (F = 25.61, df1= 51, df2 =
3901 p < 0.01, η2 = .25). Накнадни post hoc тест указује на то да су ученици који
имају висок осећај припадности школи значајно више мотивисани да читају у
односу на ученике који имају умерени или низак осећај припадности школи.
Значајне разлике у манифестовању мотивације у области читања бележе се и
у корист ученика који имају умерени осећај припадности школи у односу на
ученике који имају низак осећај припадности школи. Добијени налази могу
бити значајна смерница да се приликом планирања стратегија подстицања
мотивисаности ученика да читају нарочито узимају у обзир активности које
доприносе осећају припадности школи, попут кооперативних активности,
ангажованости наставника или омогућавања избора ученицима. Резултати
могу послужити и као полазна основа за дубље испитивање односа између
ова два конструкта.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи
EP  - 22
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023
ER  - 
@conference{
author = "Трајковић, Марија and Гутвајн, Николета and Ковачевић-Лепојевић, Марина",
year = "2023",
abstract = "научној литератури постоје различита схватања која се тичу мотивације
у области читања. У овом раду мотивисаност ученика да читају односи се
на унутрашњу мотивацију ученика за читање, односно на ангажовање у
читању ради сопственог уживања или перцепције значаја читања. Осећај
припадности школи подразумева осећај ученика да их други актери
школског живота прихватају, поштују, ангажују и подржавају. Полазећи од
основних постулата Теорије самодетерминације и схватања припадности као
фундаменталне људске потребе, која представља предуслов за позитивне
резултате у било ком домену, спроведена је секундарна анализа података
у циљу сагледавања варијација нивоа мотивисаности ученика да читају у
односу на ниво њиховог осећаја припадности школи. У раду су анализирани
подаци добијени на узорку од 3953 ученика четвртог разреда основних школа
у Србији. У обради података примењена је једнофакторска анализа варијансе
за независне узорке. Резултати показују да постоје значајне разлике између
нивоа мотивације у области читања код ученика који имају висок осећај
припадности школи, ученика који имају умерени осећај припадности школи
и ученика који имају низак осећај припадности школи (F = 25.61, df1= 51, df2 =
3901 p < 0.01, η2 = .25). Накнадни post hoc тест указује на то да су ученици који
имају висок осећај припадности школи значајно више мотивисани да читају у
односу на ученике који имају умерени или низак осећај припадности школи.
Значајне разлике у манифестовању мотивације у области читања бележе се и
у корист ученика који имају умерени осећај припадности школи у односу на
ученике који имају низак осећај припадности школи. Добијени налази могу
бити значајна смерница да се приликом планирања стратегија подстицања
мотивисаности ученика да читају нарочито узимају у обзир активности које
доприносе осећају припадности школи, попут кооперативних активности,
ангажованости наставника или омогућавања избора ученицима. Резултати
могу послужити и као полазна основа за дубље испитивање односа између
ова два конструкта.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи",
pages = "22-21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023"
}
Трајковић, М., Гутвајн, Н.,& Ковачевић-Лепојевић, М.. (2023). Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 21-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023
Трајковић М, Гутвајн Н, Ковачевић-Лепојевић М. Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:21-22.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023 .
Трајковић, Марија, Гутвајн, Николета, Ковачевић-Лепојевић, Марина, "Мотивисаност ученика да читају и осећај припадности школи" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):21-22,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1023 .

Креативност у образовању из перспективе наставника

Стојановић, Марија

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Стојановић, Марија
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/821
AB  - Књига Креативност у образовању из перспективе наставника објављена је 2022. године у издању Института за педагошка истраживања (Београд). Ауторке публикације су др Славица Максић (Институт за педагошка истраживања у Београду) и др Јелена Павловић (Одељење за психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду)
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T2  - Зборник Института за педагошка истраживања
T1  - Креативност у образовању из перспективе наставника
T1  - Kreativnost u obrazovanju iz perspektive nastavnika
EP  - 106
IS  - 1
SP  - 103
VL  - 54
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_821
ER  - 
@article{
author = "Стојановић, Марија",
year = "2022",
abstract = "Књига Креативност у образовању из перспективе наставника објављена је 2022. године у издању Института за педагошка истраживања (Београд). Ауторке публикације су др Славица Максић (Институт за педагошка истраживања у Београду) и др Јелена Павловић (Одељење за психологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду)",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "Зборник Института за педагошка истраживања",
title = "Креативност у образовању из перспективе наставника, Kreativnost u obrazovanju iz perspektive nastavnika",
pages = "106-103",
number = "1",
volume = "54",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_821"
}
Стојановић, М.. (2022). Креативност у образовању из перспективе наставника. in Зборник Института за педагошка истраживања
Београд : Институт за педагошка истраживања., 54(1), 103-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_821
Стојановић М. Креативност у образовању из перспективе наставника. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2022;54(1):103-106.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_821 .
Стојановић, Марија, "Креативност у образовању из перспективе наставника" in Зборник Института за педагошка истраживања, 54, no. 1 (2022):103-106,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_821 .

Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata

Popović-Ćitić, Branislava; Kovačević-Lepojević, Marina; Bukvić Branković, Lidija; Stojanović, Marija

(Beograd : Društvo defektologa Srbije, 2022)

