Micić, Isidora

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-7266-7248
  • Micić, Isidora (6)
  • Мицић, Исидора (2)
Projects

Author's Bibliography

Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students

Micić, Isidora; Milojičić, Jelica; Jovčić, Nevena; Jovanović, Viktorija; Karalejić, Emilija; Živković, Marko; Krstić, Ksenija

(XXX scientific conference: Empirical studies in psychology, 2024)

TY  - CONF
AU  - Micić, Isidora
AU  - Milojičić, Jelica
AU  - Jovčić, Nevena
AU  - Jovanović, Viktorija
AU  - Karalejić, Emilija
AU  - Živković, Marko
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2024
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1089
AB  - This study aims to validate the Achievement Emotions Questionnaire in Mathematics (AEQM)
within a Serbian sample, comprising high school students aged 15 to 19. Grounded in
control-value theory, the study posits that these emotions stem from appraisals related to
control and value, subsequently influencing students' motivation, learning strategies, and
performance. The AEQ-M instrument contains 60 items and assesses seven emotions
(enjoyment, pride, anger, anxiety, shame, hopelessness, boredom) across three contexts (in
class, during learning, in testing situations). The sample of 457 students (70% female; Mage =
16.35), from both grammar and vocational schools, completed the questionnaire either in the
school or online format. Confirmatory factor analysis was carried out in Mplus 7 to examine
the fit of our data to scale’s theory-proposed factor structure. A CFA of the 60 scale items
showed poor model fit. After excluding 10 items with low factor loadings (< .50) and 14 items
that were cross-loaded on two or more factors, the final model consisted of 36 items and
resulted in adequate model fit (χ2(573) = 2194.50, CFI = .88, TLI = .87, RMSEA = .08 and
SRMR = 0.07). To test reliability and convergent validity of constructs we conducted CR (>
.70), AVE (> .50) and inspected factors loadings. Analysis showed that all emotions had
acceptable values indicating good reliability and convergent validity. Comparing configural,
metric and scalar invariance models, we tested cross-gender, school and grade measurement
invariance. Based on differences in CFI < .01 and in RMSEA < .015, metric and scalar
invariance was established. In the next step, we analyzed emotions’ correlations with the math
grades and motivation for learning math and correlations were in expected order and directions.
In order to test discriminant validity we inspected correlations between emotions and compared
AVE with the squared correlation between emotions. These analyses revealed very strong
correlations (> .70) between Hopelessness and factors encompassing Anxiety, Anger, and
Shame, indicative of substantial multicollinearity challenges among these constructs, as
obtained in previous studies. These strong intercorrelations highlight the complexity of
disentangling the specific influences of these related emotional constructs, necessitating a
nuanced approach in the interpretation and refinement of the analytical model.
PB  - XXX scientific conference: Empirical studies in psychology
C3  - XXX scientific conference: Empirical studies in psychology
T1  - Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students
EP  - 118
SP  - 118
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1089
ER  - 
@conference{
author = "Micić, Isidora and Milojičić, Jelica and Jovčić, Nevena and Jovanović, Viktorija and Karalejić, Emilija and Živković, Marko and Krstić, Ksenija",
year = "2024",
abstract = "This study aims to validate the Achievement Emotions Questionnaire in Mathematics (AEQM)
