dc.contributor | Ђерић, Ивана | |
dc.contributor | Гутвајн, Николета | |
dc.contributor | Јошић, Смиљана | |
dc.contributor | Шева, Нада | |
dc.creator | Радуловић, Младен | |
dc.creator | Гундоган, Драгана | |
dc.date.accessioned | 2021-07-05T09:15:40Z | |
dc.date.available | 2021-07-05T09:15:40Z | |
dc.date.issued | 2021 | |
dc.identifier.isbn | 978-86-7447-155-5 | |
dc.identifier.uri | http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/529 | |
dc.description.abstract | У социологији образовања постоји дуга традиција теоријских становишта
и емпиријских потврда о постојању повезаности између друштвеног
положаја и образовних исхода. У овом раду смо испитивали утицај културног
капитала, као једног од видова капитала који дефинишу друштвени положај
појединца, на постигнуће ученика. Ослањајући се на Бурдијеове идеје о
значају културног капитала за образовни успех, на знања о специфичностима
постсоцијалистичке трансформације у Србији (период блокиране
трансформације и развој друштва у смеру „дивљег капитализма”), као и на
увиде који се тичу конзервативног карактера образовних политика у Србији
(попут увођења дуалног образовања), у раду смо покушали да испитамо:
(1) да ли је степен неједнакости у Србији у стагнацији, или је под утицајем
трансформације и даље у порасту, (2) да ли су те неједнакости у Србији
достигле ниво неједнакости карактеристичан за друштва која имају дугу
капиталистичку традицију, као и (3) да ли се ниво неједнакости у Србији
разликује у односу на остале земље и територије бивше Југославије. Како
бисмо одговорили на ова питања, у раду смо користили податке прикупљене
у истраживањима TIMSS 2015 и TIMSS 2019. Резултати истраживања показују
да је утицај културног капитала на постигнуће у Србији 2019. године већи
него што је био 2015. године, да је он већи него што је у осталим земљама
бивше Југославије, као и да је сличан једино утицају који културни капитал
има у државама у којима постоји дуга капиталистичка традиција. У раду
се закључује да су раст и висок ниво неједнакости последица динамике и
смера друштвене трансформације, као и непостојања образовних политика које би за циљ имале умањење неједнакости. Као најдиректинији начини
умањења неједнакости у раду истичу се: (1) одустајање од трансформације
у смеру „дивљег капитализма” и успостављање другачијег друштвено-
економског система, као и (2) радикалне промене образовног система које
би подразумевале одустајање од конзервативних образовних политика. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Београд : Институт за педагошка истраживања | sr |
dc.relation | info:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200018/RS// | sr |
dc.relation | 404-02-42/2018-17 | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.rights.uri | https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/ | |
dc.source | TIMSS2019 : резултати и импликације | sr |
dc.subject | културни капитал | sr |
dc.subject | образовање | sr |
dc.subject | социологија образовања | sr |
dc.subject | друштвене неједнакости | sr |
dc.title | Компаративна анализа утицаја културног капитала на постигнуће ученика: Србија, регион и Западна Европа | sr |
dc.type | conferenceObject | sr |
dc.rights.license | BY | sr |
dc.citation.epage | 29 | |
dc.citation.spage | 28 | |
dc.description.other | Зборник резимеа : XXVII нaучнa кoнфeрeнциja „Пeдaгoшкa истрaживaњa и шкoлскa прaксa” | sr |
dc.identifier.fulltext | http://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/1476/Komparativna_analiza_2021.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_529 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |