Квалитет наставе и постигнућа ученика у истраживању TIMSS 2015

Abstract

У овом раду анализирани су налази добијени у оквиру истраживања TIMSS 2015 који се односе на професионалне карактеристике наставника и њихове праксе у раду са ученицима четвртог разреда у настави математике и природних наука. Поред дескриптивних података о наставничким обележјима и њиховом доприносу постигнућу ученика на тестовима знања, указано је и на факторе које предвиђају постигнућа ученика. Подаци су представљени кроз поређења са Хрватском и Мађарском, у односу на међународни просек и резултате који су добијени у студији TIMSS 2011 за Србију. Узорак су чинили сви учитељи (N=192) који држе наставу математике и природних наука репрезентативном узорку тестираних ученика (N=4036), као и сами ученици. Подаци су прикупљени посредством контекстуалних упитника за наставнике и ученике. Обрада података подразумевала је дескриптивне статистичке поступке, т-тест за независне узорке, једнофакторску анализу варијансе, као и методе корелационе и регресионе анализе. Учитељи који су учествовали у истраживању TIMSS 2015 припадају средњој генерацији, имају у просеку 20 година радног искуства, а највећи број њих има завршену вишу или високу школу или основне студије на факултету. Ученици четвртог разреда чији учитељи имају универзитетско образовање остварују статистички значајно веће постигнуће у настави математике и природних наука. У настави оба предмета преовлађују фронтални облици рада, док су недовољно заступљене истраживачке и експерименталне методе рада. Ученици процењују да је настава математике и природних наука подстицајна и ангажујућа. Нема великих разлика између праксе рада учитеља у све три земље, у односу на учитеље из Србије у претходном TIMSS циклусу, као и на нивоу међународног просека. Главни закључак произашао из спроведених анализа указује на то да испитиване „наставничке варијабле“ нису статистички повезане са постигнућем ученика из математике и природних наука. И када је предиктивност скупа фактора који се тичу професионалних обележја наставника и квалитета наставе била значајна, она је у малој мери објашањавала постигнућа. У раду се разматрају могући узроци оваквих података, а посебно се скреће пажња на потребу за мешовитим методолошким приступом у проучавању сложених и контекстуално условљених појава, као што су наставне праксе и професионална обележја учитеља, те њихова повезаност са постигнућем ученика.