within a Serbian sample, comprising high school students aged 15 to 19. Grounded in
control-value theory, the study posits that these emotions stem from appraisals related to
control and value, subsequently influencing students' motivation, learning strategies, and
performance. The AEQ-M instrument contains 60 items and assesses seven emotions
(enjoyment, pride, anger, anxiety, shame, hopelessness, boredom) across three contexts (in
class, during learning, in testing situations). The sample of 457 students (70% female; Mage =
16.35), from both grammar and vocational schools, completed the questionnaire either in the
school or online format. Confirmatory factor analysis was carried out in Mplus 7 to examine
the fit of our data to scale’s theory-proposed factor structure. A CFA of the 60 scale items
showed poor model fit. After excluding 10 items with low factor loadings (< .50) and 14 items
that were cross-loaded on two or more factors, the final model consisted of 36 items and
resulted in adequate model fit (χ2(573) = 2194.50, CFI = .88, TLI = .87, RMSEA = .08 and
SRMR = 0.07). To test reliability and convergent validity of constructs we conducted CR (>
.70), AVE (> .50) and inspected factors loadings. Analysis showed that all emotions had
acceptable values indicating good reliability and convergent validity. Comparing configural,
metric and scalar invariance models, we tested cross-gender, school and grade measurement
invariance. Based on differences in CFI < .01 and in RMSEA < .015, metric and scalar
invariance was established. In the next step, we analyzed emotions’ correlations with the math
grades and motivation for learning math and correlations were in expected order and directions.
In order to test discriminant validity we inspected correlations between emotions and compared
AVE with the squared correlation between emotions. These analyses revealed very strong
correlations (> .70) between Hopelessness and factors encompassing Anxiety, Anger, and
Shame, indicative of substantial multicollinearity challenges among these constructs, as
obtained in previous studies. These strong intercorrelations highlight the complexity of
disentangling the specific influences of these related emotional constructs, necessitating a
nuanced approach in the interpretation and refinement of the analytical model.",
publisher = "XXX scientific conference: Empirical studies in psychology",
journal = "XXX scientific conference: Empirical studies in psychology",
title = "Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students",
pages = "118-118",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1089"
}
Micić, I., Milojičić, J., Jovčić, N., Jovanović, V., Karalejić, E., Živković, M.,& Krstić, K.. (2024). Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students. in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology
XXX scientific conference: Empirical studies in psychology., 118-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1089
Micić I, Milojičić J, Jovčić N, Jovanović V, Karalejić E, Živković M, Krstić K. Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students. in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology. 2024;:118-118.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1089 .
Micić, Isidora, Milojičić, Jelica, Jovčić, Nevena, Jovanović, Viktorija, Karalejić, Emilija, Živković, Marko, Krstić, Ksenija, "Validation of the achievement emotions questionnaire in mathematics among high school students" in XXX scientific conference: Empirical studies in psychology (2024):118-118,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1089 .

Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу

Gutvajn, Nikoleta; Drobac, Ana; Đerić, Ivana; Kovačević-Lepojević, Marina; Jošić, Smiljana; Micić, Isidora; Radanović, Ana; Trajković, Marija; Tadić, Violeta; Džinović, Vladimir; Ševkušić, Slavica

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - GEN
AU  - Gutvajn, Nikoleta
AU  - Drobac, Ana
AU  - Đerić, Ivana
AU  - Kovačević-Lepojević, Marina
AU  - Jošić, Smiljana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Radanović, Ana
AU  - Trajković, Marija
AU  - Tadić, Violeta
AU  - Džinović, Vladimir
AU  - Ševkušić, Slavica
PY  - 2023
UR  - https://www.ipisr.org.rs/images/publikacije/kako-postupati-u-kriznim-situacijamapreporuke-za-školsku-zajednicu
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/940
AB  - Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године
AB  - Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
T1  - Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу
T1  - Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu
EP  - 23
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
ER  - 
@misc{
author = "Gutvajn, Nikoleta and Drobac, Ana and Đerić, Ivana and Kovačević-Lepojević, Marina and Jošić, Smiljana and Micić, Isidora and Radanović, Ana and Trajković, Marija and Tadić, Violeta and Džinović, Vladimir and Ševkušić, Slavica",
year = "2023",
abstract = "Поштовани и драги наставници, стручни сарадници и директори школа,
Поводом трагичног догађаја у основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду,
обраћамо вам се да бисмо вам показали да нисте сами. Ми, сарадници Института за
педагошка истраживања, смо уз вас као што сте и ви увек уз нас, спремни да сарађујете
и помогнете нам у нашим истраживачким активностима.
Осим што утиче на појединце који су директно њиме погођени, овај трагични догађај
може пореметити образовни процес у целини и утицати на све учеснике школског
живота и ширу заједницу. Школе треба да буду позитивна средина за учење и поучавање
која ученицима и запосленима пружа осећај континуитета, сигурности и припадности.
У овом кризном периоду пред вас се постављају веома висока очекивања – да наставите
одговорно да испуњавате своје свакодневне школске обавезе и да будете подршка
и ослонац својим ученицима у превазилажењу трауматских искустава. Притом, лако
се може изгубити из вида да сте и ви сведоци трагичног догађаја и да и вама треба
додатна снага и подршка да бисте одговорили на овај изазов.
Питате се какво понашање можете да очекујете од ученика и како да комуницирате
са њима у околностима које су стресне и неуобичајене. Свесни смо да је ваше богато
педагошко искуство ваш најснажнији ресурс, али нико не може бити потпуно спреман
за изазове овог типа. Овај приручник вам пружа основне препоруке на које можете да
се ослоните у кризним ситуацијама у раду са ученицима.
Мај, 2023. године, Poštovani i dragi nastavnici, stručni saradnici i direktori škola,
Povodom tragičnog događaja u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu,
obraćamo vam se da bismo vam pokazali da niste sami. Mi, saradnici Instituta za
pedagoška istraživanja, smo uz vas kao što ste i vi uvek uz nas, spremni da sarađujete
i pomognete nam u našim istraživačkim aktivnostima.
Osim što utiče na pojedince koji su direktno njime pogođeni, ovaj tragični događaj
može poremetiti obrazovni proces u celini i uticati na sve učesnike školskog
života i širu zajednicu. Škole treba da budu pozitivna sredina za učenje i poučavanje
koja učenicima i zaposlenima pruža osećaj kontinuiteta, sigurnosti i pripadnosti.
U ovom kriznom periodu pred vas se postavljaju veoma visoka očekivanja – da nastavite
odgovorno da ispunjavate svoje svakodnevne školske obaveze i da budete podrška
i oslonac svojim učenicima u prevazilaženju traumatskih iskustava. Pritom, lako
se može izgubiti iz vida da ste i vi svedoci tragičnog događaja i da i vama treba
dodatna snaga i podrška da biste odgovorili na ovaj izazov.
Pitate se kakvo ponašanje možete da očekujete od učenika i kako da komunicirate
sa njima u okolnostima koje su stresne i neuobičajene. Svesni smo da je vaše bogato
pedagoško iskustvo vaš najsnažniji resurs, ali niko ne može biti potpuno spreman
za izazove ovog tipa. Ovaj priručnik vam pruža osnovne preporuke na koje možete da
se oslonite u kriznim situacijama u radu sa učenicima.
Maj, 2023. godine",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
title = "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу, Kako postupati u kriznim situacijama : preporuke za školsku zajednicu",
pages = "23-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940"
}
Gutvajn, N., Drobac, A., Đerić, I., Kovačević-Lepojević, M., Jošić, S., Micić, I., Radanović, A., Trajković, M., Tadić, V., Džinović, V.,& Ševkušić, S.. (2023). Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 
Београд : Институт за педагошка истраживања., 3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940
Gutvajn N, Drobac A, Đerić I, Kovačević-Lepojević M, Jošić S, Micić I, Radanović A, Trajković M, Tadić V, Džinović V, Ševkušić S. Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу. 2023;:3-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .
Gutvajn, Nikoleta, Drobac, Ana, Đerić, Ivana, Kovačević-Lepojević, Marina, Jošić, Smiljana, Micić, Isidora, Radanović, Ana, Trajković, Marija, Tadić, Violeta, Džinović, Vladimir, Ševkušić, Slavica, "Како поступати у кризним ситуацијама : препоруке за школску заједницу" (2023):3-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_940 .

Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?