TY  - CONF
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Stojanović, Marija
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/793
AB  - Uvažavanje različitosti, kao jedne od ključnih vrednosti savremenih društava,aktuelizovano je poslednjih godina u okvirima formalnog sistema obrazovanja ivaspitanja, primarno pod uticajem koncepta interkulturalnog obrazovanja i procesausmerenih na unapređivanje demokratske kulture u školama. Za potrebe identifikovanjabazičnih konstrukata značajnih za inkorporiranje različitosti u korpus vrednosti koje sepraktikuju u uslovima školskog okruženja, sprovedena je kritička analiza relevantnenacionalne legislative, izvršen je temeljni pregled niza teorijskih koncepata u kojima seuvažavanje različitosti pojavljuje kao konstitutivni element, te su selektovani elementi iprimeri dobre prakse u ovom domenu. Nalazi, dobijeni ovako koncipiranimistraživanjem, ukazuju da nivo poštovanja i negovanja različitosti u školskom setinguprimarno zavisi od međudejstva faktora koji deluju na tri nivoa – kontekstualnom,relacionom i individualnom. Na nivou organizacionog konteksta u kome se negovanjerazličitosti praktikuje, ključnim konstruktom ocenjuje se školska kultura, definisana kaosistem vrednosti, normi, ciljeva i prakse koji dele svi akteri školskog života. Zajedničkavizija, organizaciona posvećenost, orijentisanost ka ciljevima i inovacijama, kvalitetformalnih i neformalnih odnosa, podržavajuće i strukturirano liderstvo, te učešće udonošenju odluka, smatraju se elementima školske kulture koji su u direktnoj funkcijipromocije različitosti. Na relacionom nivou najuticajnijim se pokazuje kvalitet školskeklime, izražen kroz negovanje skladnih interpersonalnih odnosa između svih učesnikaobrazovnovaspitnog procesa, definisanje jasnih očekivanja i pravednih pravila koja sedosledno primenjuju, korišćenje tehnika pozitivnog disciplinovanja i socioemocionalnogučenja, te prakse koja direktno promoviše uvažavanje različitosti. Kada je u pitanjuindividualni nivo, ključnim se pokazuju kulturalne kompetencije nastavnika izražene krozkulturalnu svesnost, znanje i veštine, te posledičnu primenu kulturalno kompetentneprakse – u formi kulturalno kompetentnog rukovođenja odeljenjem, primene kulturalnoresponzivnih programa nastave i učenja, kao i aktivne saradnje sa roditeljima različitihkulturnih identiteta. Posmatrano iz ugla učenika, važnom pretpostavkom kulturalnokompetentnog ponašanja smatra se razvijanje kulturalne senzitivnosti kao otvorenespremnosti da se ostvare interakcije sa pripadnicima drugih kultura, uz istovremenopoštovanje i uvažavanje kulturalnih razlika. Sumarno gledano, može se zaključiti danapori ka promociji različitosti u školskom okruženju, ukoliko pretenduju da buduefektivni, nužno zahtevaju holistički pristup konstruktima školske kulture, pozitivneškolske klime i kulturalnih kompetencija, koji svojim međuzavisnim delovanjem kreirajuprostor za negovanje interkulturalnog obrazovanja i razvijanje demokratske kulture.
PB  - Beograd : Društvo defektologa Srbije
C3  - Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”
T1  - Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata
EP  - 90
SP  - 90
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4137
ER  - 
@conference{
author = "Popović-Ćitić, Branislava and Kovačević-Lepojević, Marina and Bukvić Branković, Lidija and Stojanović, Marija",
year = "2022",
abstract = "Uvažavanje različitosti, kao jedne od ključnih vrednosti savremenih društava,aktuelizovano je poslednjih godina u okvirima formalnog sistema obrazovanja ivaspitanja, primarno pod uticajem koncepta interkulturalnog obrazovanja i procesausmerenih na unapređivanje demokratske kulture u školama. Za potrebe identifikovanjabazičnih konstrukata značajnih za inkorporiranje različitosti u korpus vrednosti koje sepraktikuju u uslovima školskog okruženja, sprovedena je kritička analiza relevantnenacionalne legislative, izvršen je temeljni pregled niza teorijskih koncepata u kojima seuvažavanje različitosti pojavljuje kao konstitutivni element, te su selektovani elementi iprimeri dobre prakse u ovom domenu. Nalazi, dobijeni ovako koncipiranimistraživanjem, ukazuju da nivo poštovanja i negovanja različitosti u školskom setinguprimarno zavisi od međudejstva faktora koji deluju na tri nivoa – kontekstualnom,relacionom i individualnom. Na nivou organizacionog konteksta u kome se negovanjerazličitosti praktikuje, ključnim konstruktom ocenjuje se školska kultura, definisana kaosistem vrednosti, normi, ciljeva i prakse koji dele svi akteri školskog života. Zajedničkavizija, organizaciona posvećenost, orijentisanost ka ciljevima i inovacijama, kvalitetformalnih i neformalnih odnosa, podržavajuće i strukturirano liderstvo, te učešće udonošenju odluka, smatraju se elementima školske kulture koji su u direktnoj funkcijipromocije različitosti. Na relacionom nivou najuticajnijim se pokazuje kvalitet školskeklime, izražen kroz negovanje skladnih interpersonalnih odnosa između svih učesnikaobrazovnovaspitnog procesa, definisanje jasnih očekivanja i pravednih pravila koja sedosledno primenjuju, korišćenje tehnika pozitivnog disciplinovanja i socioemocionalnogučenja, te prakse koja direktno promoviše uvažavanje različitosti. Kada je u pitanjuindividualni nivo, ključnim se pokazuju kulturalne kompetencije nastavnika izražene krozkulturalnu svesnost, znanje i veštine, te posledičnu primenu kulturalno kompetentneprakse – u formi kulturalno kompetentnog rukovođenja odeljenjem, primene kulturalnoresponzivnih programa nastave i učenja, kao i aktivne saradnje sa roditeljima različitihkulturnih identiteta. Posmatrano iz ugla učenika, važnom pretpostavkom kulturalnokompetentnog ponašanja smatra se razvijanje kulturalne senzitivnosti kao otvorenespremnosti da se ostvare interakcije sa pripadnicima drugih kultura, uz istovremenopoštovanje i uvažavanje kulturalnih razlika. Sumarno gledano, može se zaključiti danapori ka promociji različitosti u školskom okruženju, ukoliko pretenduju da buduefektivni, nužno zahtevaju holistički pristup konstruktima školske kulture, pozitivneškolske klime i kulturalnih kompetencija, koji svojim međuzavisnim delovanjem kreirajuprostor za negovanje interkulturalnog obrazovanja i razvijanje demokratske kulture.",
publisher = "Beograd : Društvo defektologa Srbije",
journal = "Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”",
title = "Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata",
pages = "90-90",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4137"
}
Popović-Ćitić, B., Kovačević-Lepojević, M., Bukvić Branković, L.,& Stojanović, M.. (2022). Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata. in Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”
Beograd : Društvo defektologa Srbije., 90-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4137
Popović-Ćitić B, Kovačević-Lepojević M, Bukvić Branković L, Stojanović M. Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata. in Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”. 2022;:90-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4137 .
Popović-Ćitić, Branislava, Kovačević-Lepojević, Marina, Bukvić Branković, Lidija, Stojanović, Marija, "Pretpostavke uvažavanja različitosti u školskom okruženju: identifikacija ključnih konstrukata" in Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” (2022):90-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4137 .

Possibilities of applying online learning tools in the educational process

Popović-Ćitić, Branislava; Paraušić, Ana; Stojanović, Marija; Kovačević-Lepojević, Marina; Bukvić Branković, Lidija

(Prizren : Učiteljski fakultet, 2022)

