Motivacioni profili učenika u matematici: TIMSS 2019

Abstract

Učenje i motivacija za učenje u nastavi podrazumevaju interakciju različitih personalnih činilaca, ponašanja i karakteristika sredine (Bandura, 1986; Pintrich & Schunk, 2002). Efikasno učenje ne zavisi samo od metoda i oblika rada u nastavnom procesu, već i od sposobnosti učenika, njihovih osećanja, interesovanja, atribucija i ciljeva (Gardner, 1999; Morgan, MacTurk & Hrncir, 1995). Motivacija i stavovi učenika utiču na postignuće koje oni ostvaruju u različitim nastavnim predmetima. Ključni motivacioni činioci koji su značajni za učenje i postignuće obuhvaćeni su različitim teorijama motivacije, kao što su: teorija samodeterminacije (Deci & Ryan, 1985), teorija očekivanja i vrednosti (Eccles & Wigfield, 2002), teorija o samoefikasnosti (Bandura, 1997) i self konceptu (Hattie, 1992; Wigfield & Eccles, 2002) i teorija o cilju usmerenom na postignuće (Ames, 1992; Dweck & Legget, 1988). U okviru navedenih teorija motivacioni činioci su objašnjeni na način koji je relevantan za varijable operacionalizovane u TIMSS istraživanju: razlikovanje ekstrinzične i intrinzične motivacije, shvatanja o samoefikasnosti kao uverenju o sopstvenim kompetencijama za uspešno izvršavanje školskih zadataka, kao i o self konceptu kao multidimenzionalnom konstruktu koji je specifičan u odnosu na nastavne predmete (Marsh & C raven, 2006; Marsh, Hau, Artelt, Baumert & Peschar, 2006; Marsh, Abduljabbar, Abu-Hilal, Morin, Abdelfattah, Leung & Parker, 2013).