Задовољство послом у популацији наставника током првог таласа пандемије КОВИД 19

Abstract

Пандемија изазвана вирусом корона у осетном је паду у 2023. години, али сама пандемија донела нам је бројне увиде о функционисанју различитих актера образовног система. Велики терет током пандемије поднели су наставници. Циљ овог истраживања усмерен је на испитивање задовољства наставничким послом током ванредних околности и наставе на даљину. Истраживање је спроведено у првом таласу ковид 19 пандемије у периоду од марта до јуна 2020. године. У истраживању је учествовало 1400 наставника који раде у Републици Србији, од чега је 87% било жена. Просечне године радног стажа испитаника јесу: M = 10.49, SD = .23. Узорак је пригодан и чинило га је 36% учитеља/ица, 40% предметних наствника/ца запослених у основним школама, 15% наставника/ца запослених у средњим школама и 6% наставника/ца који рада у гимназијама. Испитаници су попунили електронски упитник који је садржао скалу задовољства на послу преузету из упитника за наставнике из TALIS 2018 истраживања која се односила на њихова осећања током припрема и организације наставе на даљину. На Ликертовој скали од 1 до 4, наставници/це су процењивали учесталост јављања одређених емотивних стања (од 1 = никад до 4 = веома често). Резултати истраживања су показали да су испитаници у нашем узорку најчешће били преплављени новим обавезама и захтевима (M = 3.22, SD = .87). Са друге стране, најмање су осећали отпор и одлагали активности које су везане за њихов посао (M = 1.41, SD = .65), што је податак који говори о наставничкој спремности и посвећености раду у ванредним околностима. Значајан је податак да су се наставници осећали исцрпљено и уморно (M = 2.73, SD = .94), али и фрустрирано у вези са изазовима са којима се суочавају (M = 2.59, SD = 1.03). У исто време, сличан број наставника у оваквим околностима је био повишеног активитета и осећао се ентузијастично и оптимистично (M = 2.57, SD = .83). Резултати су показали и да није било значајних рaзлика у емотивним доживљајима између наставника у односу на тип школе (основна или средња школа) у којој раде: преплављеност новим обавезама и захтевима – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; отпор и одлагање обавеза – F(1, 1397) = .58, p = .446; осећај исцрпљености и умора – F(1, 1397) = 3.97, p = .068; фрустрирано изазовима – F(1, 1397) = .67, p = .411; ентузијастично и оптимистично – F(1, 1397) = 3.42, p = .064. Резултати овог истраживања пружају драгоцене податке важне за образовне импликације усмеренe на наставничку професију и говоре о емотивним капацитетима и изазовима са којима се суочавају наставници у ванредним околностима.

Pandemija izazvana virusom korona u osetnom je padu u 2023. godini, ali sama pandemija donela nam je brojne uvide o funkcionisanju različitih aktera obrazovnog sistema. Veliki teret tokom pandemije podneli su nastavnici. Cilj ovog istraživanja usmeren je na ispitivanje zadovoljstva nastavničkim poslom tokom vanrednih okolnosti i nastave na daljinu. Istraživanje je sprovedeno u prvom talasu kovid 19 pandemije u periodu od marta do juna 2020. godine. U istraživanju je učestvovalo 1400 nastavnika koji rade u Republici Srbiji, od čega je 87% bilo žena. Prosečne godine radnog staža ispitanika jesu: M = 10.49, SD = .23. Uzorak je prigodan i činilo ga je 36% učitelja/ica, 40% predmetnih nastvnika/ca zaposlenih u osnovnim školama, 15% nastavnika/ca zaposlenih u srednjim školama i 6% nastavnika/ca koji rada u gimnazijama. Ispitanici su popunili elektronski upitnik koji je sadržao skalu zadovoljstva na poslu preuzetu iz upitnika za nastavnike iz TALIS 2018 istraživanja koja se odnosila na njihova osećanja tokom priprema i organizacije nastave na daljinu. Na Likertovoj skali od 1 do 4, nastavnici/ce su procenjivali učestalost javljanja određenih emotivnih stanja (od 1 = nikad do 4 = veoma često). Rezultati istraživanja su pokazali da su ispitanici u našem uzorku najčešće bili preplavljeni novim obavezama i zahtevima (M = 3.22, SD = .87). Sa druge strane, najmanje su osećali otpor i odlagali aktivnosti koje su vezane za njihov posao (M = 1.41, SD = .65), što je podatak koji govori o nastavničkoj spremnosti i posvećenosti radu u vanrednim okolnostima. Značajan je podatak da su se nastavnici osećali iscrpljeno i umorno (M = 2.73, SD = .94), ali i frustrirano u vezi sa izazovima sa kojima se suočavaju (M = 2.59, SD = 1.03). U isto vreme, sličan broj nastavnika u ovakvim okolnostima je bio povišenog aktiviteta i osećao se entuzijastično i optimistično (M = 2.57, SD = .83). Rezultati su pokazali i da nije bilo značajnih razlika u emotivnim doživljajima između nastavnika u odnosu na tip škole (osnovna ili srednja škola) u kojoj rade: preplavljenost novim obavezama i zahtevima – F(1, 1397) = 1.04, p = .307; otpor i odlaganje obaveza – F(1, 1397) = .58, p = .446; osećaj iscrpljenosti i umora – F(1, 1397) = 3.97, p = .068; frustrirano izazovima – F(1, 1397) = .67, p = .411; entuzijastično i optimistično – F(1, 1397) = 3.42, p = .064. Rezultati ovog istraživanja pružaju dragocene podatke važne za obrazovne implikacije usmerene na nastavničku profesiju i govore o emotivnim kapacitetima i izazovima sa kojima se suočavaju nastavnici u vanrednim okolnostima.