TY  - CONF
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Paraušić, Ana
AU  - Stojanović, Marija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Bukvić Branković, Lidija
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/792
AB  - Pandemic education, largely based on the distance learning model, hasopened up space, but also the need to use a wide range of online learning tools.In order to consider the possibility of applying online tools in the teachingprocess, the conditions and manner of use were analyzed, as well as theadvantages and limitations of more than 70 existing tools. The results of theanalysis showed that, in addition to learning management systems and socialnetworks, there are several important categories of learning tools, namely: toolsfor collaboration and content sharing, tools for creating and editingpresentations and videos, tools for creating interactive content, platforms whichoffer free content, content storage options and audio and video recording tools.It was stated that a significant number of these tools have a wide user base, theyare easy to access and easy to use, and that, taking into account their advantagesand disadvantages, they can be useful in successfully organizing classes throughdistance learning. However, in order for online tools to find their full applicationin educational practice, it is necessary for teachers not only to becomeacquainted with their existence, but also to master the skills of their use. To thisend, it would be desirable to prepare appropriate guides or manuals for the useof online learning tools that would help teachers, depending on the goals theywant to achieve, select appropriate tools and successfully apply them in practice.
AB  - Pandemijsko obrazovanje, zasnovano umnogome  na modelu nastave na daljinu, otvorilo je prostor, ali i potrebu za korišćenjem širokog spektra alata za onlajn učenje. U cilju sagledavanja mogućnosti primene onlajn alata u procesu nastave, analizirani su uslovi i način korišćenja, kao i prednosti i ograničenja više od 70 postojećih alata. Rezultati analize pokazali su da, pored sistema za upravljanje učenjem i društvenih mreža,  postoji nekoliko  značajnih  kategorija alata za učenje, i to: alati za saradnju i deljenje sadržaja, alati za kreiranje i uređivanje prezentacija i video materijala, alati za kreiranje interaktivnih sadržaja, platforme koje nude besplatne sadržaje, opcije za skladištenje sadržaja i alati za audio i video snimanje. Konstatovano je da značajan broj ovih alata ima široku korisničku bazu,  lako im se pristupa i jednostavno se koriste, te da, uz uvažavanje njihovih prednosti i nedostataka, mogu biti od koristi u uspešnom organizovanju nastave putem učenja na daljinu. Ipak, da bi onlajn alati našli svoju punu primenu u obrazovnoj praksi neophodno je da se nastavnici ne samo upoznaju sa njihovim postojanjem, već i da ovladaju veštinama njihovog korišćenja. U te svrhe  poželjno  bi  bilo pripremiti odgovarajuće vodiče ili priručnike za korišćenje onlajn alata u učenju koji bi pomogli nastavnicima da, u zavisnosti od ciljeva koje žele postići, izaberu adekvatne alate i sa uspehom ih primene u praksi.
PB  - Prizren : Učiteljski fakultet
C3  - Obrazovne aktivnosti i vaspitno-obrazovni rad u uslovima pandemije
T1  - Possibilities of applying online learning tools in the educational process
T1  - Mogućnosti primene onlajn alata za učenje u obrazovnovaspitnom procesu
EP  - 42
SP  - 41
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4199
ER  - 
@conference{
author = "Popović-Ćitić, Branislava and Paraušić, Ana and Stojanović, Marija and Kovačević-Lepojević, Marina and Bukvić Branković, Lidija",
year = "2022",
abstract = "Pandemic education, largely based on the distance learning model, hasopened up space, but also the need to use a wide range of online learning tools.In order to consider the possibility of applying online tools in the teachingprocess, the conditions and manner of use were analyzed, as well as theadvantages and limitations of more than 70 existing tools. The results of theanalysis showed that, in addition to learning management systems and socialnetworks, there are several important categories of learning tools, namely: toolsfor collaboration and content sharing, tools for creating and editingpresentations and videos, tools for creating interactive content, platforms whichoffer free content, content storage options and audio and video recording tools.It was stated that a significant number of these tools have a wide user base, theyare easy to access and easy to use, and that, taking into account their advantagesand disadvantages, they can be useful in successfully organizing classes throughdistance learning. However, in order for online tools to find their full applicationin educational practice, it is necessary for teachers not only to becomeacquainted with their existence, but also to master the skills of their use. To thisend, it would be desirable to prepare appropriate guides or manuals for the useof online learning tools that would help teachers, depending on the goals theywant to achieve, select appropriate tools and successfully apply them in practice., Pandemijsko obrazovanje, zasnovano umnogome  na modelu nastave na daljinu, otvorilo je prostor, ali i potrebu za korišćenjem širokog spektra alata za onlajn učenje. U cilju sagledavanja mogućnosti primene onlajn alata u procesu nastave, analizirani su uslovi i način korišćenja, kao i prednosti i ograničenja više od 70 postojećih alata. Rezultati analize pokazali su da, pored sistema za upravljanje učenjem i društvenih mreža,  postoji nekoliko  značajnih  kategorija alata za učenje, i to: alati za saradnju i deljenje sadržaja, alati za kreiranje i uređivanje prezentacija i video materijala, alati za kreiranje interaktivnih sadržaja, platforme koje nude besplatne sadržaje, opcije za skladištenje sadržaja i alati za audio i video snimanje. Konstatovano je da značajan broj ovih alata ima široku korisničku bazu,  lako im se pristupa i jednostavno se koriste, te da, uz uvažavanje njihovih prednosti i nedostataka, mogu biti od koristi u uspešnom organizovanju nastave putem učenja na daljinu. Ipak, da bi onlajn alati našli svoju punu primenu u obrazovnoj praksi neophodno je da se nastavnici ne samo upoznaju sa njihovim postojanjem, već i da ovladaju veštinama njihovog korišćenja. U te svrhe  poželjno  bi  bilo pripremiti odgovarajuće vodiče ili priručnike za korišćenje onlajn alata u učenju koji bi pomogli nastavnicima da, u zavisnosti od ciljeva koje žele postići, izaberu adekvatne alate i sa uspehom ih primene u praksi.",
publisher = "Prizren : Učiteljski fakultet",
journal = "Obrazovne aktivnosti i vaspitno-obrazovni rad u uslovima pandemije",
title = "Possibilities of applying online learning tools in the educational process, Mogućnosti primene onlajn alata za učenje u obrazovnovaspitnom procesu",
pages = "42-41",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4199"
}
Popović-Ćitić, B., Paraušić, A., Stojanović, M., Kovačević-Lepojević, M.,& Bukvić Branković, L.. (2022). Possibilities of applying online learning tools in the educational process. in Obrazovne aktivnosti i vaspitno-obrazovni rad u uslovima pandemije
Prizren : Učiteljski fakultet., 41-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4199
Popović-Ćitić B, Paraušić A, Stojanović M, Kovačević-Lepojević M, Bukvić Branković L. Possibilities of applying online learning tools in the educational process. in Obrazovne aktivnosti i vaspitno-obrazovni rad u uslovima pandemije. 2022;:41-42.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4199 .
Popović-Ćitić, Branislava, Paraušić, Ana, Stojanović, Marija, Kovačević-Lepojević, Marina, Bukvić Branković, Lidija, "Possibilities of applying online learning tools in the educational process" in Obrazovne aktivnosti i vaspitno-obrazovni rad u uslovima pandemije (2022):41-42,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4199 .

Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования

Radanović, Ana; Stojanović, Marija

(Москва : РУДН, 2022)

TY  - CONF
AU  - Radanović, Ana
AU  - Stojanović, Marija
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/912
AB  - В статье обсуждаются важность и методология изучения
имплицитных теорий в целом, а также конкретных имплицитных
теорий о психических заболеваниях. Упоминаются результаты
исследований неявных теорий о конкретных психических заболева-
ниях. Обсуждается важность результатов исследований для их
использования в дальнейшей клинической, терапевтической и обра-
зовательной практике.
AB  - The paper discusses the importance and methodology of examining
implicit theories in general as well as specific implicit theories about
mental illnesses. Research findings on implicit theories about specific
mental illnesses are mentioned and the importance of the findings for
research, clinical, therapeutic, and educational practice is discussed.
PB  - Москва : РУДН
C3  - Приверженность вопросам психического здоровья
T1  - Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования
T1  - Implicit theories of mental health and illness: importance and methodology of examination
EP  - 268
SP  - 261
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_912
ER  - 
@conference{
author = "Radanović, Ana and Stojanović, Marija",
year = "2022",
abstract = "В статье обсуждаются важность и методология изучения
имплицитных теорий в целом, а также конкретных имплицитных
теорий о психических заболеваниях. Упоминаются результаты
исследований неявных теорий о конкретных психических заболева-
ниях. Обсуждается важность результатов исследований для их
использования в дальнейшей клинической, терапевтической и обра-
зовательной практике., The paper discusses the importance and methodology of examining
implicit theories in general as well as specific implicit theories about
mental illnesses. Research findings on implicit theories about specific
mental illnesses are mentioned and the importance of the findings for
research, clinical, therapeutic, and educational practice is discussed.",
publisher = "Москва : РУДН",
journal = "Приверженность вопросам психического здоровья",
title = "Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования, Implicit theories of mental health and illness: importance and methodology of examination",
pages = "268-261",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_912"
}
Radanović, A.,& Stojanović, M.. (2022). Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования. in Приверженность вопросам психического здоровья
Москва : РУДН., 261-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_912
Radanović A, Stojanović M. Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования. in Приверженность вопросам психического здоровья. 2022;:261-268.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_912 .
Radanović, Ana, Stojanović, Marija, "Имплицитные теории психического здоровья и болезней: Значимость и методика исследования" in Приверженность вопросам психического здоровья (2022):261-268,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_912 .

The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems

Stojanović, Marija; Popović-Ćitić, Branislava

(2022)

TY  - JOUR
AU  - Stojanović, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/891
AB  - The sense of school belonging is defined as the extent to which students feel personally accepted, respected, included and supported by others in the school environment. Given that certain authors regard school belonging as the key factor in the adequate development of children and youth, this paper aims to summarize and present theoretical and research findings that testify to the importance of the sense of school belonging for students' positive development and prevention of behavioral problems. In addition, the basic tenets of prevention science and the positive development perspective are discussed, and the relationship between these two approaches is analyzed. The results of our review suggest that the sense of school belonging is related to a wide range of academic and developmental outcomes, such as academic achievement and motivation, school engagement, prosocial behavior, life satisfaction, self-esteem, positive identity, well-being, adaptive adjustment, etc. In other words, past research has indicated that, depending on the extent to which the sense of school belonging is developed, its effects can be interpreted within the context of risk and protective/promotion factors in students' mental health and behavioral problems. The above implies that actors in the education system must not lose sight of the importance of the sense of school belonging for students' reaching their full potential. Moreover, taking into account the striving of prevention science to identify and enhance the factors underpinning protective processes, further research is needed on the factors and mechanisms of development of the sense of school belonging.
AB  - Конструкиця „принадлежность к школе“ пределяется как степень, в которой учащиеся чувствуют себя принятыми, уважаемыми, включенными и поддерживаемыми
другими в школьной среде. Учитывая тот факт, что некоторые авторы считают чувство
принадлежности к школе ключевым фактором адекватного развития детей и молодежи, цель
статьи состоит в том, чтобы обобщить и представить теоретические и исследовательские
результаты, говорящие в пользу важности чувства принадлежности к школе для позитивного развития и предотвращения проблем в поведении учащихся. К тому же, в статье освещаются основные принципы научной профилактической работы и перспектива позиивного
развития, а также анализируется взаимосвязь между этими двумя подходами. Результаты
проведенного обзора внушают, что чувство принадлежности к школе связано с широким
спектром результатов в учебе и развитии, таких как академические достижения и мотивация,
вовлеченность в школе, просоциальное поведение, удовлетворенность жизнью, самооценка,
позитивная идентичность, благополучие, способность к адаптации и т.д. Иными словами,
предыдущие исследования показывают, что в зависимости от степени развитости чувства
принадлежности к школе его эффекты можно интерпретировать в контексте рисковых и
защитных/стимулирующих факторов для психического здоровья и поведенческих проблем
учащихся. Вышеизложенное подразумевает, что для полного раскрытия потенциала учащихся, субъекты воспитательно-образовательной системы не должны упускать из виду важность
чувства принадлежности к школе. Кроме того, с учетом усилий профилактической науки в
направлении выявления и усиления факторов, лежащих в основе защитных процессов, необходимы дальнейшие исследования факторов и механизмов развития чувства принадлежности
к школе.
AB  - Osećaj pripadnosti školi definiše se kao mera u kojoj se učenici osećaju lično prihvaćeni,
poštovani, uključeni i podržani od drugih u školskom okruženju. Imajući u vidu da pojedini
autori osećaj pripadnosti školi smatraju ključnim činiocem adekvatnog razvoja dece i mladih, cilj rada je
sumiranje i prikaz teorijskih i istraživačkih nalaza koji govore u prilog značaju osećaja pripadnosti školi
za pozitivan razvoj i prevenciju problema u ponašanju učenika. Pored toga, u radu su istaknute i osnovne
postavke prevencijske nauke i perspektive pozitivnog razvoja, te analiziran odnos između ova dva pristupa. Rezultati sprovedenog pregleda sugerišu da je osećaj pripadnosti školi povezan sa širokim spektrom
akademskih i razvojnih ishoda, poput akademskog postignuća i motivacije, angažovanosti u školi, prosocijalnog ponašanja, zadovoljstva životom, samopoštovanja, pozitivnog identiteta, blagostanja, adaptivnog prilagođavanja itd. Drugim rečima, dosadašnja istraživanja upućuju da se u zavisnosti od stepena
razvijenosti osećaja pripadnosti školi efekti ovog osećaja mogu tumačiti u kontekstu rizičnih i protektivnih/
promotivnih faktora za mentalno zdravlje i bihejvioralne probleme učenika. Navedeno implicira da akteri vaspitno-obrazovnog sistema ne smeju da izgube iz vida značaj osećaja pripadnosti školi za dostizanje punih potencijala učenika. Dodatno, uvažavajući nastojanja prevencijske nauke u pravcu identifikovanja i osnaživanja činilaca koji stoje u osnovi protektivnih procesa, neophodna su dalja istraživanja
faktora i mehanizama razvoja osećaja pripadnosti školi.
T2  - Nastava i vaspitanje
T2  - Nastava i vaspitanje
T1  - The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems
T1  - Чувство принадлежности к школе: значимость для позитивного
развития и предотвращения проблем в поведения учащихся
T1  - Osećaj pripadnosti školi: značaj za pozitivan razvoj
i prevenciju problema u ponašanju učenika
EP  - 423
IS  - 3
SP  - 403
VL  - 71
DO  - 10.5937/nasvas2203403S
ER  - 
@article{
author = "Stojanović, Marija and Popović-Ćitić, Branislava",
year = "2022",
abstract = "The sense of school belonging is defined as the extent to which students feel personally accepted, respected, included and supported by others in the school environment. Given that certain authors regard school belonging as the key factor in the adequate development of children and youth, this paper aims to summarize and present theoretical and research findings that testify to the importance of the sense of school belonging for students' positive development and prevention of behavioral problems. In addition, the basic tenets of prevention science and the positive development perspective are discussed, and the relationship between these two approaches is analyzed. The results of our review suggest that the sense of school belonging is related to a wide range of academic and developmental outcomes, such as academic achievement and motivation, school engagement, prosocial behavior, life satisfaction, self-esteem, positive identity, well-being, adaptive adjustment, etc. In other words, past research has indicated that, depending on the extent to which the sense of school belonging is developed, its effects can be interpreted within the context of risk and protective/promotion factors in students' mental health and behavioral problems. The above implies that actors in the education system must not lose sight of the importance of the sense of school belonging for students' reaching their full potential. Moreover, taking into account the striving of prevention science to identify and enhance the factors underpinning protective processes, further research is needed on the factors and mechanisms of development of the sense of school belonging., Конструкиця „принадлежность к школе“ пределяется как степень, в которой учащиеся чувствуют себя принятыми, уважаемыми, включенными и поддерживаемыми
другими в школьной среде. Учитывая тот факт, что некоторые авторы считают чувство
принадлежности к школе ключевым фактором адекватного развития детей и молодежи, цель
статьи состоит в том, чтобы обобщить и представить теоретические и исследовательские
результаты, говорящие в пользу важности чувства принадлежности к школе для позитивного развития и предотвращения проблем в поведении учащихся. К тому же, в статье освещаются основные принципы научной профилактической работы и перспектива позиивного
развития, а также анализируется взаимосвязь между этими двумя подходами. Результаты
проведенного обзора внушают, что чувство принадлежности к школе связано с широким
спектром результатов в учебе и развитии, таких как академические достижения и мотивация,
вовлеченность в школе, просоциальное поведение, удовлетворенность жизнью, самооценка,
позитивная идентичность, благополучие, способность к адаптации и т.д. Иными словами,
предыдущие исследования показывают, что в зависимости от степени развитости чувства
принадлежности к школе его эффекты можно интерпретировать в контексте рисковых и
защитных/стимулирующих факторов для психического здоровья и поведенческих проблем
учащихся. Вышеизложенное подразумевает, что для полного раскрытия потенциала учащихся, субъекты воспитательно-образовательной системы не должны упускать из виду важность
чувства принадлежности к школе. Кроме того, с учетом усилий профилактической науки в
направлении выявления и усиления факторов, лежащих в основе защитных процессов, необходимы дальнейшие исследования факторов и механизмов развития чувства принадлежности
к школе., Osećaj pripadnosti školi definiše se kao mera u kojoj se učenici osećaju lično prihvaćeni,
poštovani, uključeni i podržani od drugih u školskom okruženju. Imajući u vidu da pojedini
autori osećaj pripadnosti školi smatraju ključnim činiocem adekvatnog razvoja dece i mladih, cilj rada je
sumiranje i prikaz teorijskih i istraživačkih nalaza koji govore u prilog značaju osećaja pripadnosti školi
za pozitivan razvoj i prevenciju problema u ponašanju učenika. Pored toga, u radu su istaknute i osnovne
postavke prevencijske nauke i perspektive pozitivnog razvoja, te analiziran odnos između ova dva pristupa. Rezultati sprovedenog pregleda sugerišu da je osećaj pripadnosti školi povezan sa širokim spektrom
akademskih i razvojnih ishoda, poput akademskog postignuća i motivacije, angažovanosti u školi, prosocijalnog ponašanja, zadovoljstva životom, samopoštovanja, pozitivnog identiteta, blagostanja, adaptivnog prilagođavanja itd. Drugim rečima, dosadašnja istraživanja upućuju da se u zavisnosti od stepena
razvijenosti osećaja pripadnosti školi efekti ovog osećaja mogu tumačiti u kontekstu rizičnih i protektivnih/
promotivnih faktora za mentalno zdravlje i bihejvioralne probleme učenika. Navedeno implicira da akteri vaspitno-obrazovnog sistema ne smeju da izgube iz vida značaj osećaja pripadnosti školi za dostizanje punih potencijala učenika. Dodatno, uvažavajući nastojanja prevencijske nauke u pravcu identifikovanja i osnaživanja činilaca koji stoje u osnovi protektivnih procesa, neophodna su dalja istraživanja
faktora i mehanizama razvoja osećaja pripadnosti školi.",
journal = "Nastava i vaspitanje, Nastava i vaspitanje",
title = "The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems, Чувство принадлежности к школе: значимость для позитивного
развития и предотвращения проблем в поведения учащихся, Osećaj pripadnosti školi: značaj za pozitivan razvoj
i prevenciju problema u ponašanju učenika",
pages = "423-403",
number = "3",
volume = "71",
doi = "10.5937/nasvas2203403S"
}
Stojanović, M.,& Popović-Ćitić, B.. (2022). The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems. in Nastava i vaspitanje, 71(3), 403-423.
https://doi.org/10.5937/nasvas2203403S
Stojanović M, Popović-Ćitić B. The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems. in Nastava i vaspitanje. 2022;71(3):403-423.
doi:10.5937/nasvas2203403S .
Stojanović, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, "The sense of school belonging: Its importance for the positive development of students and prevention of behavioural problems" in Nastava i vaspitanje, 71, no. 3 (2022):403-423,
https://doi.org/10.5937/nasvas2203403S . .
2

Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola

Stojanović, Marija; Bukvić-Branković, Lidija; Popović-Ćitić, Branislava

(2022)

TY  - JOUR
AU  - Stojanović, Marija
AU  - Bukvić-Branković, Lidija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/892
AB  - In the situation of the pandemic teachers face multiple difficulties in terms of achieving the educational function of the school. In order to understand the challenges faced by primary school teachers when organizing the educational process under changed conditions, a qualitative research was conducted in which 12 representatives of six primary schools from different regions of Serbia were interviewed using the semi-structured interview method. The obtained results point to the initial challenges of teachers in terms of using digital technologies and online tools and ensuring "equal education" for all students, dealing with negative changes in student behaviour patterns, a lack of space for the implementation of the school's preventive role in terms of risky student behaviour, as well as to teachers' needs for technical and professional support in organizing preventive work with students in current conditions. Taking into account all the limitations of the research, it can serve as a general indicator of the current needs of teachers for support in pandemic education, but also as a starting point for further research.
AB  - У условима пандемије наставници се суочавају са вишеструким тешкоћама на плану остваривања образовно-васпитне функције школе. За потребе сагледавања изазова наставника приликом организовања образовно-васпитног процеса у измењеним условима функционисања, реализовано је квалитативно истраживање у којем је применом методе полуструктурираног интервјуа испитано 12 представника шест основних школа из различитих региона Србије. Добијени резултати указују на почетне изазове наставника у вези са употребом дигиталних технологија и онлајн-алата и обезбеђивање „једнаког образовања” за све ученике, суочавање са негативним променама у обрасцима понашања ученика, недостатак простора за остваривање превентивне улоге школе на плану ризичних понашања ученика, као и на потребе наставника за техничком и стручном подршком у организовању превентивног рада са ученицима у актуелним условима. Уважавајући сва ограничења истраживања, оно може послужити као општи показатељ актуелних потреба наставника за подршком у пандемијском образовању, али и као полазна основа за даља истраживања.
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T2  - Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu
T1  - Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola
T1  - Challenges of the educational process in the "new normal" - the perspective of elementary school teachers
T1  - Изазови образовно-васпитног процеса у "новој нормалности" - перспектива наставника основних школа
EP  - 12
IS  - 4
SP  - 1
VL  - 35
DO  - 10.5937/inovacije2204001S
ER  - 
@article{
author = "Stojanović, Marija and Bukvić-Branković, Lidija and Popović-Ćitić, Branislava",
year = "2022",
abstract = "In the situation of the pandemic teachers face multiple difficulties in terms of achieving the educational function of the school. In order to understand the challenges faced by primary school teachers when organizing the educational process under changed conditions, a qualitative research was conducted in which 12 representatives of six primary schools from different regions of Serbia were interviewed using the semi-structured interview method. The obtained results point to the initial challenges of teachers in terms of using digital technologies and online tools and ensuring "equal education" for all students, dealing with negative changes in student behaviour patterns, a lack of space for the implementation of the school's preventive role in terms of risky student behaviour, as well as to teachers' needs for technical and professional support in organizing preventive work with students in current conditions. Taking into account all the limitations of the research, it can serve as a general indicator of the current needs of teachers for support in pandemic education, but also as a starting point for further research., У условима пандемије наставници се суочавају са вишеструким тешкоћама на плану остваривања образовно-васпитне функције школе. За потребе сагледавања изазова наставника приликом организовања образовно-васпитног процеса у измењеним условима функционисања, реализовано је квалитативно истраживање у којем је применом методе полуструктурираног интервјуа испитано 12 представника шест основних школа из различитих региона Србије. Добијени резултати указују на почетне изазове наставника у вези са употребом дигиталних технологија и онлајн-алата и обезбеђивање „једнаког образовања” за све ученике, суочавање са негативним променама у обрасцима понашања ученика, недостатак простора за остваривање превентивне улоге школе на плану ризичних понашања ученика, као и на потребе наставника за техничком и стручном подршком у организовању превентивног рада са ученицима у актуелним условима. Уважавајући сва ограничења истраживања, оно може послужити као општи показатељ актуелних потреба наставника за подршком у пандемијском образовању, али и као полазна основа за даља истраживања.",
journal = "Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu",
title = "Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola, Challenges of the educational process in the "new normal" - the perspective of elementary school teachers, Изазови образовно-васпитног процеса у "новој нормалности" - перспектива наставника основних школа",
pages = "12-1",
number = "4",
volume = "35",
doi = "10.5937/inovacije2204001S"
}
Stojanović, M., Bukvić-Branković, L.,& Popović-Ćitić, B.. (2022). Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 35(4), 1-12.
https://doi.org/10.5937/inovacije2204001S
Stojanović M, Bukvić-Branković L, Popović-Ćitić B. Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola. in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu. 2022;35(4):1-12.
doi:10.5937/inovacije2204001S .
Stojanović, Marija, Bukvić-Branković, Lidija, Popović-Ćitić, Branislava, "Izazovi obrazovno-vaspitnog procesa u "novoj normalnosti" - perspektiva nastavnika osnovnih škola" in Inovacije u nastavi - časopis za savremenu nastavu, 35, no. 4 (2022):1-12,
https://doi.org/10.5937/inovacije2204001S . .

Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије

Параушић, Ана; Стојановић, Марија; Поповић Ћитић, Бранислава; Ковачевић Лепојевић, Марина; Буквић Бранковић, Лидија

(Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Параушић, Ана
AU  - Стојановић, Марија
AU  - Поповић Ћитић, Бранислава
AU  - Ковачевић Лепојевић, Марина
AU  - Буквић Бранковић, Лидија
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/853
AB  - Пандемија вируса КОВИД-19 довела је до нужне имплементације
наставе на даљину посредством коришћења дигиталних технологија и
алата за онлајн учење. Иако су институције задужене за квалитет
образовања и васпитања у нашој земљи организовале обуке запослених за
употребу алата за онлајн учење, истраживачки налази сугеришу да
дигиталне компетенције наставника и даље нису на завидном нивоу, те
упућују на јасну потребу наставника за додатном обуком и подршком у
овом домену. С тим у вези, направљен је преглед 70 алата за онлајн учење, а
у овом раду издвојени су они који би могли бити од највеће користи
наставницима. Циљ рада је сагледавање услова и начина њиховог
коришћења, као и указивање на предности и ограничења која се везују за
њихову употребу. У раду ће бити предложена типологија алата за онлајн
учење и приказни неки од алата карактеристични за сваки тип.
Неопходност брзог прилагођавања новонасталој ситуацији и прелазак на
учење на даљину указали су на потребу континуиране едукације
наставника у области извођења онлајн наставе. У циљу овладавања
вештинама коришћења алата за онлајн учење у наставној пракси,
пожељно би било припремити одговарајуће водиче или приручнике за
њихову примену.
AB  - The COVID-19 virus pandemic has led to the necessary implementation
of distance teaching through the use of digital technologies and online learning
tools. Although the institutions in charge of the quality of education in our country
have organized training for employees to use online learning tools, research
findings suggest that digital competencies of teachers are still not at an enviable
level, and point to a clear need for teachers for additional training and support in
this area. In this regard, an overview of 70 online learning tools was made, and in
this paper, those that could be of the greatest benefit to teachers were singled out.
The aim of this paper is to consider the conditions and methods of their use, as well
as to point out the advantages and limitations associated with their use. The paper
will also propose a typology of online learning tools and show some of the tools
specific to each type. The need to quickly adapt to the new situation and the
transition to distance learning pointed to the need for continuous education of
teachers in the field of online teaching. In order to master the skills of using online
learning tools in teaching practice, it would be desirable to prepare appropriate
guides or manuals for their application.
PB  - Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену
T2  - Зборник радова Учитељског факултета у Призрену - Лепосавић
T1  - Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије
T1  - Online learning tools as a means of teaching during a pandemic
T1  - Alati za onlajn učenje kao sredstva za izvođenje nastave tokom pandemije
EP  - 86
IS  - 18
SP  - 69
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_853
ER  - 
@article{
author = "Параушић, Ана and Стојановић, Марија and Поповић Ћитић, Бранислава and Ковачевић Лепојевић, Марина and Буквић Бранковић, Лидија",
year = "2022",
abstract = "Пандемија вируса КОВИД-19 довела је до нужне имплементације
наставе на даљину посредством коришћења дигиталних технологија и
алата за онлајн учење. Иако су институције задужене за квалитет
образовања и васпитања у нашој земљи организовале обуке запослених за
употребу алата за онлајн учење, истраживачки налази сугеришу да
дигиталне компетенције наставника и даље нису на завидном нивоу, те
упућују на јасну потребу наставника за додатном обуком и подршком у
овом домену. С тим у вези, направљен је преглед 70 алата за онлајн учење, а
у овом раду издвојени су они који би могли бити од највеће користи
наставницима. Циљ рада је сагледавање услова и начина њиховог
коришћења, као и указивање на предности и ограничења која се везују за
њихову употребу. У раду ће бити предложена типологија алата за онлајн
учење и приказни неки од алата карактеристични за сваки тип.
Неопходност брзог прилагођавања новонасталој ситуацији и прелазак на
учење на даљину указали су на потребу континуиране едукације
наставника у области извођења онлајн наставе. У циљу овладавања
вештинама коришћења алата за онлајн учење у наставној пракси,
пожељно би било припремити одговарајуће водиче или приручнике за
њихову примену., The COVID-19 virus pandemic has led to the necessary implementation
of distance teaching through the use of digital technologies and online learning
tools. Although the institutions in charge of the quality of education in our country
have organized training for employees to use online learning tools, research
findings suggest that digital competencies of teachers are still not at an enviable
level, and point to a clear need for teachers for additional training and support in
this area. In this regard, an overview of 70 online learning tools was made, and in
this paper, those that could be of the greatest benefit to teachers were singled out.
The aim of this paper is to consider the conditions and methods of their use, as well
as to point out the advantages and limitations associated with their use. The paper
will also propose a typology of online learning tools and show some of the tools
specific to each type. The need to quickly adapt to the new situation and the
transition to distance learning pointed to the need for continuous education of
teachers in the field of online teaching. In order to master the skills of using online
learning tools in teaching practice, it would be desirable to prepare appropriate
guides or manuals for their application.",
publisher = "Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену",
journal = "Зборник радова Учитељског факултета у Призрену - Лепосавић",
title = "Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије, Online learning tools as a means of teaching during a pandemic, Alati za onlajn učenje kao sredstva za izvođenje nastave tokom pandemije",
pages = "86-69",
number = "18",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_853"
}
Параушић, А., Стојановић, М., Поповић Ћитић, Б., Ковачевић Лепојевић, М.,& Буквић Бранковић, Л.. (2022). Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије. in Зборник радова Учитељског факултета у Призрену - Лепосавић
Лепосавић : Учитељски факултет у Призрену.(18), 69-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_853
Параушић А, Стојановић М, Поповић Ћитић Б, Ковачевић Лепојевић М, Буквић Бранковић Л. Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије. in Зборник радова Учитељског факултета у Призрену - Лепосавић. 2022;(18):69-86.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_853 .
Параушић, Ана, Стојановић, Марија, Поповић Ћитић, Бранислава, Ковачевић Лепојевић, Марина, Буквић Бранковић, Лидија, "Алати за онлајн учење као средства за извођење наставе током пандемије" in Зборник радова Учитељског факултета у Призрену - Лепосавић, no. 18 (2022):69-86,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_853 .

Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic

Stojanović, Marija; Popović-Ćitić, Branislava; Bukvić Branković, Lidija; Kovačević-Lepojević, Marina

(Belgrade : Institute for Educational Research, 2022)

TY  - CONF
AU  - Stojanović, Marija
AU  - Popović-Ćitić, Branislava
AU  - Bukvić Branković, Lidija
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/886
AB  - The main limitations of this research include the predominantly female sample, theinability to compare the use of coping strategies before and during the pandemic, andthe lack of examination of correlates/predictors and implications of coping strategies.Nonetheless, our results revealed that during the first semester of the school year of2020/21, teachers used positive coping strategies to the greatest extent. That said, theuse of negative coping strategies was not negligible, especially among older teachers.This issue merits greater attention, bearing in mind the association of negative copingstrategies with a worse well-being of teachers and the undesirable implications for students’ academic results and well-being. Examining this issue would provide valuableinsights into how best to support teachers in situations of heightened stress. Finally,learning how to cope with stress is an invaluable skill that all teacher education programsshould integrate as a fundamental professional competence (MacIntyre, Gregersen &Mercer, 2020).
PB  - Belgrade : Institute for Educational Research
C3  - The state, problems, and needs of the modern education community
T1  - Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic
EP  - 90
SP  - 84
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4971
ER  - 
@conference{
author = "Stojanović, Marija and Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija and Kovačević-Lepojević, Marina",
year = "2022",
abstract = "The main limitations of this research include the predominantly female sample, theinability to compare the use of coping strategies before and during the pandemic, andthe lack of examination of correlates/predictors and implications of coping strategies.Nonetheless, our results revealed that during the first semester of the school year of2020/21, teachers used positive coping strategies to the greatest extent. That said, theuse of negative coping strategies was not negligible, especially among older teachers.This issue merits greater attention, bearing in mind the association of negative copingstrategies with a worse well-being of teachers and the undesirable implications for students’ academic results and well-being. Examining this issue would provide valuableinsights into how best to support teachers in situations of heightened stress. Finally,learning how to cope with stress is an invaluable skill that all teacher education programsshould integrate as a fundamental professional competence (MacIntyre, Gregersen &Mercer, 2020).",
publisher = "Belgrade : Institute for Educational Research",
journal = "The state, problems, and needs of the modern education community",
title = "Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic",
pages = "90-84",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4971"
}
Stojanović, M., Popović-Ćitić, B., Bukvić Branković, L.,& Kovačević-Lepojević, M.. (2022). Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community
Belgrade : Institute for Educational Research., 84-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4971
Stojanović M, Popović-Ćitić B, Bukvić Branković L, Kovačević-Lepojević M. Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic. in The state, problems, and needs of the modern education community. 2022;:84-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4971 .
Stojanović, Marija, Popović-Ćitić, Branislava, Bukvić Branković, Lidija, Kovačević-Lepojević, Marina, "Coping strategies of primary school teachers in Serbia during the Covid-19 pandemic" in The state, problems, and needs of the modern education community (2022):84-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4971 .

Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы

Буквич-Бранкович, Л.; Попович-Читич, Б.; Стоянович, М.; Ковачевич-Лепоевич, М.

