Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије
Autori
Чернош, БојанаШева, Нада
Ostala autorstva
Ђерић, ИванаГутвајн, Николета
Јошић, Смиљана
Шева, Нада
Konferencijski prilog (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у
првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће
ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних
концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој
математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици
на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов.
Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе
и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше
земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора
у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева
(АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за
децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа
за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су
остварили следећу просечну тачност за различит...е теме у вези са разломцима:
повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака
(26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и
одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за
ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак.
Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%),
сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%).
У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних
бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној
тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева
(Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ
промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање
ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више
прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу
знања, већ и на нивоу примене и закључивања.
Ključne reči:
упоређивање разломака / упоређивање децималних бројева / разломак и слика / сабирање и одузимање разломака / сабирање и одузимање децималних бројеваIzvor:
TIMSS2019 : резултати и импликације, 2021, 48-49Izdavač:
- Београд : Институт за педагошка истраживања
Finansiranje / projekti:
- Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, institucionalno finansiranje - 200018 (Institut za pedagoška istraživanja, Beograd) (RS-MESTD-inst-2020-200018)
- 404-02-42/2018-17
Napomena:
- Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa”
Institucija/grupa
IPITY - CONF AU - Чернош, Бојана AU - Шева, Нада PY - 2021 UR - http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/539 AB - Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов. Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева (АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима: повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака (26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак. Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%), сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%). У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева (Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу знања, већ и на нивоу примене и закључивања. PB - Београд : Институт за педагошка истраживања C3 - TIMSS2019 : резултати и импликације T1 - Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије EP - 49 SP - 48 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 ER -
@conference{ author = "Чернош, Бојана and Шева, Нада", year = "2021", abstract = "Досадашња истраживања указују на то да степен разумевања разломака у првом циклусу обавезног образовања у великој мери предвиђа постигнуће ученика из алгебре у средњој школи. Стога, учење разломака (и повезаних концепата, као што су децимални бројеви) представља основу за даљи развој математичких компетенција. У овом раду истражујемо у којој мери ученици на крају четвртог разреда основне школе у Србији остварују овај предуслов. Коришћене су следеће методе: дескриптивна анализа, анализа варијансе и квалитативна анализа садржаја одговора ученика. Четвртаци из наше земље су остварили статистички значајно нижи проценат тачних одговора у односу на међународни просек у области разломака и децималних бројева (АССрбијаTIMSS2019=27,2% према АСмеђународни_просекTIMSS2019=39,4%). Резултати за децималне бројеве нису се статистички значајно разликовали од постигнућа за разломке (АСразломци=24,3% према АСдецимални бројеви=31,5%). Ученици су остварили следећу просечну тачност за различите теме у вези са разломцима: повезивање разломака и графичког приказа (29,5%), поређење разломака (26,45%) и сабирање и одузимање разломака (10,8%). Задаци сабирања и одузимања разломака са различитим имениоцима представљали су изазов за ученике, јер између 22,7% и 36,1% ученика није ни покушао да уради задатак. Када је реч о децималним бројевима обухваћене су теме: поређење (30%), сабирање и одузимање (34,22%) и претварање разломка у децимални број (30%). У свим задацима који су се односили на сабирање и одузимање децималних бројева уочена је следећа стратегија: ученици су приступали децималним бројевима као да су природни. Ово је условило велико варирање у просечној тачности по задатку, у зависности од комплексности децимaлних бројева (Min=4,9%, Маx=50,6%). Резултати указују на то да је потребно увести низ промена у процес поучавања разломака, укључујући и дубље интегрисање ове математичке области са другим областима. Тако бисмо обезбедили више прилика за ученике које би им помогле да не користе разломке само на нивоу знања, већ и на нивоу примене и закључивања.", publisher = "Београд : Институт за педагошка истраживања", journal = "TIMSS2019 : резултати и импликације", title = "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије", pages = "49-48", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539" }
Чернош, Б.,& Шева, Н.. (2021). Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације Београд : Институт за педагошка истраживања., 48-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539
Чернош Б, Шева Н. Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије. in TIMSS2019 : резултати и импликације. 2021;:48-49. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .
Чернош, Бојана, Шева, Нада, "Разломци и децимални запис у истраживању TIMSS 2019: постигнуће ученика четвртог разреда из Србије" in TIMSS2019 : резултати и импликације (2021):48-49, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_539 .