Тестирање разумевања прочитаног у дигиталном окружењу (digitalpirls 2021): поглед у будућност за Србију

Abstract

Дигитални текстови се описују као текстови који поред приказаних речи и реченица на екрану садрже и низ хипертекстуалних ознака, као што су хиперлинкови ка другим дигиталним документима и специфичне функције за претрагу (клизна трака – енгл. Scroll bar, мени и сл.) који омогућавају интерактивнији приступ тексту у односу на папирну верзију (OECD, 2013). Најновији подаци на OECD.stat и Eurostat сајтовима указују да је у периоду 2016–2022. дошло до значајног пораста процента домаћинстава и појединаца (16–74 године) који користе ИКТ свакодневно (Eurostat, 2022; OECD.stat, 2023). Зато читање, писање и комуникација кроз дигиталне медије представљају једну од кључних компетенција у 21. веку (Educational Council, 2006). У складу са тим, образовни системи морају да развију систем оцењивања разумевања прочитаног, који ће бити осетљив на различите, вишеструке и брзо мењајуће начине на које ученици читају, пишу, уче и саопштавају информације у савременом контексту (Leu et al., 2017). Један од одговорa на изазов тестирања разумевања прочитаног текста у дигиталном окружењу понуђен је кроз оквир digitalPIRLS 2021 (Mullis et al., 2023). У digitalPIRLS 2021 учествовалo је око половинe образовних ентитета од укупуно 66, док се у PIRLS 2026 очекује да сви образовни системи на овај начин тестирају своје ученике, укључујући и Србију. Узимајући у обзир да наши ученици 4. разреда имају ограничено искуство учења у дигиталном окружењу кроз дигиталне уџбенике и „паметне” табле и да никада нису били тестирани у домену разумевања прочитаног у дигиталном окружењу, поставља се питање на који начин образовни систем у Србији може да им приближи учење и тестирање у дигиталном модалитету и на тај начин их припреми за искуство које их очекује у истраживању PIRLS 2026. Циљ овог рада јесте да се укаже на досадашња сазнања о разлици у тестирању разумевања прочитаног у зависности од модалитета (папир vs. дигитално), ради бољег разумевања какву тачно подршку ученици из Србије треба да добију у домену разумевања прочитаног у дигиталном окружењу. Резултати из различитих истраживања објављених у последњих десет година указују на некохеренту слику када је питању разлика у постигнућу ученика у зависности од модалитета презентације текста и задатака. Један број истраживања упућује на то да не постоји разлика у постигнућу ученика у зависности од тога да ли је текст представљен на папиру или екрану, док све већи број истраживања указује на предност папирне верзије у односу на дигиталну верзију (за детаљан преглед видети нпр. Støle et al., 2020). Ова разлика се објашњава квалитативном разликом у комплексности процеса разумевања прочитаног текста у зависности од модалитета. Додатне метаанализе показују да је однос постигнућа у разумевању прочитаног и модалитета такође одређен факторима на нивоу индивидуланих разлика између ученика, као и разлика у квалитету подршке на нивоу кућног и школског окружења (Peras et al., 2023). На основу резултата из претходних истраживања, можемо са високом извесношћу да предвидимо да ће ученици 4. разреда основне школе у Србији у оквиру студије PIRLS 2026 остварити нижа постигнућа у односу на истраживање PIRLS 2021. Међутим, очекујемо да ће на индивидуалном нивоу разлике бити мање изражене (ако уопште буду забележене) код ученика који имају високо развијене способности које су повезане са разумевањем прочитаног, као и развијене навике читања ради уживања. Број књига код куће који је повезан са социоекономским статусом ученика такође може значајно да утиче на израженост разлика између модалитета, док на нивоу школских фактора доступност ИКТ-у и прилика за учење у дигиталном окружењу такође има значајну улогу. Уместо закључка, указаћемо на потенцијална места подршке развоју компетенција у вези са разумевањем прочитаног у дигиталном окружењу на које образовни систем у Србији, учитељи и родитељи могу да се ослоне. На системском нивоу, потребно је увести промене плана и програма наставе и учења у складу са карактеристикама курикулума земаља које су релативно језички и/или културно блиске образовом систему у Србији, а које постижу висока постигнућа у разумевању прочитаног у дигиталном контексту. Тако су, на пример, у Русији, Финској, Републици Словачкој, Словенији на нивоу курикулума јасно наглашене и подржане различите сврхе читања (Reynolds et al., 2022). Међутим, наведени образовни системи се разликују на нивоу присуства описа у курикулуму различитих стратегија читања текста у дигиталном контексту, као и директне усмерености на дигиталну писменост исказане у системским образовним документима. У ишчекивању промена на нивоу система, учитељи и родитељи превасходно треба да негују код ученика вредност читања ради уживања кроз моделовање и подупирање (енгл. scafollding) у овој активности. Додатно, учитељи треба да наставе да подржавају развој општих стратегија у вези са разумевањем прочитаног текста на папиру, као кључног фактора за остваривање високих постигнућа без обзира на модалитет презентације текста.