(Москва : Российский университет дружбы народов, 2022)

TY  - CONF
AU  - Буквич-Бранкович, Л.
AU  - Попович-Читич, Б.
AU  - Стоянович, М.
AU  - Ковачевич-Лепоевич, М.
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/829
AB  - The paper presents the findings of a research study 
designed around the connections between developmental assets 
from the Developmental assets (DA) model and academic failure 
of elementary school students, conducted in seven Belgrade 
elementary schools. The research findings indicate the importance 
of supporting internal assets of students for prevention of academic 
failure.
AB  - В статье представлены результаты 
исследования, проведенного в семи начальных школах 
Белграда, посвященного связям между активами развития 
(модель активов развития (DA)) и академической 
неуспеваемостью учащихся начальной школы. Результаты 
исследования свидетельствуют о важности поддержки 
внутренних активов учащихся для предотвращения 
академической неуспеваемости.
PB  - Москва : Российский университет дружбы народов
C3  - Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
T1  - Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы
T1  - Connections between developmental assets and academic failure of elementary school students in Belgrade
T1  - Connections between developmental assets and academic failure of elementary school students in Belgrade
EP  - 449
SP  - 444
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_829
ER  - 
@conference{
author = "Буквич-Бранкович, Л. and Попович-Читич, Б. and Стоянович, М. and Ковачевич-Лепоевич, М.",
year = "2022",
abstract = "The paper presents the findings of a research study 
designed around the connections between developmental assets 
from the Developmental assets (DA) model and academic failure 
of elementary school students, conducted in seven Belgrade 
elementary schools. The research findings indicate the importance 
of supporting internal assets of students for prevention of academic 
failure., В статье представлены результаты 
исследования, проведенного в семи начальных школах 
Белграда, посвященного связям между активами развития 
(модель активов развития (DA)) и академической 
неуспеваемостью учащихся начальной школы. Результаты 
исследования свидетельствуют о важности поддержки 
внутренних активов учащихся для предотвращения 
академической неуспеваемости.",
publisher = "Москва : Российский университет дружбы народов",
journal = "Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности",
title = "Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы, Connections between developmental assets and academic failure of elementary school students in Belgrade, Connections between developmental assets and academic failure of elementary school students in Belgrade",
pages = "449-444",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_829"
}
Буквич-Бранкович, Л., Попович-Читич, Б., Стоянович, М.,& Ковачевич-Лепоевич, М.. (2022). Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности
Москва : Российский университет дружбы народов., 444-449.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_829
Буквич-Бранкович Л, Попович-Читич Б, Стоянович М, Ковачевич-Лепоевич М. Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы. in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности. 2022;:444-449.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_829 .
Буквич-Бранкович, Л., Попович-Читич, Б., Стоянович, М., Ковачевич-Лепоевич, М., "Связь между способностями к развитию и академической неуспевемосью учеников начальной школы" in Самореализация личности в эпоху цифровизации : Глобальные вызовы и возможности (2022):444-449,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_829 .

Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика

Стојановић, Марија; Поповић-Ћитић, Бранислава; Буквић Бранковић, Лидија; Ковачевић Лепојевић, Марина

(Београд : Учитељски факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Стојановић, Марија
AU  - Поповић-Ћитић, Бранислава
AU  - Буквић Бранковић, Лидија
AU  - Ковачевић Лепојевић, Марина
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/839
AB  - Осећај припадности школи најчешће се дефинише као мера у којој се ученици
осећају лично прихваћеним, поштованим, укљученим и подржаним од стране
других актера школског окружења. Током последње деценије интензивирани
су напори истраживача ка испитивању утицаја осећаја припадности школи на
различите аспекте функционисања ученика. У циљу сагледавања повезаности
осећаја припадности школи са развојним исходима ученика, спроведен је
систематски преглед доступне научне литературе. Анализирани су резултати
аналитичких и метааналитичких студија, објављени на српском или енглеском
језику, у периоду од 2015. до 2022. године. Претражене су базе: Google
Scholar, KoBSON, PsycINFO и Academia.edu. На основу квалитативног
сажимања истраживачких налаза, утврђено је да осећај припадности школи
позитивно корелира са нивоом академске мотивације, академског постигнућа,
задовољства школом и самоефикасности, што консеквентно превенира
различите видове проблема у школовању. Додатно, осећај припадности
школи показује се предиктивним за нижи ниво интернализованих и
екстернализованих проблема, те виши ниво просоцијалног понашања, социо-
емоционалних компетенција и општег благостања ученика. Изведени налази
о ефектима осећаја припадности школи на позитивне развојне исходе ученика
упућују на оправданост примене потврђено ефективних приступа и
интервенција усмерених на унапређивање осећаја припадности школи.
AB  - Sense of school belonging is most often defined as the extent to which students
feel personally accepted, respected, included and supported by other actors in the
school environment. Over the last decade, researchers' efforts to examine the
impact of school affiliation on various aspects of student functioning have
intensified. In order to understand the connection between the sense of school
belonging and the developmental outcomes of students, a systematic review of
the available scientific literature was conducted. The results of analytical and
meta-analytical studies, published in Serbian or English, in the period from 2015
to 2022, were analyzed. Databases searched: Google Scholar, KoBSON, PsycINFO
and Academia.edu. Based on a qualitative summary of research findings, it was
found that the sense of school belonging is positively correlated with the level of
academic motivation, academic achievement, school satisfaction and self-efficacy,
which consistently prevents various types of problems in schooling. In addition,
the sense of school belonging proves to be predictive for the lower level of
internalized and externalized problems, and the higher level of prosocial behavior,
socio-emotional competencies and general well-being of students. Derived
findings on the effects of the sense of school belonging on the positive
developmental outcomes of students indicate the justification of the application of
proven effective approaches and interventions aimed at improving the sense of
school belonging.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Нови хоризонти васпитања и образовања
T1  - Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика
T1  - Povezanost osećaja pripadnosti školi sa pozitivnim razvojnim ishodima učenika
T1  - The relationship between sense of school belonging and positive developmental outcomes for students
EP  - 143
SP  - 142
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4703
ER  - 
@conference{
author = "Стојановић, Марија and Поповић-Ћитић, Бранислава and Буквић Бранковић, Лидија and Ковачевић Лепојевић, Марина",
year = "2022",
abstract = "Осећај припадности школи најчешће се дефинише као мера у којој се ученици
осећају лично прихваћеним, поштованим, укљученим и подржаним од стране
других актера школског окружења. Током последње деценије интензивирани
су напори истраживача ка испитивању утицаја осећаја припадности школи на
различите аспекте функционисања ученика. У циљу сагледавања повезаности
осећаја припадности школи са развојним исходима ученика, спроведен је
систематски преглед доступне научне литературе. Анализирани су резултати
аналитичких и метааналитичких студија, објављени на српском или енглеском
језику, у периоду од 2015. до 2022. године. Претражене су базе: Google
Scholar, KoBSON, PsycINFO и Academia.edu. На основу квалитативног
сажимања истраживачких налаза, утврђено је да осећај припадности школи
позитивно корелира са нивоом академске мотивације, академског постигнућа,
задовољства школом и самоефикасности, што консеквентно превенира
различите видове проблема у школовању. Додатно, осећај припадности
школи показује се предиктивним за нижи ниво интернализованих и
екстернализованих проблема, те виши ниво просоцијалног понашања, социо-
емоционалних компетенција и општег благостања ученика. Изведени налази
о ефектима осећаја припадности школи на позитивне развојне исходе ученика
упућују на оправданост примене потврђено ефективних приступа и
интервенција усмерених на унапређивање осећаја припадности школи., Sense of school belonging is most often defined as the extent to which students
feel personally accepted, respected, included and supported by other actors in the
school environment. Over the last decade, researchers' efforts to examine the
impact of school affiliation on various aspects of student functioning have
intensified. In order to understand the connection between the sense of school
belonging and the developmental outcomes of students, a systematic review of
the available scientific literature was conducted. The results of analytical and
meta-analytical studies, published in Serbian or English, in the period from 2015
to 2022, were analyzed. Databases searched: Google Scholar, KoBSON, PsycINFO
and Academia.edu. Based on a qualitative summary of research findings, it was
found that the sense of school belonging is positively correlated with the level of
academic motivation, academic achievement, school satisfaction and self-efficacy,
which consistently prevents various types of problems in schooling. In addition,
the sense of school belonging proves to be predictive for the lower level of
internalized and externalized problems, and the higher level of prosocial behavior,
socio-emotional competencies and general well-being of students. Derived
findings on the effects of the sense of school belonging on the positive
developmental outcomes of students indicate the justification of the application of
proven effective approaches and interventions aimed at improving the sense of
school belonging.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Нови хоризонти васпитања и образовања",
title = "Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика, Povezanost osećaja pripadnosti školi sa pozitivnim razvojnim ishodima učenika, The relationship between sense of school belonging and positive developmental outcomes for students",
pages = "143-142",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4703"
}
Стојановић, М., Поповић-Ћитић, Б., Буквић Бранковић, Л.,& Ковачевић Лепојевић, М.. (2022). Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика. in Нови хоризонти васпитања и образовања
Београд : Учитељски факултет., 142-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4703
Стојановић М, Поповић-Ћитић Б, Буквић Бранковић Л, Ковачевић Лепојевић М. Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика. in Нови хоризонти васпитања и образовања. 2022;:142-143.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4703 .
Стојановић, Марија, Поповић-Ћитић, Бранислава, Буквић Бранковић, Лидија, Ковачевић Лепојевић, Марина, "Повезаност осећаја припадности школи са позитивним развојним исходима ученика" in Нови хоризонти васпитања и образовања (2022):142-143,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4703 .

Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије

Ковачевић Лепојевић, Марина; Стојановић, Марија; Поповић-Ћитић, Бранислава; Буквић Бранковић, Лидија; Параушић, Ана

(Београд : Учитељски факултет, 2022)

TY  - CONF
AU  - Ковачевић Лепојевић, Марина
AU  - Стојановић, Марија
AU  - Поповић-Ћитић, Бранислава
AU  - Буквић Бранковић, Лидија
AU  - Параушић, Ана
PY  - 2022
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/838
AB  - Сарадња са родитељима представља значајан аспект наставничке професије.
Са променом модалитета рада школа услед пандемије, родитељи постају
важни партнери у реализацији образовноваспитних циљева. Циљ рада
представља сагледавање кључних аспеката сарадње наставник-родитељ у
контексту пандемијског образовања. Онлајн упитник је попунило 817
наставника (84.8% женског пола) из различитих градова у Србији, старости
од 23 до 64 године, где су једну трећину чинили наставници разредне наставе.
Пошло се од модела Епстaјнове (J.L. Epstein) о 6 кључних димензија сарадње
са родитељима: родитељство, комуникација, волонтирање, учење, доношење
одлука, сарадња са заједницом. Наставници истичу да су у односу на остале
димензије најзадовољни комуникацијом коју са родитељима остварују. Две
трећине наставника пријављује да је ангажовано око помоћи родитељима
како да подрже децу у учењу. Око трећине пријављује подстицање
волонтерског ангажовања родитеља као помоћ у учењу, минимално и бивших
ученика. Наставници разредне наставе у односу на предметне наставнике
учесталије стимулишу родитеље на сарадњу. Трећина наставника ипак сматра
да су се односи са родитељима током пандемије погоршали. Дате су
препоруке за веће уважавање партнерства са породицом и заједницом и
значајнију улогу припрема за сарадњу у склопу образовања и
професионалног оспособљавања наставника.
AB  - Cooperation with parents is an important aspect of the teaching profession. Within
teaching modalitiy changes due to the pandemic, parents become important
partners in the realization of educational goals. The aim of this paper is to consider
the key aspects of parental involvement in the context of pandemic education.
Data was collected by online questionnaire at the sample of 817 teachers (84.3%
female) from elementary schools in Serbia, age from 23 to 64, one third is
consisted of class teachers. Based on Epstein's Framework of Six Dimensions of
Parental Involvement: parenting, communication, volunteering, learning at home,
decision making, and collaborating with the community, were assessed. In relation
to other dimensions, teachers are most satisfied with the communication they
have with parents. Two thirds of teachers report that they are engaged in helping
parents how to support their children in learning. About a third report encouraging
the voluntary involvement of parents as learning volunteers, rarely for former
students and their parents. As it was expected class teachers more often stimulate
parents for cooperation comparing to subject teachers. One third of teachers,
however, believe that relations with parents made worse during the pandemic.
Recommendations for establishing greather partnership between school, family
and community, and preparing teachers through preservice and inservice
education are given.
PB  - Београд : Учитељски факултет
C3  - Нови хоризонти васпитања и образовања
T1  - Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије
T1  - Nastavnička percepcija saradnje sa roditeljima za vreme pandemije
T1  - Cooperation with parents during pandemic: teachers’ perception
EP  - 128
SP  - 126
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_838
ER  - 
@conference{
author = "Ковачевић Лепојевић, Марина and Стојановић, Марија and Поповић-Ћитић, Бранислава and Буквић Бранковић, Лидија and Параушић, Ана",
year = "2022",
abstract = "Сарадња са родитељима представља значајан аспект наставничке професије.
Са променом модалитета рада школа услед пандемије, родитељи постају
важни партнери у реализацији образовноваспитних циљева. Циљ рада
представља сагледавање кључних аспеката сарадње наставник-родитељ у
контексту пандемијског образовања. Онлајн упитник је попунило 817
наставника (84.8% женског пола) из различитих градова у Србији, старости
од 23 до 64 године, где су једну трећину чинили наставници разредне наставе.
Пошло се од модела Епстaјнове (J.L. Epstein) о 6 кључних димензија сарадње
са родитељима: родитељство, комуникација, волонтирање, учење, доношење
одлука, сарадња са заједницом. Наставници истичу да су у односу на остале
димензије најзадовољни комуникацијом коју са родитељима остварују. Две
трећине наставника пријављује да је ангажовано око помоћи родитељима
како да подрже децу у учењу. Око трећине пријављује подстицање
волонтерског ангажовања родитеља као помоћ у учењу, минимално и бивших
ученика. Наставници разредне наставе у односу на предметне наставнике
учесталије стимулишу родитеље на сарадњу. Трећина наставника ипак сматра
да су се односи са родитељима током пандемије погоршали. Дате су
препоруке за веће уважавање партнерства са породицом и заједницом и
значајнију улогу припрема за сарадњу у склопу образовања и
професионалног оспособљавања наставника., Cooperation with parents is an important aspect of the teaching profession. Within
teaching modalitiy changes due to the pandemic, parents become important
partners in the realization of educational goals. The aim of this paper is to consider
the key aspects of parental involvement in the context of pandemic education.
Data was collected by online questionnaire at the sample of 817 teachers (84.3%
female) from elementary schools in Serbia, age from 23 to 64, one third is
consisted of class teachers. Based on Epstein's Framework of Six Dimensions of
Parental Involvement: parenting, communication, volunteering, learning at home,
decision making, and collaborating with the community, were assessed. In relation
to other dimensions, teachers are most satisfied with the communication they
have with parents. Two thirds of teachers report that they are engaged in helping
parents how to support their children in learning. About a third report encouraging
the voluntary involvement of parents as learning volunteers, rarely for former
students and their parents. As it was expected class teachers more often stimulate
parents for cooperation comparing to subject teachers. One third of teachers,
however, believe that relations with parents made worse during the pandemic.
Recommendations for establishing greather partnership between school, family
and community, and preparing teachers through preservice and inservice
education are given.",
publisher = "Београд : Учитељски факултет",
journal = "Нови хоризонти васпитања и образовања",
title = "Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије, Nastavnička percepcija saradnje sa roditeljima za vreme pandemije, Cooperation with parents during pandemic: teachers’ perception",
pages = "128-126",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_838"
}
Ковачевић Лепојевић, М., Стојановић, М., Поповић-Ћитић, Б., Буквић Бранковић, Л.,& Параушић, А.. (2022). Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања
Београд : Учитељски факултет., 126-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_838
Ковачевић Лепојевић М, Стојановић М, Поповић-Ћитић Б, Буквић Бранковић Л, Параушић А. Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије. in Нови хоризонти васпитања и образовања. 2022;:126-128.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_838 .
Ковачевић Лепојевић, Марина, Стојановић, Марија, Поповић-Ћитић, Бранислава, Буквић Бранковић, Лидија, Параушић, Ана, "Наставничка перцепција сарадње са родитељима за време пандемије" in Нови хоризонти васпитања и образовања (2022):126-128,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_838 .