TY  - CONF
AU  - Чернош, Бојана
AU  - Шева, Нада
PY  - 2021
UR  - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/539
AB  - Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.
PB  - Београд : Институт за педагошка истраживања
C3  - TIMSS2019 : резултати и импликације
T1  - Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије
EP  - 49
SP  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539
ER  - 

@conference{
author = "Чернош, Бојана and Шева, Нада",
year = "2021",
abstract = "Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.",
publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања",
journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације",
title = "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије",
pages = "49-48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539"
}

Чернош, Б.,& Шева, Н.. (2021). Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације
Београд : Институт за педагошка истраживања., 48-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539

Чернош Б, Шева Н. Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:48-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .

Чернош, Бојана, Шева, Нада, "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):48-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .