@article{
author = "Марушић Јаблановић, Милица and Станишић, Јелена and Савић, Слађана",
year = "2022",
abstract = "Еколошки проблеми са којима се сусреће наша земља су бројни, а последице деградације животне средине одражавају се на здравље и квалитет живота грађана. У том контексту, питање еколошког образовања и васпитања и еколошке писмености добија све већи значај. У овом пилот-истраживању испитана је могућност за примену међународног инструмента за одређивање нивоа еколошке писмености Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) на популацију ученика завршних разреда основне школе у Србији. Овај инструмент мери еколошку писменост кроз четири компоненте: еколошко знање, афективни однос према животној средини, когнитивне вештине и проеколошко понашање, са одговарајућим супкомпонентама. Садржај инструмента анализиран је у контексту програма наставе и учења за предмете Биологија и Грађанско васпитање, као и образовних стандарда за крај обавезног образовања за наставни предмет Биологија. У истраживању је коришћен анкетни метод, а за анализу података примењена је дескриптивна статистика. Подаци су прикупљени на узорку ученика седмог разреда основне школе (N=111) са територије Београда. Уз то, одржани су разговори са ученицима у пет групних интервјуа ради провере јасноће садржаја инструмента. Установљено је да је примена овог инструмента примерена по више основа: 1) инструмент је добро теоријски утемељен; 2) инструмент је заснован на целовитом приступу мерењу еколошке писмености; 3) инструмент је адекватан са становишта програма наставе и учења нашег образовног система и 4) инструмент има солидне метријске карактеристике. Поузданост инструмента у целини је ,87. Највиши скор испитани ученици остварили су на компоненти афективног односа према животној средини, у односу на остале мерене компоненте, као и у односу на две државе са којима поредимо добијене резултате (САД, Грчка). Најнижи скор забележен је на скали основних еколошких знања, и закључено је да ученици нису у потпуности овладали знањима која су предвиђена образовним стандардима у настави биологије. Као главни недостатак инструмента може се навести време потребно за попуњавање због обимности садржаја., The environmental issues that our country is faced with are numerous, while the consequences of environmental degradation affect the health and the quality of life of our citizens. In this context, the issue of environmental education and environmental literacy is gaining momentum. In the present pilot research we examined the possibility of applying an international instrument for determining the level of environmental literacy, the Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS), on a population of students in the higher grades of elementary school in Serbia. This instrument measures the environmental literacy using four components: environmental knolwedge, environmental affect, cognitive skills, and environmental behavior, together with corresponding sub-components. The content of the instrument was analyzed in the context of Biology and Civic education curricula as well as educational standards for the end of compulsory education for the subject Biology. Survey method was used in the research, while the data were analyzed using descriptive statistics. The data were collected on a sample of the seventh-grade elementary school students (N=111) from the territory of Belgrade. In addition, five group interviews were conducted with the students to check the clarity of the content of the instrument. The researchers established that the implementation of this instrument is adequate on several grounds: 1) the instrument is well-grounded in theory; 2) the instrument is based on a comprehensive approach to environmental literacy measurement; 3) the instrument is adequate in terms of the teaching and learning program in our education system and 4) the instrument has solid metric features. An overall reliability of the instrument is ,87. The respondents had the highest score in the component of affective attitudes towards environment, relative to other measured components, as well as relative to two countries used for comparing the results (USA, Greece). The lowest score was identified on the scale of the basic environmental knowledge, and the conclusion is that students did not fully master the knowledge envisaged in the educational standards for Biology lessons. The main disadvantage of the instrument is the time required for filling it out due to the amount of the content., Ekološki problemi sa kojima se susreće naša zemlja su brojni, a posledice degradacije životne sredine odražavaju se na zdravlje i kvalitet života građana. U tom kontekstu, pitanje ekološkog obrazovanja i vaspitanja i ekološke pismenosti dobija sve veći značaj. U ovom pilot-istraživanju ispitana je mogućnost za primenu međunarodnog instrumenta za određivanje nivoa ekološke pismenosti Middle School Environmental Literacy Survey (MSELS) na populaciju učenika završnih razreda osnovne škole u Srbiji. Ovaj instrument meri ekološku pismenost kroz četiri komponente: ekološko znanje, afektivni odnos prema životnoj sredini, kognitivne veštine i proekološko ponašanje, sa odgovarajućim supkomponentama. Sadržaj instrumenta analiziran je u kontekstu programa nastave i učenja za predmete Biologija i Građansko vaspitanje, kao i obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja za nastavni predmet Biologija. U istraživanju je korišćen anketni metod, a za analizu podataka primenjena je deskriptivna statistika. Podaci su prikupljeni na uzorku učenika sedmog razreda osnovne škole (N=111) sa teritorije Beograda. Uz to, održani su razgovori sa učenicima u pet grupnih intervjua radi provere jasnoće sadržaja instrumenta. Ustanovljeno je da je primena ovog instrumenta primerena po više osnova: 1) instrument je dobro teorijski utemeljen; 2) instrument je zasnovan na celovitom pristupu merenju ekološke pismenosti; 3) instrument je adekvatan sa stanovišta programa nastave i učenja našeg obrazovnog sistema i 4) instrument ima solidne metrijske karakteristike. Pouzdanost instrumenta u celini je ,87. Najviši skor ispitani učenici ostvarili su na komponenti afektivnog odnosa prema životnoj sredini, u odnosu na ostale merene komponente, kao i u odnosu na dve države sa kojima poredimo dobijene rezultate (SAD, Grčka). Najniži skor zabeležen je na skali osnovnih ekoloških znanja, i zaključeno je da učenici nisu u potpunosti ovladali znanjima koja su predviđena obrazovnim standardima u nastavi biologije. Kao glavni nedostatak instrumenta može se navesti vreme potrebno za popunjavanje zbog obimnosti sadržaja.",
journal = "Иновације у настави, Иновације у настави",
title = "Еколошка писменост ученика у београдским школама: резултати пилот истраживања, Environmental literacy of students in Belgrade schools: the results of the pilot study, Ekološka pismenost učenika
u beogradskim školama:
rezultati pilot istraživanja",
pages = "46-28",
number = "4",
volume = "35",
doi = "10.5937/inovacije2204028M"
}