Micić, Isidora; Jolić Marjanović, Zorana

(Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, 2023)

TY  - CONF
AU  - Micić, Isidora
AU  - Jolić Marjanović, Zorana
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/978
AB  - Academic procrastination is defined as a tendency to needlessly put off or delay intended
activities related to school/college, such as studying or exam taking. Procrastination is often
accompanied by negative emotional experiences, which are supposedly less pronounced in
individuals with higher emotion management ability, as one of the most important aspects of
emotional intelligence (EI). This study sought to (a) examine the relationship between
academic emotions (both positive and negative) and academic procrastination, and (b)
determine the role that EI plays within this relationship. Study sample consisted of 281 high
school students from Serbia (Mage = 84.3 % female). All participants self-assessed academic
emotions (AEQ), academic procrastination (APS), and trait EI (TEIQue-AF); they were also
administered with two ability EI tests, measuring emotional vocabulary (VET) and emotional
management (TUE). Prior to other analyses, a factor analysis revealed a tripartite structure of
the AEQ: School helplessness, School dissatisfaction, and School fulfillment. A total of six
mediation analyses were applied, with one of these three AEQ factors serving as a predictor,
trait or ability EI alternatively inspected as a mediator, and academic procrastination as a
criterion. Results of these analyses have confirmed that both School helplessness and School
dissatisfaction were positively, while School fulfillment was negatively related to academic
procrastination. In addition, trait EI served as a partial mediator of this relationship, while the
same mediation effect was absent for ability EI. Finally, trait EI also negatively directly affected
academic procrastination. Our current findings give support for further and more detailed
examination of mutual relationships between emotions experienced at school, tendency to
procrastinate, and EI. Such studies would improve our understanding of the effects that
students’ emotions have on their engagement in school obligations, and thus outline possible
pathways to reduce procrastination.
PB  - Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu
C3  - 26. Dani Ramira i Zorana Bujasa
T1  - Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?
EP  - 97
SP  - 97
DO  - 10.17234/DRZB26
ER  - 
@conference{
author = "Micić, Isidora and Jolić Marjanović, Zorana",
year = "2023",
abstract = "Academic procrastination is defined as a tendency to needlessly put off or delay intended
activities related to school/college, such as studying or exam taking. Procrastination is often
accompanied by negative emotional experiences, which are supposedly less pronounced in
individuals with higher emotion management ability, as one of the most important aspects of
emotional intelligence (EI). This study sought to (a) examine the relationship between
academic emotions (both positive and negative) and academic procrastination, and (b)
determine the role that EI plays within this relationship. Study sample consisted of 281 high
school students from Serbia (Mage = 84.3 % female). All participants self-assessed academic
emotions (AEQ), academic procrastination (APS), and trait EI (TEIQue-AF); they were also
administered with two ability EI tests, measuring emotional vocabulary (VET) and emotional
management (TUE). Prior to other analyses, a factor analysis revealed a tripartite structure of
the AEQ: School helplessness, School dissatisfaction, and School fulfillment. A total of six
mediation analyses were applied, with one of these three AEQ factors serving as a predictor,
trait or ability EI alternatively inspected as a mediator, and academic procrastination as a
criterion. Results of these analyses have confirmed that both School helplessness and School
dissatisfaction were positively, while School fulfillment was negatively related to academic
procrastination. In addition, trait EI served as a partial mediator of this relationship, while the
same mediation effect was absent for ability EI. Finally, trait EI also negatively directly affected
academic procrastination. Our current findings give support for further and more detailed
examination of mutual relationships between emotions experienced at school, tendency to
procrastinate, and EI. Such studies would improve our understanding of the effects that
students’ emotions have on their engagement in school obligations, and thus outline possible
pathways to reduce procrastination.",
publisher = "Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu",
journal = "26. Dani Ramira i Zorana Bujasa",
title = "Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?",
pages = "97-97",
doi = "10.17234/DRZB26"
}
Micić, I.,& Jolić Marjanović, Z.. (2023). Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?. in 26. Dani Ramira i Zorana Bujasa
Odsjek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu., 97-97.
https://doi.org/10.17234/DRZB26
Micić I, Jolić Marjanović Z. Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?. in 26. Dani Ramira i Zorana Bujasa. 2023;:97-97.
doi:10.17234/DRZB26 .
Micić, Isidora, Jolić Marjanović, Zorana, "Academic emotions and procrastination in adolescents: can emotional intelligence buffer effects of negative emotions in school?" in 26. Dani Ramira i Zorana Bujasa (2023):97-97,
https://doi.org/10.17234/DRZB26 . .

Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19

Мицић, Исидора; Јошић, Смиљана

(Београд : Друштво психолога Србије, 2023)

TY  - CONF
AU  - Мицић, Исидора
AU  - Јошић, Смиљана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/955
AB  - Пандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам
је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током
пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства
наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у
првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је
учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године
радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица,
40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у
средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски
упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS
2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на
даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених
емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су
испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD =
.87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао
(M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у
ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M =
2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У
исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се
ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних
рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња
школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и
одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације
усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се
суочавају наставници у ванредним околностима.
AB  - Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam
je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom
pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva
nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u
prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je
učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine
radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica,
40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u
srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski
upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS
2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na
daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih
emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su
ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD =
.87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao
(M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u
vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M =
2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U
isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se
entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih
razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja
škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i
odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije
usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se
suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.
PB  - Београд : Друштво психолога Србије
C3  - 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
T1  - Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19
T1  - Zadovoljstvo poslom u populaciji nastavnika tokom prvog talasa pandemije KOVID 19
EP  - 87
SP  - 87
VL  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955
ER  - 
@conference{
author = "Мицић, Исидора and Јошић, Смиљана",
year = "2023",
abstract = "Пандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам
је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током
пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства
наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у
првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је
учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године
радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица,
40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у
средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски
упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS
2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на
даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених
емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су
испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD =
.87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао
(M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у
ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M =
2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У
исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се
ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних
рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња
школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и
одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације
усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се
суочавају наставници у ванредним околностима., Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam
je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom
pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva
nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u
prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je
učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine
radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica,
40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u
srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski
upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS
2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na
daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih
emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su
ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD =
.87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao
(M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u
vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M =
2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U
isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se
entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih
razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja
škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i
odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068;
frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p =
.064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije
usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se
suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.",
publisher = "Београд : Друштво психолога Србије",
journal = "71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије",
title = "Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19, Zadovoljstvo poslom u populaciji nastavnika tokom prvog talasa pandemije KOVID 19",
pages = "87-87",
volume = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955"
}
Мицић, И.,& Јошић, С.. (2023). Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије
Београд : Друштво психолога Србије., 71, 87-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955
Мицић И, Јошић С. Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19. in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије. 2023;71:87-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955 .
Мицић, Исидора, Јошић, Смиљана, "Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19" in 71. Конгрес психолога Србије - Нови хоризонти (сајбер) психологије, 71 (2023):87-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_955 .

Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља

Мицић, Исидора; Дробац, Ана; Јошић, Смиљана

(Београд : Институт за педагошка истраживања, 2023)

TY  - CONF
AU  - Мицић, Исидора
AU  - Дробац, Ана
AU  - Јошић, Смиљана
PY  - 2023
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1024
AB  - Академско самопоуздање, као кључни концепт у теоријама мотивације
и учења, испитује се као очекивани образовни исход и као корелат
постигнућа и других некогнитивних варијабли. Бројна истраживања указују
на везу академског самопоуздања и постигнућа - ученици који имају више
самопоуздања у своје способности показују боље академско постигнуће. У
оквиру студија ILSA (International Large Scale Assessment) добијају се подаци
о домен-специфичном самопоуздању као што је читалачко самопоуздање.
За развијање читалачке способности и самопоуздања посебно су значајна
уверења учитеља, с обзиром на њихову улогу у препознавању и неговању
самопоуздања у школи. Циљеви овог истраживања усмерени су на боље
разумевање личних значења које учитељи приписују самопоуздању
ученика, као и процеса изградње и манифестације самопоуздања из њихове
перспективе. Поред тога, циљ нам је био да испитамо перспективе учитеља
о повезаности самопоуздања ученика и њихових школских постигнућа, уз
ослањање на резултате међународних тестирања и постигнућа ученика из
Србије. У истраживању је учествовало 17 учитеља који су били распоређени
у три фокус групе у трајању од по сат времена. На основу индуктивне
тематске анализе разговора са учитељима идентификовано је неколико тема:
значење самопоуздања кроз когнитивне, емоционалне и социјалне аспекте,
препознавање самопоуздања кроз комуникацију, особине ученика, социјалне
односе, мултидимензионалност самопоуздања и улога самопоуздања у
школском успеху, рефлексија на истраживање PIRLS и развој самопоуздања
у школи кроз факторе као што су: породица, вршњаци, учитељи, окужење,
особине ученика. Добијени резултати дискутовани су у светлу важности
информисања учитеља о улози самопоуздања у постигнућу и различитим
стратегијама које учитељи могу применити како би препознали и неговали
самопоуздање ученика у школи.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - PIRLS 2021: резултати и импликације
T1  - Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља
EP  - 24
SP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024
ER  - 
@conference{
author = "Мицић, Исидора and Дробац, Ана and Јошић, Смиљана",
year = "2023",
abstract = "Академско самопоуздање, као кључни концепт у теоријама мотивације
и учења, испитује се као очекивани образовни исход и као корелат
постигнућа и других некогнитивних варијабли. Бројна истраживања указују
на везу академског самопоуздања и постигнућа - ученици који имају више
самопоуздања у своје способности показују боље академско постигнуће. У
оквиру студија ILSA (International Large Scale Assessment) добијају се подаци
о домен-специфичном самопоуздању као што је читалачко самопоуздање.
За развијање читалачке способности и самопоуздања посебно су значајна
уверења учитеља, с обзиром на њихову улогу у препознавању и неговању
самопоуздања у школи. Циљеви овог истраживања усмерени су на боље
разумевање личних значења које учитељи приписују самопоуздању
ученика, као и процеса изградње и манифестације самопоуздања из њихове
перспективе. Поред тога, циљ нам је био да испитамо перспективе учитеља
о повезаности самопоуздања ученика и њихових школских постигнућа, уз
ослањање на резултате међународних тестирања и постигнућа ученика из
Србије. У истраживању је учествовало 17 учитеља који су били распоређени
у три фокус групе у трајању од по сат времена. На основу индуктивне
тематске анализе разговора са учитељима идентификовано је неколико тема:
значење самопоуздања кроз когнитивне, емоционалне и социјалне аспекте,
препознавање самопоуздања кроз комуникацију, особине ученика, социјалне
односе, мултидимензионалност самопоуздања и улога самопоуздања у
школском успеху, рефлексија на истраживање PIRLS и развој самопоуздања
у школи кроз факторе као што су: породица, вршњаци, учитељи, окужење,
особине ученика. Добијени резултати дискутовани су у светлу важности
информисања учитеља о улози самопоуздања у постигнућу и различитим
стратегијама које учитељи могу применити како би препознали и неговали
самопоуздање ученика у школи.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "PIRLS 2021: резултати и импликације",
title = "Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља",
pages = "24-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024"
}
Мицић, И., Дробац, А.,& Јошић, С.. (2023). Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља. in PIRLS 2021: резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 23-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024
Мицић И, Дробац А, Јошић С. Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља. in PIRLS 2021: резултати и импликације. 2023;:23-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024 .
Мицић, Исидора, Дробац, Ана, Јошић, Смиљана, "Повезаност самопоуздања и постигнућа: перспектива учитеља" in PIRLS 2021: резултати и импликације (2023):23-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1024 .

Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19

Radanović, Ana; Micić, Isidora; Pavlović, Svetlana; Krstić, Ksenija

(Frontiers Media, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Radanović, Ana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Pavlović, Svetlana
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/355
AB  - The present study is couched within Rachman’s three-pathway theory of fear acquisition (Rachman 1977, 1991). Besides the direct contact with the objects of fear, this model also includes two indirect pathways to fear acquisition: negative information transmission and modelling. The study aims to explore the contribution of these three factors to the level of children’s fear of COVID-19. The sample consisted of 376 children (59.6% girls), aged 7 to 19 (Mage = 12.77 SDage = 3.57), and one of their parents (Mage = 42.88, SDage = 6.00). The survey was conducted online during the COVID-19 national state of emergency in the Republic of Serbia. The children assessed their fear of COVID-19, general fearfulness, negative information transmission and modelling by their parents, as well as the level of exposure to negative information outside their home. The parents assessed their own fear of COVID-19 and trait anxiety. Parents’ anxiety, children’s age, and children’s general fearfulness were used as covariates. The results of our path analysis provide support for Rachman’s notion of indirect pathways. The more the parents were afraid of COVID-19, the more they expressed this (either verbally or through their behaviour), which in turn led to an increase in the children’s fear of COVID-19. Furthermore, children’s exposure to negative information related to COVID-19, provided by their teachers and peers or stemming from the media, directly contributed to the level of children’s fear. The results of the study emphasize the importance of caregivers’ behaviour during global health crises and provide some clues as to what caregivers may do to protect their children’s mental health in such circumstances.
PB  - Frontiers Media
T2  - Frontiers in Psychology
T1  - Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19
VL  - 12
DO  - 10.3389/fpsyg.2021.635952
ER  - 
@article{
author = "Radanović, Ana and Micić, Isidora and Pavlović, Svetlana and Krstić, Ksenija",
year = "2021",
abstract = "The present study is couched within Rachman’s three-pathway theory of fear acquisition (Rachman 1977, 1991). Besides the direct contact with the objects of fear, this model also includes two indirect pathways to fear acquisition: negative information transmission and modelling. The study aims to explore the contribution of these three factors to the level of children’s fear of COVID-19. The sample consisted of 376 children (59.6% girls), aged 7 to 19 (Mage = 12.77 SDage = 3.57), and one of their parents (Mage = 42.88, SDage = 6.00). The survey was conducted online during the COVID-19 national state of emergency in the Republic of Serbia. The children assessed their fear of COVID-19, general fearfulness, negative information transmission and modelling by their parents, as well as the level of exposure to negative information outside their home. The parents assessed their own fear of COVID-19 and trait anxiety. Parents’ anxiety, children’s age, and children’s general fearfulness were used as covariates. The results of our path analysis provide support for Rachman’s notion of indirect pathways. The more the parents were afraid of COVID-19, the more they expressed this (either verbally or through their behaviour), which in turn led to an increase in the children’s fear of COVID-19. Furthermore, children’s exposure to negative information related to COVID-19, provided by their teachers and peers or stemming from the media, directly contributed to the level of children’s fear. The results of the study emphasize the importance of caregivers’ behaviour during global health crises and provide some clues as to what caregivers may do to protect their children’s mental health in such circumstances.",
publisher = "Frontiers Media",
journal = "Frontiers in Psychology",
title = "Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19",
volume = "12",
doi = "10.3389/fpsyg.2021.635952"
}
Radanović, A., Micić, I., Pavlović, S.,& Krstić, K.. (2021). Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19. in Frontiers in Psychology
Frontiers Media., 12.
https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952
Radanović A, Micić I, Pavlović S, Krstić K. Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19. in Frontiers in Psychology. 2021;12.
doi:10.3389/fpsyg.2021.635952 .
Radanović, Ana, Micić, Isidora, Pavlović, Svetlana, Krstić, Ksenija, "Don't Think That Kids Aren't Noticing: Indirect Pathways to Children's Fear of COVID-19" in Frontiers in Psychology, 12 (2021),
https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952 . .
50
20
3
18

Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952.

Radanović, Ana; Micić, Isidora; Pavlović, Svetlana; Krstić, Ksenija

(Frontiers Media, 2021)

TY  - GEN
AU  - Radanović, Ana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Pavlović, Svetlana
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/356
AB  - The Supplementary Material for this article can be found
online at: https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.
2021.635952/full#supplementary-material
PB  - Frontiers Media
T2  - Front Psychol
T1  - Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952.
EP  - 3
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_356
ER  - 
@misc{
author = "Radanović, Ana and Micić, Isidora and Pavlović, Svetlana and Krstić, Ksenija",
year = "2021",
abstract = "The Supplementary Material for this article can be found
online at: https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.
2021.635952/full#supplementary-material",
publisher = "Frontiers Media",
journal = "Front Psychol",
title = "Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952.",
pages = "3-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_356"
}
Radanović, A., Micić, I., Pavlović, S.,& Krstić, K.. (2021). Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952.. in Front Psychol
Frontiers Media., 1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_356
Radanović A, Micić I, Pavlović S, Krstić K. Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952.. in Front Psychol. 2021;:1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_356 .
Radanović, Ana, Micić, Isidora, Pavlović, Svetlana, Krstić, Ksenija, "Supplementary data for article: Radanović, A.; Micić, I.; Pavlović, S.; Krstić, K. Don’t Think That Kids Aren’t Noticing: Indirect Pathways to Children’s Fear of COVID-19. Frontiers in Psychology 2021, 12. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2021.635952." in Front Psychol (2021):1-3,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_356 .

Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia

Radanović, Ana; Micić, Isidora; Pavlović, Svetlana; Krstić, Ksenija

(2020)

TY  - JOUR
AU  - Radanović, Ana
AU  - Micić, Isidora
AU  - Pavlović, Svetlana
AU  - Krstić, Ksenija
PY  - 2020
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/449
AB  - The aim of our study was to explore relations between parents’ and children’s fear of
COVID–19, parents’ dispositions (emotion regulation, self-efficacy, the anxiety trait) and
their distress (due to the pandemic, the national state of emergency [NSE] and curfews) and
how these variables have been affecting the quality of parental pandemic practices during
the COVID–19 NSE in Serbia. Our online questionnaire was filled in by 376 parents and
one of their children aged 7 to 19 years. Path analysis was used to analyze data. Higher
levels of cognitive reappraisal and self-efficacy directly contribute to a higher quality of
parental pandemic practices during NSE. Indirectly, parents’ fear, pandemic distress, and
parents’ cognitive anxiety symptoms increase children’s fear, consequently raising the quality
of parental pandemic practices. Pointing out protective and risk factors that may affect
pandemic parenting during NSE as well as mechanisms of their contributions, our findings
draw attention to the importance of parents’ negative emotions regulation and the effects of
children’s emotions on the quality of parental pandemic practices during an ongoing pandemic.
T2  - Psihologija
T1  - Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia
EP  - 23
SP  - 1
DO  - 10.2298/PSI200731040R
ER  - 
@article{
author = "Radanović, Ana and Micić, Isidora and Pavlović, Svetlana and Krstić, Ksenija",
year = "2020",
abstract = "The aim of our study was to explore relations between parents’ and children’s fear of
COVID–19, parents’ dispositions (emotion regulation, self-efficacy, the anxiety trait) and
their distress (due to the pandemic, the national state of emergency [NSE] and curfews) and
how these variables have been affecting the quality of parental pandemic practices during
the COVID–19 NSE in Serbia. Our online questionnaire was filled in by 376 parents and
one of their children aged 7 to 19 years. Path analysis was used to analyze data. Higher
levels of cognitive reappraisal and self-efficacy directly contribute to a higher quality of
parental pandemic practices during NSE. Indirectly, parents’ fear, pandemic distress, and
parents’ cognitive anxiety symptoms increase children’s fear, consequently raising the quality
of parental pandemic practices. Pointing out protective and risk factors that may affect
pandemic parenting during NSE as well as mechanisms of their contributions, our findings
draw attention to the importance of parents’ negative emotions regulation and the effects of
children’s emotions on the quality of parental pandemic practices during an ongoing pandemic.",
journal = "Psihologija",
title = "Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia",
pages = "23-1",
doi = "10.2298/PSI200731040R"
}
Radanović, A., Micić, I., Pavlović, S.,& Krstić, K.. (2020). Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia. in Psihologija, 1-23.
https://doi.org/10.2298/PSI200731040R
Radanović A, Micić I, Pavlović S, Krstić K. Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia. in Psihologija. 2020;:1-23.
doi:10.2298/PSI200731040R .
Radanović, Ana, Micić, Isidora, Pavlović, Svetlana, Krstić, Ksenija, "Pandemic parenting: predictors of quality of parental pandemic practices during COVID–19 lockdown in Serbia" in Psihologija (2020):1-23,
https://doi.org/10.2298/PSI200731040R . .
1
3